Astipalea, ostrvo čežnje

Krećemo sa Amorgosa na Astipaleu i stiže mi mail iz sledećeg hotela sa pitanjem kada da nas čekaju i gde. Meni smešno, za samo 600 metara od luke do hotela da nas čekaju ali pošto je to običaj na Kikladima, javim ja vreme. Prvi šok – brod uplovljava na suprotnu stranu ostrva, ne ide tamo gde sam ja zamislila. Sreća pa su nas čekali! Drugi šok- golo sivo ostrvo, rekoh evo konačno jednog ostrva koje mi se neće svidjati. Najednom se otvara pogled na zaliv sa Horom, tvrdjavom, vetrenjačama, plavetnilom. Ostadosmo bez daha! Pa da, to je to zašto sam htela da vidim Astipaleu.

Ona pripada Dodekanezima ali po stilu bih je više pripisala Kikladima a geološki tipično ovim prvim; inače ta golotinja brda se ujutru razotkrila kao prelepo sivo i rdjavkaste boje grmlje, kojim je sve prekriveno. Hotel nam je bio top, sa fascinantnim pogledom na Horu i staru luku i prva ideja je bila- odavde ne mrdamo. Akti hotel

Astipalea je mala a ima aerodrom koji skoro svaki dan ima vezu sa Atinom. Stara luka je izbacila sve velike brodove i prosto uživaš u kupanju na gradskoj plaži. Ja nisam mogla da odolim da se ne kupam u zabranjenoj zoni a psić i fotograf su me gledali sa balkona. Malo dalje je bila gradska plaža al je lakše bilo samo spustiti se.

Hora je- šta reći. Čudo! Topla i umiljata. Mali bus ordinira celi dan od luke do Hore i okolnih plaža za po 1 ili 2 eura. Isti šofer svaki dan.

Do Kastra je prekrasna šetnja sa koje ostanete bez daha-što od napora a što od pogleda.Vidi se gomila ostrva i naš hotel koji ima poznati ekstravagantni restoran Akti.

Plaže su solidne ali bez nebeskih boja, sa neizbežnim tamarisima tako da vam ne treba suncobran. Treći najsmešniji šok! Na jednoj plaži naš pas poče da divlja i laje na nas što smo toliko dugo u vodi i priđe mu čovek da ga zabavi. Poče da se ljubi s njim i dozvoljava da ga liže po faci a mi iz vode gledamo šokirani i umiremo od smeha. Bio je vrhunac kad je počeo da mu naskakuje ruku pa nogu, što u životu nikad nije uradio. Ljubav! Kasnije u razgovoru saznamo da je čovek Francuz koji ostavio sve i došao tu da živi. Blago njemu!

Jedne večeri nakon uživanja u morskim specijalitetima u božanstvenim tavernicama Hore, (kao što su nezaboravne sardine u karamel sosu) idući ka hotelu ugledamo u Peri Jalos prase gde se okreće. Ja sita ali muž!!! Oči mu ispadoše! Naravno uzmemo za poneti da mezi na terasi u pola noći. Ostalo je dovoljno i za Ćoća za sutrašnji ručak.

Cene su pristojne i raznolike kao na svim ostrvima. Malo su slabije brodske veze i ne svakodnevne tako da se morate unapred organizovati. Nas su čekali još Nysiros i Kos sa koga smo leteli nazad, kući. Svako ostrvo je osobeno ali u Astipalei ste mogli videti boje kakve samo u sećanju vidite. Neopisive!