A gde ti je taj Zanzibar?

Pred svakim putovanjem predstoji jedan uvod kroz pripremu i planiranje. Ipak, pre svega je potrebno imati ideju i želju gde i kada putovati. Mi tog februara 2013. nismo ništa planirali. Obično idemo negde za taj zimski raspust i čekali smo neki last minute. Elem, meni se januara desila grozna diskus hernija u vratu i tada sam samo sanjala o tome da bolovi prestanu. Konačno ih se reših i muž sav raspilavljen od saosećanja, predloži mi da idemo negde na toplo gde će mi prijati za zdravlje. Nisam čekala dva puta da mi kaže! Još uvek u strahu od povratka bola, bacih se ja na kompjuter u potrazi za nekom destinacijom sa jeftinim avio kartama. Nađem Šri Lanku, brzo da kupim karte, kad oni tamo traže broj pasoša. U tom trenutku sam bila apatrid, osoba bez ijednog državljanstva. Baš vreme kad sam čekala slovenački pasoš. Taman toliko vremena je prošlo u čekanju da su karte  skoro duplo poskupele. Iznervirana lošom srećom krenem slučajno da gledam neki italijanski sajt opodo i pronađem ugodnu ponudu za Zanzibar. Proverim gde je to ostrvo jer nisam baš tačno znala, vidim Afrika, toplo, leti se iz Milana, grozno, ali šta je to za nas, samo 6 sati vožnje do aerodroma. Kakav mazohizam, ali mene ništa ne može da zaustavi. Lepo ti ja rezervišem avio karte i hotel preko neke agencije „Yalla yalla“ u Riminiju i oni meni pošalju broj računa, da uplatim. Bez ikakve slabe ideje, odem ja u banku, prebacim 4000 eura nekoj tamo agenciji i pošaljem im maill sa obaveštenjem da sam uplatila. Meni stiže nazad maill sa „Hvala“!

Snovi o brodu odoše na putovanja

Joj ljudi moji da ste vi mene videli narednih par sati. Bela kao kreč, istraumirana. Kome li sam poslala pare!!! Posle nekog vremena stiže mi drugi maill sa brojem moje rezervacije pomoću koga sam mogla da uđem u njihov sistem i vidim svoja dokumenta. Uf, kakvo olakšanje, premrla sam bila! 🦋

Kendwa

Prijatelji, svi sa istim pitanjem: „A gde ti je taj Zanzibar? Gde ga nađe?“ Ko će ako neću ja! Sad je jako popularan i dosta ljudi sa naših prostora tamo ide ali u ono vreme je to bilo italijansko ostrvo. Krenusmo i mi  sa njima!

Kilimandžaro

Let preko Kilimandžara je stvarno doživljaj. Setila sam se i filma“ Snegovi Kilimandžara“ jer je on uvek pod snegom. Fascinantno izgleda. Zanzibar pripada Tanzaniji, ima poluautonomiju i čine ga dva ostrva- Unguja i Pemba. Glavni grad je na Unguji, ostrvo je relativno malo ali opet dovoljno veliko da imaš šta da vidiš.Zovu ga i ostrvo začina jer uzgajaju čitava polja cimeta, bibera, muškatnog oraha i najslađeg ananasa na svetu. Kroz istoriju je Zanzibar bio veliko trgovačko središte i naselili su ga Arapi, Indijci i Afrikanci. Otud jedna zanimljiva kultura koja se najviše ogleda u arhitekturi.

Kiwengwa

Sleteli smo u sparinu i obamrli od vrućine. Čekao nas je transfer do hotela na istočnoj obali, plaža Kiwengwa i istoimeno seoce. Tada sam birala hotel po ceni, iako sam na par foruma pročitala da su jako izrazite plime na toj obali. Da sam znala na šta to liči, sigurno bih izabrala severnu obalu i platila malo skuplje. Imali smo sreće da plima nije bila tako izrazita prvih nekoliko dana. Smestili smo se u divnim bungalovima sa trščanim krovovima i krenuli u uživanje. Narednih dana smo se provodili kao u pravom tropskom raju. Plaža, Masai, odbojka i tako u krug. Imali smo all inclusive i hrana je bila bogovska. Sve prirodno, sveže, mirisno. Neviđeno uživanje.

Neumorni odbojkaši
Sveža sabljarka
Kiwengwa beach resort

Družili smo se sa Masaima i svaki dan je bila neka druga scena. Jedan dan smo gledali decu kako svi u istim uniformama trče preko plaže. Lokalci su vozili bicikle, neki jahali konje a treći terali volove. Svašta za videti. Masai su uglavnom došli tu iz Kenije i bave se turizmom. Prodaju neke umetnine, pevaju i plešu po hotelima i zabavljaju turiste. Tako sam se ja družila sa jednim i trampila svoj šešir za njegovu tuniku. Naravno, fora samo za slikanje.

Moj Masai
Deca se vraćaju iz škole
Divne večeri sa horom Masaja
Kiwengwa plaža

Dolazili su i neki sa majmunima i jedan maleni majmun je poludeo za mnom jer sam imala neki sitan novac i to ga je silno privlačilo. Okean je predivan, topao i mami te da ne izađeš iz njega. Već drugi dan smo svi bili pečeni kao rakovi! Tu uopšte nisi svestan kako brzo izgoriš. Seoce pored našeg komleksa je niz baraka na plaži i gomila koliba između razbacanih palmi.

20130222_1739135209638828578949779.jpg

Kiwengwa beach resort

Gajin Masai

Konačno, jednoga dana smo otišli da unajmimo šofera za izlet po ostrvu. To sam jedva čekala i krenusmo tandrkavim putevima ka glavnom gradu Ston Townu. Auto je za divno čudo bio odličan. Veoma živopisna i lepa arhitektura glavnog grada nas je odmah oduševila. Sve kuće su pravljene od koralnog kamenja i imaju sedefni specifični sjaj. Stil gradnje je neka kolonijalna egzotika, elegantna i prefinjena. Razgledali smo pijacu robova, otišli do rodne kuće Fredija Merkurija, koja je sad galerija. Vrućina nam je već procvrčala mozgove i hlad smo našli na barki koja nas je odvela na koralno ostrvo „Prison island“ gde čuvaju kornjače. To nam je bio prvi susret sa tolikim brojem tih oklopnjaka i bilo je zanimljivo razgledati ih. Prisustvovali smo ljubavnom činu i slušali gromoglasno urlike jedne ogromne kornjače koja nije ispuštala drugu sićušnu ženku. Prosto mi je nje bilo žao. Još malo smo uživali na tom prelepom ostrvcetu i vratili se nazad čamcem ka šoferu koji nas je čekao. Odvezli smo se gore na sever ka najlepšim zanzibarskim plažama Kendvi i Nungvi. Kao sa najlepših razglednica, raj! Beli pesak, azurno prozirno more i uživanje za sva čula. Koliko mene plaža može da resetuje, kao ništa drugo na svetu. Naročito kad je ovakva lepota. Posmatrali smo neku dečicu koja su izvodili vratolomije i nakon što sam ih snimala, jurili su za nama da im platimo! Još jedan dan u raju je protekao!

.

857870_10200773525328838_768627228_o
Rodna kuća Fredija Merkjurija

Stone town
Prison island

Ljubavni zagrljaj
Nungwi

Kendwa

Od našeg šofera smo saznali da neki muškarci imaju po 4 žene koje se uglavnom ne podnose. Većinom ljudi  ne znaju koliko godina imaju jer su neškolovani i ne znaju da broje. Njihova afrička filozofija je lagani tempo života, u prevodu na naš jezik – lenčarenje.

Uveče sam objavila par sličica na fb i jedan moj prijatelj mi napiše sleseće: „Jedna naša Mariborčanka ima tu hotel, Next paradiso, javi joj se.“ Ja ni pet ni šest, nadjem stranicu i napišem joj poruku. Joj, kako su se ovi moji smejali i ismejavali me. Hahahaha baš će da ti odgovori! Sutradan posle doručka, stigne meni poruka od Marine, vlasnice hotela. Piše mi da je njen hotel blizu i zove nas na večeru. Poslaće svog šofera po nas, samo da joj javim kad! Moja familija zanemela, preneražena a ja likujem! Naravno nije nam bilo do večere jer smo to imali i u svom hotelu ali druženje i poznanstvo su nešto neprocenjivo. Došao je šofer po nas u dogovoreno vreme i nakon nekih desetak minuta stigli smo u preslatki butični hotel na plaži Pwani Mchangani. Hotel je pravi butik, elegantan i sofisticiran. Marina i njen zgodni muž, (ko drugi nego Italijan), srdačno nas dočekaše. Bilo je to predivno veče, večera ala kart, izuzetno servirana i diskretna posluga. Hotel Next pardiso na visokom nivou!

https://www.booking.com/hotel/tz/next-paradise-boutique-resort.en.html?aid=1638366&no_rooms=1&group_adults=1

 

885458_10200773560329713_1970528073_o

Kroz razgovor, reče nam Marina da u blizini našeg hotela ima jedan Beograđanin kuću. Duško! Sutradan smo krenuli obalom da tražimo Duška. I nađosmo ga, jer naravno svi njega znaju. Zamislite san većine ljudi, kućica na par koraka od mora, stalno je toplo i ne brineš za hranu. Uvek nešto padne sa drveta. E tako Duško živi. Nekada se to parče raja kupovalo za sitniš. Kod njega u gostima je bilo još par naših ljudi, među njima i poznati moreplovac Mario Bralić. Čovek legenda. Baš smo se lepo osećali u tom društvu kosmopolitskih ljudi koji su mi postali idol

Duškova kuća

Ostalo nam je još malo vremena i ponovo smo uzeli šofera jer sam htela da vidim taj jedinstveni Rock restoran. Nalazi se na plaži Pingwe i kad smo otandrkali do tamo, bila je plima te smo morali da zagazimo u okean da bi došli do njega. Kad je oseka, možeš pešice bez kvašenja da prošetaš. Seli smo samo na piće i uživali u sveže ceđenim sokovima u tom jedinstvenom ambijentu.. Mene takve stvari fasciniraju dok je moj muž  bio opsednut odbojkom. Čekao ga je turnir i hteo je da se što pre vratimo u naš hotel. Nije mi se ispunila želja da opet odemo na plažu Nungwi. I do ovog restorana smo se predugo vozili, skoro sat i po. Dok smo prolazili džunglom Jozani, nije hteo da se zaustavimo, da šetamo i tražimo majmune jer je žurio na odbojku. Znala  sam da je kod nas već počela oseka, okean se povlačio i po 500 metara ostavljajući pesak prekriven svakojakim morskim plodovima i molila sam ga da idemo na Nungwi ali nije bilo šanse da on propusti odbojku. Obala  je vrlo  zanimljiva kad se okean povuče. Na Tajlandu je ostajalo grozno kamenje i tamni pesak a ovde beli mekani pesak i neki čudni plavičasti baloni, koje su podsećale na puknute kondome. To mi je bilo nepoznanica i pitala sam se šta li je to?

Rock restoran
Pobednici turnira
Okeana nigde

Nakon turnira u odbojci, muž se sav srećan slika sa svojom pobedničkom ekipom i euforično trči ka nadolazećem okeanu. Ja ga upozoravam, da su mi meštani rekli da ti plavičasti prozirni baloni jesu male grozne meduze. Samo me je neverujući gledao i uleteo u vodu. Jao ljudi moji, da vi znate koji su to krici bili. Ja sam mislila da ga je ajkula napala. Vrišteći izlazi i pokušava sa sebe da odlepi sve one plavičaste meduze koje imaju neverovatno duge pipke. Prileteli su svi njegovi sportski prijatelji, on je vrištao i tražio led, drugi su govorili da mora nešto toplo (na italijanskom naravno) . Kasnije tek, na žalost, saznali smo da je najbolji lek da neko urinira po tebi! Preživesmo mi i taj spopad a ja onako tipično ženski : Eto, to ti je zato što nisi hteo u Nungwi. Tamo, nema ni plime ni meduza!

U senci palme

Našem boravku u tropskom raju je brzo došao kraj, jer šta je 7 dana. Morali smo da se oprostimo sa tom lepotom i krenemo u Keniju. Da, upravo tamo je avion sleteo da pokupi još jednu turu i odleti dalje za Milano. Kad sam mužu rekla kad stižemo, bio je kao razjareni bik. Zašto sam taj termin kupovala, kako će on sutra na posao nakon tolikog puta! Rekla sam da ću ja voziti i da ne brine, samo nek se smiri. U Milano smo stigli u jedan posle ponoći i krenuli put kuće do koje nam treba 6 sati vožnje, taman u 7 da stignemo i istovarim ga na posao. Tu noć pamtim kao da je bilo juče. Svi spavaju a ja pevam, plešem, šamaram se samo da ostanem budna i izdržim. Zona sumraka je bila ali stigosmo mi taman da on ode kući, da se presvuče i ode na posao. Tako se završi naš Zanzibar. Do raja se stvarno teško dolazi a ovo divno ostrvo je sada mnogo dostupnije. Komadić nebesa na kome žive i neki naši!

Sitonija, moja prva ljubav


Obožavani Atos
Sitonija je poluostrvo, poluostrva Halkidiki, njegov srednji prst na kome  se uobičajeno nosi neki dragulj.Taj prst je dakle najblještaviji dijamant u niski Grčkih lepota. Koncentracija ogromnog broja nestvarno lepih plaža je bez konkurencije.Tu lepotu  možete porediti jedino sa nekim egzotičnim ostrvom i komotno može parirati Maldivima, Karibima, Havajima itd. Ne šalim se uopšte, videla i proverila! Jedino što se ne možete kupati u decembru, što bih ja rekla mužu kad ga odvučem zimi na toplo a on kuka“ Ma Grčka si je Grčka“!

img_20191017_1412341375382679580229311.jpg

Od kako sam se rodila, roditelji su me stalno vodili na more u Dalmaciju. Par puta su promenili u želji da  upoznaju Grčku. Odlazeći u neka sasvim obična sela na severu, gde su  uglavnom letovali Srbi, nisu bili previše oduševljeni ali šoping je bio izuzetan. Naviknuta na dalmatinsku arhitekturu, produžila sam i u mladosti  da letujem tamo, obilazeći redom najlepša ostrva: Brač, Hvar, Korčulu… sve dok jednoga dana nisam upoznala dečka koji je bio opčinjen Grčkom. Došlo vreme za letovanje, raspravljamo  mi gde ćemo i ubeđujemo se šta je lepše. Ja mislim da bolje znam jer sam videla obe obale, on nije video drugo do Grčke. Konačno ja popustim i prihvatim da me on vodi na jedno Grčko ostrvo, Skijatos.

 Kavurotripes

Lacara

Sakupilo se društvo, idemo mojim autom i pravac Solun, na trajekt. Da da, baš su nas čekali tamo! Kažu nam, trajekt ide tek za 3 dana, nema veza svaki dan. Odluče naši vodiči, moj dečko i njegov najbolji prijatelj da odemo na Halkidiki dok čekamo trajekt. Četvrta osoba u grupi, bila je moja mlađa sestra. Odosmo u Nikiti jer tamo imaju prijatelja i smestismo se u kamp. Selo mi izgleda malo, bezvezno, ništa nema a plaža skroz prosečna. Dečki se zaneli, igraju odbojku i ne pada im na pamet da bi se negde mrdnuli. Ja skroz razočarana primećujem kako mi se tu ništa ne sviđa i da oni nemaju pojma šta znači lepo more. Tada moj dečko predloži nama dvema da odemo popodne u mesto Vurvuru i vidimo plažu Karidi. Objasniše nam detaljno kako da je pronađemo i nastaviše s odbojkom. Ja i sestra put pod noge i konačno akcija. Nekako smo uspele pronaći tu plažu do koje si morao proći kroz dugačko mesto prepuno vila uz obalu. Nazirala se azurna boja mora koja je obećavala. Puteljak kroz  borovu šumu odveo nas je do slike tipičnog primera kako ljudi zamišljaju raj.

Karidi 96.

       Karidi 2006
Ostale smo šokirane, zaprepašćene, bez teksta. Otkud ovako nešto u Grčkoj? Nezamislivo! Bila je to 1991.godina i taj osećaj, pred tim prizorom i dan danas mi je svež. Beli, sitni, teški pesak, tirkizna boja od koje te oči zabole i ovalne slonokoštane stene koje uokviruju tu prelepu uvalu.

istočna obala Sitonije

Neopisivo uživanje u kupanju, malo ljudi, svi u svojim grupicama. Izazvale smo pažnju nekih momaka i eto njih, brže bolje su prišli da se upoznamo. Dvojica Italijana s kojima se upustismo u razgovor i kad su nas pozvali na piće u obližnji bar, zbog sestre, nisam mogla da odbijem. Davala mi je signale da joj se jedan sviđa😁 Sećam se da se prijatno ćaskanje pretvorilo u politički manifest jer su nas pritisli sa Kosovom a mi se nismo dale. Uglavnom, kad smo se vratile u Nikiti, već je bio mrak a moj dečko zelen od brige i besa. Preživeh ja te salve ljutnje i konačno odosmo  na Skijatos koji me je dotukao i naterao da promenim svoje mišljenje o Grčkoj.

Čarolija

Narednih godina smo neumorno obilazili srednji prst Halkidikija, lepoticu Sitoniju i nikako je se nismo mogli zasititi. Zamislite situaciju da se smestite u Sartiju i odatle idete u obilaske a ne postoje mape niti putokazi za plaže, samo vidite sa glavnog puta neki neasfaltirani puteljak i krenete dole. Silne aute smo mi izmaltretirali istražujući sve te staze, locirali plaže, imenovali! Kasnije smo servirali prijateljima informacije i uputstva kao na tacni. Ovako smo prosledili  info o našem  najvećem otkriću: 7 km pre Sartija, kod kontejnera u borovoj šumi, videćete jednu razvalinu od puta i tamo se nalazi najčuvenija plaža Kavurotripes.  U to doba nije bilo ni nagoveštaja naših ljudi. Viđali smo gomile šatora mladih ljudi iz cele Evrope, prave hipi kolonije koje su tu uživale i ostavile obeležja na stenama. Isklesana sirena i drugi znaci slobode. Uvala je ispresecana oblim, glatkim stenama koje su napravile gomilu malih uvalica a najpoznatija je Pomorandža.

moja beba
nijanse Sitonije
sirena na Kavurotripesu

 

megali portokali
kakvi Karibi, Havaji itd
piratski brod na izletu

Oko Sartija je nebrojeno lepih plaža a kamp Armenistis je san koji smo dugo sanjali. Prava oaza za kampiranje pored blještave čarobne plaže. Sa druge strane Sartija, kada krenete prema Sikiji naići ćete na mnogobrojne uvale. Sikija je pored Partenonasa jedino selo u brdu. Ima neki starinski šmek i toplu dušu. Iza Sikije su uvale Pigadaki koje su u skorije vreme lepo popločane i imaju sjajne restorane. Sledi plaža Klimatarija koja je natrpana suncobranima i jako popularna mnogima ali ne i nama. Posle nje stižete u Lavirint.

Klimataria
mikro portokali

Prvi put kada smo se obreli u njemu, mislili smo da smo u zoni sumraka. Ulice, mostovi, stepeništa, šahte, velika dolina ispresecana svim tim i ništa više. Vozikali smo se tuda i nikako da nađemo izlaz. Još jezivije je bilo u jednom od naših lutanja kad su od negde iskočili ogromni psi i poleteli za nama. Godinama nam je taj lavirint bio preokupacija u istraživanju a u jednom periodu života i velika želja da u tom zamišljenom i nedovršenom gradu, imamo kuću. Tu smo otkrili i predivne plaže Kriarici i Tiganja.

Kriarici
Tigania
Lavirintom na Tiganiu nekad

Nekoliko godina za redom sanjali smo da kupimo nekretninu na Sitoniji i neumorno, u raznim godišnjim dobima, išli u razgledanja sa agentima. Stalno nam je malo novca falilo za to što nam se sviđa. Kako se novac gomilao, tako su rasli i naši apetiti i želje te nikako nismo mogli da nađemo nešto adekvatno za toliko koliko imamo. Danas su cene otišle duplo od vremena kad smo počeli potragu i u principu u Sartiju se ne prodaje ništa pametno jer je to zlatna koka.

.

večiti kupci u akciji-Nikiti, Agios Ioannis
Zalazak na Pigadakiju
odbljesci zalaska sunca na istoku

Od Ormos Panagiasa na početku istočne strane pa do Kriarici plaže, imate čudesan pogled na planinu Atos na Svetoj gori-trećem prstu Halkidikija. Očarano smo ga  gledali i obožavali. Jedino na vrhu prsta, iz Kalamicija se vidi samo delimično. To uopšte ne smanjuje lepotu ovog preslatkog zaliva na krajnjem jugu poluostrva. Maleno ostrvce koje je uronjeno u smaragdnu vodu, meta je brojnih posetilaca.
Nakon Kalamicija put se penje u brda i prelazite na zapadnu stranu Sitonije.

Kalamici
ostrvce Kalamicija
Pogled sa ostrvceta na smaragdnu vodu

Porto Kufo je jedini fjord Sitonije, simpatično malo selo sa gomilom restorana uz more i nekom uskom i prosečnom plažom. Iza njega sledi Toroni koji se ponosi dugom zanosnom plažom. Tu je uglavnom mirna voda i kad su veliki talasi na istoku, pametno je otići u Toroni. Samo mesto nema neki poseban šarm.
Ako vam to nedostaje, uputite se ka kosmopolitskom  Neos Marmarasu koji obiluje lepotom.

zalazak u Toroniju
Neos Marmaras
svetlosti Neosa
boje, boje ,boje

Razmešten na tri strma brežuljka, sa kućama koje uglavnom  imaju pogled na more, sitnim trgovinicama, ekskluzivnim restoranima, prosipa eruptivno svoj šarm. Neos, Nea ili Nei su imena dodata mestima turskih gradova odakle su se izbegli Grci doselili i osnovali svoj novi život. Tako su i preci stanovnika Neos Marmarasa nekada izbegli iz Turskog Marmarisa. Na Sitoniji je to najveće i najozbiljnije mesto. Pored njega se nalazi velika luka za jahte, Porto Karas i dva ekskluzivna hotela koja dopunjuju njegov kosmopolitski izgled.

Porto Karas, Meliton
Porto Karas

Idući ka korenu prsta, od Neosa prema Nikitiju imate još obilje divnih plaža. Sa ove zapadne strane pesak nije toliko brašnast kao na istočnoj i voda je zelenija. Lagomandra, Spati, Kalogria samo su neke od tih plaža gde dominira raskošna borova šuma i mirisi koji vas obeznane.

Lagomandra
Spati

Ponovo smo ispred Nikitija koji se po meni ne ubraja u Sitoniju i krećemo nazad na istok gde nas prvi dočeka Ormos Panagias, pa za njim Vurvuru sa početka priče.
Tu je najveća koncentracija egzotičnih plaža i ako imate čamac uputite se u obilazak ostrvca Diaporos. Tamo ćete se sigurno oduzeti od lepote. Pored čuvene Karidi plaže, mnoštvo lepotica sličnih Lagonisi, i moj najveći favorit  Fava.
Favu sam davno videla na jednoj slici i dugo je nisam mogla locirati. Baš je zapetljano pronaći je između onih vila, rasutih u dubokoj borovini. Ne mogu vam opisati veselje kad sam je konačno pronašla. Mnogo godina kasnije, otišla sam na čuveni otok La Digue u sejšelskom arhipelagu i došla do jedne od najpoznatijih svetskih plaža- Source d’argent. Ta plaža me je odmah potsetila na Favu. Ogromne stene koje izgledaju kao okamenjeni dinosaurusi, tirkizno-bela dominacija i to je Fava.

Fava
stepenice u nebo
stepenice stvarno ne vode nigde
bejah nekad mršava
okamenjeni

Naša deca su odrasla na Sitoniji i dugo se nismo mogli odlepiti od nje. Jedne godine smo išli na Tasos i nekako nam se ispostavilo  normalnim, da par dana svratimo na Sitoniju. Uvek smo u autu imali šator za svaki slučaj. Odemo mi lepo  na Karidi plažu, razapnemo šator u šumici i spavanjac. Bože dragi, kad je počela žurka u toku noći. Pucnjava, auti dolaze, upere svetla u nas, okreću se i idu. Svi divljaju i vrište. Mi šokirani, muž uzima šipku od suncobrana da nas brani. U neko doba je sve utihnulo, mi konačno zaspali i tek ujutru smo saznali (bila je to neka 2004 godina) da su Grci postali šampioni u fudbalu i ovako slavili. Baš su nas dobro isprepadali!

kampiranje na Karidi plaži
Boje pomorandže
Kakvi Bahami,Karibi, Havaji itd

Lepota Sitonije je priroda, veoma malo naseljenih mesta, miris borovine i obilje rajskih plaža. Godinama smo je istraživali, upijali, stapali se sa njom, sve dok nije počela da se guši. Razotkrivena je i najezde agencija su je okupirale. Bio bi greh sakrivati nešto ovako lepo ali mi se više nismo osećali prisno sa njom kao nekada. Krenuli smo dalje u osvajanje novih grčkih lepota ali srce nam je ostalo na Sitoniji.
Pronašli smo još jedan, na drugi način čudesni poluotok Pilion i tamo konačno pronašli kuću koja je ispunila sve naše želje. Jednog  lepog dana kada je vidljivost bila izizetna, sa prozora sam ugledala Atos. Nisam mogla sebi da dođem od zanosa, šoka i sreće. Moja davnašnja želja u  Sartiju da imam kuću sa pogledom na Atos, se ispunila🥰

IMG-20190725-WA0014
Obrisi Atosa nam se smeše dok se sunce rađa

Vratićemo se na Sitoniju  jednom u septembru.  Do tada ću neumorno  po svetu tražiti neke druge Sitonije koje će bar malo ličiti na nju.

ova beba ima sada 25

Kompletni vodič za Jordan

Itinerer

1. Aman, popodne

2. Aman, Jerash, Ajlun

3. Petra

4. Petra,Wadi Room

5. Aqaba, Crveno more

6. Dana biosfere rezervat, Muzej najniže tačke na Zemlji, Karak, Wadi Muhib

7. Mrtvo more, Ma’in springs, Baptistički sajt Isusa Hrista

8. Gora Nebo, Madaba, let kući

Ovo je kompletni plan mesta po danima koje sam zacrtala da obiđemo u Jordanu. Često mi se dešava da ne ostvarim sve planirano, zbog mnogih sporednih okolnosti. Na primer, deca gnjave – pa zar baš sve moraš da vidiš, muž mi šizi – pa zar baš svuda moraš da se popneš! Tako ja poludim i zapretim da ih nikad više nigde neću voditi!

Jordan nam je postao lako dostupan od kada Ryanair ima jeftine letove do Amana. Nakon sletanja, odmah smo otišli po auto, uprkos svakojakim pričama o saobraćaju tamo. Uzela sam veća kola jer nas je četvoro a ljudi iz agencije nas počastiše, pošto smo kao prvi put u Jordanu i dadoše nam baš lepu veliku limuzinu. Lepo je počelo😀. Odmah smo uleteli u haos! U kružnom toku su počeli svi sa desne strane da se ubacuju i isiljuju nam prednost, mi šokirani, pitamo se da li su ovi normalni, uglavnom nekako se isčupasmo. U sledećem kružnom mi shvatimo da je kod njih pravilo da svi koji ulaze imaju prednost a ti koji si u krugu moraš da čekaš i sve da pustiš. Do centra grada smo već shvatili da je pravilo da gledaš samo ispred sebe i obraćaš pažnju na one koji ti sviraju. Svi samo trube, upadaju i kad i ti počneš da se ponašaš tako, onda sve ide fenomenalno.

Stigli smo u deo grada gde su sve stare znamenitosti i otišli u odličan hotelčić Arab tower. I on je kao i okolina sav oronuo, ali čist, prostran, ima svoj parking i terasu na krovu sa koje posmatrate grad uz obilni doručak koji vam sam vlasnik priprema. Naišli smo na gomile naših ljudi, pošto je hotel stvarno omiljen kod putnika, zbog cene posebno.

https://www.booking.com/hotel/jo/arab-tower.en.html?aid=1638366&no_rooms=1&group_adults=1

img_20190217_0853424974671948705520125.jpg

Popodne smo proveli šetajući bučnim ulicama Amana, upijali duh orijenta i izgubili se po sokacima sa odličnim restoranima. Prošetali smo čuvenom Rainbow ulicom i jedva odlučili gde ćemo večerati. Hrana od raznih mezea je moja strast i ovde sam se nauživala u njoj. Jutro je počelo već opisanim doručkom u hotelu i brzo krećemo u akciju. Dan je bio natrpan i najnaporniji na celom putovanju. Popeli smo se stazicom, prečicom do Citadele i pošto smo imali Jordan pass, nismo trebali ulaznice. Inače, kupila sam ga online i sa dva dana Petre je bio oko 90 eura po osobi. U njega spada ulazak na oko 40 lokaliteta a samom vizom i Petrom vi ga isplaćujete.

img_20190217_1119588764121080205690549.jpg

CITADELA

Nakon iscrpljujujućeg uspona, dobijete nagradu u veličanstvenom pogledu. Odatle vidite svu veličinu Amana. Šetajući ostacima rimske, nabatejske, vizantijske, umajadske kulture, vidite svu isprepletenost stilova i prethodnih života. Prvo se zaustavite pred Herkulovim hramom, zatim otšetajte do Vizantijske crkve i na kraju će vas totalno očarati Umajadska palata.

52494496_10219033861025818_6411344158027415552_o4596391248825770049.jpg

53371948_10219033851185572_7294112112341680128_o277169387565657357.jpg

Jordanski nacionalni muzej je prvi muzej u Jordanu i nalazi se u središtu lokaliteta. Kolekcije su poređane hronološki i naći ćete ostanke od bronastog doba do umajadskog kalifata. Muzej je osnovan 1951. godine u Citadeli a druga ispostava muzeja je bila u istočnom Jerusalimu koji je tada bio pod jordanskom vlašću. Posle rata 1967. muzej je izgubio sve zbirke u Jerusalimskoj grani, uključujući i svitke sa Mrtvog mora.

RIMSKI AMFITEATAR

Pogled na teatar sa citadele je fantastičan. Čuvena amanska znamenitost poseduje 6000 mesta i sagrađen je u 2.veku za vreme vladavine Antonija Pia kada je grad bio poznat kao Filadelfija. Odeon je pored teatra a Nimfeum samo par minuta hoda dalje. Bili smo svedoci predstave koju su izveli neki glumci i naravno meta grebanja za bakšiš. Turizam!

img_20190922_1521432925394272141303747.jpg

img_20190217_115933398704068927766169.jpg

Podne nam se primaklo uveliko i bio je čas da uzmemo auto iz garaže i krenemo put Jeracha. Put kroz zelenilom obavijena brdašca je bila nesvakidašnja za naše vizije arapskih pustinjskih zemalja. Brzo smo došli do Jeracha i vozili se poprilično oko njega pokušavajući da pronađemo ulaz i parking. Nismo ni bili svesni koliko je to veliki prostor. Zovu ga Pompeji bliskog istoka i stvarno me je podsetio na njih.

JERASH

IMG_20190221_214226

 

 

 

img_20190221_2148382342994830856463027.jpgimg_20190221_2150393810946434491982528.jpgimg_20190221_2149005067797388852198532.jpgimg_20190221_2148211668175438938828402.jpgimg_20190221_2148049007132922002856901.jpg

 

Džeraš je arapsko ime za grčko- rimski grad Gerasa koji su nazivali još i Antiohija na zlatnoj reci. Drevni grčki natpisi govore da su grad osnovali Aleksandar Veliki i njegov general Perdikas dok drugi izvori tvrde drugačije. Tokom istorije prelazio je u ruke raznih osvajača dok nije uništen u 12. veku od Boldvinovih krstaša. U njemu je živela značajna hrišćanska zajednica koja je sagradila 13 crkava. Veličinu grada možemo opisati nabrajnjem svega što se u njemu nalazi: Hipodrom, akvadukt, hramovi posvećeni Zevsu i Artemidi, ulica s kolonadama (Cardo), trg okružen finim kolonadama gotovo jedinstveni ovalni forum, dva pozorišta, javna kupatila, mnogobrojni rasuti hramovi… Odvojite bar 2 sata da se nauživate u ovom prostoru.

AJLUN (Ažlun)

Dvorac Ajlun sagrađen je na ostacima manastira. Obnovio ga je kao tvrđavu Saladinov general sa idejom da kontroliše beduinska plemena i krstaše koji su imali obližnje dvorce. Dvorac je impozantantne unutrašnjosti a još više fascinira pogled na njega izdaleka. Dominira na vrhu brda i pogled sa njega seže na dve reke. Više o njemu pročitajte ovde https://touristjordan.com/ajloun-castle/

img_20190926_194534161233584314870377.jpg

Drugi dan u Jordanu nam je bio najintenzivniji jer nisam mogla da smislim racionalniji plan. Oko 17 sati smo krenuli ka Petri do koje nam je trebalo oko 4 sata vožnje. Izdržali smo i oko devet uveče srećno prispeli izbegavši sve prepreke na auto cesti, od iznenadnih ležećih policajaca do šokantnih suženja. Pronašli smo naš lepi apartman i krenuli u potragu za večerom. Srećom odličan restoran je bio odmah prekoputa sa šaljivim vlasnikom koji nas je malo smarao svojim štosevima. Hrana je bila odlična.Link hotela:

https://www.booking.com/hotel/jo/zwr-lbtr-llshqq-lmfrwsh-47-petra-visitors-departments.en.html?aid=1638366&no_rooms=1&group_adults=1

PETRA

img_20190218_2116041486816614479421541.jpg

Al Siq je glavni ulaz u drevnom Nabatejskom gradu Petra i impresionira kao i građevine Petre. Doslovno na arapskom znači osovina i taj uski raznobojni klanac je ponegde širok samo 3 metra. Dugačak je 1,2 km i završava tamo gde se nalazi Al Khazneh -Trezor. Za razliku od mnogih Američkih kanjona koje je oblikovala voda, ovaj je nastao direktnim uticajem tektonskih sila. Zidovi koji okružuju Sik su visoki 90 – 182 metra.Ulaz u Sik ima branu rekonstruisanu 1963. i ponovo 1991. godine koja je dizajnirana da zatvori ušće Sika i preusmeri vodu Wadi Musa. Brana je prilično verna kopija onoga što su Nabatejci napravili u prvom veku pre nove ere da bi kontrolisali Wadi Musu.
Uz Siq su neke podzemne komore čija uloga još nije razjašnjena. U zidu litica postoji par zavetnih niša a figure koje su bile u njima su otkrivene kasnije i prenesene u muzej.

img-20190220-wa00096308212147793459558.jpg

img_20190218_1711239040969873378315738.jpg

img_20190218_1710443486719329636146641.jpg

img_20190221_1906586611693675611376593.jpg

Dugo maštaš da odeš tamo, trniš od sreće dok se pripremaš, ali kad već dođeš, dostigneš takav nivo sreće koji se ne da opisati. Ni slabo, hladno vreme nije moglo da smanji odševljenje. Gužva je poprilična ali ja sam uspela da napravim par kadrova skoro bez ikoga. Sik je veličanstveno predvorje za ono što sledi.

img_20190219_1314152357181246286586477.jpg

img_20190218_1307213310017498725893380.jpg

 

img-20190218-wa00164236878764548054392.jpg

img_20190221_2139557902165872072207079.jpg

IMG_20190221_214038

Prvi dan u Petri smo očarano razgledali, zavlačili se svuda, pevali u vizantijskoj crkvi, upijali sve boje stena, građevina, amfiteatra. Gledali smo žalosne, mršave magarce kako ih besomučno vuku, konje koji su suludo kasali bez trunke predaha i vrhunac je bio kad smo ugledali tri mala štenca skoro stradala od žeđi. Kako su samo željno pili vodu koju smo im nasuli u rupu u steni. Pridružila nam se još jedna tuistkinja i hranila ih svojim sendvičem. Žalosne scene u onoj lepoti.

img-9bcc68b7789559a3ff93a48d511f0f2a-v6783457232696259960.jpg

img-4821995ab0e8e7c0bae0dd3207bba522-v9126852342588722433.jpg

Kiša nas je sustigla na kraju puta gde je srećom bio restoran. Fino smo se umešali u mnoštvo i jeli, čekajući sunce. Nije ga bilo te smo konačno pošli nazad gacajući po vodi. U Siku nas je dočekala rečica koju nismo mogli nikako da promašimo i potpuno mokri, došli smo u hotel. Sušenje, odmor uz baklave i večera u divnom restoranu Reem Beladi u Wadi Musi. Sutradan smo opet krenuli u Petru i srećom nam se sunce osmehnulo. Odlučili smo da se popnemo na vrh odakle je jedinstven poged na trezor. To nije moguće bez vodiča jer beduini ne dozvoljavaju da prođeš sam! Kasnije sam bila zahvalna što ga imamo. Put je pravo veranje uz litice i često nam je bila potrebna njegova pomoć. Naročito kad gospođa krene na takvu egzibiciju doterana sa ekstravagantnom belom kožnom jaknom.

img_20190219_1254177161253376936428600.jpg

img_20190221_2154352002793973224309677.jpg

Na vrhu morate sačekati u redu za slikanje a ko želi može da dobije i masažu. Plati naravno! Najlepše od svega je bilo kad sam sišla dole i zaključila da sam zaboravila onu svoju već pomenitu jaknu. Biserka😂 Otrčala sam do nekih momaka, objasnila problem i odmah je počelo dovikivanje sa onima gore. Komedija koja je urodila plodom jer sam ubrzo videla jednog od vodiča kako se spušta sa grupom i moju jaknu koja se belasa u njegovoj ruci.

Morali smo da se oprostimo od Petre i krenemo u

WADI RUM

Uplovili smo u dolinu između impozantnih stena i gledali sa iščekivanjem. Pošto znam sa kim imam posla, nisam se usudila da rezervišem šator već hotel sa 5 zvezdica u Aqabi. Tako je moj san o spavanju u pustinji propao (ali nadoknadiću ga u Maroku) i ovde smo krenuli samo u obilazak autom. Na žalost to nije dugo trajalo. Nakon što smo prošli ulaz, shvtili smo da iz sela ne možemo u pustinju našim autom. Odmah su se tu našli raznorazni likovi sa džipovima da se nude. Malo smo prošetali odbivši sve ponude, uživali u popodnevnom suncu i krenuli da zalazak sunca dočekamo na obali Crvenog mora.

img_20190926_1438224437177742230828804.jpg

AQABA

Hotel je bio jedan prekrasan luksuzni objekat u blizini Jordanskog kraljevskog ronilačkog kluba i Saudijske granice. Obezbeđenje na visokom nivou. Hotel se i zove „Public security“ a osmesi na licima mojih saputnika govorili su sve. Luksuzan, ogroman apartman, mnoštvo sadržaja za uživanje. Biser je bio u tome da je unutra bila i kuhinja koja nije imala apsolutno ništa od posuđa.Ovo je link za hotel.

https://www.booking.com/hotel/jo/public-security-amp-chalets.en.html?aid=1638366&no_rooms=1&group_adults=1.

img_20190220_180048596961324377354060.jpg

Posle hladnog vremena i kišnjenja do gole kože u Petri, dobro došao nam je ovaj luksuz. Bila sam u dilemi da li da izaberem hotel u centru Aqabe ali sam se odlučila za obalu u nadi da idemo na snorkljanje. Jednog drugog februara, samo par kilometara dalje, uživali smo u kupanju i ronjenju. Ovde nismo bili te sreće jer je duvao neki hladan vetar i obala uopše nije bila privlačna, čak nije bilo ni traga od koralnog grebena. Bile su samo zanimljve dve pokrivene žene koje su mi prišle tražeći da se slikaju sa mnom. Kako smešno, baš sam pomislila da traže da ja njih slikam. Naravno, morali su da slikaju i mojim telefonom kako bih i ja imala uspomenu sa njima.

img_20190220_133935885976484319583728.jpg

img_20190307_1003433128742594087630584.jpg

Krenuli smo u obilazak Aqabe koja je jako lepo uređena. Dominira Huseinova džamija pored koje smo prethodno veče večerali u izvrsnom restoranu i danas ponovo otišli u njega. Najsmešnija je bila situacija kad su nam sinoć zapakovali meso, pošto nam je previše ostalo i u našem eksluzivom hotelu nam nisu dozvolili da unesemo hranu u apartman! O restoranu govori sve to što smo se ponovo vratili. Nekoliko vrsta tahina, meso na žaru, prepun sto a poprilično jeftino. Za svaku preporuku restoran Al Shami.

img_20190220_1623185521881261451788469.jpg

U Aqabi trebate obavezno obići Castle, Arheološki muzej, Aylu, arheološko nalazište i plaže. Dve noći, jedan puni dan za prikupljanje energije i nastavak puta. Link hotela u centru Aqabe

https://www.booking.com/hotel/jo/doubletree-by-hilton-aqaba.en.html?aid=1638366&no_rooms=1&group_adults=1

Ka Mrtvom moru!

Sada sledi nekoliko ideja za oblaske a neke nismo u potpunosti ostvarili. Da sam bila sama sigrno bih svratila svuda ali…

Dana biosfere rezervat je na putu ka Mrtvom moru. Videćete parkirane džipove koji čekaju putnike da ih voze po toj zanimljivoj pokrajini. Dalje putem, naišli smo na muzej najniže tačke na zemlji. Zaustavili smo se i razgledali celokupnu postavku. Jako zanimljivo.

img_20190922_1529174115769819966985490.jpg

img_20190922_1528447177121143939557288.jpg

Vozeći se pored Mrtvog mora stvarno uživate u nesvakidašnjem pejzažu. Na jednom mestu smo videli previše parkiranih vozila i pošto sam na mapi videla da piše „Topli izvori“ momentalno smo se zaustavili. Odšetali smo do reke i videli gomilu natiskanih ljudi kako uživaju u topoj vodi. Nije nas se baš dojmila ta gužva i odvezli smo se dalje. Sledeća stanica i skretanje sa glavnog puta bio je KARAK.

Karak je najveći krstaški dvorac u Jordanu. Dva veća se nalaze u Siriji. Dominira brdom odakle seže pogled na Mrtvo more. Sve o njemu pročtajte ovde:

https://www.lonelyplanet.com/jordan/kings-highway/karak

Wadi Muhib je još jedan idilični kanjon sličan Siqu ali pun vode. Rečica prolazi njime i puni Mrtvo more. Kanjon je prekrasan ali morate imati adekvatnu odeću i doći ranije da bi ga posetili a ne kao mi, već na zalasku sunca. Osmotrili smo ga samo izvana i pošto se nalazi na glavnom putu, ne možete ga promašiti.

Konačno smo stigli na današnji cilj. Hotel Ramada na Mrtvom moru, izvanredan a ne preskup. U okolini su sve sami ekskluzivni hoteli a ukoliko nađete skromniji smeštaj u nekom obližnjem selu, nećete imati privilegij besplatne plaže i morate ići u centar i plaćati ulaznicu. Zato je bolje uzeti hotel na obali mora. Mi smo iskusili plutanje na Izraelskoj strani ali deca nisu i baš sam se vesella zbog njih. Još jedna prekrasna stvar u ovom hotelu je room service. Hrana je izuzetna a cene pristojne i nije nam se dalo ići van hotela.

https://www.booking.com/hotel/jo/ramada-resort-dead-sea.en.html?aid=1638366&no_rooms=1&group_adults=1

Predposlednji dan naše ture po Jordanu, kupanje i uživanje u Mrtvom moru, mazanje i zezanje s blatom. Obala me malo razočarala, skroz obično izgleda. Nema santa soli kao na Izraelskoj strani, samim tim ni lepe tirkizne boje.

Baš smo se lepo zabavljali a i inače smo se tokom celog putovanja krasno ludirali. Pošto ja nemam mira i besmisleno mi je da se celi dan izležavam na plaži ili pored bazena, naterala sam moju bandu da krenemo u akciju. U blizini se nalazi park Ma’in springs sa toplim izvorima i ludim hotelom. Odvezli smo se i nakon što su nam tražili 15 eura po osobi za ulaz, odustali smo i divili se velikom vodopadu izdaleka. I tu smo videli ljude gde se namakaju u vrućoj reci.

Nešto neverovato smo videli vozeći se putem pored mora. Očigledno je bio neradni dan jer su se gomile ljudi parkirale pored puta, zapalili roštilje, postavili ćebad, odmarali i družili se. Pošto je sve oko mora ograđeno i ne mogu bez plaćanja da dođu do plaže, oni ovako sebi prirede izlet. Žalosno i lepo u isto vreme.

Pošto smo i tu samo bacili poged krenuli smo ka reci Jordan gde se nalazi baptistički sajt za krštenje. Ako želite da doživite krštenje na reci Jordan imate mogućnot da uz kupovinu Jordan pasa, kupite i ulaznice za to. Jeftinije je tako nego na licu mesta. Nas je zanimalo samo da bacimo pogled a ne i samo krštenje. Ispostavilo se da je to nemoguća misija. Došli smo u petak oko 15 sati i njima je već bio kraj radnog vremena. Na levo krug ali teško mene sprečiti u nezadrživoj želji da nešto ostvarim. Novi pokušaj i krećemo na most koji vodi u Izrael u nadi da se nekako dokopamo reke Jordan. Naravno da nas je zaustavila policijska patrola i morali smo nazad. Šta drugo nego ponovo kupanje i mazanje blatom. Nauživasmo se u Ramadi🥰 Treba i to!

Sutradan nakon izvanrednog doručka i oproštaja od Ramade krenuli smo ka aerodromu. Imali smo vremena da natenane obiđemo Mojsijevu goru Nebo i mesto Madaba.

Celi krajolik je predivan a crkva koja izgleda skroz novo izvana, skriva drevne lepote unutra.Ovo je mesto na kome miriše ceo svet. Ovde je Mojsije video obećanu zemlju.

Madaba je živopisno mesto prepuno istorije. Imate osećaj kao da hodate po mozaicima jer ih ima svuda. U crkvi Svetog Đorđa nalazi se prva karta regiona urađena u mozaiku. Izuzetno očuvani i zanimjivi mozaici su skoro svuda. Mesto je toliko toplo i živahno, pravi orijent. Sednite na čaj, neki slatkiš, svratite u crkvu, muzej prepun mozaika divite se džamiji.To su vam poslednji trenuci u Jordanu i iskoristite ih.

I na kraju pozdrav od Mitića koji su se baš lepo zabavili krstarenjem po Jordanu. Ne plašite se da krenete sami ali nemojte da jedete previše baklava, kao ja. Tamošnje baklave i sirijske važe za najbolje na svetu ali posle njih ne možete mesecima da smršate. Ovo putovanje nas je koštalo oko 2 tusćaka za 4 osobe što je duplo manje nego ići preko agenije. Zato i pišem, da vam uštedim novac. Putujemo jeftino a vraćamo se skupo-rekao bi moj muž. Uspeli smo da zaradimo 3 kazne u povratku u 3 različite države ali ništa nije upelo da nam pokvari lepotu putovanja.

Ibica za bahanalije, kakva zabluda

Da li vam se desilo da neplanirano kupite avio kartu samo zato što je jeftina? Meni se to redovno dešava! Vrlo brzo sam spremna da za čas sve isplaniram i krenem. Tako mi nalete i Ibica. Totalno nepripremljena, stigla sam samo da rezervišem prejeftini auto i nađem super smeštaj. San Antonio, vidim tamo je najveća ponuda hotela i skužim da su najlepši zalasci sunca. U ostalo nisam stigla da se udubim. Let smo imali u bednih 4 sata ujutru, što je značilo neprospavanu noć. Preživesmo ja i moj dragi sve to, sletesmo, i na aerodromu nas je dočekalo rvanje sa kokoškama u rent a car agenciji.

img_20190706_1345523523259004891449783.jpg

Pošto često putujemo, rentamo aute 5-6 puta godišnje i nama se ne isplati da bacamo novac na osiguranje. Hvala bogu, nikad ga nismo uzeli i nikad nam se ništa loše nije desilo bilo da smo vozili u ludnici u Jordanu, na levoj strani na Tajlandu, Kipru itd. Stigli smo oko 8 ujutru a ja imala rezervaciju auta od 8:30. Tačno vreme je uvek bilo pro forme, uglavnom to niko i ne gleda. Odletimo na šalter što pre, da preduhitrimo gužvu i žena na šalteru nam odmah nudi full osiguranje. Mi kategorično odbijemo i ona nas posla nazad da čekamo naše vreme! Ljuta! Malo kasnije odemo kod druge, po izgledu ljubaznije. Ista pesma!!! Mi uporni, nećemo osiguranje Onda je počela na finjaka da nam preti da ćemo i za najmanju ogrebotinu puno da platimo! Tada mi je sinulo da vraćamo auto mimo radnog vremena, bez našeg prisustva i da mogu svašta da nam napakuju. U međuvremenu je od 115 eura spustila na 93. Prihvatismo konačno po 2. put u životu da platimo taj lopovluk jer sigurno 40 puta nismo uopšte imali to osiguranje. Bog čuva budale-moje geslo, a i dobre vozače!


Bugenvilijama ovenčana Dalt Villa

ELVISSA

Konačno smo se ukrcali u preslatkog novog fiću i krenuli u avanturu zvanu Ibica. Pošto je bilo prerano za odlazak u hotel, spontano smo pošli u obilazak Elvisse, glavnog mesta. Slučajno smo parkirali baš kod Dalt ville, misleći da je neki zamak. Iščekujući negde naplatu karata, shvatimo da je to stari grad. Zaspano, oblačno vreme, iz radnji polako izviruju simpatični Španci, nigde otvorenog kafića a mi koma. Šetam i spavam!


Dalt Villa

Konačno se jedan raspakova i zalegosmo u udobne fotelje da se rasanimo. Preslatko staro mesto prepuno starih zdanja ovenčanih bugenvilijama.

Središte grada Elvisse je prefinjeno, elegantno i jedno veče smo otišli u restoran na preporuku, bez rezervacije. Naravno da je bilo krcato i bez šanse da uskoro bude prazan sto. Onako razočarani krenemo dalje u potrazi za ne preskupim restoranom i sednemo na blef u drugi. Na žalost hrana nije bila ništa posebno a cene su bile neukusne za to što smo pojeli. Vrlo elegantno mesto koje se zove Hostal Park. Uglavnom, imali smo besplatnu predstavu sa nekim likovima koji su se svađali sve dok nije posredovala policija tako da nam ta skupa prosečna hrana nije mnogo zasmetala. Bila je zabavna predstava sa temperamentnim Špancima.


Zidine Dalt Ville


Hostal Park


Elvissa

San Antonio

Izabrati hotel u San Antoniu je isto kao otići u Zrče na Pagu, Laganasu na Zakintosu, Kavosu na Krfu. Ludnica! Kako meni da se desi takav propust? Prvu noć smo se komirali ali kasnije!!! Bili smo u epicentru pešačke zone, hotel super sa krasnim malim studijima ali i diskoteka koja trešti celu noć. Ja brzo to iskuliram ali muž je poludeo. Inače dok se šetate uličicama, stalno vas vuku da vam ponude nešto zeleno ili belo. Cure su pokušavale da uvuku mog muža u bar na piće, pored mene koja sam zblanuto gledala. Nije se dao🤣. Scene koje smo videli idući ka obali na taj čuveni zalazak sunca su očajne. Ljudiiii, mi smo se mnogo bolje provodili u našoj mladosti. Gomile cura u grupicama, sede na obali pored čuvenog Mamba gde trešti haos muzika, opijaju se i onako razgolićene pokušavaju da privuku pažnju. Dečki pak luduju i nije ih briga za ženske. Jednu neistetoviranu osobu nisam videla. Baš je to žešće moderno! Ja jesam u godinama ali sam jako savremena i pitam se kuda ide ovaj svet!


Gužva u San Antoniu

Zalasci sunca su stvarno za desetku. Svako koga zanima provod, San Antonio je pravo mesto. Gradić je simpatičan i lepo uređen, restorana poprilično sa normalnim cenama i nisam dobila osećaj da je Ibica preskupa. Link hotela koji preporučujem:

https://www.booking.com/hotel/es/playasolpanoramic.en.html?aid=1638366&no_rooms=1&group_adults=1

PLAŽE

Vozeći se ostrvom, bili smo očarani borovinom posvuda. Kao da je neko prosuo pino silvestre, miriše i miriše. Danima smo obilazili plaže na sve četri strane ostrva i predstaviću vam neke. Prelepe su sve ali moj favorit je Cala San Vicent. Do nekih niste mogli prići jer je parking pun i ne dozvoljavaju pristup ni blizu. Pametno! Tako smo promašili Saladetu i vratili joj se predveče da je bar vidimo. Ako želite na nju, samo se zaputite rano ujutru.

Cala de Benirras, lepa peščana uvala sa gužvom.

 


Cala de Benirras

Portinatx, lepa plaža sa još lepšim restoranom „Zulu“, za svaku preporuku.


Restoran Zullu


Portinatx

Cala de San Marca sa pećinom u blizini, poprilično izložena vetru.


Cala de San Marca

Cala de San Vicent, moj favorit. Lepotica sa najlepšom bojom mora. Čudesna, kao boje Jonskog mora.


Cala de San Vicent

Aigues Blanques, istočni vetar i ludi talasi. Pogled na impozantnu stenu Paller des Camp.

img_20190706_1345523523259004891449783.jpg

Platja des Figueral, druga strana Paller des Camp.

img_20190615_2112597497169959450280961.jpg

Platja des Canar, previše urbana kao i većina plaža.


Platja des Canar

Cala Lenia i Cala Longa su slične tako da ću prikazati još par plaža na jugu od San Antonia. Specifične su jer su litice iznad njih i prilaz je naporniji ali to ne sprečava navalicu.img_20190616_1122598875495775798915576.jpgimg_20190616_1117086998796913302968726.jpg

Cala Bassa, prenatrpana i puna prodavaca. Brzo smo pobegli sa nje.

 

Cala Compte, egzotična i originalna sa predivnim vetrovitim restoranom Sunset Aschram. Baš prelepa!


Cala Compte

Cala Lentia


Cala Lentia

Cala Codolar sa nizom stepenica.


Cala Codolar

ZANIMLJIVOSTI IBICE

Pored lepota ovog predivnog ostrva, otkrili smo i neke zanimljivosti. Usred jedne nedođije do koje smo se dovezli autom u strahu dal će ostati čitav (iako nas je i bilo briga pošto smo, jelte platili full) pronašli smo nekakvo svetilište. Can Soleil, gomila megalitnog kamenja poređanog u krug. Ovo je najdramatičnija instalacija na ostrvu. Vidi se da je moderna tvorevina, sa iluzijom pozlata na vrhovima i proguglamo te saznamo da je taj projekat naručio neki bilioner Guy Laliberté koji obožava Ibicu.Osnivač Cirque de Soleil naložio je umetniku Andrew Rogersu da stvori ogroman prostor i vreme-brzinu svetlosti. Nalik Stonehenge i vrhovi su optočeni 23.karatnim zlatom, nije iluzija. Inače je ostrvo svojevremeno bilo Meka za hipike i danas postoji hipi pijaca u blizini gradića Santa Eularia, ali radi samo jednom nedeljno.


Can Soleil

U toj pustari smo produžili potragu za vratima za Can Soleil, takozvanom portalu sunca. To je tek zanimljivo, par vrata koja ne vode nigde. Jedna su bila prelepa, izrezbarena arapskim intarzijama a predeo između njih obložen mozaikom. Neko se baš zaigrao i napravio svoju viziju nečega. Svako u svojoj mašti može da dočara kuda vode ova vrata.


Puertas Can Soleil

Pećina na Ibici, Cova de San Marko je nešto što možete i preskočiti. Nije vredna skupih ulaznica, ali već kad smo bili u blizini, odosmo. Nema previše stalagtita, par malih jezeraca i vodopad koji je jedini spektakularan. Uz njega puste muziku i raznobojne svetiljke pa tek onda vodopad. Dobar marketinški trik ali izgleda lepo.


Cova de San Marca

Mestašce Sant Miguel de Balansat je mali gradić usred ostrva i prava turistička oaza. Tipične belo-žute kućice, mnoštvo kafanica šmekerski uređenih, trg, crkva i sporadični turisti. Slatko i prijatno za šetnju. Crkva je na brdu i par nekih skulptura vas mami da se slikate iako pojma nemate ko su ti likovi.

Kolumbovo jaje je još jedna mala znamenitost Ibice. Nalazi se na kružnom toku na ulazu u Sant Antonio.


Kolumbovo jaje

FORMENTERA

Neizostavno je morate posetiti! Ja se bavim idejom da jednom dođem specijalno na nju i nauživam se. Otišli smo na jednodnevni izlet, izrentali motor i krenuli u obilazak. Ostrvo je malo ali za jedan dan smo ga ipak samo malo okrznuli. Dovoljno da vidimo koliko je lepo.

Najpoznatija plaža Platja de ses illetes se pruža u vidu rta prema Ibici. Ogromni peščani sprudovi i azurno, prozirno more. Iz glavnog mesta La Savina, put vodi pored velikog slanog jezera u kome se smenjuju boje. Slikala sam u vožnji jer je sunce neizdrživo peklo.

Soline na Formenteri

Obišli smo Platju de Levant s druge strane rta i sledeću u mestašcu Es Pujols. Izmišljeno, da se istopite i pitate šta će vam Maldivi i maltretiranje do njih.


Platja de Levant


Pogled na ostrvce sa Es Pujolsa

Otišli smo malim motorićem po nekom čudnom, napetom putu do južne strane ostrva i vetrovitog Calo des Mort. Tokom vožnje sam se mislila da li ćemo ostati čitavi jer je vetar divlje šibao! Ogromna dugačka plaža, talasi idealni za surfere i sporadični restorani. Pontoni po vrelom pesku pomažu da ne zaglibite po velikanskim peščanim dinama.


Calo des Mort

Baleari su prelepi i stvarno ne znam koje bih ostrvo izdvojila kao najlepše. Mislim ipak Mallorcu iako još Menorku nisam videla. Još samo jedan Sredozemni biser mi je ostao.

Pilion, moj dom

pogled na Volos i Pagasitikos zaliv

Poluostrvo, planina Pilion se nadkrilio nad belim gradom Volosom i priglio celi Pagasitikos zaliv. Tu su mirne vode u modrim uvalama odakle su davnih dana Argonauti krenuli u potragu za zlatnim runom. Kad krenete da se penjete ka prvim čarobnim selima, strmim serpentinama od kojih dobijete vrtoglavicu, krećete u potragu za mitskim kentaurima. Vrhovni vođa divljih kentaura je bio mudri Hiron. On je na Pilionu gostio bogove sa Olimpa koji su tu dolazili na odmor. Možete zamisliti tu lepotu u kojoj su i bogovi odmarali. Stanovnici Volosa, a i ostatka Grčke, dugo su čuvali tajnu o teško dostupnim lepotama istočne strane Piliona.

kentaur u hotelu Cleopatra

brod Argonauta u Volosu


Morate se popeti na vrh planine, gde ćete se oduzeti od divljenja stojeći ispod žičare sa koje se pruža pogled na sinje more sa obe strane. Zimi je tu idealno za skijanje a raskošni butični hoteli vas čekaju u mestu Chania.

Počinje survavanje ka obali, opet vrtoglavica na serpentinama a sve vreme se opijate pogledom na prastaru šumu i vrcave vodopade. Ako ulovite neki puteljak koji je popločan drevnim kalderimima, brzo ćete se izgubiti u zamršenoj džungli koju presecaju strmoglavi prepadi. Na obroncima istočnih litica Piliona, sa mora vidite samo bela seoca koja su zakačena za bujno zelenilo.

Arhontiko stil kuća Zagore

takozvani egipatski stil

seoca po Pilionu

Kisos, Tcagarada, Zagora, ne zna se koje je lepše. Prednjači Tcagarada zbog hiljadugodišnjeg platana koga jedva objame 10-oro ljudi.

Platan u Cagaradi

Oko sela su prelepi vodopadi i stari bajkoviti most zbog koga ćete se namučiti dok ga pronađete. Selo je turistička Meka i obilje romantičnih restorana vam pruža izvanredne specijalitete uz pogled na smaragdno zelenilo koje uranja u duboku modrinu.

vodopadi između Muresija i Cagarade

Stari most na ulasku u Cagaradu

hotel Poslednji jednorog u Cagaradi

živa svirka u hotelu

romantični ambijent „Poslednjeg jednoroga“

Na istočnoj obali je vrlo malo mesta uz more. Najelitniji i najšarmantniji je Agios Ioannis a šta mislite zašto? Zbog tri predivne plaže koje su u samom mestu. Ne zna se da li je lepša mondenska Papa Nero ili magična divlja Plaka. I gradskoj plaži Agios Ioannisa ništa ne fali. Mesto će vas oduševiti nizom restorana uz more koji su u debeloj hladovini i pored kojih na svakom koraku kuljaju izvori.

magična Plaka slikana iz Lolosove kuće

Agios Ioannis

Agios Ioannis

gradska plaža

pogled iz luke

prvomajsko kupanje u Agios Ioannisu

plaža Papa Nero

pilionski biseri na Plaki

Laganom šetnjom stižete u Damuhari gde se svi kočopere scenama iz Mama mie. Predivni piano bar hotela Cleopatra nemojte promašiti. Pored scenskog kafića Dama mia krenite plažom i staza će vas odvesti u planinu ka selu Tcagarada. Ako iznajmite kajak, možete istraživati pećine oko čudesnih plaža Fakistra i Mylopotamos ili skratiti put preko planine do veličanstvene plaže Agii Saranda.

Dama mia i plaža Damuhari

Fakistra

Mylopotamos

Agii Saranda

Damuhari

Hotel Cleopatra

Obilazak poluostrva vodi vas ka jugu. Male razdalje se dugo voze jer se do svake plaže morate spuštati strmim uskim puteljcima i iznova vraćati gore na magistralu koja okružuje poluostrvo. Idući ka jugoistoku, nakon Kalamakija, plaža Potoki i Lyri stižete do Potistike koja je luda, jednom rečju. Posle bisera na istočnim pilionskim plažama, ovde srećemo pesak koji preovladava i na jugu. Plažom Potistika dominiraju velike stene koje prkose urnebesnim talasima. Murtia, Vromoneri i stižemo na borovinom opsednuti jug.

Vromoneri

44626058_10218017211970227_3751801237549350912_n
Potistika

IMG_4095
Kalamaki i urnebes istočnih talasa

Iz mesta Kati Đorđis čamci voze do Skiatosa a iz lučice Platanja gusarski brod vodi na izlete. Mikro je teško dostupna plaža ali njen zlatni pesak podseća na najlepše kikladske plaže. Seoca u zalivu su uz more i u zaleđu. Pinakates je primer simpatičnog, idiličnog i tipičnog sela sa trgom na kome dominira crkva i platani. U sledećem selu Miljes ćete biti iznenađeni susretom sa vozom koji niotkuda odjednom izroni.

Pinakates

vozić od Ano Lehonie do Miljesa

stil kuća u Pinakatesu

iskopine Pinakatesa

Mogla bih još puno pisati o Pilionu ali ovako ukratko, uvela sam vas u priču.

Moj dom

skupina od 5 kuća, naša je u sredini

Skoro 40 godina neumorno obilazimo Grčku a zadnjih desetak intenzivno tražimo kuću u kojoj ćemo živeti u penziji. Imamo puno omiljenih krajeva i najveći problem je bio skoncentrisati se na jedan deo. Da li će to biti Halkidiki, Krit, neko kikladsko ostrvo ili Pilion? Imali smo visoke kriterije, lepa plaža, mesto, pogled, vrt! Konačno smo pronašli ostvarenje našeg sna. Sve kriterije je ispunjavalo i ako bi tražili dlaku u jajetu, možemo zameriti samo to da nemamo zalaske već izlaske sunca! Dobili smo ne jednu već 3 plaže, ne jedan već tri vrta. Divna, velika kuća sa dobrom energojom, kaminom za zimu, jer pobogu, na 30 minuta vožnje, imamo skijalište.

izlazak sunca iz jedne od spavaćih soba

dnevni boravak i kuhinja

izlaz u prednji vrt

bočni vrt sa jutarnjom hladovinom

ulazni deo

pogled sa terase na dole

jesenja vatrica

jesenji pogled

Komšije Grci su nas pretoplo prihvatili i uče nas istoriji. Od njih smo saznali da se Srbija prostirala do Piliona u doba Dušanovog carstva i da se puno srpskih porodica doselilo tu tako da potomci i danas nose srpska prezimena! Mnogi toponimi ukazuju na poreklo reči kao Zagora, Potoki, Milina… Naša kuća nas čeka, spremna da s veseljem prihvati goste kako ne bi bila usamljena a ja se pitam koja je sudbina mene navela da dođem baš na planinu kentaura, simbol mog znaka strelca. I još veći šok-pogled na Atos! Dugo sam čeznula da mi kuća ima pogled na Atos ali sam odustala od tog sna. Jednoga dana, kada je vidljivost bila neverovatna, ugledali smo Atos i danima ga obožavali. Moj san mi se nasmešio.

pogled na Atos, golim okom se jasnije vidi

moj mozaik u vrtu

Davni susret

1989.godine, nakon obilaženja Dalmacije stopom sa mojom otkačenom cimerkom, dođe ona sa mlađim bratom meni u goste, u Leskovac. Odlučili smo da nas troje i moja sestra krenemo u avanturu po Grčkoj. Pametna Nensi, zbog nedostatka novca, smisli plan da kupimo karte do Larise i da pokušamo da se prošvercamo do Atine. Kontam ja u onom noćnom vozu da će kondukter pomisliti da čita Lamia. I stvarno, kod provere karata iza Larise, on ništa nije primetio nama dvema. Eto ti naših mlađih brata i sestre, trče i kažu “ provalio nas“. Kondukter im rekao da su promašili Larisu i da brzo siđu na sledećoj stanici te će naići voz za nazad!!! Mi malo pobesnesmo zbog njhove loše sreće i šta ćemo, ajde van. Sišli smo u neku nedođiju, dva ujutru i pitamo kad ima neki voz za najbliže more. Rekoše nam da je Volos najbliži i tek u 8 ujutru imamo voz. Komirali smo se naslonjeni na rance i ujutru videli da se nalazimo u ambijentu kao u nekom kaubojskom filmu, još kad je zavriskao neki rasklimatani lokalni voz i povezo nas pravom prerijom po kojoj smo drveli do Volosa. U gradu zbunjeni tražismo plažu i opet nas uputiše na mesto van grada gde je plaža.

svako selo ima ovakve izvore

voda Mylopotamusa

izvor iz drveta u Zagori

šarmantne kućice Damuharija

Damuhari

Mestašce Agria, smeštaja za iznajmljivanje ni za lek. Mi već iscrpljeni i živčani, vratismo se u Volos i smestismo u prvi hotel. Nakon dobrog sna, krenuli smo van u razgledanje i nešto da jedemo. Vrhunac dana je bio kad smo trebali nazad u hotel a nismo imali pojma kako do njega i kako se zove. Ekipa blesana koja je počela da se vraća unatraške u nadi da se seti. Sreća pa ga pronađosmo!

vodopadi ispred Zagore

Damuhari

izlazak sunca i uhvaćen zrak između dimnjaka

stene Potistike ka Melani plaži

luka Damuhari

Sutradan smo se pokupili i otišli u Leptokariju, jer sam je dobro poznavala i nastavili našu avanturu iz baze, stopirajući do Atine. To i ostatak letovanja je posebna i urnebesna priča kojoj ovde nije mesto. Bitan je moj prvi susret sa Pilionom. Sledeći slučajni i neplanirani susret je bio par godina kasnije kada smo se vraćali sa Evie i muž je insistirao da nas vodi u Makrenicu. On je tamo bio sa lekarima bez granica i pričao mi o lepotama tog sela. Stvarno je neprocenjiv biser taj balkon Volosa. Staro kameno selo na strmim obroncima, uronjeno u zelenilo magičnih pilionskih šuma.

pogled iz Makrenice na Volos

Volos i moji maleni,davno

Pogled se iz Makrenice pruža u nedogled na beli grad Volos i modri Pagasitikos zaliv okružen tihim zamagljenim ostrvima. Zaronite u grad, sednite pored crkve na obali na cipuro meze za smešne pare, prošetajte popločanim uličicama dok vas oči ne zabole od primamljivih izloga. Svega ima na Pilionu i on još uvek velike tajne krije. Nećete zažalite ako se uputite serpentinama, samo će vas omađijati da mu se vraćate opet.

Društvance u baru hotela Eden na Plaki

Etrurska Toskana- manje znana

Toskanu sam obilazila u više navrata, videla bisere koji su svima znani ali za mračnu i neverovatnu Toskanu sam slučajno saznala dok sam proučavala kako doći do banje Saturnie.Ta misterija me silno privukla i jednog raskošnog oktobra, pošli smo u osvajanje etrurskih gradova.

regija Maremma u Toskani

Krenuli smo već znanom auto cestom kojom smo ranije išli u Rim i tada saznali da se ne plaća. Nije klasični auto put jer nema zaustavnu traku i mestimično je slabije kvalitete.Vijuga prelepim predelima Apenina, nije pretrpana, i dok uživate u pejzažima ne pada vam na pamet da prekoračite brzinu. Taj put kreće od Ravene sve do Arezza i na njega smo se uključili idući obalom od Venecije. Pre toga smo normalno morali da imamo neku paniku jer smo ćerku čekali u Udinu i pošto nije blagovremeno izašla iz voza, morali smo da ga jurimo do Pordenona!

Prvi cilj nam je bio Chianciano Terme gde smo prenoćili.Vrlo živopisno turističko mesto sa mnoštvom hotela i termalnih bazena. Hotel je bio neki ala tipa za jednu noć gde su psi dobrodošli.

https://www.booking.com/hotel/it/albergo-villa-gaia.en.html?aid=1638366&no_rooms=1&group_adults=1

Ujutru smo nastavili tom Toskanskom regijom koja se poprilično razlikuje od one uobičajene, renesansne.

Pogled sa Castiglione d“ Orcia

Bagno Vignoni je bila prva stanica. Ponovo terme u Apeninima koji obiluju zanimljivim vrelcima.Čudesa tek počinju.Šarmantno i preslatko mestašce, sumporasti izvori i veliki basen u sred mesta.Išetali smo se i uživali u jutarnjem suncu, ispijajući božanstveni italijanski espresso.

šarmantni Bagno Vignoni

sumporni vrelci

Bagno Vignoni

Krećemo dalje u namernom odabiru mesta koje sam videla na jednom plakatu u Banji Vinjoni:Festival kestena u mestu Castiglione d’Orcia. Mesto je na vrhu brda i dominira okolišem. Strme uske uličice i utopili smo se u mnoštvo koje se provlačilo između tezgi sa raznim đakonijama. Ogromni mirisni maroni na sve strane i ostali domaći produkti. Seli smo i zamezili sir i pršut uz čašu chiantija. Neizostavno uz to idu i ogromne puslice koje su se prodavale na posebnim štandovima. Uživali smo u toj festivalskoj atmosferi, popeli se skroz do vrha stene Rocca d’Orcia, odakle je pucao pogled na malo drugačiju Toskanu. U jednom selu u blizini smo rentali kuću sa namerom da nam bude baza dok kružimo po ovoj Toskanskoj regiji zvanoj Maremma.

BAGNI SAN FILIPPO

Uz put, prema selu Cerettino, gde je ta predivna kuća, svratili smo još u Bagni San Philipo. Parking gde hoćete i tabla za Fosso Bianco – Beli kit. Lepota!!! U prirodi, slobodno, bez ulaznica, topli izvori, kadice sa blatom i ogromno krečnjačko brdo sa koga se sliva topla voda. Ko da odoli! Ja sam se iz momenta spakirala na njega i uživala u kupanju i suncu dok me ostatak familije čekao.

Bagni San Filippo

Odlučili smo da ćemo opet doći jer nam je bilo premalo uživanja.Videla sam ljude s auto domovima koji su bez problema kampovali u blizini. Kakva sloboda, baš neočekivno za zapadnu Evropu da je tako nešto besplatno.

Link predivne kuće:

https://www.booking.com/hotel/it/dimora-doname.en.html?aid=1638366&no_rooms=1&group_adults=1

Prošli smo Castelazzaru, lepo mesto na vrhu brega i stigli do kuće Dimora Doname. Čekao nas je čovek koji nam je sve objasnio i ostavio nas da odmaramo. Sledeća stanica su nam bili Etrurski gradovi Sorano, Sovana i Pitigliano.

Sorano

Sve što je sledilo, za mene je bilo apsolutno neočekivano i fascinantno. Ti gradovi i cela regija se zovu Citta del tufo što znači da su gradovi na tufu.To je specijalna vrsta sedimentnog kamenja koja je vrlo specifična i odlikuje tu regiju. Tih dana se proslavljao dan mrtvih i u tim mračnim mestima, sve je izgledalo još mističnije.

SORANO

Obojen peščanom bojom, izgleda kao da je napušten. Staro i oronulo spolja a unutra patina i ljupkost. Mattera della Toskana, kako zovu Sorano izgleda kao da je izrasla iz stene. Gomila stisnutih uličica se prostire između Masse Leopoldini i tvrđave Orsini. Massa Leopoldini je ogromna stena od tufa, usred mesta, dominira njim i sa nje se pruža pogled unedogled. Urezana je u stenu u obliku panoramske terase po naređenju Vojvode Leopoldinija i završava se velikom kulom sa satom. Šetnja vas dovede na suprotnu stranu mesta do dvorca Orsini koji je tipični renesansni primer vojne arhitekture.
Restorani u pećinama su česta pojava i probali smo specijalitet, nezamislivo dobru divljač sa čikoladom. Perverzija! Maskiranih u čast dana mrtvih je bilo svuda po ulicama i samo su nas prepadali.

Massa Leopoldini

Restoran La Cave

Dvorac Orsini

Kuća u kojoj smo odseli, Dimora Doname, ima kamin i pošto je bilo prohladno, uživali smo u žarećoj vatrici.

Dimora Doname

VIA CAVA

„Potopljeni putevi“ ili šuplji putevi se nalaze posvuda u ovoj regiji. U davnim vremenima su bili jedini putevi koji su povezivali ova mesta. Izdubljeni su u tufu i visoke litice ih okružuju. Muzej na otvorenom u arheološkom parku gradova na tufu ima više ovih puteva i neki vode do drevnih grobnica. Najpoznatija je grobnica Hildebranda, porodice koja je vladala u 13. veku.

Naš pas ne sme da hoda po šupljim rešetkama i ovde nas je strpljivo čekao dok smo obilazili najstrmiji put di San Rocco.

PITIGLIANO

Gradić koji izgledao kao da je izašao iz uma nekog pisca fantazijskih romana.Iz daleka izgleda kao delo nekog vajara koji je iz mase blata izvukao kućice, lukove, akvadukte. Skup kuća koji pokušava da se istrgne iz kamena.

Pitigliano

Grad ima tipičnu strukturu srednjevekovnih gradova sa tri glavna puta i mrežom uskih, isprepletenih uličica. Na istočnom rubu se nalazi tvrđava Aldobrandeši.

Akvadukt u Pitiglianu

Fontana sedam grlića

img_20190415_2043121843828292768209903.jpg
Porta i grb porodice Orsini

Posebno je važno u priči o gradu, prisustvo jevrejske skupnosti i od davnina grad zovu „Mali Jerusalim“.Na ulazu u grad, prolaskom kroz portal ukrašen grbom porodice Orsini, nemoguće je ne primetiti prekrasni akvadukt i fontanu sedam grlića. Prošećite do jevrejskog geta i sinagoge, izgubite se u metežu uličica i meditirajte u jednoj od mnogobrojnih crkava. Nazad u Sorano možete otići jednim od etruršćanskih puteva. Mi idemo dalje, zaustavljajući se uz put na više mesta sa drevnim nekropolama.

Geto

Grobnice usred grada

Mauzolej Hildebranda

U Pitiglianu se oko dela grada pruža pešački most kojim obilazite pećine i uživate u primercima tufa.

Razgledna staza oko Pitigliana

SOVANA

Sovana u Maremmi je maleni dragulj sa velikom istorijom. Ulazimo u mesto pored ostataka tvrđave Roka Aldebrandeši , i hodamo popločanom ulicom sve do Piazze del Pretorio, pločicama poređanim u obliku riblje kosti.Neopisivo lepo mestašce.

Sovana

Rocca Aldobrandeši

Uživanje u čaši dobrog crnog vina i zalasku sunca je nešto što doprinosi opuštenosti i uživanju na putovanjima.

TERME DI SATURNIA

Vrh vrhova! Kao umanjeni Pamukale.Veliki vodopad šiklja pored mlina i produžava glatkim krečnjačkim kaskadama. One svetle prozračnom belinom i daju vodi boju nebeskog plavetnila. U blizini je restorančić gde je sela naša tinejdžerka sa psom, da nas sačeka.Nju nije privlačilo da bi se potopila i uživala u toploj vodi i masaži vodopada.To je to! Mesto o kome sam dugo sanjala.

Terme Saturnia

Posle par dana uživanja u ovom predivnom kraju, napustili smo regiju Maremma i krenuli put Toskanskog mora. Zanimljiv nam je bio poluotok Argentario koji je sa tri kraka povezan za kopno.Prošli smo srednjim, po kome se prostire mesto Orbetello okruženo stajaćim vodom sa obe strane.Provezli smo se panoramski kroz mesto Porto Ercole i zaustavili u Porto Santo Stefano.Divno primorsko mesto sa lepom arhitekturom, kafićima i mirisima italijanske kuhinje. Ko da odoli i ne zaustavi se na dobrom ručku.

Porto Santo Stefano

U okolici se nalazi eko park Orbetelo sa zaštićenim vrstama ptica. Put nas je vodio ka Piombinu i u blizini malog gradića Folonica, imali smo rezervisanu mobilnu kućicu u jednom kampu.Vrlo lepe i ekskluzivne kućice u Villagio Orizzonte- za svaku preporuku.

https://www.booking.com/hotel/it/villaggio-orizzonte.en.html?aid=1638366&no_rooms=1&group_adults=1

PIOMBINO

Spomenik padajućeg anđela

Pogled na Elbu

Piombino-kula iznad luke

Za Piombino sam mislila da je bitno mesto zbog brodova i veza za okolna ostrva ( Elba, Portoferrai).Nije mi palo na pamet da može biti prekrasan gradić, ali po ko zna koji put sam zaključila da u Italiji ne postoji ružno mesto. Drevni etrurski grad Populonija je u blizini a centar starog Piombina krasi Rivelinjo – stara gradska kapija. Antičku luku nadvisuje mračna kula a ulice dišu i mirišu. Dve večeri smo jeli u istom restoranu jer smo bili toliko oduševljeni da ga nismo hteli menjati.

Borgo antiko Piombino, izvanredna hrana i pristojne cene.

restoran Borgo Antico

CASTIGLIONE DELLA PESCAIA

U Piombinu smo bili dve noći, praktično jedan dan i taj smo odlutali do obližnjeg starog mesta na obali- Kastiljone dela Peskaja. Simpatično mesto sa tvrđavom i divnim pogledom na reku koja se tu uliva u more. Lep gradić, šetnja uzbrdo do tvrđave i mirisi, mirisi…

Castiglione della Pescaia

Tvrđava u Castiglione della Pescaia

SIENA

Ostatak putovanja, zaokružili smo ponovnim obilaskom obožavanih gradova- Siene, San Giminiana i Firenzze. Još dve noći smo odseli u starom gradiću iznad Firenzze- Fiesole. Odličan kamp sa drvenim kućicama i idealna veza busom od grada.Ne morate juriti parking ili plaćati lude cene za auto po garažama. Fiesole je vrlo simpatično mesto sa neverovatnim pogledom na Firencu i mnoštvom stvari za razgledanje.Zaustavite se kod vile Mediči, Rimskog antičkog teatra , Manastira San Francesco, Etrurskih grobova i rimskih kupatila i okončajte razgledanje Etrurske Toskane.

link za camping Panoramico Fiesole

https://www.booking.com/hotel/it/camping-village-panoramico.en.html?aid=1638366&no_rooms=1&group_adults=1

Ovde se neću mnogo osvrtati na Firencu kojoj sam se vratila po treći put, jer je tema Etrurska Toskana. Pomenuću samo galeriju Ufizzi koju sam konačno posetila i neka od mojih omiljenih dela. Pošto je pas bio sa nama, ostavili smo tinejdžerku da ga čuva jer još nije sazrela da uživa u muzejima.

Siena

SAN GIMIGNANO

San Gimignano

FIRENCA

Firenzze

Pogled iz galerije Ufizzi

U galeriji Ufizzi se nalazi Botičelijeva Venera koja ostavlja bez daha.Vajarska grupa „Laokontovi sinovi“ me iznenadila otkud tu jer sam je videla u Vatikanu. Još više me iznenadilo to da poseduju jako dobru repliku. Treća stvar koju sam žudela da vidim su dela prve ženske slikarke koja je primljena u Akademiju – Artemisija Đentileski. Ona je bila neverovatna u predstavama ženske patnje i uglavnom je slikala biblijske scene. Jedna od njenih najboljih slika “ Judita ubija Holoferna“ je remek delo i uživanje je bilo videti je uživo.

Naše putovanje je trajalo skoro 9 dana i bilo izuzetno opušteno i puno užitaka. Više o renesansnoj Toskani verovatno neću pisati jer je sve mnogo puta napisano.

Ja biram puteve kojima se ređe ide i o kojima se manje piše. Najbitnije od svega je što više putovati😍

Ćoćo San na Ponto Vecchio

Sandro Botičeli:Rađanje Venere

Helenistički vajari:Laokontovi sinovi

Artemisia Đentileski: Judita ubija Holoferna

Mala zelena na Folegandrosu

Izvinite odmah zbog česte pojave male zelene haljine ali kao što bik kidiše na crveno tako moj muž na zeleno!

Pogled sa hore na stepenasta polja

E sad, pošto sam se izvinila zbog retkih slika bez mene, krenuću od mesta pronalaženja ove čudesne boje, koja me podseća na Folegandros. Ostrvo Milos nam je bilo treće po redu u našem skakutanju po Kikladima i jedne večeri na njemu, čežnjivo me zvala divna haljinica iz izloga. Slagala sam muža da treba da je kupimo ćerki i on sav sretan ulete da se cenjka. Uglavnom, posle Milosa, nastavili smo ferijem na sledeće ostrvo u našoj niski bisera i ja naravno sa svojim trofejom.

Luka Karavostasi

Kada se brod prikrada ostrvu, skoro je nemoguće ugledati Horu, koja se sakrila na litici, uljuljkana kao u ljusci od jajeta. Vidite samo gola brda i pitate se šta je to tako ozloglašeno čarobno na njemu. Saznaćemo, samo da se iskrcamo.

Link apartmana:

https://www.booking.com/hotel/gr/coral-apartments.en.html?aid=1638366&no_rooms=1&group_adults=1

Uvek biram smeštaj u luci, da bi se otarasili prtljaga i nekako mi odatle sve počinje.U selu Karavostazi je luka i početna stanica busa, par taverni, apartmana i solidna plaža ogrnuta tamarisima.

Karavostasi

Smestili smo se u drugom redu do plaže. Lepa kuća sa nizom bungalova iz kojih smo imali krasan pogled na more i preglasne susede. Koga drugog nego Italijane!Obično srećemo Francuze na Kikladima ali ovoga puta temperamentne komšije!

Pogled na Horu iz crkve

Jedva smo čekali odlazak u Horu i otpravili smo se na bus. Ostrvo je jako malo i zato smo odlučili da ne rentamo ništa jer je sve pokriveno ostrvskim busom. Uspon je popriličan kroz gola brda i neočekivano se pojavljuje grad. Na prvi pogled ništa spektakularno sem crkve na brdu koja dominira pejzažem. Dok ne zaroniš u mesto!

Crkva Device Marije

Šarmantna, starinska i istovremeno kosmopolitska Hora a unutar nje Castro, koji je na drugim ostrvima kameni a ovde potpuno beo. Slike Castra su uglavnom znak raspoznavanja Folegandrosa. Par bakica je sedelo na stepeništu i odmeravalo nas zajedno sa gomilom specijfičnih kikladskih mačaka. Izgubili smo se po uskim uličicama i napajali oduševljenjem.

Kastro

Iz Castra, normalno što sledi je odlazak do crkve. Dugi vijugavi uspon, magarići koji se nude da vas nose al ja ih radije samo mazim.Sama put do crkve je proces uživanja.Meltemi vam vijore kosu, osećate mirise sasušenog bilja i sunce na oproštaju.

Crkva je kao iz filmova. Nakon što se povratiš iz meditacije izazvane mirisoma tamjana , ponovo uroniš u oazu Hore koja je za razliku od golotinje ostrva, sva zelena, kao moja haljina!

Uličice Hore

Taverne ujutru

Uveče ne možeš naći mesto u silnim tavernama! Zato sačekaš na litici obožavajući sunce na zalasku! Sa klifa koji se strmoglavljuje u more, pogled se pruža na stepenasta polja koja vas zavaraju da mislite da ste negde u Aziji. Atmosferu je upotpunjavao tip koji je svirao na čudesnom instrumentu hang koji izgleda kao poklopac za sač. Vibracije i odzvanjanje zvona su se preplitali sa čudesnim odbljescima sunca.

Kruže glasine da je skupo ali preteruju jer ima svega za svačiji džep kao i na Mikonosu, Santoriniju… Stvarno je zanimljivo da u velikom broju šarmantnih i prefinjenih restorana, jedva dobiješ mesto. Hrana divna ali ništa spektakularno novo nismo probali. Na žalost nije bilo u ponudi morskih specijaliteta (bar tu gde smo jedva našli mesto) već lokalnih jaganjaca i ja sam se odlučila za moj omiljeni meze gde kraljuje feta grill.

Narednih dana smo obišli par plaža oko luke Karavostasi. Tu su lepe a do onih prelepih se stiže čamcem. Plaža Vardia ima strmi prilaz odmah u mestu a do kampinga koji je na plaži Livadi, vodi vas lepa šetnja uz obalu, pored plaža Latinaki i Puntaki. Katergo je najpoznatija i većina turista ide čamcem na nju. Meni je bila najlepša Agali koja je toliko čista i izolovana da osećate kao da ste na kraju sveta. Azurna boja mora koja mami i mirisi iz istoimene taverne sa morskim bezobrazlucima vas izlude. Sa ove plaže možete otpešačiti do dve divlje, nudističke Glifos i Fire. Malo pentranja vas čeka ali dobićete samo izolovanost i ništa više.Tu sam videla ponudu za smeštaj bez elektrike sa uljanim lampama!

Nama se uvek dešavaju neke dogodovštine jer karma je čudo. Opet scena: to nam je četvrto ostrvo u nizu i nigde ne čusmo trag nekog našeg jezika.Već me jezik boli od Francuza i Engleza i moje simbioze ta dva jezika s kojom se najbolje sporazumevam s Talijanima! Konačno na plaži čujemo neke Slovence i mi brže bolje da stupimo u kontakt a moj muž onako dobronamerno: „Čudo niste u Hrvatskoj“!? Tip ga mrko pogleda i odbrusi mu:“ A vi što niste tamo“ i odpliva od nas! E reko, svaka čast na diplomaciji. Posle ja odoh do žene i mi se krasno ispričasmo o tome kako su putovali iz Ankone brodom, pa kopnom preko Peloponeza do Pireja i opet brodom te dospeli na Folegandros! Slovenci su čudo u putešestvijima. Oni ili puno putuju il ne mrdaju nigde! I celih 12 dana su oni u kampu na Folegandrosu! Može i tako, kuliranje! Nama bila dosta tri za tako malo ostrvo i ne znam kad će doći repriza istog! Ipak nije to Sardinija ili Krit pa da mu se vraćamo više puta! Još mnogo toga treba videti!

U Horu smo dolazili i ujutru i uveče, morala sam malo i da promenim haljinu. Kažu, ako hoćete da upoznate prave Kiklade, dođite na Folegandros. Apsolutno se slažem. Dobro je povezan sa nekolicinom ostrva i svakodnevnim polascima za Pirej. Svako ostrvo me iznova raspameti i sanjam da mu se vratim ali ne znam kako ću stići. Još mnoga čekaju da se moje voodoo kockice slože😂

Za kraj poklon koda za vaše rezervacije

https://booking.com/s/61_6/e5f241ad


Meksiko, Jukatan, raj!

Zašto Meksiko, čudili su mi se svi! Toliko, po njima, ima privlačnijih zemalja. Nemaju pojma! To sam im i rekla. Moje prvo prekookeansko putovanje bilo je u Meksiko. To mi je bila višegodišnja želja i tačno je 10 godina od tada. Meksiko je toliko kompletan da je i danas, pored mnogo većeg iskustva koje imam, on moja najveća ljubav.

Pošto sam bila neiskusna u traženju avio karata „Odklop“, provajder sa kombinacijom hotela i prevoza, bio je moj izbor tih godina. Oni uglavnom rade nemačke agencije i jeftinije je ali morate leteti od tamo. No problem, sve prihvatam samo kad sam konačno dragog naterala na tu destinaciju.

Ovo što sledi je jako zanimljivo.Počinjem potragu sa smeštajem u Kankunu i tražim jeftine hotele. Najmanja cena za dve nedelje je 1000 eura po osobi, (samo sa doručkom) i za nas četvoro to izađe 4 hiljadarke bez obzira što su deca 11 i 15 godina. Mozgam ja koji bih od tih sirotinjskih hotela izab rala i iz zezanja kliknem jedan sa 5* sa all inclusivom, koji je oko 1700 po osobi. Kad meni izađe cifra od 5000 za četvoro ja u čudu. Hej, pa to je lepota. Za decu u tim resortima pola cene a ovi sirotinjski deru.Pa normalno da ću uzeti taj sa kompletnom hranom i svim iživljavanjima uz put. Kada sam to otkrila, bacila sam se u potragu koji hotel od tih. Pronašla sam najlepše rešenje ali o tome kada dođe vreme.

Beach bar u hotelu Xcaret

Spakirali se mi u dva koferčiča, poneli i praznu torbu za zimske stvari, kojih ćemo se odmah na aerodromu rešiti. Let iz Minhena, već nam poznat aerodrom i za 10 sati divnog leta, sa stalnim posluživanjima u sred noći, kad bi ih najradije zadavio što te bude, sletesmo u Kankun. Imali smo odmah transfer za Playu del Carmen i naš hotel, sve nam organizovala nemačka agencija. Izabrala sam hotel 2 km van mesta “ Xcaret Mexico.“

https://www.booking.com/hotel/mx/occidental-at-xcaret-destination.en.html?aid=1638366&no_rooms=1&group_adults=1

Hotel Xcaret

U to vreme se zvao „Ocidentale Grand flamenco Xcaret, all inclusive resort“ a sada vidim da mu je promenjeno ime. Pored njega se nalazi Xcaret park i za goste hotela su jeftinije ulaznice. Zbog toga sam izabrala baš njega a i zato što nije u mestu na gradskoj plaži već ima svoju plažu i izolovan je.

Lobby

Dolazimo u hotel totalno šokirani od vlage i sparine, maltene bez daha. Resort je toliko veliki da mali vozić vozi svako malo okolo.Sobe su lepo dekorisane, sve ekskluzivno ali u ormanima miris vlage.Tipično za vlažna područja što sam tek kasnije saznala.Puno rasutih depandanasa po parku, bazena sa barovima, majanskih ruševina, restorana, park sa flamingosima, džungla…svašta još. Stvarno vam treba prevoz da brzo stignete sa plaže u neki od restorana koji izaberete za ručak.Moja ćerka i dan danas pamti najlepši vozić u Xcaretu kojim smo se vozikali i šali se da bi zbog njega opet išla tamo!

Plaža nije velika i načičkana je gomilama ležaljki. Jedan kormoran je redovno dolazio i jata ribica koje su turisti nemilice hranili. Beach bar na plaži sa vrednim indijancima koji su neumorno raznosili piće. Koktele kakve sam ranije samo sanjala, sada smo uživali i isprobavali sve po redu. Nismo bili kao oni američki turisti koji su se iživljavali i naručivali ležeći u ležaljci.Proba malo, pa ako mu se ne sviđa, prospe i traži drugi. Stvarno je usluga takva da nikad više nešto slično nisam doživela.

Ujutru smo imali doručak u restoranu na plaži i veselili se ptičicama koje su vršljale po tanjirima otišlih gostiju. Svako jutro za buđenje bomba sa sveže ceđenim sokovima egzotičnog voća.Guava mi je i danas najomiljenija. Preko dana smo šetali do plaže, za ručak birali neki od mnoštva restorana, za večeru neki medjunarodni a la carte restoran koji smo unapred rezervisali, popodne odbojka, naveče neka predstava, sadržaja koliko hoćeš.

Lobi je izvanredno uređen sa rekom koja protiče kroz hotel. Jata ribica su u reci a ogromni druželjubivi papagaji u lobiju. U vrtu hotela je jezerce sa flamingosima, ograđeni kanjon sa nekim divljim mačkama i reka koja vodi u podzemlje. Majanske ruševine su svuda rasute!

Playa del Carmen

Playa del Carmen

Tri dana smo uživali u prekrasnom hotelu i nakon toga imali rezervisan rent a car za narednih 7 dana.Taksijem smo otišli do Playe del Carmen da preuzmemo auto. Mesto je simpatično sa ravno ispresecanim ulicama, velikom peščanom Karipskom plažom i pešačkom ulicom prepunom malih radnji.Par trgova i fontana i jedan zanimljiv piano bar.

Na plaži je puno masažnih salona i više puta smo ja i muž išli da uživamo u masaži za male pare. U hotelu je bila poprilično skuplja ali i tamo smo morali probat.

Promocija masaže u hotelu

gradska plaža

Bilo mi je jako drago da nisam tu izabrala hotel jer su se na plaži stalno izmenjivale hotelske ležaljke i prostor za posetioce. Previše ljudi,  gungula i to nas je odbilo da uopšte budemo tu na plaži. Pošto smo zadovoljili znatiželju i površno upoznali Playu, narednih dana smo krenuli u istraživanje Jukatana – Majanskih piramida, cenota i podzemnih reka.

Čičen Ica

Odvezli smo se solidnim putem u džunglu i bili šokirani ležećim policajcima. Baš smo se mislili da li će autić preživeti one bombe na putu. U jednom trenutku nas je i policajac zaustavio i počeo da nas mota. Skapirali smo šta hoće i dali mu 10 dolara da nas ne gnjavi više. Vozili smo džunglom, sad već priviknuti na klimu i konačno stigli do moje dugogodišnje fascinacije.

Čičen Ica (šp.Chichén Itzá,) doslovno na lokalnom jeziku znači: „Na izvoru Ica“) je veliko arheološko nalazište na Jukatanu iz doba civilizacije Maja. UNESKO ga je proglasio svetskom baštinom, a od 2007. Čičen Ica se ubraja za jedno od novih sedam svetskih čuda. Ime je dobio po majanskom plemenu Itza.

Od sredine klasičnog perioda, tj. od oko 600. godine Čičen Ica je bila veliki grad, dostigavši svoj vrhunac, nakon što su već propali centri Maja u centralnim nizijama na jugu. Jukatan nije imao nadzemnih reka, a Čičen Ica je imala tri velika prirodna izvora sa obiljem vode. To je omogućilo da Čičen Ica postane prirodni centar za stanovništvo. Često su bacali predmete kao žrtve tim izvorima, a u očajnim sušnim vremenima bacale su se i ljudske žrtve.

Do 987. toltečki kralj je stigao sa vojskom iz središnjeg Meksika i Čičen Ica je postala glavni grad. Umetnost i arhitektura toga perioda pokazuju mešavinu maja i toltečkih stilova.
Centrom Čičen Ice dominira velika stepenasta piramida, koju su Maje zvale hram Kukulkan (to je bilo ime za Kvecalkoatla). Često se naziva El Kasitiljo (zamak na španskom). Velika pernata zmija se spušta severnim stepeništem piramide.

Zahvaljujući arheolozima, nađen je tunel, kojim se može ući u piramidu unutar piramide. To je bila česta praksa, da se sve veći i veći hramovi grade na starijim. Unutrašnja piramida je građena po lunarnom kalendaru, a vanjska po solarnom.

Opservatorij

Posedovali su opservatorij, koji je u novije vreme prozvan El Karakol (zmija). Namešten je bio da posmatraju mesečeve deklinacije i druge astronomske događaje. Koristili su sene unutar prostorija, da procene kad će biti solsticij. Oko rubova opservatorije bile su velike posude sa vodom. Posmatrali bi refleksiju zvezda na vodi.

Prostor Čičen Ice je ogroman, šetali smo kolonadama, videli teren za fudbal gde su igrali sa vatrenim loptama i poprilično se umorili. Bila sam jako razočarana da nije bilo dozvoljeno popeti se na vrh Kukulkana pa je zato piramida u Cobi postala moj favorit .

Coba

Kad se uparkirate ispred biletarnice, nude vam se brojni vozači tricikala.Izabrali smo jednog i poleteli u veselo jurcanje džunglom.

Putem smo se zaustavili do male piramide gde nas je oduševila kamena rezbarija horoskopskih znakova.

Konačno pogled na veliku piramidu u Cobi, s jedne strane obrušenom i zaraslom u džunglu.Ona me toliko raspametila nekom svojom energijom da me je mnogo više dodirnula nego Čičen Icina svetskočudesna piramida.Skoro su mi suze pošle od te lepote i pohrlila sam na nju.

Od silne želje, prva sam se popela na vrh i pored strmg uspona i oronulih stepenica.Pogled je sezao daleko na nepreglednu džunglu i jedno jezero koje smo videli putem. Osećala sam se kao neki imperator  koji ima pod nogama ceo svet

Iz Cobe smo se uputili u Valjadolid koji ima prastaru katedralu i nizove šarenih kućica u španskom kolonijalnom stilu. Mala šetnja živopisnim gradićem i puno snimaka.

Tulum

Tulum je jedini majanski grad na obali mora. Veliki prostrani park sa ruševinama na klifu, bez piramide,  i pogled na podivljale talase bili su impresivni. I pored vetra, vrućina je bila nesnosna. Jedno vreme išli smo za nekom grupom i slušali njihovog vodiča. Klasična priča, objašnjavao je svaku građevinu, čemu je služila, istoriju i običaje. Vrućina nam je već dosadila i odjurili smo dole na plažu koja je izgledala kao zapenjeni azurni tirkiz optočen dijamantima.

I pored gomile turista, nisi osećao gužvu. Plaža ispod ruševina je mala prekrasna uvala. More je bilo uzburkano ali samo plašljivci bi mogli da mu odole, a mi to nismo. Pošto je naša hotelska plaža bila u uvali i mirna, ovde smo se nauživali  borbe s talasima.

Iguane su se šetkale slobodno, malo smo jurili da ih mazimo ali nisu se dale. Jedan turist je ležao na peškiru i slučajno  otvorio oči. Kad je video iguanu pored svoje glave skočio je kao poparen.Tako je bilo smešno videti ga svog paničnog kako skakuće i ne zna šta da radi, dal da beži il da je juri. Tulum nam je bio najlepši kupanjac i sledeći put bih otišla na divlju plažu iza Tuluma gde je bio resort s kolibama na samoj plaži. Mislila sam da je to nešto jeftino jer izgleda primitivno. Naravno, iznenadila sam se visokim cenama tih natur resorta.

Akumal

Slatko mestašce u zalivu između Playe del Carmen i Tuluma je Akumal gde smo otišli bez dece koja nisu htela da mrdnu iz hotela.Ništa spektakularno, lepa plaža, hoteli i krasni kafići gde obavezno svratiš na tipično meksičko Corona pivo ili tekilu.

                  Cenote

Obišli smo jednu cenotu u Cobi koju smo posmatrali samo odozgo i drugu blizu Čičen Ice, cenotu Ik Kil. Inače oko Valjadolida ih ima ogromno: cenota Samula, Keken, Zaci, San Lorenzo Oxman…To je još jedna prirodna lepota koja me oduševila. Rupe u zemlji sa podzemnom vodom koja je pomalo i slana. Svako kupanje u nekim čudnim mestima za mene je fascinantno. Ovo je bilo neverovatno i pripremilo nas je za još luđe kupanje u podzemnoj reci.

Cancun

Jedan dan smo se odvezli u Kankun i zahvaljivala sam ludoj sreći da nisam tu izabrala hotel.Kankun ima izuzetno zanimljivu poziciju dugačkog poluostrva koje sa jedne strane ima prelepo more a s druge ustajalu vodu ( slično kao Varadero na Kubi). Nizovi ogromnih hotela na obali i podivljalo Karipsko more. Severna strana ima uvalu koja je malo mirnija i u kojoj možeš da plivaš. Istočna obala se suočava sa besom vetra koji je napravio dine na plaži. Ljudi su iskopali stepenice u pesku kako bi mogli da siđu do mora.

IMG_20190303_200139.jpg

Ja obožavam velike, lude talase, uopšte ih se ne bojim. To što smo doživeli u Kankunu, nateralo me da shvatim da ne bih mogla baš sa svima da se izborim iako me moja porodica zove Veljko Rogošić. Takva silina, da pomisliš da će kosti da ti slomi. Rvali smo se izvesno vreme, čuli spasioce gde zvižde nekima koji su se udaljavali i konačno napustili tu borbu.To nije bila igra niti zabava. Umorismo se!

Prošetali smo gradom, pojeli naše lanč pakete koje su nam potrpali u hotelu i nije bilo potrebe da bi nekuda seli na obrok. Hrana u Xcaretu je bila nezamislivo dobra i raznovrsna tako da uopšte nismo imali potrebe bilo gde da jedemo i ništa van hotela nismo ni isprobali. U samom resortu je bilo nekoliko restorana sa kuhinjama iz drugih delova sveta i isprobali smo sve!

Tu u Kankunu je bilo neminovno da svratimo u jedan tržni centar i bacimo se u kupovinu. Parfemi sa veoma niskim cenama bez poreza, stavili su me malo u dilemu da li su original. Definitivno jesu bili i sam centar je jako luksuzan sa predivnom vitražnom kupolom u središtu. Jelke na sve strane, naravno za predstojeći doček Nove godine.

Sutradan nam je bio zadnji dan rentiranja i vratili smo auto u Playu. Pošto je muž poludeo od igranja odbojke, ja sam sa ćerkicom krenula ka Playi i zaglavila u neverovatnom saobraćajnom haosu prilikom ulaska u mesto. Bilo mi je nezamislivo od kuda toliki broj auta.Jedva smo se izvukle, vratile kola i pobegle nazad u naš hotel i mir. Doček nove godine je bio onako resortski, kao neka gala večera, muzika, šampanjac i otaljasmo i to. Jedva smo čekali jutro da krenemo u Xcaret park.

novogodišnje okićen hotel

Xcaret

Postoji nekoliko takvih parkova na Jukatanu ali mi smo izabrali Xcaret koji je bio povezan s našim hotelom i imali smo popust na poprilično skupe ulaznice. Čamac čeka ispred lobija i kad se ukrcaš, čamdžija te slika i zavesla kao venecijanski gondolijer, iako ovo više izgleda kao put u Had.

img_20190303_1958458074807264234550029.jpg

Dobili smo mapu parka bez koje se možeš izgubiti i u vremenu i prostoru ne napraviš li dobar plan obilaska. Bilo bi lepše da imaš dva dana za sve ali može i ovako. Izabrali smo sve što nas zanima, proverili određene stvari u kom su vremenu i krenuli prvo na lift vidikovac. Kao torpedo te ispali na vrh odakle se pruža fantastičan pogled na more, džunglu i hotele. Krenuli smo kroz park agava i došli do muzeja.Kosturi na ulazu a unutra ambijent i pokućstvo indijanaca, nošnje, dečje igračke. Hala puna leptira, druga sa čudesnim cvećem. Ukrcali smo se na brodić koji vozi podzemnom rekom. Svuda neke lobanje i detalji za zastrašivanje.

Šta me najviše privlačilo? Pa plivanje u podzemnoj reci, jedva sam čekala da stignemo tamo. Na našu žalost velika gužva, dobijamo prsluke i spuštamo se u vodu. Jako mistično bi izgledalo da nije bilo onolikog krkljanca, samo si gledao da ti neko ne nabije nogu u facu. Dugo smo plivali kroz reku koja se negde i račvala ali išli smo za gomilom. Na kraju sam baš bila razočarana.

Ulaz u podzemnu reku

Bazeni sa delfinima, ajkulama, kornjačama, mantama. Moje malo dete ostade željno plivanja s delfinima jer se probudio cicijašluk u nama.Sad mi žao! Veliki akvarij sa čudesnim ribicama.Jedna je plesala oko nas, imam fantastične snimke. Prišla je da me poljubi! U određenom satu na jednom trgu je bila predstava.Trčali smo tamo da ne propustimo. Četvoro ljudi vezanih za noge na ogromnoj vrtešci koja se zahuktala i suludo ih vrtela. Uf, baš se uplašiš da se ne otkače. Pod tim dojmom, krenuli smo nazad u hotel da ručamo jer je dobra stvar našeg hotela bila i ta mogućnost i blizina.Drugi posetioci su verovatno jeli u nekom od restorana po parku i plaćali. Opet smo se provozali čamcem  i posle ručka je muški deo ekipe hteo da odmori do predstave a nas dve neumorne smo se vratile u park. Razgledale smo još i majansko groblje i došle na ideju da opet idemo u podzemnu reku. Bilo je blizu pet sati, vreme kad se zatvara i uletele smo zadnje. Sada je to bio pravi doživljaj, lepota, nigde nikoga, mi same u onoj pomrčini sa sporadičnim bakljma. Lepo smo videle raznobojne ogromne paukove po stenama i na kraju je bilo toliko mračno da nisam videla svoje dete.Ona me zezala kričeći! Plivale smo tako kroz taj zastrašujući mrak i došle do račve.Wow, kakva dilema a mrak je bio skoro potpun.Počinje panika da me hvata a moje dete mrtvo hladno se smeje. Najednom smo čule neke glasove kako nam se približavaju. Ipak je još neko ušao posle nas. Par koji nas sustigao je odlučio da krenemo jednom stranom i uskoro smo izašli do mnogobrojnih mangrovih korenina.Izašli smo na svetlost dana i bile oduševljene tim iskustvom.

Najzad smo se našli s dečkima i krenuli na predstavu. To je bio pravi spektakl. U ogromnoj dvorani je bilo sigurno 3000 posetilaca. Predstava koja je sledila je bila spektakularna sa skoro 300 izvođača. Prikazuju majansku kulturu kroz istoriju, njihov bezbrižan život i igre, dolazak Španaca, pokolji i moderno doba.Gledali smo kako igraju fudbal s upaljenom vatrenom loptom, plesove, igre, neverovatno dobra predstava. Izašli smo totalno nadahnuti iz Xcaret parka.

Šou

Naše putovanje je trajalo 15 dana, naizmenično uživanje u resortu i obilaženje predivnog Jukatana. Pošto smo imali apsolutno sve u hotelu, nešto malo smo potrošili za auto, ulaznice i benzin koji je bio totalno jeftin. Putovanje kakvo bih ponovila bez ikakve ispravke.

Mojih top 10 Grčkih i 10 svetskih plaža

Grčka

10.Milos-Tsigrado, silazak kroz iglene uši. Na ovoj plaži je spektakularno spuštanje i plivanje do mnogobrojnih pećina u kojima kamenje visi sa svoda. Prosto imate osećaj da će neko da vam se odvali na glavu. Morate doći ranije dok nema gužve a povratak nazad je zona sumraka ako istovremeno neko krene odozgo. Dve osobe se teškom mukom mimoiđu!

9.Kefalonija- Myrtos, magično neponovljivo plavetnilo. Ova plaža je spektakl za sva čula. Situacija nije baš ista kada dođete do nje. Kamenčići okrugli kao golublja jaja su jako neugodni prilikom  ulaska u vodu a još naporniji za izlazak kad morate još i uzbrdo! Svakako je plivanje u ovoj mlečnoj modrini odlika samo Jonskog mora.

8. Sitonija- Fava, plaža koju smo 90-ih godina besomučno tražili.Danas ćete je lako naći uz pomoć mapa ali je baš zavučena kod mesta Vurvuru na Sitoniji.Stene podsećaju na najlepšu sejšelsku plažu Source d’argent i Fava je magična baš zbog njih. Sitonija je br.1 po broju lepih plaža u Grčkoj a Fava je jedna od njih.

7. Krit-Seitan Limani, Djavolja luka u prevodu. Do ove plažice je vrlo strm i naporan spust ali kad ste dole, zahvalni ste zbog toga. Malena, uokvirena stenama i božanskim plavetnilom. Krit ima spektakularnije plaže ali što nedostupnija, meni je zanimljivija.

6. Antipaxi- Voutoumi plaža, jednostavno dostupna i okupirana brodovima.Ulaz u vodu je peščan ali plaža je popločana belim oblim kamenjem. Puno pećina za istraživanje i ludačka tirkizna boja, čine je neodoljivom.

5. Elafonisos- Simos, beli mekani pesak, dve plaže i poluostrvce koje izranja između njih. Do ostrva Elafonisos je dug put preko Peloponeza i kratka vožnja brodom. Plaža je čista egzotika!

4.Pilion- Plaka, magija Kentaura. Ova plaža nema pesak već bisere koji se prilagođavaju stopalima dok ulećete u more i ergonomski prianjaju uz telo dok ležite na njoj. Čudesan mir i spokoj ćete osetiti na ovoj plaži.

3. Kufonisia-Gala beach, mala, teško dostupna uvala uokvirena stenama sa svih strana.Voda dolazi ispod stena i samo u rano jutro je možete videti bez senke.Kufonisija obiluje čudesnim plažama ali Gala je jedinstvena.

2. Sitonija-Kavurotripes ili nastavak plaže Pomorandža. Puno malih uvalica od glatkog kamena sa sitnim belim peskom daju neponovljiv šmek ovoj plaži.To je moja ljubav iz mladosti.

1. Lefkada-Egremni, nestvarna!Od pogleda na ovu plažu vam jednostavno ponestane dah. Nekada smo silazili po 400 stepenica do nje a sada, posle zemljotresa je dostupna samo brodom. Pamtim 100 kvadratnih metara koje svako ima za sebe i tu izolovanost i plavetnilo koje samo ona pruža.

10 SVETSKIH PLAŽA

10. Korzika- Lotu plaža.Na Korzici je veliki broj ovako divnih plaža ali ova je opet imala neku čudesnu energiju, koja mi je nju izdvojila iz mnoštva. Zapanjujuće vibracije tirkizne vode i zelenih brda. Čudesno lepa boja mora.

9. Sardinija -La Pelosa, najpoznatija i to sa razlogom.Čista egzotika belog teškog peska i azurnog plavetnila. Torre della Pelosa iz 16.veka upotpunjuje mističnu atmosferu plaže.

8. Mallorka- Calo des Moro jedna od najlepši skritih uvala Majorke. Težak spust do nje, čini je još privlačnijom. Gužva vam može upropastiti boravak na njoj i zato je van sezona prava stvar.Ne treba je propustiti.

7.Tajland- Phi Phi Lei, čudesni pejzaž uronjenih brda u more, beli pesak i palme.U blizini je Phi Phi Don sa svojom čuvenom „plažom“ ali zbog prevelikog broja turista mi je na ostrvu Lei,ova plaža puno privlačnija.

6.Kipar-Aya Napa, Nissi plaža je jedna od niza prekrasnih u ovoj regiji. Tmurno vreme koje je dalo specijalnu zamagljeno- smaragdnu boju moru i piratski brod na obzorju su ostavili utisak večne lepote na mene.

5.Kuba- Varadero, klasična, duga, lepa plaža, pristupačna i dostupna.Na Atlanskom okeanu ne na Karipskom moru! To pa nije za očekivati i zato je Varadero najlepša plaža Atlantika.

4.Maldivi-Fun island, korali, pesak, ajkulice, kormorani.Možeš roniti i uživati do besvesti u tome ili leškariti pod palmom.Maldivi tome služe!

3. Zanzibar-Kendwa,plaža na zapadnoj strani ostrva koja nema veliki uticaj oseke.Boja iz snova i mali crnci koji izvode vratolomije i jure vas da im platite. Slatki i ne dosadni.Prirodni hlad, par kafića i Kendwa je svetska!

2.Sejšeli- Source d’argent, najlepši biser u ogrlici. Posle relaksirajuće vožnje biciklom kroz park prepun džinovskih kornjača, dođete do stena parka iz doba Jure. Veličanstveno! Jednom rečju ne možete se zasititi te lepote!

1.Meksiko- Tulum! Ovo je bez razmišljanja broj jedan za mene. Jedino Majevsko naselje i svetilište na obali mora. Ispod njega se uživa u urnebesnim talasima Karipskog mora. Dok čovek drema, probudi ga iguana koja ležerno šeta pored. Neverovatno iskustvo!

Još puno prelepih koje sam obišla ali morala sam ipak da odaberem samo 10

Evo još par njih koje su bile u igri:

Pilion- Mylopotamos

Kasandra- Posidi

Meksiko- Kankun

Folegandros-Agali

La Digue- Grand Anse

Skopelos- Kastani

Maldivi- Sand banks

Paxi- Marmari

Amorgos- Levrosos

Praslin- Anse Boudin

Naksos- Agios Prokopios

Krit- Elafonisi