Moja Kuba

Ne znam da li postoji osoba koja nije poželela da vidi Kubu!

Ako želite da gledate samo slike bez čitanja vidite ovde:

      UVOD

U mojoj porodici smo se konačno  svi  usaglasili po pitanju destinacije za Novu godinu. Naravno, već aprila sam se bacila u akciju kupovine karata jer sam imala iskustvo prethodnih godina  da što duže čekaš, Karibi budu sve skuplji. Sredila sam karte uz naravno neizbežno traumiranje koje je meni svojstveno. Evo kako! Pošto  kreditnom karticom nisam mogla da platim ukupni iznos, prvo sam kupila 3 karte i brže bolje još jednu. Naravno u toj histeričnoj brzini da slučajno ne nestane slobodno mesto, ispustila sam jedno slovo u prezimenu. Ajooooj traume kad sam proveravala karte direktno na stranici letalske kompanije i javlja mi da ne postoji na to ime jer sam baš tu zadnju upisala. Probam srećom i ostala imena koja su bila pravilna i  njih vidim. Ukapiram problem i odahnem. Mitć, pa rešićemo to direktno u Zagrebu odakle je trebalo da letimo. Sledeća akcija u planiranju je smeštaj a Kuba je vrlo komplicirana po tome. U stvari samo je malo drugačija. Tamo ne funkcioniše booking već airbnb.com, njihove casa particulare i sajt Destinia. Brzo sam našla divan stan u Havani za prvih par dana i tražila zadnju sedmicu neko kuliranje u dobrom hotelu na plaži. Očarao me hotel Perla na Cayo Santa Maria ali me zaustavio problem prevoza do tamo. Jako mi je žao da sam se okrenula jednostavnijem rešenju i odustala od tih čarobnih ostrva. Odlučila sam se za izvikani Varadero i lep resort sa all inclusivom. Zanimljivo je  da sam taj hotel slučajno otkrila preko Nekermana i preko njih ga rezervisala jako povoljno. Čekanje da stigne decembar je počelo!

Pogled iz stana

Link za pogled iz stana https://youtu.be/bHPQWSzuB9g

Putovali smo preko Ciriha gde je  trebalo da se ukrcamo u avion kompanije Livingston. Mnoge smešne dogodovštine prate moja putovanja ali ovaj cirkus je vrh. Čekajući u aerodromskoj zgradi vreme za bording, prošetam ja do našeg gejta i vidim ljudi već stoje u redu. Kod ekonomske klase veća gužva a gde piše biznis klasa, vidim  zalepljeno obaveštenje „100 dolara“ . Ja u čudu gledam šta je to i onako brzopleta otrčim do muža i serviram mu priču da je za biznis klasu doplata 100 dolara. Njemu se oči zacakliše jer odavno sanja da leti biznisom i odmah se mi tu dogovorismo da diplatimo za nas dvoje a deca nek idu u normalnu i nek se muče malo, mladi su. Stižemo mi na red, ja dajem 200 dolara i žena meni nekakve papiriće. Ja oduševljena, krećemo dalje i čujem iza sebe kod dece neku pometnju. Traži im ona ista stjuardesa da plate vizu za Kubu. Ja se vraćam i kažem joj da srpskim pasošima nije potrebna viza. Ona me gleda zaprepašćeno i pita: „Pa zašto ste vi kupili vize?“ Jaoooo ljudi moji tog šoka. Pa sreća da nismo uzeli biznis za svo četvoro. Ne znam kako bi spravila novac nazad. Vrati ona meni mojih ludih 200 dolara, ja lujka odoh sa celom familijom u ekonomsku klasu i iskidah se od smeha i blama.       Katedrala u Havani


            HAVANA

Prijatno smo preživeli let do Havane gde nas je dočekao  toplotni val nakon izlaska iz aviona. Prosto se zagrcneš od sparine i samo želiš da se što pre presvučeš. Brzo smo uleteli u prvi taxi nakon što smo zamenili malo novca i izcenjkali se da platimo 20 CUC-a do naše adrese. Inače na Kubi postoje 2 paralelne valute, CUC je za strance i otprilike je 1 prema 1 euro. Njihova lokalna valuta je jako povoljna, možeš je dobiti ali ne možeš bogzna šta kupiti sa njom – lokalnu hranu na tezgama, voće na ulici i skoro ništa drugo. Stan smo iznajmili odmah iza Kapitola u novijem delu koji je bio 5 minuta pešice od Stare Havane. Namerno sam uzela taj stan jer je bila moderna zgrada i bili smo samostalni. Vlasnici su živeli u susednom stanu i odmah nakon dočeka ponudili su  da nam spremaju doručak. Prihvatili smo iako je bilo 5 CUC-a po osobi što nije bilo uopšte jeftino. Nismo se pokajali jer nas je ujutru dočekala veličanstvena trpeza. Čini mi se da je samo falilo od pileta mleko! Sveže naseckano  egzotično voće, ceđen sok od guave, domaći maslac, džem, omlet kakav smo poželeli, mirisna kafa. Stan je bio prostran, trosobni, skromno namešten ali jako prijatan. Ogromna terasa sa ležaljkama sa koje se pružao pogled na Kapitol i Malekon je bila ono što me najviše privuklo. Čak nas je pevac sa susednih krovova provocirao ujutru. Pogled je bio veličanstven i šokantan. Ruinirane fasade i ravni krovovi koji su izgledali kao ruševine, jako deprimirajuće ali nas to uopšte nije sprečilo da uživamo. Svima bih  preporučila ovaj stan jer su vlasnici bili predivni. To je bio stan od brata i kad bi  ga izdao, selio se kod sestre koja je živela pored. Zajedno su nam spremali doručak i bili na usluzi za sve informacije. Pošto smo se odmorili i okrepili krenuli smo u novi dan, u zagrljaj Havani. Naravno, pravac ka starom jezgru.  Početak doručka sa voćem

Šetnja Havanskim ulicama

Hodajući novim delom, malo smo bili šokirani, ne starim oronulim fasadama već smećem na svakom koraku. Jasno nam je da su ljudi jako siromašni ali koliko su u tom očaju, izgubili smisao za estetiku, lepotu, mislim da samo oni koji su to doživeli mogu da razumeju. U centru, stari i novi deo Havane preseca ulica  sa parkom po sredini, čuveni Paseo Marti (Šetalište Marti) , prethodno poznato kao šetalište Prado. Dugačka  avenija sa više od 200 godina istorije je dugo bila najvažnija i najljepša avenija u Havani . Danas je to i dalje atraktivno mesto za turiste i vrlo cenjeno mesto za Kubance.
Tu se  nalazi Kapitol, čuveni hotel Inglaterre, Nacionalni teatar i fasade brojnih lepih kolonijalnih zgrada.

  El Capitolo

El Capitolo je sagrađen na zemljištu koje je bilo železnički terminal i nekada je pripadalo železnici Villanueva. Projekat je započeo aprila 1926. godine a završen 1929.
Iako se njegov dizajn često upoređuje sa Kapitolom Sjedinjenih država, on nije replika. Sličan  je onom u Washingtonu, ali metar viši, metar širi i metar duži, kao i mnogo bogatiji u detaljima. Da bi završili izgradnju, bilo im je potrebno više od 5000 radnika, 3 godine, 3 meseca i 20 dana; kao i približno 17 miliona američkih dolara.
U čarobnoj staroj Havani se jednim korakom teleportujete   i osetite kao da ste u zemlji čuda. Stari trg sa prekrasnim zdanjima starodavnih bogataša  podstakne vam maštu da zamislite svu tu bogatu gospodu koja su sa svojih balkona posmatrali sva bitna dešavanja u gradu. U blizini je trg Franje Asiškog gde se parkiraju križarke i zanimljivi muzej ruma.
Još jedan prelepi trg je Plaza de la Catedral na kojem dominira barokna katedrala sa dva tornja različite veličine. Ona je toliko lepa u svojoj patini da se  ne govori za nju bez razloga da je muzika isklesana u kamenu. Specifiku njenim zidovima daju korali koji su korišćeni u gradnji i ako je pomilujete, osećitete ih.
Šetajući žilama po starom jezgru, ulicama O’Really i Obispo naići ćete na  crkve, muzeje, spomenike i stići do starih gradskih zidina.

Čarolija Havanskih trgova

    Ulicama Havane

Moj omiljeni trg je postao  Plaza de Armas. Tu je knjižnica ispod čijih kolonada, na uglačanom stepeništu sedi gomila mladih i lovi internet. To mesto odiše nekom božanskom mistikom iako je pogled na sve te ljude, zadubljene u svoje misli prosto prozaičan. U blizini, pored statue Sanča Panse na magarcu otkrili smo predivan restoran sa genijalno pripremljenim jastozima i vraćali smo mu se više puta.
Na kraju šetnje trgovima, red je obići i jedno od utvrđenja. Na ulasku u Havanski zaliv, postavljene su dve preteće tvrđave – Castillo de los Tres Reyes del Morro i Castillo de San Salvador de la Punta. Do ovog drugog utvrđenja smo došli preko parka Martir na kome dominira ogromni spomenik Maksimu Gomezu. Neposredno ispred ulaza, u parku Punta, pogled nam je privukao spomenik napravljen kao hram u grčkom stilu koji okružuje sektor zida na  kojem je strijeljano osmoro studenata medicine i  gde su takođe sačuvani tragovi metaka koji su prouzrokovali smrt mladih. Ovaj spomenik je otvoren 1890. godine u znak sećanja i poštovanja  osmorice studenata koji su nevini stradali . Mladići su optuženi za skrnavljenje groba španskog novinara Gonzala Castanjona. 

Castello San Salvador de la Punta

Samo utvrđenje  San Salvador de la Punta je značajno zbog lepog pogleda na Malecon a u starim časima je bilo korisno kao odbrana od pirata.

Čuveni havanski morski bedem Malecon, koji je uvek pun turista jer pruža prelep panoramski pogled na okean je odličan za završetak dana. Posmatranje zalaska sunca sa ovog mesta je prava atrakcija, zbog prelamanja boja koje se stapaju sa okeanom, što se najbolje vidi upravo sa ovog šetališta.Da bi videli novi deo Havane i najznačajniji kvart Vedado uzeli smo karte za hop on hop of bus i krenuli u panoramsko razgledanje. Bus odmah iz stare Havane krene Maleconom ka novom delu. Dominiraju impozantne višespratnice, najpoznatija palata Nacional, prođete mimo starog tornja San Lazaro i siđete blizu  spomenika Maine. Taj spomenik je napravljen u slavu žrtvama broda Maine koji je tajanstveno nestao u Havanskim vodama. U šetnji okolicom ne propustite sladoled u Copelliti. Ulovite sledeći bus i pravac Plaza de la Revolucion koja je sa svojih 72000 kvadratnih metara najveći trg na svetu. Tu će vam se smeškati ogromne konstrukcije Čeovog i Fidelovog obraza. U nastavku je Memorial Hozea Martija, nacionalnog junaka, pesnika i filozofa koji je bio vođa Kubanaca u borbi za nezavisnost od Španaca. Spomenik je napravljen na nacrtu petokrake zvezde koja je simbol 5 uglova slobode. Na vrh spomenika se može popeti liftom i po lepoj vidljivosti, da se videti Key West.
Iz autobusa smo bacili pogled na ogromnu nekropolu Cristobal Colon koja je bila prepuna fantastično lepih nadgrobnih spomenika.
Ovo je ukratko o nekoliko znamenitosti Havane ali najlepše od svega je bilo osetiti je.

         U turističkom busu

       Plaza de la Revolucion

Kasno naveče smo u jednom hotelu našli vezu za taxi koji će nas sutra voziti do Vinjalesa i ugovorili jako dobru cenu. Celodnevni izlet za 120 dolara

              VINJALES

Ujutru nas je čekao tipični, stari auto koji nas je očarao na prvi ali razočarao na drugi pogled. Malo se previše osećao miris nafte u tim simpatičnim autima i kasnije smo više voleli da se vozimo modernim. Čovek je bio divan, razgovorljiv i srdačan. Pričao nam je o sebi, situaciji u zemlji i mnogim zanimljivostima. On je profesor u školi i ovo mu je dodatan posao. Može da vozi samo određenu regiju i na našu žalost, nije mogao da nas vozi u Trinidad. Sretali smo puno ljudi koji stopiraju i vozač nam je rekao da je  uobičajeno da svi redom staju i sakupljaju ljude. Uživali smo u divnom krajoliku okruglih brda i prva tačka zaustavljanja je bila radionica za izradu kubanskih cigara. Odgledali smo proces, malo pušili i smejali se najmlađoj koja je morala da proba. Kupili smo par komada za prijatelje i nastavili.
Samo mesto Vinjales je simpatično i vrlo turistički razvijeno. Pravi hit je iznajmiti konja i obilaziti okolicu na njemu.  Odvezli smo se  u Indijansku pećinu gde smo prošli pored postavke u originalu kako su tamošnji indijanci živeli. Pred ulazom u pećinu je bio svirač koji je doprinosio atmosferi i odmah ti nudio da kupiš CD. Pećina ko pećina, lepa i zanimljiva ali na kraju jezerce koje je očaravajuće i gde se ukrcate u čamac i prvozate njime do izlaza. To je bilo najlepše!

   Proba tompuza

   Kafe na izlazu iz pećine


     Iz Indijanske pećine sa čamcem

Produžili smo do još jedne pećine u koju se ulazilo sa jedne strane brda a izlazilo na drugu. Na izlasku nas je dočekao indijanski šou kome je za cilj bio da isprepada turiste. Pošto su nas nasamarili, ostali smo da gledamo sledeću grupu kako će proći i baš se ismejali. Ispod stena je krasan kafić i pravo je uživanje bilo odmoriti tu nakon pešačenja i pentranja po pećinama.

         Mural  praistorije

Vrhunac izleta je bio mural Praistorije. Na jednom brdu su umetnici oslikali stene i napravili impozantni mural. Vidi se izdaleka jer je urađen drečećim bojama. Malo smo se ludirali tu praveći fotke i uživali u ovom porodičnom putovanju.
Dogovorili smo se sa šoferom da nam preporuči  lepo mesto za ručak. Prepustili smo njemu izbor hrane i oduševili se prasećim pečenjem kakvo odavno nismo jeli. Tamo životinje žive u prirodi, ne hrane se veštačkim proizvodima i normalno je da  meso bude tako ukusno. Na stolu je bilo svega i svačega i baš smo izvrsno jeli. Muzičari kojih je bilo svuda, su nam svirali i obavezno uvek nudili da kupimo CD. U jednom momentu je moj muž zamolio gitaru i pridružio im se svirajući. Jako lep doživljaj! Na kraju smo malo bili šokirani računom ali tako bude kad prepustiš drugome da naručuje. U svakom slučaju jako lepo iskustvo i prekrasan dan.
Sledeći dan smo otišli busom na Playas del Este jer smo hteli da vidimo i plaže oko Havane. Prelepa plaža na Atlanskom okeanu, vetrić koji te rashlađuje i uživanje u opuštajućem danu.   Playas del Este

Popodne smo otišli u šetnju starom Havanom koja nas je neopisivo privlačila. Hodajući ponovo starim prelepim ulicama, opazio nas je jedan par i započeo konverzaciju.  Hteli su da nam preporuče gde da slušamo  grupu Buena vista social club, tj. zadnjeg živog člana iz nje. Oduševljeno smo prihvatili i krenuli sa njima. To je bio neopisivo lep i malo razočaravajući doživljaj. Seli smo skupa svo šestoro i naručili koktele. Divna atmosfera, naša ćerka je zaplesala salsu sa Kubancem, upoznali smo se i popričali sa starim muzičarem koji je nekada svirao u Buena Visti i na kraju su i mene nagovorili da nešto odsviram. Muž se raspištoljio, počeo još da naručuje na moje negodovanje jer ja nikad nisam raspoložena da na jednom mestu sedim predugo. Kokteli su inače svuda bili po 3-4 eura, čak i u hotelima sa 5*. Kada je ovde stigao račun od 80 eura za 10 koktela, baš smo se šokirali. Kao pokisli smo otišli od tu jer su ti neplanirani troškovi već počeli da krnje naš budžet. Juče preveliki račun za ručak, danas za piće, stvarno smo se zamislili šta to radimo. Posle toga smo preskočili Floriditu, Hemingvejev kafić koji je i onako bio prepunjen ali jastoga za večeru u O’Rayliju nismo propustili.

Porodična slika sa starim        muzičarem

Link iz restorana sa svirkom https://youtu.be/qNm40ioPH-Y

Sara pleše salsu link: https://youtu.be/UUhxG3iNrSA

Pošto je to bio poslednji dan u Havani, zaustavila sam se kod taksista da ugovorim vožnju za sutra u Matanzas. Super smo se pogodili i otišli kući da se odmorimo. Kasnije je muž otišao do  hotela gde su nam našli šofera za Vinjales, sa idejom da nam taj isti recepcionar rezerviše smeštaj u Matanzi. Šta se on dogovorio, šokiraću se i saznati tek sutradan. Meni je želja bila da idemo u Trinidad ali smo saznali da su za bus rasprodate karte i muški deo familije nije bio zainteresovan. U Varaderu sam imala uplaćen resort za zadnjih 6 dana i svi sem mene su sa nestrpljenjem čekali all inclusive i kuliranje. Muž je bio posebno iziritiran izvlačenjem novca na svakom koraku i zato je revoltirano bio protiv Trinidada. Umesto Trinidada, odlučili smo se da krenemo prema Varaderu i upoznamo Matanzas.
Oprostili smo se sa divnim domaćinima i sišli na ulicu gde nas je čekao taxi, na moje iznenađenje ne novi već ponovo stari auto i napustili Havanu. Malo mi je čudno to sa autom ali se brzo mirim sa sudbinom. Uskoro stižemo u Matanzas i smeštaj, pružam taksisti koliko smo se dogovorili a on mi traži još. Ja počinjem raspravu da se nismo tako dogovorili dok on meni uporno tvrdi da mu je recepcionar u hotelu rekao drugi iznos. Preneraženo gledam muža i skontam da je on umesto samo smeštaja, nesvesno dogovorio i vožnju tako da smo mi  otišli sa njegovim a mog taksistu ispalili. Toliko sam bila besna na njega da je siromah dobio temperaturu. Smestili smo ga u apartman i pošto mu nije bilo dobro, otišli smo bez njega u šetnju. Siroti čovek, potpuno smo ga zaboravili tamo. Prešli smo preko velike reke San Huan i stigli u centar živahne Matanze. Na trip advisoru sam pronašla jako dobar restoran El Velasco i ugledali smo ga u  parkiću u centru. Izuzetan ambijent, hrana prekrasna i ekskluzivno servirana, sediš na terasi sa pogledom na park uz divnu muziku uživaš u hrani a na kraju skroz pristojne cene. Kad smo se konačno vratili u apartman, naš bolesnik je bio žestoko ljut što smo ga samog ostavili tako dugo.

Restoran El Velasco

     Plaža Varadera

Konačno je sutradan došao čas da odemo u, za većinu  dugo priželjkivani Varadero

        VARADERO

Izabrala sam hotel Sol Sirenas Koral na obali predivne Varaderske plaže. Resort sa nizom bungalova, depandanasa i glavnom hotelskom zgradom u kojoj smo imali sobe, bio je na ogromnom prostoru. Veliki džunglasti park  sa nizom bazena i restorana prostire se do plaže. Krenulo je šestodnevno uživanje u svim blagodetima all inclusiva i doček Nove godine. Na svakom koraku neki bar gde smo mogli neograničeno da isprobavamo i pijemo svakojake koktele, raznovrani restorani, topli i prelepi okean tako da je vreme  jako lepo prolazilo. Muškarcima nije padalo na pamet da izađu iz resorta. Zabave je bilo na svakom koraku, bazeni sa divljim žurkama gde su puštali penu, plesalo se i pilo do besvesti tako da nisi ni primetio kako brzo prolaze dani. Jednog od tih dana, čuli smo na plaži naše ljude i sa oduševljenjem  ih oslovili. Siroti su stigli u hotel bez ičega jer su im izgubili kofere i samo su nešto nužno kupili i hotelskom butiku. Bilo je to jako lepo poznanstvo i druženje. Ja nisam mogla da sedim dugo mirna i kupila sam sebi turu za Trinidad na šta me ćerka, čuvši za to, zamolila da ide sa mnom. Kako sam bila srećna da nije kao muški deo naše porodice. Konačno akcija!

   Plaža ispred hotela

   Šetnje dugačkom plažom

      Vrt hotela

Snimak sa Varadero plaže            https:// youtu.be/z-jsuD6U6eE

    
   TRINIDAD, SANTA CLARA I CIENFUEGOS

Bukvalno 31.12. smo krenule na izlet u  tri grada u središtu Kube. Čuvena su sva tri ali jako različita međusobno. Prva na putu nam je bila Santa Klara, Če Gevarin grad gde smo se zaustavili samo kod njegovog mauzoleja. Na ovom mestu nalazi se masivni spomenik, kip Če Guevare, zajedno s malim muzejom  i spomen obeležjem ispod kipa. Kip dominira horizontom a  muzej i spomenik Če Guevare su besplatni. Na ulazu je prostor za proveru prtljaga, jer unutra nisu dopuštene torbe ili kamere. U muzeju se nalaze fotografije i neki spisi Čea, s natpisima na španskom. Če Guevara je pokopan u mauzoleju 1997. godine nakon što su njegovi posmrtni ostaci ekshumirani i vraćeni iz Bolivije gdje je zarobljen i ubijen 1967. godine. Bilo je jako potresno videti njegove privatne slike sa ženom. Zamišljala sam šta li je ona sve morala preživeti pored jednog takvog čoveka, nemirnog  duha.

Spomenik Če Gevari

Plaza Mayor u Trinidadu

   Tipične uličice Trinidada

Konačno smo ušli u živopisni Trinidad koji je oduševljavao na svakom koraku. Šarene kućice, kaldrmisane ceste i životinje koje vuku taljige. Kao da si se obreo u prošlom veku negde u južnoj Americi. Šetale smo divnim mestom koje je vrvelo od turista svih narodnosti. Na centralnom trgu Mayor je crkva Svete Trojice i nekoliko muzeja je u blizini. Nacionalni muzej je bio odabir u koji smo otišli sa grupom. U lepoj kolonijalnoj zgradi je bila postavka od praistorijske ostavštine do modernog života. Posle muzeja, odveli su nas u čuvenu tavernu “ La Canchachara“ gde se pravi specijalni koktel od ruma, meda, limuna i sode. Svuda slušate  živu muziku tako da nas nije iznenadila i u restoranu u koji smo ručali. Nakon uživanja u Trinidadu koje je bilo kratko i slatko, uputili smo se na Karipsko more i elitni Cienfuegos. Grad sa predivnom kolonijalnom arhotekturom, elegantnim vilama, čist i umiven, oduševio nas je. Sunce se već bližilo zalasku i uživali smo u čarobnim bojama koje nam je suton priredio. Šetali smo besciljno čitav  sat divnim ulicama grada, uživali u mirisu mora koji je povetarac nežno lelujao zasanjanim ulicama i našem izletu uskoro je došao kraj. Stigle smo u hotel pravo u novogodišnju ludu noć, pronašle dečke već pijane od našeg nedostatka  i uleteli zajedno u Novu godinu.

Trinidad

  Cienfuegos

NEOČEKIVANI DODATAK

Na dan povratka smo seli u taksi i otišli na aerodrom. Sreća da nisam putem imala internet (koji i inače nisam imala) jer bi videla šokantni mail u kome me obaveštavaju da nam je let iz Ciriha za Zagreb prebačen za  dan kasnije. Nigde info za prvi let nego samo za drugi, i sigurno bi poludeli od nerviranja na vest da treba  čekati u Cirihu 24 sata. Srećom to nismo znali. Kad smo stigli na aerodrom saznali smo nakon 2 sata neizvesnosti, u gužvi od 300 putnika da je naš let odložen za 24 sata. Počeli su da nas ukrcavaju u autobuse i voze po raznim hotelima. Nama je dopao ekskluzivni  Memories Miramare sa 5* i kompletna usluga u njemu. Uživali smo neplanirano još 24 sata u predivnom hotelu, hrani, izvrsnim muzičarima i pošto je hotel skroz u novom delu grada, nije nam palo na pamet da bi išli ponovo u staru Havanu.

Živa predivna svirka- link:
https://youtu.be/P01nxACJKhk

Doživeli smo prvi pljusak pred polazak i tako se oprostili sa Kubom. Kasnije smo saznali da je bio tornado kod Floride i zato naš avion nije stigao. Baš mu hvala! Naša avantura sa Kubom je završila sa raznim utiscima i pomešanim emocijama, jedno vreme sam čak mislila da ne bih više otišla tamo. Greška! Brzo čovek zaboravi sve loše utiske i ostane mu u uspomeni samo najlepše tako da   bih ponovila opet moju prelepu  Kubu ali sada lepše pripremljena.


Više slika sa Kube vidite ovde: