Sicilija u krug dok ti se ne zavrti

Od ushićenja! Sicilija je ostrvo prepuno kontrasta i raznolike arhitekture. Od antike, preko orijenta do baroka, od divnih plaža do divljeg vulkana, ostrvo sa istorijom i legendama. Dugo sam ga sanjala a došlo mi je iznenada, prikralo se kao mafija koju tamo nisam srela. Samo čarobni sladoled od kozjeg mleka i pravu toplu čokoladu.

Slike za skraćeno putovanje -bez čitanja ovde

Organizacija ovog putovanja je moje remek delo. Dva dana pre odlaska nisam ni znala gde ćemo ići. Čekala sam uporno da padne cena karte za Sardiniju i pošto su pre njih pale ove druge, kupila sam za Siciliju. Jesam uporedo proučavala oba ostrva ali često ne idemo kud naumimo nego šta izleti povoljnije. Nakon što sam brzinski kupila 4 karte do Trapanija, usredsredila sam se, prateći bookingove tajne ponude i napravila krug. Koristila sam  hotele koji su imali ludo niske cene baš za te datume. Nekada je booking imao tajne ponude, što je značilo da određeni hotel samo po neki dan godišnje ima takvu akciju. Ja sam ih polovila i to je doprinelo da ovo putovanje bude naprosto čarobno. Hoteli sa 4 i 5 zvezdica za apsolutno smešne pare. Prva i zadnja noć u Alcamu, hotel La Batia, arhitektonska i unutrašnja raskoš (na žalost, cene su sada 3 puta veće od onda). Nakon preuzimanja auta na aerodromu u Trapaniju i panoramskog razgledanja tog tipičnog  severno-afričkog mesta, avantura je počela. Prva stanica je bajkovito staro mesto Eriče. Mali panda nas je, bez da kašljucne, izvukao na vrh. Uske uličice, starinski šmek i oktobarska pustoš. Nema turista, lepota. Spustili smo se strmoglavim putem i otišli na krajnju severozapadnu tačku. San Vito lo Capo, impozantna stena u zaleđu divne plaže. Još jedno predivno mesto sa orijentalnim pridihom, kao stvoreno za večeru.

Idući ka Alcamu, svratili smo u još jedno mesto na moru- Castellmare del Golfo. Prekrasno mesto za letovanje sa divnom plažom i šmekom tvrđave i zamka. Naš hotel La Batia je blizu centralnog dela Alcama a ipak izvan grada. Upravo dok smo mu se približavali, blokirala nam se navigacija. Neverovatno, ali uvek kada ti je najpotrebnija! Priupitali smo neke đubretare i ljudi nas uputiše, tako da konačno stigosmo u poznu noć. Hotel je bio pravo raspamećivanje u šta smo se dodatno uverili sutradan. Jedva smo se odlučili da odemo iz njega i krenemo dalje. Alcamo smo preskočili i ostavili za kraj, kada se završi naš krug. Krenuli smo ka jugu vozeći se brežuljcima obraslim niskim grmljem i svako malo na nekom brdašcu registrovali lepa sela. Svratili smo u Salemi jer nas je baš privukao iz daleka. Tipično brdovito, staro mesto sa kulama i patinom. Žurimo ka Selinunteu gde ćemo malo obnavljati gradivo iz antike.                                                                                       Selinunte je bio drevni grčki grad u kome još uvek dominiraju ostaci 5 hramova. Najpoznatiji je bio posvećen boginji Heri i on je najočuvaniji. Prelepa pozicija na brežuljku, odakle vas mami sinje more. Čini mi se da još uvek osećam mirise koji su opijali i prikovali vas da tu ostanete i uživate. Možda je toj atmosferi doprinosio i duh prohujalog vremena. Spuštamo se na plažu sa zlaćanim peskom i ne možemo se upreti oktobarskom suncu. Kupanje na južnoj obali Sicilije je skroz prijatno i u tom času.

Nastavljamo ka Agrigentu gde nas očekuje sledeća noć. Hotel odličan ali ne fascinantan kao prethodni. Grad impozantan, tipičan italijanski i dolina hramova kao središte i najveća znamenitost. Tu, na tom platou sa pogledom na more je nekada stajao grčki grad Akragas i bio je najveći grčki kolonijalni grad u zlatno doba Grčke imperije. Ostavljamo ga za jutro i vozeći se oko njega, vidimo ponovo antičko kamenje, kolonade, pilare. Smešno nam je što se zove dolina hramova kada je na platou na vrhu brda. Odlučujemo da tu nećemo plaćati ulaznice i idemo na nešto čudesnije. Heraclea Minoa na obali i čuvena Turska stena. Prvo smo se parkirali ispred nje, čim smo je ugledali. Dok sam ja išla na ćošak da je slikam, moja banda je već počela da se spušta niz nju. Opazivala sam ih radoznalo, dok nisam videla da su stali i pošli nazad. Tu je bilo jako opasno ići i to su zaključili. Pronašli smo put sa druge strane, do početka i srećni i oduševljeni krenuli u pohod. Vreme je stalno bilo šareno. Malo bi se smračilo pa par kilometara dalje opet razveselilo. Doživeli smo da sam ja bila na suncu a ostatak porodice slikala gde peva i pleše na kiši. Čudesni trenuci!

Turska stena je toliko lepa i impozantna, bela, talasava, mistična i totalna kontrast crnoj Etni. Siciliju posetiti i ne videti ovu lepotu je znak da se morate vratiti. Teško nam se odvojiti od lepote ali moramo jer je naš put vrlo ambiciozan. Stižemo u Modicu, još jedno zanimljivo mesto u rupi. Takav sam dojam dobila posmatrajući je odozgo. Dok smo se spustili  do dna, navalila je  takva kiša  koja nas je primorala na panoramsko razgledanje i kafenisanje, čekajući da prestane. U momentu je počela voda da se nakuplja na ulicama i pošto smo dobili dojam bliske poplave, hitro smo se otpravili na beg. Žalosna sam bila da nismo mogli više da razgledamo to predivno mesto koje datira iz neolitskog perioda. Putem nailazimo na Noto, barokni grad na UNESKO-voj listi, koji vas ostavi bez daha svojom zavodljivošću. Stari centar mesta je prepun znamenitosti, palata do palate sa čestim sporadičnim crkvama. Katedrala dominira trgom i do nje vode raskošne stepenice. Trijumfalna kapija vas uvodi, u glatkim kamenom popločanu ulicu, koja nosi ime, čije drugo do Vittorio Emanuele. Čovek koji je ujedinio Italiju je prvobitno bio kralj Sardinije i njemu je posvećen usklik „Viva Verdi“. U Notu bih ostala danima ali drugi put! Po gustom mraku tražimo naš hotel Lady Lusya, negde isred Sirakuze. Srećom je navigacija proradila i vodi nas preko nabujalog potoka! Okrećemo nazad a tamo već put poplavljen i vidimo da je pogrešna smer. Šta ćemo, hajde u potok. To je bio samo neki višak vode koji je prelazio preko puta. Ne rečno korito, naravno! Preživesmo i prolazeći pored nasada limuna, dospeli smo ispred divne barokne vile. Te linunove smo videli tek sutradan po dnevnom svetlu.  Iz vile je izleteo čovek sa kišobranom da nas dočeka i nakon formalnosti, odosmo u naše sobe. Uzela sam dve dvokrevetne jer su bile smešno jeftine na toj akciji i kad smo videli da je jedna kompletni luksuzni apartman sa dnevnim prostorom, velikim krevetom sa raskošnim baldahinom i stepenicama koje su vodile na mansardu sa još dva kreveta, odlučili smo da nećemo ni koristiti drugu sobu. Lepše je da smo svi zajedno. Ujutru nas je dočekao neviđeno lep doručak i nama se opet ne ide iz hotela. Moramo jer Sirakuza čeka. U blizini smo razgledali još jedno mesto pogodno za letovanje -Fontana Bianche.

Sirakuza je poznata po svojoj bogatoj grčkoj prošlosti i kao mesto rođenja matematičara Arhimeda. U 5. veku pre nove ere je bila velika kao Atina, kasnije je postala deo rimskog pa vizantijskog carstva. Uvrštena je u UNESKO-vu svetsku baštinu zajedno sa neolitskom nekropolom Pantalikom. Sirakuza se pominje u Svetom pismu, u knjizi o delima apostola i tu je rođena zaštitnica ostrva Sveta Lucija. Ciceron je pominjao Sirakuzu kao najlepše grčko mesto i verovatno je bio u pravu u to doba. Mi smo joj posvetili celi dan i istinski uživali. Stari deo grada se nalazi na ostrvu Ortigia koje je povezano kopnom i prepuno je antičkih spomenika, fontana, parkova i palata.

Još jedna noć i nakon raskošnog doručka u još raskošnijoj Lady Lucii, krećemo obalom Jonskog mora ka najvećem sicilijanskom čudu – Etni! Ko još nije sanjao da hoda po vulkanu. Vožnja fantastičnim crnim predelima je očaravajuća. Zaustavljali smo se da vidimo kakvo bilje tu raste jer je baš lepo prošaralo tu elegantnu crninu. Na kraju puta vas čeka papreno skupa gondola i vožnja skoro do vrha. Nastavili smo pešice do ivice jednog od manjih kratera koji se mestimično pušio i nadimao. Sam vrh Etne je bio dalje i džipovi su vozili do njega. Nije bilo potrebe ići do tamo. I ovde smo uživali u bezvremenskom prostoru između neba i zemlje. Pogled na oblake ispod nas i plavetnilo iznad, neki bestežinski osećaj  koji je retko gde tako opipljiv. Sa Etne idemo u primorsko mesto Giardini Naxos, preslatko turističko mesto sa lepom plažom nad kojim se nadkrilila Taormina. Ne znam koliko serpentina ima do nje ali izgleda kao da ste bili na ringišpilu nakon što  izlađete iz auta. Još jedno mesto van svoga vremena. Bajkovito i nestvarno. Ne znaš da li je lepši pogled na more iz antičkog dela grada ili srednjevekovnog. Amfiteatar na vrhu stene i korintski stubovi koji kao da pridržavaju sliku zapenjenog mora, ostali su mi urezani u srce.

Cataniu i Mesinu ležerno zaobilazimo jer nemamo baš želje da se motamo po velikim gradovima i stižemo u zaliv Tonarella i još jedan fantastičan hotel. Nekada je bio Hilton a sada se zoveBlu Portorosa. Iz njega imate divan pogled na luku i usidrene jahte a u blizini je predivna plaža. Ovde smo imali 2 noći sa polupansionom i kompletno uživanje. Plaža, kupanje i mali odmor od puta. Ipak nismo toliko lenji da ne odemo bar u još jedno mesto. Milazzo! Zašto sam baš njega izabrala. Naravno, zbog Liparskih ostrva do kojih voze brodići baš odavde. Milazzo je stisnut na uskom poluostrvu i ima sve. Palate, zamak i tvrđavu na vrhu brežuljka. More je bilo jako nemirno i pošto smo već zagazili u novembar, saznali smo da veze baš i nisu tako česte. „Moraš li baš na sve vulkane da ideš“ pitanje moga muža i konstatacija da smo sa Liparima završili. Ipak jednom… ići ću! Pretposlednji dan je brzo stigao i put severnom obalom gde nas još puno lepota čeka. Cefalu, impozantni grad na niskoj steni koji izranja iz nje. Brdo iznad grada stvara utisak kao da ga pritišće odozgo. Uske uličice u koje smo uleteli autom iako je pisalo da je samo za meštane, vrtele su nas u krug. Brže bolje smo parkirali i krenuli u obilazak ovog prelepog mesta. Najpoznatija je normanska katedrala sa kulama bliznakinjama i vizantijskim freskama, među kojima je čuveni mozaik Hrista Pantokratora. Pohrlila sam ka njoj da uživo vidim ono što sam davno učila i sanjala da vidim jednoga dana.

Put nas dalje vodi u Palermo, glavni grad Sicilije. Još sam pod utiscima knjige „Sultan iz Palerma“ Amina Malufa i tražim taj istočnjački duh koji su ostavili islamski stanovnici pre nego što su proterani sa Sicilije. Nailazimo na neku proslavu u centru grada, parade raznih uniformisanih skupina, vašar i feštu. Svuda muzika trešti i sedamo na divnu vruću čokoladu kakvu pijemo samo u Italiji. To je otopljena prava čokolada u koju možeš da dodaš čili ili lešnjake. Inače tih dana, probali smo najlepši sicilijanski sladoled od kozjeg mleka, jeli divnu hranu po tratorijama, upoznali reč koperto i saznali da je to bakšiš koji ti stave na račun. Saznali smo za ovih 8 dana da se parking u vreme sieste nigde ne naplaćuje i uživali u tom saznanju. Palermo je ogroman grad i obići znamenitosti u samom centru je prava pešačka tura. Krenite od teatra Massimo, pored katedrale pa preko parka Ville Bonanno do normanske palate i biće vam dovoljno da osetite duh ove prelepe prestonice. Dan je predivan i željni smo da udahnemo još malo mora tako da bežimo iz ove gužve u mesto sa najlepšom plažom na Siciliji. Mondello je pravi biser za odmor i iako je novembar, kupanjac nam ne gine. Puno šetača a mi smo među retkim kupačima. Toplo more još uvek.

Dan se bliži kraju i žurimo u Alcamo, mesto našeg prvog i poslednjeg noćenja. Deca odlučuju da ne izlaze iz hotela La Batia i mi sami krećemo  da konačno vidimo i Alcamo. Pravi italijanski biser sa starim mesnim jezgrom, platoima, šetalištima, fontanama. Prekrasan🥰Večernji korzo, puno ljudi svuda, energija vrca. Deca jurcaju i igraju se, lepota koja te mami da sedneš i uživaš u pogledu na te ljude. Tipično za Italiju je da uz piće dobiješ i neke grickalice ali ovde smo bili šokirani mezeom koji su nam prineli. Skoro cela večera! Baš nam je bilo žao dece što nisu krenula sa nama i osetili ovu atmosferu. Ujutru su se razvlačili oko hotelskog bazena sa koga se pružao pogled duboko u dolinu. Putem ka aerodromu u Trapaniju, svratili smo i do dorskog hrama  Segesta koji stoji u dolini ispod drevnog mesta Segeste koji su nekad naseljavali  Eliminjani, jedan od tri autohtona naroda Sicilije. Izvanredno očuvani hram sa čvrsto stojećim zabatom. Nekoliko elemenata sugeriše da nikada nije bio dovršen. Usamljen, u divnoj pokrajini stoji i odoleva vetru koji nosi morsku penu sa zapadne obale. Napuštamo  ovu miomirisnu dolinu jer nas aerodrom u Trapaniju čeka. Letimo nazad nakon 8 dana ispunjenih iskonskim lepotama, duše i očiju inspirisanih novim pejzažima i lepih trenutaka sa porodicom. Deca su neopisivo uživala i krasno smo se zabavljali.
Otišli smo sa namerom da se jednom ponovo vratimo i zađemo u središte Sicilije jer smo ovim krugom oko nje, samo otškrinuli vrata njenih lepota.

I na kraju , više slika pogledajte ovde!