ISLAND u 3 dana, meni dosta😁

Zašto takav naslov? Evo ukratko! Dočekale su nas kiša i sivilo, lilo je kao iz kabla. Pomolila sam se za malo sunca i srećom se pojavilo. Čak je počelo da prži. Onda je dolutao ludi vetar koji nas je nosio. Smirio se kad je počeo sneg. I tako svaki dan pa počneš sanjariti kako da pobegneš odatle. Krajolici se smenjuju. Nestvarno lepi, za kojima sledi duga vožnja predelima kao na Marsu, ponovo neka čudesna lepota pa opet dosada i tako stalno. Nigde nismo videli oranicu već sve same požutele pašnjake nalik tundri i mnoštvo prelepih konja tako da se čovek debelo zapita od čega žive. Arhitektura tipična nordijska, drvene barake, usamljene, kao neki salaši kod nas. Otprilike to je odgovor na naslov a sad idem redom o svemu što smo posetili po dobro isplaniranom planu „kako što više videti za tako malo dana. “

Pregled više slika vidite ovde snimak https://youtu.be/Hgmo2VZwIBE

Korisne info bile bi sledeće:

1. Novac ne menjati jer se apsolutno sve plaća karticom, čak i odlazak na wc na nekom usamljenom parkingu. 2. Rent a car-od srca preporučujem Bluecarrental.is. Dok sam pretraživala sajtove, kosa mi se dizala na iznose depozita kod brojnih rentakaraca. Bilo je od 2 do 3000 eura. Slučajno sam od putnika u putničkim grupama dobila preporuku za ovu kuću. Nisu nam tražili ni kreditnu karticu, ništa za depozit iako nisam uplatila nikakvo osiguranje. Cena auta je 50 eura na dan što je itekako skupo u odnosu na ostatak Evrope i sveta a za zero osiguranje su trazili čak 25 eura dnevno. Riskirala sam kao i uvek jer sam računala da nema gužve i uzdala se u svoju sreću da neće baš neki kamen da mi razvali šoferšajbnu. Prijatni dečki su nas na preuzemu častili džipom Dacia Duster iako sam imala rezervisanu malu Toyotu. Sve je proslo super i auto smo vratili u istom stanju. 3. Pitali smo se od čega žive jer nigde nismo videle obradjenu zemlju. Ribolov je ovde glavni a ujedno i razlog zašto nisu u EU. Ti ponosni ljudi nisu hteli da prihvate kvote koje im je Evropa htela nametnuti i radije su povukli svoju prijavu. 4. Hrana u restoranima je poprilično skupa, čaša vina je oko 10 eura a porcija ribe 20 ali zato možete u marketima kupiti po uobičajenim cenama. Smeštaj je takođe pozamašan iznos. U Reykjaviku smo u hostelu Pavi platili trokrevetnu sobu 79 eura (normalno sa zajedničkom kupaonom). Sledeću noć smo bili u blizini zlatnog kruga i divan pansion sa doručkom imena Štora Mork je koštao 97 eura. Poslednju noć smo se premakli na zapad blizu Bogarnesa i u hotelu Hafnarjfall imali divan apartman za 117 eura. Sve preporuke! 5. Benzin je trenutno oko 2 eura litar. Napravili smo krug od 1000 km i potrošili 120 eura za benzin. Svuda su automati za plaćanje i nemojte se traumirati ako vam uzmu skoro dupli iznos. Oni prvo osiguraju veći iznos a kasnije vam naplate onoliko koliko ste potrošili. Mi smo se malo neprijatno iznenadili skoro duplo većem iznosu iako sam čitala unapred o ovoj proceduri. https://youtu.be/BKCoJGAZP-s

REYKJAVIK

Debela kiša je lila dok smo obilazili tužne ulice umivenog grada. Naravno, prvi cilj je impozantna katedrala Halgrimskirkja, nazvana po pesniku i svešteniku Halgrimuru. Crkva poseduje impresivne orgulje koje su bile dovršene tek 1992. godine. Na vrhu tornja se nalazi vidikovac s kojeg puca najbolji pogled na grad i okolne planine. Do vidikovca vozi lift. Kip koji se nalazi ispred crkve predstavlja lik Leifura Eirikssona. Ovaj kip je stariji od crkve. Naime, islandski parlament ga je dobio kao poklon od SAD-a 1930. na svoju 1000-tu godišnjicu postojanja. Crkva je prelepa i originalna spolja. Kao neka školjka ili lepeza, u dilemi sam na šta me više podseća. Zanimljiva ulica sa mora ka crkvi je Dugina ulica. Tu se u blizini nalazi i zgrada Opere, vrlo zanimljive arhitekturne ideje. Ulice okolo su bile zatvorene jer se trenutno snima neki film. Idilični deo grada je oko malenog jezera gde ljudi šetaju pse, jašu divne čupave konje i trče. Grad obiluje mnoštvom muzeja medju kojima je originalan muzej penisa. Izložba kitova i egzibicija leta iznad Islanda su meni najzanimljivije. Nakon večernje i jutarnje šetnje glavnim gradom krećemo u dvosatnu vožnju do prvog izabranog vodopada na jugu.

Arjanurfoss je naš prvi cilj medju mnoštvom vodopada. Prethodne najpoznatije smo namerno preskočili jer ćemo se vratiti na noćenje do njih i posetiti ih sledeći dan. Ovaj Arjan je zanimljiv zbog moćne vode i lagune u koju pada. Ogromna stena je ispred njega i ne vidi se mesto gde pada. Sledeće zaustavljanje je Dranguirin, idilično mesto sa tipičnim islandskim kućicama- kamene kućice i krovovi obrasli travom.

Sledi Skogafoss, (šumski vodopad) koji se često naziva jednim od najlepših vodopada na Islandu. Ima sve predispozicije velikog prirodnog čuda. Količina vode je prevelika, oblik vodopada je gotovo savršen u svom pravougaonom obliku, pad od 60 metara čini ga impresivnim, a širina od 25 metara ga stavlja u odličnu perspektivu. Na tlu ispred vodopada, količina prskanja koju kontinuirano proizvodi voda koja pada često stvara i jednu i dvostruku dugu vidljivu svakog dana kada sija sunce. Obavezno se popnite nizom stepenica do vrha vodopada i uživajte u njemu odozgo.

Skogar muzej je u blizini i neizostavno ga posetite uprkos skupoj ulaznici od 16 eura. Videćete izložbu tipičnog života, odeću, nameštaj, orudja, izložen brod i kućice sa predstavom života. Iza muzeja puteljak vodi preko privatnog poseda do još jednog prelepog vodopada.

Kvernufos je taj tajanstveni vodopad do koga morate pešačiti nekih 15 minuta predivnim kanjonom. Častio me je famoznom dugom koju sam propustila na Skogafosu. Konačno je sinulo sunce i sva srećna sam se mu zahvalila.

Solheimajokul je predeo sa glečerom u blizini. Kad dodjete do parkirališta imate vodjene grupe specijalnim autima do glečera. Divili smo mu se izdaleka i nismo otišli na tu turu jer nas je još puno zacrtanih lepota čekalo taj dan. Jedva sam čekala obalu, crne plaže, bazaltne stene i neumoljive klife.

Durholaey je litica sa svetionikom i pogledom na stenu sa izgledom slavoluka prenatrpanog pticama. Muzika njihovog gugutanja, kričanja i urlanje vetra su se ujedinili u pravu morsku simfoniju. Na žalost od tog pogleda te otera neusmiljeni vetar koji preti da te odnese. Idemo našim džipom na drugu stranu te formacije zvane Arnardrangur. Tu vas oduševi pogled na drugu crnu plažu i stene u moru sa imenom Reynisdrangar. Ne možeš se odlučiti šta je lepše. Silazak na plažu i milovanje bazaltnih formacija, crni vulkanski pesak koji grle dve reke ili usamljene stene u moru koje stameno stoje uprkos razjarenim talasima. Iza njih je mestašce Vik i Myrdal gde smo tankali auto i u povratku odmorili u divnom kafiću.

Ostalo je još par ciljeva tako da se nismo nigde odmarali. To smo ostavili za povratak i tamu. Krenuli smo u planinu do Katla geoparka. Inače smo sve vreme bili raspamećeni zanimljivim pejzažima. Mahovinom obloženo vulkansko kamenje je nesvakidašnji prizor. Katla je na žalost u jednom trenutku postala nedostižna jer smo naišli na zabranu prolaska. To su ti F putevi ponekad zatvoreni zbog lošeg vremena. Na levo krug i na drugu stranu do Gigjage. Put je naravno neasfaltiran i prepun rupa. Zaokružujemo oko čudnog brda usred prerije kamenja i stižemo do zanimljive pećine. Vrlo živopisna i slikovita rupa u steni te vredna truda skretanja sa puta.

Poslednja stanica tog napornog i oduševljenjem ispunjenog dana je kanjon Fjadragljufur. Mislim da je to bio najlepši prizor toga dana. Nakon parkiranja čeka vas skoro pola sata pešačenja do najlepših pogleda na taj kanjon. Ne znaš da li su lepše zelene litice, modra reka ili beli blještavi vodopad koji klizi skoro ležeći niz stenu. I pored vrcavog vetra, dugo sam uživala i napajala oči iako usamljena jer su moji saputnici smoreni ostali u autu. Nakon toplog kafića i specijaliteta u Viku, stigli smo u Štora Mork u nadi da vidimo i polarnu svetlost. Na žalost i ako je bila, mi smo se komirali.

Sledećeg dana nakon divnog doručka u idiličnoj kućici Štora Mork krećemo turu čuvenim zlatnim krugom. Uz put su nam tri divna vodopada koje smo prilikom dolaska namerno preskočili. Konačno nema vetra i šaljem malo dronija u akciju. Napravio je par lepih snimaka nakon čega se zaputismo u obilazak meni najzanimljivijeg vodopada Gljufrabui. Sakriven je liticom i da bi dosli do njega, morate ići koritom potoka ispod stena. Tamo vas naravno zalije milion kapljica i brže bolje morate da se umaknete. U blizini su neka imanja kroz koja morate proći, još par bezimenih vodopada i sledi najpoznatiji Seljalandsfoss.

Nedostupni vodopadi su meni najizazovniji. Seljalandsfoss je lako dostupan ali ima iza sebe zanimljivu pećinu iz koje je pogled fantastičan. Obavezno trebate imati nepromočivu kabanicu i birati rano jutro dok još uvek nije neopisiva gužva jer je ovaj vodopad jako popularan i opsedan. Pogled kroz šum moćne vode je naprosto brutalan.

Sledi jednosatna vožnja zanimljivim predelima. Smenjuju se zeleno vulkansko kamenje i kupasta brdašca okvirena belom snežnom pozadinom. Stižemo u epicentar zlatnog kruga, mali gejzir i tajanstvenu lagunu. Za nju sam prethodne večeri kupila karte i odredila vreme našeg ulaska. Došli smo ranije taman da se malo iskuliramo u restoranu sa pogledom na tamnu vodu i kupače koji uživaju. Nije tako lepa na oko kao Plava laguna ali je ulaznica od 20 eura bila jako primamljivija od one za 68. Stvarno mi se nije davao toliki iznos za jednosatno kišnjenje u toploj vodi Plave lagune. Uživali smo i u ovoj Seacret lagoon koja ima za podlogu crni pesak i zato ima tako tamnu boju vode.

Konačno stižemo do velikog i najpoznatijeg islandskog gejzira. Puno ljudi se okupilo oko njega u iščekivanju izbruha. Svakih 5 minuta se nešto desi, manji ili veći ali od silne pare i dima skoro da ne vidite sve jasno. Iznenadi vas i šokira ma koliko god ga pripremljeni čekate. Podsetio me na naš gejzir u Sijarinskoj banji, jedini u Evropi koji neprestano radi ali naizmenično izbacuje vrelu pa hladnu vodu. Preporučuju ga za lečenje živaca ali zbog neupućenosti ljudi retko ko zna da je nadomak Leskovca.

Penjem se na brdo sa razglednom tačkom na gejzir i drugu stranu doline dok ostatak ekipe odlazi u restoran na ručak. Mene adrenalin hrani i kad sam na avanturističkom putu nikad nisam gladna. Kasnije u restoranu razgledam i okolne radnje koje su prepune domaćih prozvoda sa zanimljivim cenama. Krećemo dalje ka još jednom vodopadu, ovaj put ogromnom širokom Gullfossu koji je najimpozantniji do sad po veličini i količini vode. Apsolutno je veličanstven sa svojim moćnim vodama koje se survavaju u procep izmedju litica kanjona.

Vrhunac dana ili možda treći vrhunac je Kerid krater. Ne znam da li je lepše uživatu u toploj laguni, iščekivati pljusak gejzira ili popeti se na ivicu kratera i diviti se jezeru u njemu. Ulaznica je simboličnih 2,80 eura i retkost da je nešto tako jeftino. Kružim oko kratera neumoljivo se pentrajući po stenama, opirem se vetru i divim crvenim liticama, zelenim zasanjanim obodima i ledenoj modrini vode. Bila sam u iskušenju da pustim drona ali me je sitna kišica ubedila da odustanem.

Ponovo još jedan ispunjen i naporan dan koji se završava na zapadnom delu ostrva u mestu Bogarnes. Tu odsedamo u hotelu Hafnarfjall koji ima divne apartmane. Izabrala sam ga zbog djakuzija u dvorištu ali ledeni vetar nam briše svaku ideju o njemu. Odlazimo na večeru u restoran po preporuci i razmišljamo da li da probamo specijalitet od grenlandske ajkule čije se meso priprema tek kad se malo pokvari. Ipak odustajemo od te ideje i jedemo neke druge ribe. Zanimljiva porcija izmešanog sitnog ribljeg mesa i krompira i naravno solidne cene od malo preko 20 eura. Island je to!

Lepo sunčano jutro nas budi i zove da što pre krenemo u nove pohode. U blizini je kamping Fosatun gde sam umalo htela da odsednemo u lepim bungalovima al me iznervirala činjenica da se doplaćuje za posteljinu. Odlazimo da obidjemo simpatično Trolovo selo. Kada je domaćin u Fossatunu, Steinar Berg prvi put stigao u ovo područje, pronašao je stenu u obliku lica trola pored vodopada Troll. To ga je inspirisalo da napiše narodne priče o trolovima. Njegove knjige su dobro prihvaćene i uspešne na Islandu. Šetnje su povezane sa knjigama.  „Šetnja trolova“ je kratka šetnja s pogledom na vodopad Troll i pozadinu priče o Posljednjem trolu – a usput ćete naučiti i svašta o trolovima.  Osim toga, uživate u prekrasnom panoramskom pogledu na područje Borgarfjördur i planinski krug. Igre trolova su takođe veoma zabavne ali za njih trebate odvojiti celi dan.

Prolazimo mimo Rejkjavika i pošto je divan dan, odlučujemo da ga još jednom obiđemo pošto je prvi put bilo sivo i sumorno vreme. Vožnja gradom je osvežavajuća jer nema zamornih velegradskih gužvi. Svi voze pristojno, parkinga koliko hoćete i uživamo na suncu. Ipak nas vuče plava laguna koja je u blizini aerodroma i naše poslednje odredište. Ako ne kupite ulaznicu za kupanje možete uživati u šetnji oko nje i u restoranu sa pogledom na kupače u njoj. To mlečno nebesko plavetnilo vas omađija da neprestano zurite u njega. Ljudi se mažu belom krečnjačkom glinom koja i doprinosi toj ludoj boji. U trgovini kozmetičkih proizvoda od čudotvornih minerala plave lagune tražili smo testere a kasnije u šetnji se namazali kao indijanci i takvi krenuli na aerodrom. Baš je bila fora da isprepadamo stjuarta na chek inu kad nam je tražio covid pass. Arogantno smo mu rekle da nama ne treba za Sloveniju iako smo leteli za Beč. Nekako se sav pokunjio i ništa više nije pitao a ja sam odahnula jer nisam imala nikakav papir pošto nisam htela da im platim 50 eura za brzi test. Nesramno! Već sam imala razradjen celi plan ako me ne puste, uslikala red vožnje do grada, adresu covid centra gde da napravim test i videla da uveče imam novi let neverovatno jeftin u zadnjem trenutku. Srećom mi ništa od toga nije trebalo ali uvek morate biti spremni i imati plan B. Stigli smo u Beč u gluvo doba noći nakon četvorosatnog leta i isto tolike razlike u vremenu. Na tamo je bilo super, dobili smo 4 sata više ali nazad ste u izgubi časa. Sve to nema veze, opaska koliko da uputim čitaoce. U svakom slučaju videsmo puno, nahodasmo se i nauživasmo ali sa jasnom slikom da je sve prelepo ali i da me severne zemlje neće videti još dugo. Tropi su za mene ipak😁