Pilion, moj dom

Poluostrvo, planina Pilion se nadkrililo nad belim gradom Volosom i prigrlilo celi Pagasitikos zaliv. Tu su mirne vode u modrim uvalama odakle su davnih dana Argonauti krenuli u potragu za zlatnim runom. Kad krenete da se penjete ka prvim čarobnim selima, strmim serpentinama od kojih dobijete vrtoglavicu, krećete u potragu za mitskim kentaurima. Vrhovni vođa divljih kentaura je bio mudri Hiron. On je na Pilionu gostio bogove sa Olimpa koji su tu dolazili na odmor. Možete zamisliti tu lepotu u kojoj su i bogovi odmarali. Stanovnici Volosa, a i ostatka Grčke, dugo su čuvali tajnu o teško dostupnim lepotama istočne strane Piliona.

Morate se popeti na vrh planine, gde ćete se oduzeti od divljenja stojeći ispod žičare sa koje se pruža pogled na sinje more sa obe strane. Zimi je tu idealno za skijanje a raskošni butični hoteli vas čekaju u mestu Chania.

Počinje survavanje ka obali, opet vrtoglavica na serpentinama a sve vreme se opijate pogledom na prastaru šumu i vrcave vodopade. Ako ulovite neki puteljak koji je popločan drevnim kalderimima, brzo ćete se izgubiti u zamršenoj džungli koju presecaju strmoglavi prepadi. Na obroncima istočnih litica Piliona, sa mora vidite samo bela seoca koja su zakačena za bujno zelenilo.

Kisos, Tcagarada, Zagora, ne zna se koje je lepše. Prednjači Tcagarada zbog hiljadugodišnjeg platana koga jedva objame 10-oro ljudi.

Oko sela su prelepi vodopadi i stari bajkoviti most zbog koga ćete se namučiti dok ga pronađete. Selo je turistička Meka i obilje romantičnih restorana vam pruža izvanredne specijalitete uz pogled na smaragdno zelenilo koje uranja u duboku modrinu.

Na istočnoj obali je vrlo malo mesta uz more. Najelitniji i najšarmantniji je Agios Ioannis a šta mislite zašto? Zbog tri predivne plaže koje su u samom mestu. Ne zna se da li je lepša mondenska Papa Nero ili magična divlja Plaka. I gradskoj plaži Agios Ioannisa ništa ne fali. Mesto će vas oduševiti nizom restorana uz more koji su u debeloj hladovini i pored kojih na svakom koraku kuljaju izvori.

Laganom šetnjom stižete u Damuhari gde se svi kočopere scenama iz Mama mie. Predivni piano bar hotela Cleopatra nemojte promašiti. Pored scenskog kafića Dama mia krenite plažom i staza će vas odvesti u planinu ka selu Tcagarada. Ako iznajmite kajak, možete istraživati pećine oko čudesnih plaža Fakistra i Mylopotamos ili skratiti put preko planine do veličanstvene plaže Agii Saranda.

Obilazak poluostrva vodi vas ka jugu. Male razdalje se dugo voze jer se do svake plaže morate spuštati strmim uskim puteljcima i iznova vraćati gore na magistralu koja okružuje poluostrvo. Idući ka jugoistoku, nakon Kalamakija, plaža Potoki i Lyri stižete do Potistike koja je luda, jednom rečju. Posle bisera na istočnim pilionskim plažama, ovde srećemo pesak koji preovladava i na jugu. Plažom Potistika dominiraju velike stene koje prkose urnebesnim talasima. Murtia, Vromoneri i stižemo na borovinom opsednuti jug.

Iz mesta Kati Đorđis čamci voze do Skiatosa a iz lučice Platanja gusarski brod vodi na izlete. Mikro je teško dostupna plaža ali njen zlatni pesak podseća na najlepše kikladske plaže. Seoca u zalivu su uz more i u zaleđu. Pinakates je primer simpatičnog, idiličnog i tipičnog sela sa trgom na kome dominira crkva i platani. U sledećem selu Miljes ćete biti iznenađeni susretom sa vozom koji niotkuda odjednom izroni.

Mogla bih još puno pisati o Pilionu ali ovako ukratko, uvela sam vas u priču.

Moj dom

Skoro 40 godina neumorno obilazimo Grčku a zadnjih desetak intenzivno tražimo kuću u kojoj ćemo živeti u penziji. Imamo puno omiljenih krajeva i najveći problem je bio skoncentrisati se na jedan deo. Da li će to biti Halkidiki, Krit, neko kikladsko ostrvo ili Pilion? Imali smo visoke kriterije, lepa plaža, mesto, pogled, vrt! Konačno smo pronašli ostvarenje našeg sna. Sve kriterije je ispunjavalo i ako bi tražili dlaku u jajetu, možemo zameriti samo to da nemamo zalaske već izlaske sunca! Dobili smo ne jednu već 3 plaže, ne jedan već tri vrta. Divna, velika kuća sa dobrom energojom, kaminom za zimu, jer pobogu, na 30 minuta vožnje, imamo skijalište.

Komšije Grci su nas pretoplo prihvatili i uče nas istoriji. Od njih smo saznali da se Srbija prostirala do Piliona u doba Dušanovog carstva i da se puno srpskih porodica doselilo tu tako da potomci i danas nose srpska prezimena! Mnogi toponimi ukazuju na poreklo reči kao Zagora, Potoki, Milina… Naša kuća nas čeka, spremna da s veseljem prihvati goste kako ne bi bila usamljena a ja se pitam koja je sudbina mene navela da dođem baš na planinu kentaura, simbol mog znaka strelca. I još veći šok-pogled na Atos! Dugo sam čeznula da mi kuća ima pogled na Atos ali sam odustala od tog sna. Jednoga dana, kada je vidljivost bila neverovatna, ugledali smo Atos i danima ga obožavali. Moj san mi se nasmešio.

Pogled na Atos

Davni susret

1989.godine, nakon obilaženja Dalmacije stopom sa mojom otkačenom cimerkom, dođe ona sa mlađim bratom meni u goste, u Leskovac. Odlučili smo da nas troje i moja sestra krenemo u avanturu po Grčkoj. Pametna Nensi, zbog nedostatka novca, smisli plan da kupimo karte do Larise i da pokušamo da se prošvercamo do Atine. Kontam ja u onom noćnom vozu da će kondukter pomisliti da čita Lamia. I stvarno, kod provere karata iza Larise, on ništa nije primetio nama dvema. Eto ti naših mlađih brata i sestre, trče i kažu “ provalio nas“. Kondukter im rekao da su promašili Larisu i da brzo siđu na sledećoj stanici te će naići voz za nazad!!! Mi malo pobesnesmo zbog njhove loše sreće i šta ćemo, ajde van. Sišli smo u neku nedođiju, dva ujutru i pitamo kad ima neki voz za najbliže more. Rekoše nam da je Volos najbliži i tek u 8 ujutru imamo voz. Komirali smo se naslonjeni na rance i ujutru videli da se nalazimo u ambijentu kao u nekom kaubojskom filmu, još kad je zavriskao neki rasklimatani lokalni voz i povezo nas pravom prerijom po kojoj smo drveli do Volosa. U gradu zbunjeni tražismo plažu i opet nas uputiše na mesto van grada gde je plaža.

Scene iz Mama mie u Damuhariju

Mestašce Agria, smeštaja za iznajmljivanje ni za lek. Mi već iscrpljeni i živčani, vratismo se u Volos i smestismo u prvi hotel. Nakon dobrog sna, krenuli smo van u razgledanje i nešto da jedemo. Vrhunac dana je bio kad smo trebali nazad u hotel a nismo imali pojma kako se zove i kako do njega. Ekipa blesana koja je počela da se vraća unatraške u nadi da se seti. Sreća pa ga pronađosmo!

Sutradan smo se pokupili i otišli u Leptokariju, jer sam je dobro poznavala i nastavili našu avanturu iz baze, stopirajući do Atine. To i ostatak letovanja je posebna i urnebesna priča kojoj ovde nije mesto. Bitan je moj prvi susret sa Pilionom. Sledeći slučajni i neplanirani susret je bio par godina kasnije kada smo se vraćali sa Evie i muž je insistirao da nas vodi u Makrinicu. On je tamo bio sa lekarima bez granica i pričao mi o lepotama tog sela. Stvarno je neprocenjiv biser taj balkon Volosa. Staro kameno selo na strmim obroncima, uronjeno u zelenilo magičnih pilionskih šuma.

Pogled se iz Makrinice pruža u nedogled na beli grad Volos i modri Pagasitikos zaliv okružen tihim zamagljenim ostrvima. Zaronite u grad, sednite pored crkve na obali na cipuro meze za smešne pare, prošetajte popločanim uličicama dok vas oči ne zabole od primamljivih izloga. Svega ima na Pilionu i on još uvek velike tajne krije. Nećete zažalite ako se uputite serpentinama, samo će vas omađijati da mu se vraćate opet.