Sjaj i beda Maroka

Itinerer
  1. Fes, Meknes,Volubilis
  2. Fes
  3. Irfane, Erfoud, Merzouga
  4. Arisane, Kanjoni Todra i Dades, Oursasate
  5. Ait Ben Hadou, Telouet,  Tizi N’Tichka, Marakeš
  6. Marakeš
  7. Kasablanka
  8. Kazablanka
  9. Chefchauen
  10. Fes i let nazad
Više slika ako vam se ne čita, pogledajte ovde
Pustinja Erg Chebi
Baš nam se lepo smešio dan kad smo sleteli u blještavi Fes. Odmah smo menjali novac u menjačnici i nekako se sporazumeli sa curom na blagajni da nećemo karticu već keš – prvi pokušaj uvaljivanja im nije uspeo. Auto sam rezervisala preko neke agencije „Location auto“ i pisalo je da se trebamo susresti na aerodromu tj. da će nas oni čekati. Kad štedite na svakom koraku onda si priuštite i ovo. Nije bilo uopšte komplikovano. Mladi momci, tu na parkingu, bez ofisa, rade posao. Na licu mesta, na otvorenom vam provuku karticu da uzmu depozit i dobijamo krasni fiat pandu. Malo sam šokirana jer prvi put ulazim u rentirani neočišćen auto! Nema veze, krećemo mi s osmehom i odmah skidamo sa sebe viškove odeće jer ovde piči 30 stepeni. Smislila sam da  odemo pravo u Meknes jer ga nisam imala gde udenuti kasnije. Prvi susret s marokanskim gradom, zidinama i parkovima. Ljupko i ogromno, padosmo s nogu. Čula sam da je Meknes jako lep, malen i umiljat ali na nas nije baš ostavio takav utisak. Zidine koje ga okružuju su veličanstveno ogromne. Ovde smo imali i prvi susret sa naplatom parkinga! Kako vas vidi, dežurni lik odmah trči da naplati, daš mu koliko traži on tebi ništa ne da i tako to ide. Da to nisam već ranije pročitala, sigurno bih jurila za njim da mi da dokaz da sam platila! Nastavili smo u Volubilis koji je neki sasvim poseban svet. Najveći rimski grad na Afričkom kontinentu. Gledaš mapu, gde je bio forum, svetilište, cardo sa kolonadama, kuća ovoga i onoga i shvatiš po ko zna koji put da ti to ne znači puno već  sam taj osećaj da hodaš po kamenju izgubljenih duša je ono što ti podrhtava dušu iznutra. Sunce se već bližilo svojoj umirućoj tački i sve je stalo u trenutku. Mir, tišina i poeme ispredene u vazduhu koji dišeš. Taj mir smo remetili našim blesavim slikanjem u pokušaju da napravimo neku originalnu fotku. Puno očuvanih mozaika, kupatila sa bazenima i pogled na brda koja u proleće prekrivaju šafrani pa su sva  ljubičasta. Kako su samo prelep pogled imali ti Rimljani. Sada to zadovoljstvo imaju građani svetog grada Mulaj Idrisa koji dominira suprotnim brdom i  do skoro je bio zabranjen za strance.
Volubilis
Na izlasku iz Volubilisa, odmah ulećemo u prvi restoran sa pogledom na tu lepotu i uživamo u divnom tažinu – nešto nalik našem đuveču ali sa sladunjavim začinima i često dodatim suvim voćem. Prejeftino i ukusno a sa nama uživa i čopor mačaka koje su se tukle oko hrane. Krećemo ka Fesu, putem kojim nas vodi navigacija i po onoj tmici smo užasnuti. Brda, doline, krivine, nedostatak asfalta i na kraju odroni, jedva smo dočekali izlazak na glavni put. Uronili smo u Fes i imali sreće da je naš riad na ulasku u Medinu i brzo smo ga našli. Ponovo parking, plaćanje nekome i bežimo u smeštaj. Vrlo živopisan riad sa odličnom lokacijom i izuzetno jeftin. Bio bi za svaku pohvalu da nas sutradan veče nije zabavljala preglasna muzika svadbe koja se tu održavala do duboko u noć. Link riada Haj palace
Farbara kože u Fesu
2.dan u Fesu započeli smo sa vodičem. Pošto me muž često gnjavi da je nekad lepo ići i preko agencije jer imaš vodiča (pošto njega mrzi da pročita unapred i pripremi se) unajmila sam preko trip advisora vodiča za samo 6 eura. Čula sam da je Medina u Fesu najveća i lako se izgubiš. Ideja mi se činila dobra i bila je donekle. Da nije bilo nje pitanje je da li bi pronašli mesto gde se farbaju kože i još neke zanimljivosti. Sa druge strane osećali smo se kao lovina jer nas je vodila da vidimo kako se sve to izrađuje, počevši od arganovog ulja, tepiha, kožnih jakni i svi su očekivali da treba nešto da kupimo. U manufakturi gde se obrađuje koža, dali su nam nanu da stavimo pod nos kako bi preživeli smrad. Obišli smo i prelepu medresu Al Attarine gde smo se oduševili učeničkim sobama koje imaju prozore na dnu, do poda a džamijama smo se divili izvana. Mulaj Idris je najpoznatija. Poželela sam da vidimo ruševine starog grada (jer sam gledala seriju „Klon“). Uzeli smo auto i odvezli se mimo svih zidina do brežuljka. Pogled je veličanstven. U povratku smo jedva našli mesto za parkiranje. Konačno smo se rešili naše vodičice i krenuli sami da tumaramo Medinom. Svuda sveže ceđeni sokovi, predivna marokanska kafa, čajevi. Kad sedneš, ne znaš šta bi pre pio. Našli smo divan restoran Ruined garden  i uživali u arhaičnom ambijentu ruševina i još boljoj hrani. Bila je jedna grupa orijentalnih žena koje su počele da se vesele, pevaju i igraju i priredile nam divan ugođaj. Do večeri smo lunjali uličicama Medine i jedva našli put do našeg smeštaja. Neviđeni  umor me tako savladao da mi nije smetala ni preglasna muzika, ranije već pomenuta.
Medresa Attarine
3.dan.
Rano ujutro smo izmigoljili iz zaspalog hotela i  krenuli zamagljenim obroncima planine Rif prema Irfanu. Tu smo pogledali statuu lava, rasanili se kafom i nastavili vijugavim putem koji nas je čekao. Do Merzuge je oko 7 sati vožnje. Bili smo  dogovoreni da se nađemo u Merzugi u 16 sati ispred muzeja 4 × 4, sa čovekom iz agencije Camel trekking  preko koje sam rezervisla spavanje u pustinji. Put je stvarno predugačak, predeli nisu nimalo fascinantni, niti  imaš šta da pogledaš zanimljivo uz put. Pored stajanja za rastezanje i piće, iako smo krenuli u 7, stigli smo malo pre 16 sati. Čovek nas je odveo u hotel Nomad gde smo parkirali i pridružili se grupi koja je čekala utovar na kamile.To je bila jedna nesvakidašnja i zanimljiva iskušnja. Na leđima previsoke kamile koja se gegala onim peskom i klatarila na sve strane imao si utisak da ćeš se omaći svaki čas. Kad prevaziđeš tu neudobnost i nagon za smejanjem, počneš da uživaš u predelima. Uvek sam se pitala šta ljudi toliko lepo vide u peščanim dinama. Čini ti se da je to sve jednobojno ali ti se stvarno samo čini. Te nijanse i oblačno vreme koje nam je ulepšalo popodne su neopisive. U momentu kad je provirilo sunce, imali smo genijalne senke. U pauzi smo jurcali po dinama, valjali se, kotrljali sve dok jedan od naših iz grupe nije shvatio da je izgubio telefon. Kakav je to tek cirkus bio😂 Neki su se bacili u pomoć i potragu ali delovalo je kao nemoguća misija jer je čovek isključio zvuk!  Već su nas zvali iz kampa da vide zašto kasnimo i odustali su od potrage te smo nastavili jahanje. Kamp je prava orijentalna bajka, luksuzni šatori sa krevetima sa baldahinima i lepim kupatilima. Večera nam je servirana uz berbersku muziku i kasnije smo nastavili zabavu uz vatru i pevanje uz bubnjeve. U cik zore tj. oko pola 8 su nas probudili da bi uživali u izlasku sunca. Prelep prizor. Čovek koji je juče izgubio telefon, obavestio nas je da je u rano jutro sa vodičima išao nazad, poneli su grabulje i pronašli telefon. Neverovatno! Nakon doručka  smo imali opciju da se vratimo nazad na kamilama ili džipovima. Mi smo izabrali ovo drugo i bili  potpuno oduševljeni. Muž i ja smo stajali u gepeku čvrsto se držeći i vrištali od oduševljenja jer je džip skakao kao podivljali bik. Rastadosmo se sa pustinjom i krenusmo u novi dan.Link jednog od jeftinijih kampova Luxuri maktoub
Karavana kao nekad
4.dan.Vozimo  ka Ursasateu i pored Arisane prolazimo predelima prepunih fosilnih ostataka. Nekoliko kamena smo kupili i hodali neverovatnim poljima okamenjenih fosila. I dalje je priroda pustinjska, bez vegetacije i nekih zanimljivih boja sve do planina i kanjona koji su nam bili usputni cilj. Todra kanjon je veličanstven. Visoke strme litice koje se negde baš okomito približavaju i stvaraju tesnac kroz koji se probija grgurava voda. Prepuno autobusa, turista i kafanica. Nastavljamo u sledeći kanjon Dades i hvala bogu da sam tu planirla da ručamo jer nije bilo uopšte gužve. Proučila sam restorane na google maps i odlučila prema kritikama da idemo u restoran Isabel koji direktno gleda na majmunske prste:  Isabel – Chez Moha       Predivan ambijent i tažini da prste poližeš. Moj je bio sa suvim šljivama a drugi neki marokanski. Prineli su nam ih vrele, još krčkajuće se u onim zemljanim posudama. Nakon uživanja u nestvarnom pogledu na gomilu stena koje podsećaju na majmunske prste,  nastavljamo u dubinu kanjona ka čuvenim  serpentinama. Najlepši pogled je iz restorana gde smo „morali“ da sednemo i uživamo u neprevaziđenoj marokanskoj kafi.
Café-restaurant Timzzillite
Isred serpentina sam se bojala da li će naš autić izaći do gore, ali nije bilo ni daška problema. Vratili smo se nazad na glavni put i konačno dospeli u filmski grad Ursasate.Hotel sa preporukom:
Serpentine u kanjonu Dades
5. dan.
Posle noćenja u jako finom hotelu krenuli smo u obilazak Oursasata gde su snimani neki poznati filmovi. Postoji filmski studio i muzej, ali nakon čitanja kritika da nisu vredni obilaska, otišli smo u kasbu Taurit preko puta studia. Smešno je bilo kada sam izvana videla pravoslavnu  crkvu i pitala na ulaza da li možemo do nje, mimo ulaska u studio. Žena se nasmejala i rekla mi da su to samo kulise, sa sve rodom i gnezdom na dimnjaku😁
Kasba Taurirt je  tipična, impozantna, boje zemlje građevina, kao i sve ostale koje ćemo nadalje susretati i prepuna je slika i slikara. Kafenisali smo malo u kafeu sa pogledom na znamenitosti jer nisam propuštala ni jednu priliku za uživanje u divnoj marokanskoj kafi. Čekao nas je  put ka Marakešu i dva zaustavljanja van glavne ceste. Videla sam na mapi da su povezane putem, kasbe Ait Ben Hadou i Telouet ali nismo imali predstavu kakav je put. Rešili smo da reskiramo jer se dosta krati na taj način i ispostavilo se da je put fenomenalan, čak bolji od glavnog na koji smo se priključili kod čuvenog prevoja Tizi N’Tichka. Prva kasba Ait Ben Hadou je najčuvenija u Maroku i u njoj su snimani neki poznati filmovi. Crveni grad, vrh brda sa pogledom na oazu, trgovinice sa svakojakim džidža midžama, kafanice sa pogledom da se smrzneš. I tu smo si priuštili  uživanje u čajdžinici koju vode žene iz organizacije za samostalnost žena.
Ait Ben Hadou
Šteta je što  nemamo više vremena za lunjanje po neverovatnim uličicama. Prelepim predelima Visokog Atlasa, stigli smo do ruševina kasbe Telouet. U njoj postoji jedna očuvana odaja u kojoj su fantastični duborezi na štukaturama. Kako su nam još u Fesu rekli, zidovi odaja su se ukrašavali kedrovinom na vrhu, alabasterom na sredini  i keramikom na dnu. Bajka iz 1001 noći🥰 Nastavljamo ka Marakešu, dan se bliži kraju i ulećemo u Medinu totalno šokirani. Ja pratim navigaciju koja nas stalno ševrda levo desno a Gaj gleda da se ne zaleti u biciklistu, motoristu, pešaka, magarca, konja, auto! Ludilo! Tako nešto još nigde nismo doživeli. Dočepali smo se parkinga i pobegli od auta, da ga ne gledamo dva dana!
Riad Dar Saba je naprosto prekrasan. Zbog umora smo dobili ideju da odmah krenemo u večernju šetnju i prva stanica je bio obližnji restoran koji sam pronašla na Tripu – Lotos privilege, i pored upozorenja recepcionera da je preskup. Nismo mu verovali. Doček je bio na nivou, od usluge pranja ruku do smeštaja u predivnom ambijentu. Fontana žubori praćena živom muzikom ali pogled na jelovnik nam je sve rekao. Ispod 50 eura nije postojalo jelo i brže bolje smo se zahvalili i zbrisali odatle. Ipak nemam toliko novaca za bacanje. Pronašli smo nešto pristojno i ponovo uživali u izvrsnom tažinu. Naš riad toplo preporučujem.
Jardin Majorelle
6.dan.
Krasan doručak i lagano krećemo ka Jardin Majorelle. Čitala sam da je navala turista i bolje je otići ranije. Naravno da 10 sati nije ranije i nekih pola sata smo čekali da dođemo na red jer je gužva opasna. Unutra se sve to lepo rasporedi i nemate osećaj natrpanosti. Raskoš egzotičnog bilja, cveća, bazenčića i fontana, umirujući mirisi i tišina. Sve te divote doživećete u Žarden Mažorelu. Nakon izlaska, vidno umorni od šetnje, uzeli smo taxi do centra. Čekala nas je Kutubija na centralnom trgu Džem El Fna, Palate El Bahia i El Badi. Prelepe arabeske, vrata, ornamenti i zagušljiv grad. Prosto nam je falio vrt. Konačno otkrovenje! Restorani na krovovima, odakle je predivan pogled i svež zrak. Išli smo u nekoliko ili jesti ili piti i nauživali se  toga dana.
Restoran u Ait Ben Hadou
7. i 8. dan.
Krenuli smo iz Marakeša sa strahom kako ćemo se iščupati iz grada. Lepo je ispalo, auto čitav i auto put vodi do  Kazablanke. Najdosadnija deonica, srećom kratka. U ovom gradu sam planirala da odmaramo u luksuznom hotelu na obali Atlantika jer sam čula da sam grad nije ništa naročito a za  Esauru nismo imali vremena. Hotel je bio divan, na samoj obali u mondenskom delu grada, gde se dešavao buran noćni život u mnoštvu klubova. Talasi su toliko urlikali da smo morali da zatvaramo vrata od terase.                       Casablanka Lido talasso
Iako je bilo 30 stepeni, nikome nije padalo na pamet da se kupa. Krenuli smo šetalištem uz obalu da izaberemo restoran u tom beskrajnom nizu. Sve skuplji od skupljeg. Na kraju rešismo da uživamo pa nek košta kolko god. Izabrali smo  lepo mesto sa pogledom i taman kad smo naručili naišla je grupa Kineza i sve uništila. Od njihove galame, dovikivanja i neuljudnosti, jedva smo čekali da završimo ručak i pobegnemo odatle.  Na kraju te iznervira i konobar koji  je donosio svašta što nismo ni naručili. Mi mislimo  da je meze običaj i zato iznose a oni na kraju sve to lepo naplatili.Turizam!
Džamija Hasana II
U Kazablanki smo ostali dve noći, tumarali gradom izbegavajući Medinu, uživali u pogledu na drugu najveću džamiju na svetu, posle one u Meki, slikali se kod impozantnog svetionika El Hank. Dok smo bili u Fesu, odmah sam  otišla u jedan salon da mi naprave henu na ruci. Sva sam bila očarana. Ovde mi se desilo nešto jako smešno. Dok smo se primicali džamiji prišla mi je jedna mlada devojka, uhvatila me za levu ruku i rekla kako će mi je ukrasiti. Pokušala sam da joj objasnim da imam na desnoj ruci i dok sam pokazivala, ona je već počela da crta na levoj. Rekla sam joj da nisam planirala i nemam novac. Baš sam bila šokirana i revoltirana. Kad je završila našla sam neku siću od oko 2 eura i dala joj, rekavši da su to male pare koliko je tražila. Totalno srećna ih je uzela. Eto, zadovoljne obe ostadosmo. Podsvesno sam htela još jedan sveži crtež da mi ostane i za kući😁
Posvuda  se svi nude da ti pokažu put,  pomognu, slikaju te ali  i očekuju bakšiš. Na kraju sve skupa postane zamorno i jedva čekaš da se skloniš u mir svoje sobe. Po gradu smo nalazili jeftine, divne restorane, sveže ceđeno voće za sitniš i poželiš da zauvek ostaneš i živiš tu negde, gde su sve te divote dostupne.9.dan.
Prošli smo pored Rabata koji odlučujemo da zaobiđemo zbog nedostatka vremena. Cilj nam je plavi grad Chefchauen i nekako ga jedva čekamo. Vrhunac našeg putovanja. Već sa brda, dok mu se primičete, deluje fascinantno. Kada uronite u njegovo plavetnilo, to mogu samo slike da opišu, reči su nedovoljne. Konačno mir bez nasrtljivih trgovaca, pravi kulturni, gospotstveni Berberi, Mavari, Jevreji. Sve je plavo, preovladava svuda na dnu građevina a u visinama su  zemljane, oker nijanse. Rečica žubori u dolini a strme uličice ukrašene razmaženim mačkama vode do kula. Izludeli smo od šetanja, zavlačenja po sokacima, upadanjima u nečija dvorišta. Naša kasba je i prekrivače imala u plavoj boji i divno je mirisalaU  Maroku, plava boja je tesno vezana sa njihovim religioznim ubeđenjima, berberi nose plave marame na glavi i zovu ih plavi ljudi. Ovaj grad je dugo bio zabranjen za strance kao i grad Mulaj Idris, jer su se smatrali svetim. Ovde se hašiš slobodno puši i nudi jer se proizvodi u blizini. Stanovništvo je totalno izmešano. Posle  španske rekonkiste ovde su se naselili izbegli Jevreji i Mavari. Šefšauen je hodajuća romantika🥰Bab el Ain je ulazna kapija pored koje se okupljaju meštani oko prodavača slatkiša od kaktusa zvanih  calintee. Kupili smo ih kasno naveče, raspametili se i pojeli od muke što više nismo uzeli. Bab el Sor sa odličnim restoranom, Trg El Haouta, deca koja se igraju žmurke, sve toplo i slatko i na kraju strmog silaska sa vrha, predivna oker Kasba. Sledeći put kada bi išli u Maroko, čini nam se da bi samo došli u ovaj grad jer ga se ne zasitismo. U prerano jutro, morali smo dalje.
10.dan.
Nismo smeli da čekamo  doručak jer je pred nama bila četvoročasovna  vožnja do aerodroma i prolazak pored Fesa. Baš smo se plašili  rizika da upadnemo u neku gužvu. Srećom sve je prošlo idealno i odletesmo kući pravac na posao. Jedino je bila mala frka na kontroli, kada su počeli da vade moje kamenje sa fosilima. Jedva sam ih obrlatila da mi ga ne oduzmu. Neviđeno zanimljivo je🥰
Ostadoše nam plavi pečat u očima i plavi snovi, koji potisnuše neke druge mirise iz ne baš čistih Medina. Srećom da lepo uvek ostane kao poslednji utisak.
Chefchaouen
Finansijski epilogLet iz Trevisa, karte za dvoje oko 200 eura, auto 90, hoteli sa doručkom za 9 noćenja 350, prevozili 2200 km, za benzin 100 eura, prevoz do  i parking u Trevizu 100 e. U startu  850 eura. Ostatak – hrana, piće, ulaznice, parkinzi i bakšiši oko 350 e.
1200 eura za dvoje 9 dana po Maroku sa nensivoodootravel😂Više slika možete pogledati ovde: