Ibica za bahanalije – zabluda

Da li vam se desilo da neplanirano kupite avio kartu samo zato što je jeftina? Meni se to redovno dešava! Vrlo brzo sam spremna da za čas sve isplaniram i krenem. Tako mi nalete i Ibica. Totalno nepripremljena, stigla sam samo da rezervišem prejeftini auto i nađem super smeštaj. San Antonio, vidim tamo je najveća ponuda hotela i skužim da su najlepši zalasci sunca. U ostalo nisam stigla da se udubim. Let smo imali u bednih 4 sata ujutru, što je značilo neprospavanu noć. Preživesmo ja i moj dragi sve to, sletesmo, i na aerodromu nas je dočekalo rvanje sa kokoškama u rent a car agenciji.

Platja des Canar sa pogledom na Pallers de Camps

Pošto često putujemo, rentamo aute 5-6 puta godišnje i nama se ne isplati da bacamo novac na osiguranje. Hvala bogu, nikad ga nismo uzeli i nikad nam se ništa loše nije desilo bilo da smo vozili u ludnici u Jordanu, na levoj strani na Tajlandu, Kipru itd. Stigli smo oko 8 ujutru a ja imala rezervaciju auta od 8:30. Tačno vreme je uvek bilo pro forme, uglavnom to niko i ne gleda. Odletimo na šalter što pre, da preduhitrimo gužvu i žena na šalteru nam odmah nudi full osiguranje. Mi kategorično odbijemo i ona nas posla nazad da čekamo naše vreme! Ljuta! Malo kasnije odemo kod druge, po izgledu ljubaznije. Ista pesma!!! Mi uporni, nećemo osiguranje Onda je počela na finjaka da nam preti da ćemo i za najmanju ogrebotinu puno da platimo! Tada mi je sinulo da vraćamo auto mimo radnog vremena, bez našeg prisustva i da mogu svašta da nam napakuju. U međuvremenu je od 115 eura spustila na 93. Prihvatismo konačno po 2. put u životu da platimo taj lopovluk jer sigurno 40 puta nismo uopšte imali to osiguranje. Bog čuva budale-moje geslo, a i dobre vozače!

Bugenvilijama ovenčana Dalt Villa

ELVISSA

Konačno smo se ukrcali u preslatkog novog fiću i krenuli u avanturu zvanu Ibica. Pošto je bilo prerano za odlazak u hotel, spontano smo pošli u obilazak Elvisse, glavnog mesta. Slučajno smo parkirali baš kod Dalt ville, misleći da je neki zamak. Iščekujući negde naplatu karata, shvatimo da je to stari grad. Zaspano, oblačno vreme, iz radnji polako izviruju simpatični Španci, nigde otvorenog kafića a mi koma. Šetam i spavam!

Dalt Villa

Konačno se jedan raspakova i zalegosmo u udobne fotelje da se rasanimo. Preslatko staro mesto prepuno starih zdanja ovenčanih bugenvilijama.

Središte grada Elvisse je prefinjeno, elegantno i jedno veče smo otišli u restoran na preporuku, bez rezervacije. Naravno da je bilo krcato i bez šanse da uskoro bude prazan sto. Onako razočarani krenemo dalje u potrazi za ne preskupim restoranom i sednemo na blef u drugi. Na žalost hrana nije bila ništa posebno a cene su bile neukusne za to što smo pojeli. Vrlo elegantno mesto koje se zove Hostal Park. Uglavnom, imali smo besplatnu predstavu sa nekim likovima koji su se svađali sve dok nije posredovala policija tako da nam ta skupa prosečna hrana nije mnogo zasmetala. Bila je zabavna predstava sa temperamentnim Špancima.

Zidine Dalt Ville

Hostal Park

Elvissa

San Antonio

Izabrati hotel u San Antoniu je isto kao otići u Zrče na Pagu, Laganasu na Zakintosu, Kavosu na Krfu. Ludnica! Kako meni da se desi takav propust? Prvu noć smo se komirali ali kasnije!!! Bili smo u epicentru pešačke zone, hotel super sa krasnim malim studijima ali i diskoteka koja trešti celu noć. Ja brzo to iskuliram ali muž je poludeo. Inače dok se šetate uličicama, stalno vas vuku da vam ponude nešto zeleno ili belo. Cure su pokušavale da uvuku mog muža u bar na piće, pored mene koja sam zblanuto gledala. Nije se dao🤣. Scene koje smo videli idući ka obali na taj čuveni zalazak sunca su očajne. Ljudiiii, mi smo se mnogo bolje provodili u našoj mladosti. Gomile cura u grupicama, sede na obali pored čuvenog Mamba gde trešti haos muzika, opijaju se i onako razgolićene pokušavaju da privuku pažnju. Dečki pak luduju i nije ih briga za ženske. Jednu neistetoviranu osobu nisam videla. Baš je to žešće moderno! Ja jesam u godinama ali sam jako savremena i pitam se kuda ide ovaj svet!

Gužva u San Antoniu

Zalasci sunca su stvarno za desetku. Svako koga zanima provod, San Antonio je pravo mesto. Gradić je simpatičan i lepo uređen, restorana poprilično sa normalnim cenama i nisam dobila osećaj da je Ibica preskupa. Link hotela koji preporučujem:

https://www.booking.com/hotel/es/playasolpanoramic.en.html?aid=1638366&no_rooms=1&group_adults=1

PLAŽE

Vozeći se ostrvom, bili smo očarani borovinom posvuda. Kao da je neko prosuo pino silvestre, miriše i miriše. Danima smo obilazili plaže na sve četri strane ostrva i predstaviću vam neke. Prelepe su sve ali moj favorit je Cala San Vicent. Do nekih niste mogli prići jer je parking pun i ne dozvoljavaju pristup ni blizu. Pametno! Tako smo promašili Saladetu i vratili joj se predveče da je bar vidimo. Ako želite na nju, samo se zaputite rano ujutru.

Cala de Benirras, lepa peščana uvala sa gužvom.

Cala de Benirras

Portinatx, lepa plaža sa još lepšim restoranom „Zulu“, za svaku preporuku.

Restoran Zullu

Portinatx

Cala de San Marca sa pećinom u blizini, poprilično izložena vetru.

Cala de San Marca

Cala de San Vicent, moj favorit. Lepotica sa najlepšom bojom mora. Čudesna, kao boje Jonskog mora.

Cala de San Vicent

Aigues Blanques, istočni vetar i ludi talasi. Pogled na impozantnu stenu Paller des Camp.

Aigues Blanques

Platja des Figueral, druga strana Paller des Camp.

Platja des Figueral

Platja des Canar, previše urbana kao i većina plaža.

Platja des Canar

Cala Lenia i Cala Longa su slične tako da ću prikazati još par plaža na jugu od San Antonia. Specifične su jer su litice iznad njih i prilaz je naporniji ali to ne sprečava navalicu.

Cala Bassa, prenatrpana i puna prodavaca. Brzo smo pobegli sa nje.

Cala Bassa

Cala Compte, egzotična i originalna sa predivnim vetrovitim restoranom Sunset Aschram. Baš prelepa!

Cala Compte

Cala Lentia

Cala Lentia

Cala Codolar sa nizom stepenica.

Cala Codolar

ZANIMLJIVOSTI IBICE

Pored lepota ovog predivnog ostrva, otkrili smo i neke zanimljivosti. Usred jedne nedođije do koje smo se dovezli autom u strahu dal će ostati čitav (iako nas je i bilo briga pošto smo, jelte platili full) pronašli smo nekakvo svetilište. Can Soleil, gomila megalitnog kamenja poređanog u krug. Ovo je najdramatičnija instalacija na ostrvu. Vidi se da je moderna tvorevina, sa iluzijom pozlata na vrhovima i proguglamo te saznamo da je taj projekat naručio neki bilioner Guy Laliberté koji obožava Ibicu.Osnivač Cirque de Soleil naložio je umetniku Andrew Rogersu da stvori ogroman prostor i vreme-brzinu svetlosti. Nalik Stonehenge i vrhovi su optočeni 23.karatnim zlatom, nije iluzija. Inače je ostrvo svojevremeno bilo Meka za hipike i danas postoji hipi pijaca u blizini gradića Santa Eularia, ali radi samo jednom nedeljno.

Can Soleil

U toj pustari smo produžili potragu za vratima za Can Soleil, takozvanom portalu sunca. To je tek zanimljivo, par vrata koja ne vode nigde. Jedna su bila prelepa, izrezbarena arapskim intarzijama a predeo između njih obložen mozaikom. Neko se baš zaigrao i napravio svoju viziju nečega. Svako u svojoj mašti može da dočara kuda vode ova vrata.

Puertas Can Soleil

Pećina na Ibici, Cova de San Marko je nešto što možete i preskočiti. Nije vredna skupih ulaznica, ali već kad smo bili u blizini, odosmo. Nema previše stalagtita, par malih jezeraca i vodopad koji je jedini spektakularan. Uz njega puste muziku i raznobojne svetiljke pa tek onda vodopad. Dobar marketinški trik ali izgleda lepo.

Cova de San Marca

Mestašce Sant Miguel de Balansat je mali gradić usred ostrva i prava turistička oaza. Tipične belo-žute kućice, mnoštvo kafanica šmekerski uređenih, trg, crkva i sporadični turisti. Slatko i prijatno za šetnju. Crkva je na brdu i par nekih skulptura vas mami da se slikate iako pojma nemate ko su ti likovi.

Kolumbovo jaje je još jedna mala znamenitost Ibice. Nalazi se na kružnom toku na ulazu u Sant Antonio.

Kolumbovo jaje

FORMENTERA

Neizostavno je morate posetiti! Ja se bavim idejom da jednom dođem specijalno na nju i nauživam se. Otišli smo na jednodnevni izlet, izrentali motor i krenuli u obilazak. Ostrvo je malo ali za jedan dan smo ga ipak samo malo okrznuli. Dovoljno da vidimo koliko je lepo.

Najpoznatija plaža Platja de ses illetes se pruža u vidu rta prema Ibici. Ogromni peščani sprudovi i azurno, prozirno more. Iz glavnog mesta La Savina, put vodi pored velikog slanog jezera u kome se smenjuju boje. Slikala sam u vožnji jer je sunce neizdrživo peklo.

Soline na Formenteri

Obišli smo Platju de Levant s druge strane rta i sledeću u mestašcu Es Pujols. Izmišljeno, da se istopite i pitate šta će vam Maldivi i maltretiranje do njih.

Platja de Levant

Pogled na ostrvce sa Es Pujolsa

Otišli smo malim motorićem po nekom čudnom, napetom putu do južne strane ostrva i vetrovitog Calo des Mort. Tokom vožnje sam se mislila da li ćemo ostati čitavi jer je vetar divlje šibao! Ogromna dugačka plaža, talasi idealni za surfere i sporadični restorani. Pontoni po vrelom pesku pomažu da ne zaglibite po velikanskim peščanim dinama.

Calo des Mort

Baleari su prelepi i stvarno ne znam koje bih ostrvo izdvojila kao najlepše. Mislim ipak Mallorcu iako još Menorku nisam videla. Još samo jedan Sredozemni biser mi je ostao.

Pilion, moj dom

pogled na Volos i Pagasitikos zaliv

Planina, poluostrvo Pilion se nadkrilio nad belim gradom Volosom i priglio celi Pagasitikos zaliv. Tu su mirne vode u modrim uvalama odakle su davnih dana Argonauti krenuli u potragu za zlatnim runom. Kad krenete da se penjete ka prvim čarobnim selima, strmim serpentinama od kojih dobijete vrtoglavicu, krećete u potragu za mitskim kentaurima. Vrhovni vođa divljih kentaura je bio mudri Hiron. On je na Pilionu gostio bogove sa Olimpa koji su tu dolazili na odmor. Možete zamisliti tu lepotu u kojoj su i bogovi odmarali. Stanovnici Volosa, a i ostatka Grčke, dugo su čuvali tajnu o teško dostupnim lepotama istočne strane Piliona.

kentaur u hotelu Cleopatra
brod Argonauta u Volosu


Morate se popeti na vrh planine, gde ćete se oduzeti od divljenja stojeći ispod žičare sa koje se pruža pogled na sinje more sa obe strane. Zimi je tu idealno za skijanje a raskošni butični hoteli vas čekaju u mestu Chania.

Počinje survavanje ka obali, opet vrtoglavica na serpentinama a sve vreme se opijate pogledom na prastaru šumu i vrcave vodopade. Ako ulovite neki puteljak koji je popločan drevnim kalderimima, brzo ćete se izgubiti u zamršenoj džungli koju presecaju strmoglavi prepadi. Na obroncima istočnih litica Piliona, sa mora vidite samo bela seoca koja su zakačena za bujno zelenilo.

Arhontiko stil kuća Zagore
takozvani egipatski stil
seoca po Pilionu

Kisos, Tcagarada, Zagora, ne zna se koje je lepše. Prednjači Tcagarada zbog hiljadugodišnjeg platana koga jedva objame 10-oro ljudi.

Platan u Cagaradi

Oko sela su prelepi vodopadi i stari bajkoviti most zbog koga ćete se namučiti dok ga pronađete. Selo je turistička Meka i obilje romantičnih restorana vam pruža izvanredne specijalitete uz pogled na smaragdno zelenilo koje uranja u duboku modrinu.

vodopadi između Muresija i Cagarade
Stari most na ulasku u Cagaradu
hotel Poslednji jednorog u Cagaradi
živa svirka u hotelu
romantični ambijent „Izgubljenog jednoroga“

Na istočnoj obali je vrlo malo mesta uz more. Najelitniji i najšarmantniji je Agios Ioannis a šta mislite zašto? Zbog tri predivne plaže koje su u samom mestu. Ne zna se da li je lepša mondenska Papa Nero ili magična divlja Plaka. I gradskoj plaži Agios Ioannisa ništa ne fali. Mesto će vas oduševiti nizom restorana uz more koji su u debeloj hladovini i pored kojih na svakom koraku kuljaju izvori.

magična Plaka slikana iz Lolosove kuće
Agios Ioannis
Agios Ioannis
gradska plaža
pogled iz luke
prvomajsko kupanje u Agios Ioannisu
plaža Papa Nero
pilionski biseri na Plaki

Laganom šetnjom stižete u Damuhari gde se svi kočopere scenama iz Mama mie. Predivni piano bar hotela Cleopatra nemojte promašiti. Pored scenskog kafića Dama mia krenite plažom i staza će vas odvesti  u planinu ka selu Tcagarada. Ako iznajmite kajak, možete istraživati pećine oko čudesnih plaža Fakistra i Mylopotamos ili skratiti put preko planine do veličanstvene plaže Agii Saranda.

Dama mia i plaža Damuhari
Fakistra
Mylopotamos
Agii Saranda
Damuhari
Hotel Cleopatra

Obilazak poluostrva vodi vas ka jugu. Male razdalje se dugo voze jer se do svake plaže morate spuštati strmim uskim puteljcima i iznova vraćati gore na magistralu koja okružuje poluostrvo. Idući ka jugoistoku, nakon Kalamakija, plaža Potoki i Lyri stižete do Potistike koja je luda, jednom rečju. Posle bisera na istočnim pilionskim plažama, ovde srećemo pesak koji preovladava i na jugu. Plažom Potistika dominiraju velike stene koje prkose urnebesnim talasima. Murtia, Vromoneri i stižemo na borovinom opsednuti jug.

Vromoneri
44626058_10218017211970227_3751801237549350912_n
Potistika
IMG_4095
Kalamaki i urnebes istočnih talasa

Iz mesta Kati Đorđis čamci voze do Skiatosa a iz lučice Platanja gusarski brod vodi na izlete. Mikro je teško dostupna plaža ali njen zlatni pesak podseća na najlepše kikladske plaže. Seoca u zalivu su uz more i u zaleđu. Pinakates je primer simpatičnog, idiličnog i tipičnog sela sa trgom na kome dominira crkva i platani. U sledećem selu Miljes ćete biti iznenađeni susretom sa vozom koji niotkuda odjednom izroni.

Pinakates
vozić od Ano Lehonie do Miljesa
stil kuća u Pinakatesu
iskopine Pinakatesa

Mogla bih još puno pisati o Pilionu ali ovako ukratko, uvela sam vas u priču.

Moj dom

skupina od 5 kuća, naša je u sredini

Skoro 40 godina neumorno obilazimo Grčku a zadnjih desetak intenzivno tražimo kuću u kojoj ćemo živeti u penziji. Imamo puno omiljenih krajeva i najveći problem je bio skoncentrisati se na jedan deo. Da li će to biti Halkidiki, Krit, neko kikladsko ostrvo ili Pilion? Imali smo visoke kriterije, lepa plaža, mesto, pogled, vrt! Konačno smo pronašli ostvarenje našeg sna. Sve kriterije je ispunjavalo i ako bi tražili dlaku u jajetu, možemo zameriti samo to da nemamo zalaske već izlaske sunca! Dobili smo ne jednu već 3 plaže, ne jedan već tri vrta. Divna, velika kuća sa dobrom energojom, kaminom za zimu, jer pobogu, na 30 minuta vožnje, imamo skijalište.

izlazak sunca iz jedne od spavaćih soba
dnevni boravak i kuhinja
izlaz u prednji vrt
bočni vrt sa jutarnjom hladovinom
ulazni deo
pogled sa terase na dole
jesenja vatrica
jesenji pogled

Komšije Grci su nas pretoplo prihvatili i uče nas istoriji. Od njih smo saznali da se Srbija prostirala do Piliona u doba Dušanovog carstva i da se puno srpskih porodica doselilo tu tako da potomci i danas nose srpska prezimena! Mnogi toponimi ukazuju na poreklo reči kao Zagora, Potoki, Milina… Naša kuća nas čeka, spremna da s veseljem prihvati goste kako ne bi bila usamljena a ja se pitam koja je sudbina mene navela da dođem baš na planinu kentaura, simbol mog znaka strelca. I još veći šok-pogled na Atos! Dugo sam čeznula da mi kuća ima pogled na Atos ali sam odustala od tog sna. Jednoga dana, kada je vidljivost bila neverovatna, ugledali smo Atos i danima ga obožavali. Moj san mi se nasmešio.

pogled na Atos, golim okom se jasnije vidi
moj mozaik u vrtu

Davni susret

1989.godine, nakon obilaženja Dalmacije stopom sa mojom otkačenom cimerkom, dođe ona sa mlađim bratom meni u goste, u Leskovac. Odlučili smo da nas troje i moja sestra krenemo u avanturu po Grčkoj. Pametna Nensi, zbog nedostatka novca, smisli plan da kupimo karte do Larise i da pokušamo da se prošvercamo do Atine. Kontam ja u onom noćnom vozu da će kondukter pomisliti da čita Lamia. I stvarno, kod provere karata iza Larise, on ništa nije primetio nama dvema. Eto ti naših mlađih brata i sestre, trče i kažu “ provalio nas“. Kondukter im rekao da su promašili Larisu i da brzo siđu na sledećoj stanici te će naići voz za nazad!!! Mi malo pobesnesmo zbog njhove loše sreće i šta ćemo, ajde van. Sišli smo u neku nedođiju, dva ujutru i pitamo kad ima neki voz za najbliže more. Rekoše nam da je Volos najbliži i tek u 8 ujutru imamo voz. Komirali smo se naslonjeni na rance i ujutru videli da se nalazimo u ambijentu kao u nekom kaubojskom filmu, još kad je zavriskao neki rasklimatani lokalni voz i povezo nas pravom prerijom po kojoj smo drveli do Volosa. U gradu zbunjeni tražismo plažu i opet nas uputiše na mesto van grada gde je plaža.

svako selo ima ovakve izvore
voda Mylopotamusa
izvor iz drveta u Zagori
šarmantne kućice Damuharija
Damuhari

Mestašce Agria, smeštaja za iznajmljivanje ni za lek. Mi već iscrpljeni i živčani, vratismo se u Volos i smestismo u prvi hotel. Nakon dobrog sna, krenuli smo van u razgledanje i nešto da jedemo. Vrhunac dana je bio kad smo trebali nazad u hotel a nismo imali pojma kako do njega i kako se zove. Ekipa blesana koja je počela da se vraća unatraške u nadi da se seti. Sreća pa ga pronađosmo!

vodopadi ispred Zagore
Damuhari
izlazak sunca i uhvaćen zrak između dimnjaka
stene Potistike ka Melani plaži
luka Damuhari

Sutradan smo se pokupili i otišli u Leptokariju, jer sam je dobro poznavala i nastavili našu avanturu iz baze, stopirajući do Atine. To i ostatak letovanja je posebna i urnebesna priča kojoj ovde nije mesto. Bitan je moj prvi susret sa Pilionom. Sledeći slučajni i neplanirani susret je bio par godina kasnije kada smo se vraćali sa Evie i muž je insistirao da nas vodi u Makrenicu. On je tamo bio sa lekarima bez granica i pričao mi o lepotama tog sela. Stvarno je neprocenjiv biser taj balkon Volosa. Staro kameno selo na strmim obroncima, uronjeno u zelenilo magičnih pilionskih šuma.

pogled iz Makrenice na Volos
Volos i moji maleni,davno

Pogled se iz Makrenice pruža u nedogled na beli grad Volos i modri Pagasitikos zaliv okružen tihim zamagljenim ostrvima. Zaronite u grad, sednite pored crkve na obali na cipuro meze za smešne pare, prošetajte popločanim uličicama dok vas oči ne zabole od primamljivih izloga. Svega ima na Pilionu i on još uvek velike tajne krije. Nećete zažalite ako se uputite serpentinama, samo će vas omađijati da mu se vraćate opet.

Društvance u baru hotela Eden na Plaki

Etrurska Toskana- manje znana

Toskanu sam obilazila u više navrata, videla bisere koji su svima znani ali za mračnu i neverovatnu Toskanu sam slučajno saznala dok sam proučavala kako doći do banje Saturnie.Ta misterija me silno privukla i jednog raskošnog oktobra, pošli smo u osvajanje etrurskih gradova.

regija Maremma u Toskani

Krenuli smo već znanom auto cestom kojom smo ranije išli u Rim i tada saznali da se ne plaća. Nije klasični auto put jer nema zaustavnu traku i mestimično je slabije kvalitete.Vijuga prelepim predelima Apenina, nije pretrpana, i uživajući u pejzažima ne pada ti na pamet da prekoračiš brzinu. Taj put kreće od Ravene sve do Arezza a na njega smo se uključili idući obalom od Venecije. Pre toga smo normalno morali da imamo neku paniku jer smo ćerku čekali u Udinu i pošto nije blagovremeno izašla iz voza, morali smo da ga jurimo do Pordenona!

Prvi cilj nam je bio Chianciano Terme gde smo prenoćili.Vrlo živopisno turističko mesto sa mnoštvom hotela i termalnih bazena. Hotel je bio neki ala tipa za jednu noć gde su psi dobrodošli.

https://www.booking.com/hotel/it/albergo-villa-gaia.en.html?aid=1638366&no_rooms=1&group_adults=1

Ujutru smo nastavili tom Toskanskom regijom koja se poprilično razlikuje od one uobičajene, renesansne.

Pogled sa Castiglione d“ Orcia

Bagno Vignoni je bila prva stanica. Ponovo terme u Apeninima koji obiluju zanimljivim vrelcima.Čudesa tek počinju.Šarmantno i preslatko mestašce, sumporasti izvori i veliki basen u sred mesta.Išetali smo se i uživali u jutarnjem suncu, ispijajući božanstveni italijanski espresso.

šarmantni Bagno Vignoni
sumporni vrelci
Bagno Vignoni

Krećemo dalje u namernom odabiru mesta koje sam videla na jednom plakatu u Banji Vinjoni:Festival kestena u mestu Castiglione d’Orcia. Mesto je na vrhu brda i dominira okolišem. Strme uske uličice i utopili smo se u mnoštvo koje se provlačilo između tezgi sa raznim đakonijama. Ogromni mirisni maroni na sve strane i ostali domaći produkti. Seli smo i zamezili sir i pršut uz čašu chiantija. Neizostavno uz to idu i ogromne puslice koje su se prodavale na posebnim štandovima. Uživali smo u toj festivalskoj atmosferi, popeli se skroz do vrha stene Rocca d’Orcia, odakle je pucao pogled na malo drugačiju Toskanu. U jednom selu u blizini smo rentali kuću sa namerom da nam bude baza dok kružimo po ovoj Toskanskoj regiji zvanoj Maremma.

BAGNI SAN FILIPPO

Uz put, prema selu Cerettino, gde je ta predivna kuća, svratili smo još u Bagni San Philipo. Parking gde hoćete i tabla za Fosso Bianco – Beli kit. Lepota!!! U prirodi, slobodno, bez ulaznica, topli izvori, kadice sa blatom i ogromno krečnjačko brdo sa koga se sliva topla voda. Ko da odoli! Ja sam se iz momenta spakirala na njega i uživala u kupanju i suncu dok me ostatak familije čekao.

Bagni San Filippo

Odlučili smo da ćemo opet doći jer nam je bilo premalo uživanja.Videla sam ljude s auto domovima koji su bez problema kampovali u blizini. Kakva sloboda, baš neočekivno za zapadnu Evropu da je tako nešto besplatno.

Link predivne kuće:

https://www.booking.com/hotel/it/dimora-doname.en.html?aid=1638366&no_rooms=1&group_adults=1

Prošli smo Castelazzaru, lepo mesto na vrhu brega i stigli do kuće Dimora Doname. Čekao nas je čovek koji nam je sve objasnio i ostavio nas da odmaramo. Sledeća stanica su nam bili Etrurski gradovi Sorano, Sovana i Pitigliano.

Sorano

Sve što je sledilo, za mene je bilo apsolutno neočekivano i fascinantno. Ti gradovi i cela regija se zovu Citta del tufo što znači da su gradovi na tufu.To je specijalna vrsta sedimentnog kamenja koja je vrlo specifična i odlikuje tu regiju. Tih dana se proslavljao dan mrtvih i u tim mračnim mestima, sve je izgledalo još mističnije.

SORANO

Obojen peščanom bojom, izgleda kao da je napušten. Staro i oronulo spolja a unutra patina i ljupkost. Mattera della Toskana, kako zovu Sorano izgleda kao da je izrasla iz stene. Gomila stisnutih uličica se prostire između Masse Leopoldini i tvrđave Orsini. Massa Leopoldini je ogromna stena od tufa, usred mesta, dominira njim i sa nje se pruža pogled unedogled. Urezana je u stenu u obliku panoramske terase po naređenju Vojvode Leopoldinija i završava se velikom kulom sa satom. Šetnja vas dovede na suprotnu stranu mesta do dvorca Orsini koji je tipični renesansni primer vojne arhitekture.
Restorani u pećinama su česta pojava i probali smo specijalitet, nezamislivo dobru divljač sa čikoladom. Perverzija! Maskiranih u čast dana mrtvih je bilo svuda po ulicama i samo su nas prepadali.

Massa Leopoldini
Restoran La Cave

Dvorac Orsini

Kuća u kojoj smo odseli, Dimora Doname, ima kamin i pošto je bilo prohladno, uživali smo u žarećoj vatrici.

Dimora Doname

VIA CAVA

„Potopljeni putevi“ ili šuplji putevi se nalaze posvuda u ovoj regiji. U davnim vremenima su bili jedini putevi koji su povezivali ova mesta. Izdubljeni su u tufu i visoke litice ih okružuju. Muzej na otvorenom u arheološkom parku gradova na tufu ima više ovih puteva i neki vode do drevnih grobnica. Najpoznatija je grobnica Hildebranda, porodice koja je vladala u 13. veku.

Naš pas ne sme da hoda po šupljim rešetkama i ovde nas je strpljivo čekao dok smo obilazili najstrmiji put di San Rocco.

PITIGLIANO

Gradić koji izgledao kao da je izašao iz uma nekog pisca fantazijskih romana.Iz daleka izgleda kao delo nekog vajara koji je iz mase blata izvukao kućice, lukove, akvadukte. Skup kuća koji pokušava da se istrgne iz kamena.

Pitigliano

Grad ima tipičnu strukturu srednjevekovnih gradova sa tri glavna puta i mrežom uskih, isprepletenih uličica. Na istočnom rubu se nalazi tvrđava Aldobrandeši.

Akvadukt u Pitiglianu
Fontana sedam grlića

img_20190415_2043121843828292768209903.jpg
Porta i grb porodice Orsini

Posebno je važno u priči o gradu, prisustvo jevrejske skupnosti i od davnina grad zovu „Mali Jerusalim“.Na ulazu u grad, prolaskom kroz portal ukrašen grbom porodice Orsini, nemoguće je ne primetiti prekrasni akvadukt i fontanu sedam grlića. Prošećite do jevrejskog geta i sinagoge, izgubite se u metežu uličica i meditirajte u jednoj od mnogobrojnih crkava. Nazad u Sorano možete otići jednim od etruršćanskih puteva. Mi idemo dalje, zaustavljajući se uz put na više mesta sa drevnim nekropolama.

Geto

Grobnice usred grada
Mauzolej Hildebranda

U Pitiglianu se oko dela grada pruža pešački most kojim obilazite pećine i uživate u primercima tufa.

Razgledna staza oko Pitigliana

SOVANA

Sovana u Maremmi je maleni dragulj sa velikom istorijom. Ulazimo u mesto pored ostataka tvrđave Roka Aldebrandeši , i hodamo popločanom ulicom sve do Piazze del Pretorio, pločicama poređanim u obliku riblje kosti.Neopisivo lepo mestašce.

Sovana
Rocca Aldobrandeši

Uživanje u čaši dobrog crnog vina i zalasku sunca je nešto što doprinosi opuštenosti i uživanju na putovanjima.

TERME DI SATURNIA

Vrh vrhova! Kao umanjeni Pamukale.Veliki vodopad šiklja pored mlina i produžava glatkim krečnjačkim kaskadama. One svetle prozračnom belinom i daju vodi boju nebeskog plavetnila. U blizini je restorančić gde je sela naša tinejdžerka sa psom, da nas sačeka.Nju nije privlačilo da bi se potopila i uživala u toploj vodi i masaži vodopada.To je to! Mesto o kome sam dugo sanjala.

Terme Saturnia

Posle par dana uživanja u ovom predivnom kraju, napustili smo regiju Maremma i krenuli put Toskanskog mora. Zanimljiv nam je bio poluotok Argentario koji je sa tri kraka povezan za kopno.Prošli smo srednjim, po kome se prostire mesto Orbetello okruženo stajaćim vodom sa obe strane.Provezli smo se panoramski kroz mesto Porto Ercole i zaustavili u Porto Santo Stefano.Divno primorsko mesto sa lepom arhitekturom, kafićima i mirisima italijanske kuhinje. Ko da odoli i ne zaustavi se na dobrom ručku.

Porto Santo Stefano

U okolici se nalazi eko park Orbetelo sa zaštićenim vrstama ptica. Put nas je vodio ka Piombinu i u blizini malog gradića Folonica, imali smo rezervisanu mobilnu kućicu u jednom kampu.Vrlo lepe i ekskluzivne kućice u Villagio Orizzonte- za svaku preporuku.

https://www.booking.com/hotel/it/villaggio-orizzonte.en.html?aid=1638366&no_rooms=1&group_adults=1

PIOMBINO

Spomenik padajućeg anđela
Pogled na Elbu
Piombino-kula iznad luke

Za Piombino sam mislila da je bitno mesto zbog brodova i veza za okolna ostrva ( Elba, Portoferrai).Nije mi palo na pamet da može biti prekrasan gradić, ali po ko zna koji put sam zaključila da u Italiji ne postoji ružno mesto. Drevni etrurski grad Populonija je u blizini a centar starog Piombina krasi Rivelinjo – stara gradska kapija. Antičku luku nadvisuje mračna kula a ulice dišu i mirišu. Dve večeri smo jeli u istom restoranu jer smo bili toliko oduševljeni da ga nismo hteli menjati.

Borgo antiko Piombino, izvanredna hrana i pristojne cene.

restoran Borgo Antico

CASTIGLIONE DELLA PESCAIA

U Piombinu smo bili dve noći, praktično jedan dan i taj smo odlutali do obližnjeg starog mesta na obali- Kastiljone dela Peskaja. Simpatično mesto sa tvrđavom i divnim pogledom na reku koja se tu uliva u more. Lep gradić, šetnja uzbrdo do tvrđave i mirisi, mirisi…

Castiglione della Pescaia
Tvrđava u Castiglione della Pescaia

SIENA

Ostatak putovanja, zaokružili smo ponovnim obilaskom obožavanih gradova- Siene, San Giminiana i Firenzze. Još dve noći smo odseli u starom gradiću iznad Firenzze- Fiesole. Odličan kamp sa drvenim kućicama i idealna veza busom od grada.Ne morate juriti parking ili plaćati lude cene za auto po garažama. Fiesole je vrlo simpatično mesto sa neverovatnim pogledom na Firencu i mnoštvom stvari za razgledanje.Zaustavite se kod vile Mediči, Rimskog antičkog teatra , Manastira San Francesco, Etrurskih grobova i rimskih kupatila i okončajte razgledanje Etrurske Toskane.

link za camping Panoramico Fiesole

https://www.booking.com/hotel/it/camping-village-panoramico.en.html?aid=1638366&no_rooms=1&group_adults=1

Ovde se neću mnogo osvrtati na Firencu kojoj sam se vratila po treći put, jer je tema Etrurska Toskana. Pomenuću samo galeriju Ufizzi koju sam konačno posetila i neka od mojih omiljenih dela. Pošto je pas bio sa nama, ostavili smo tinejdžerku da ga čuva jer još nije sazrela da uživa u muzejima.

Siena

SAN GIMIGNANO

San Gimignano

FIRENCA

Firenzze

Pogled iz galerije Ufizzi

U galeriji Ufizzi se nalazi Botičelijeva Venera koja ostavlja bez daha.Vajarska grupa „Laokontovi sinovi“ me iznenadila otkud tu jer sam je videla u Vatikanu. Još više me iznenadilo to da poseduju jako dobru repliku. Treća stvar koju sam žudela da vidim su dela prve ženske slikarke koja je primljena u Akademiju – Artemisija Đentileski. Ona je bila neverovatna u predstavama ženske patnje i uglavnom je slikala biblijske scene. Jedna od njenih najboljih slika “ Judita ubija Holoferna“ je remek delo i uživanje je bilo videti je uživo.

Naše putovanje je trajalo skoro 9 dana i bilo izuzetno opušteno i puno užitaka. Više o renesansnoj Toskani verovatno neću pisati jer je sve mnogo puta napisano.

Ja biram puteve kojima se ređe ide i o kojima se manje piše. Najbitnije od svega je što više putovati😍

Ćoćo San na Ponto Vecchio
Sandro Botičeli:Rađanje Venere
Helenistički vajari:Laokontovi sinovi
Artemisia Đentileski: Judita ubija Holoferna

Mala zelena na Folegandrosu

Izvinite odmah zbog česte pojave male zelene haljine ali kao što bik kidiše na crveno tako moj muž na zeleno!

Pogled sa hore na stepenasta polja

E sad, pošto sam se izvinila zbog retkih slika bez mene, krenuću od mesta pronalaženja ove čudesne boje, koja me podseća na Folegandros. Ostrvo Milos nam je bilo treće po redu u našem skakutanju po Kikladima i jedne večeri na njemu, čežnjivo me zvala divna haljinica iz izloga. Slagala sam muža da treba da je kupimo ćerki i on sav sretan ulete da se cenjka. Uglavnom, posle Milosa, nastavili smo ferijem na sledeće ostrvo u našoj niski bisera i ja naravno sa svojim trofejom.

Luka Karavostasi

Kada se brod prikrada ostrvu, skoro je nemoguće ugledati Horu, koja se sakrila na litici, uljuljkana kao u ljusci od jajeta. Vidite samo gola brda i pitate se šta je to tako ozloglašeno čarobno na njemu. Saznaćemo, samo da se iskrcamo.

Link apartmana:

https://www.booking.com/hotel/gr/coral-apartments.en.html?aid=1638366&no_rooms=1&group_adults=1

Uvek biram smeštaj u luci, da bi se otarasili prtljaga i nekako mi odatle sve počinje.U selu Karavostazi je luka i početna stanica busa, par taverni, apartmana i solidna plaža ogrnuta tamarisima.

Karavostasi

Smestili smo se u drugom redu do plaže. Lepa kuća sa nizom bungalova iz kojih smo imali krasan pogled na more i preglasne susede. Koga drugog nego Italijane!Obično srećemo Francuze na Kikladima ali ovoga puta temperamentne komšije!

Pogled na Horu iz crkve

Jedva smo čekali odlazak u Horu i otpravili smo se na bus. Ostrvo je jako malo i zato smo odlučili da ne rentamo ništa jer je sve pokriveno ostrvskim busom. Uspon je popriličan kroz gola brda i neočekivano se pojavljuje grad. Na prvi pogled ništa spektakularno sem crkve na brdu koja dominira pejzažem. Dok ne zaroniš u mesto!

Crkva Device Marije

Šarmantna, starinska i istovremeno kosmopolitska Hora a unutar nje Castro, koji je na drugim ostrvima kameni a ovde potpuno beo. Slike Castra su uglavnom znak raspoznavanja Folegandrosa. Par bakica je sedelo na stepeništu i odmeravalo nas zajedno sa gomilom specijfičnih kikladskih mačaka. Izgubili smo se po uskim uličicama i napajali oduševljenjem.

Kastro

Iz Castra, normalno što sledi je odlazak do crkve. Dugi vijugavi uspon, magarići koji se nude da vas nose al ja ih radije samo mazim.Sama put do crkve je proces uživanja.Meltemi vam vijore kosu, osećate mirise sasušenog bilja i sunce na oproštaju.

Crkva je kao iz filmova. Nakon što se povratiš iz meditacije izazvane mirisoma tamjana , ponovo uroniš u oazu Hore koja je za razliku od golotinje ostrva, sva zelena, kao moja haljina!

Uličice Hore
Taverne ujutru

Uveče ne možeš naći mesto u silnim tavernama! Zato sačekaš na litici obožavajući sunce na zalasku! Sa klifa koji se strmoglavljuje u more, pogled se pruža na stepenasta polja koja vas zavaraju da mislite da ste negde u Aziji. Atmosferu je upotpunjavao tip koji je svirao na čudesnom instrumentu hang koji izgleda kao poklopac za sač. Vibracije i odzvanjanje zvona su se preplitali sa čudesnim odbljescima sunca.

Kruže glasine da je skupo ali preteruju jer ima svega za svačiji džep kao i na Mikonosu, Santoriniju… Stvarno je zanimljivo da u velikom broju šarmantnih i prefinjenih restorana, jedva dobiješ mesto. Hrana divna ali ništa spektakularno novo nismo probali. Na žalost nije bilo u ponudi morskih specijaliteta (bar tu gde smo jedva našli mesto) već lokalnih jaganjaca i ja sam se odlučila za moj omiljeni meze gde kraljuje feta grill.

Narednih dana smo obišli par plaža oko luke Karavostasi. Tu su lepe a do onih prelepih se stiže čamcem. Plaža Vardia ima strmi prilaz odmah u mestu a do kampinga koji je na plaži Livadi, vodi vas lepa šetnja uz obalu, pored plaža Latinaki i Puntaki. Katergo je najpoznatija i većina turista ide čamcem na nju. Meni je bila najlepša Agali koja je toliko čista i izolovana da osećate kao da ste na kraju sveta. Azurna boja mora koja mami i mirisi iz istoimene taverne sa morskim bezobrazlucima vas izlude. Sa ove plaže možete otpešačiti do dve divlje, nudističke Glifos i Fire. Malo pentranja vas čeka ali dobićete samo izolovanost i ništa više.Tu sam videla ponudu za smeštaj bez elektrike sa uljanim lampama!

Nama se uvek dešavaju neke dogodovštine jer karma je čudo. Opet scena: to nam je četvrto ostrvo u nizu i nigde ne čusmo trag nekog našeg jezika.Već me jezik boli od Francuza i Engleza i moje simbioze ta dva jezika s kojom se najbolje sporazumevam s Talijanima! Konačno na plaži čujemo neke Slovence i mi brže bolje da stupimo u kontakt a moj muž onako dobronamerno: „Čudo niste u Hrvatskoj“!? Tip ga mrko pogleda i odbrusi mu:“ A vi što niste tamo“ i odpliva od nas! E reko, svaka čast na diplomaciji. Posle ja odoh do žene i mi se krasno ispričasmo o tome kako su putovali iz Ankone brodom, pa kopnom preko Peloponeza do Pireja i opet brodom te dospeli na Folegandros! Slovenci su čudo u putešestvijima. Oni ili puno putuju il ne mrdaju nigde! I celih 12 dana su oni u kampu na Folegandrosu! Može i tako, kuliranje! Nama bila dosta tri za tako malo ostrvo i ne znam kad će doći repriza istog! Ipak nije to Sardinija ili Krit pa da mu se vraćamo više puta! Još mnogo toga treba videti!

U Horu smo dolazili i ujutru i uveče, morala sam malo i da promenim haljinu. Kažu, ako hoćete da upoznate prave Kiklade, dođite na Folegandros. Apsolutno se slažem. Dobro je povezan sa nekolicinom ostrva i svakodnevnim polascima za Pirej. Svako ostrvo me iznova raspameti i sanjam da mu se vratim ali ne znam kako ću stići. Još mnoga čekaju da se moje voodoo kockice slože😂

Za kraj poklon koda za vaše rezervacije

https://booking.com/s/61_6/e5f241ad


Meksiko, Jukatan, raj!

Zašto Meksiko, čudili su mi se svi! Toliko, po njima, ima privlačnijih zemalja. Nemaju pojma! To sam im i rekla. Moje prvo prekookeansko putovanje bilo je u Meksiko. To mi je bila višegodišnja želja i tačno je 10 godina od tada. Meksiko je toliko kompletan da je i danas, pored mnogo većeg iskustva koje imam, on moja najveća ljubav.

Pošto sam bila neiskusna u traženju avio karata „Odklop“, provajder sa kombinacijom hotela i prevoza, bio je moj izbor tih godina. Oni uglavnom rade nemačke agencije i jeftinije je ali morate leteti od tamo. No problem, sve prihvatam samo kad sam konačno dragog naterala na tu destinaciju.

Ovo što sledi je jako zanimljivo.Počinjem potragu sa smeštajem u Kankunu i tražim jeftine hotele. Najmanja cena za dve nedelje je 1000 eura po osobi, (samo sa doručkom) i za nas četvoro to izađe 4 hiljadarke bez obzira što su deca 11 i 15 godina. Mozgam ja koji bih od tih sirotinjskih hotela izab rala i iz zezanja kliknem jedan sa 5* sa all inclusivom, koji je oko 1700 po osobi. Kad meni izađe cifra od 5000 za četvoro ja u čudu. Hej, pa to je lepota. Za decu u tim resortima pola cene a ovi sirotinjski deru.Pa normalno da ću uzeti taj sa kompletnom hranom i svim iživljavanjima uz put. Kada sam to otkrila, bacila sam se u potragu koji hotel od tih. Pronašla sam najlepše rešenje ali o tome kada dođe vreme.

Beach bar u hotelu Xcaret

Spakirali se mi u dva koferčiča, poneli i praznu torbu za zimske stvari, kojih ćemo se odmah na aerodromu rešiti. Let iz Minhena, već nam poznat aerodrom i za 10 sati divnog leta, sa stalnim posluživanjima u sred noći, kad bi ih najradije zadavio što te bude, sletesmo u Kankun. Imali smo odmah transfer za Playu del Carmen i naš hotel, sve nam organizovala nemačka agencija. Izabrala sam hotel 2 km van mesta “ Xcaret Mexico.“

https://www.booking.com/hotel/mx/occidental-at-xcaret-destination.en.html?aid=1638366&no_rooms=1&group_adults=1

Hotel Xcaret

U to vreme se zvao „Ocidentale Grand flamenco Xcaret, all inclusive resort“ a sada vidim da mu je promenjeno ime. Pored njega se nalazi Xcaret park i za goste hotela su jeftinije ulaznice. Zbog toga sam izabrala baš njega a i zato što nije u mestu na gradskoj plaži već ima svoju plažu i izolovan je.

Lobby

Dolazimo u hotel totalno šokirani od vlage i sparine, maltene bez daha. Resort je toliko veliki da mali vozić vozi svako malo okolo.Sobe su lepo dekorisane, sve ekskluzivno ali u ormanima miris vlage.Tipično za vlažna područja što sam tek kasnije saznala.Puno rasutih depandanasa po parku, bazena sa barovima, majanskih ruševina, restorana, park sa flamingosima, džungla…svašta još. Stvarno vam treba prevoz da brzo stignete sa plaže u neki od restorana koji izaberete za ručak.Moja ćerka i dan danas pamti najlepši vozić u Xcaretu kojim smo se vozikali i šali se da bi zbog njega opet išla tamo!

Plaža nije velika i načičkana je gomilama ležaljki. Jedan kormoran je redovno dolazio i jata ribica koje su turisti nemilice hranili. Beach bar na plaži sa vrednim indijancima koji su neumorno raznosili piće. Koktele kakve sam ranije samo sanjala, sada smo uživali i isprobavali sve po redu. Nismo bili kao oni američki turisti koji su se iživljavali i naručivali ležeći u ležaljci.Proba malo, pa ako mu se ne sviđa, prospe i traži drugi. Stvarno je usluga takva da nikad više nešto slično nisam doživela.

Ujutru smo imali doručak u restoranu na plaži i veselili se ptičicama koje su vršljale po tanjirima otišlih gostiju. Svako jutro za buđenje bomba sa sveže ceđenim sokovima egzotičnog voća.Guava mi je i danas najomiljenija. Preko dana smo šetali do plaže, za ručak birali neki od mnoštva restorana, za večeru neki medjunarodni a la carte restoran koji smo unapred rezervisali, popodne odbojka, naveče neka predstava, sadržaja koliko hoćeš.

Lobi je izvanredno uređen sa rekom koja protiče kroz hotel. Jata ribica su u reci a ogromni druželjubivi papagaji u lobiju. U vrtu hotela je jezerce sa flamingosima, ograđeni kanjon sa nekim divljim mačkama i reka koja vodi u podzemlje. Majanske ruševine su svuda rasute!

Playa del Carmen

Playa del Carmen

Tri dana smo uživali u prekrasnom hotelu i nakon toga imali rezervisan rent a car za narednih 7 dana.Taksijem smo otišli do Playe del Carmen da preuzmemo auto. Mesto je simpatično sa ravno ispresecanim ulicama, velikom peščanom Karipskom plažom i pešačkom ulicom prepunom malih radnji.Par trgova i fontana i jedan zanimljiv piano bar.

Na plaži je puno masažnih salona i više puta smo ja i muž išli da uživamo u masaži za male pare. U hotelu je bila poprilično skuplja ali i tamo smo morali probat.

Promocija masaže u hotelu
gradska plaža

Bilo mi je jako drago da nisam tu izabrala hotel jer su se na plaži stalno izmenjivale hotelske ležaljke i prostor za posetioce. Previše ljudi,  gungula i to nas je odbilo da uopšte budemo tu na plaži. Pošto smo zadovoljili znatiželju i površno upoznali Playu, narednih dana smo krenuli u istraživanje Jukatana – Majanskih piramida, cenota i podzemnih reka.

Čičen Ica

Odvezli smo se solidnim putem u džunglu i bili šokirani ležećim policajcima. Baš smo se mislili da li će autić preživeti one bombe na putu. U jednom trenutku nas je i policajac zaustavio i počeo da nas mota. Skapirali smo šta hoće i dali mu 10 dolara da nas ne gnjavi više. Vozili smo džunglom, sad već priviknuti na klimu i konačno stigli do moje dugogodišnje fascinacije.

Čičen Ica (šp.Chichén Itzá,) doslovno na lokalnom jeziku znači: „Na izvoru Ica“) je veliko arheološko nalazište na Jukatanu iz doba civilizacije Maja. UNESKO ga je proglasio svetskom baštinom, a od 2007. Čičen Ica se ubraja za jedno od novih sedam svetskih čuda. Ime je dobio po majanskom plemenu Itza.

Od sredine klasičnog perioda, tj. od oko 600. godine Čičen Ica je bila veliki grad, dostigavši svoj vrhunac, nakon što su već propali centri Maja u centralnim nizijama na jugu. Jukatan nije imao nadzemnih reka, a Čičen Ica je imala tri velika prirodna izvora sa obiljem vode. To je omogućilo da Čičen Ica postane prirodni centar za stanovništvo. Često su bacali predmete kao žrtve tim izvorima, a u očajnim sušnim vremenima bacale su se i ljudske žrtve.

Do 987. toltečki kralj je stigao sa vojskom iz središnjeg Meksika i Čičen Ica je postala glavni grad. Umetnost i arhitektura toga perioda pokazuju mešavinu maja i toltečkih stilova.
Centrom Čičen Ice dominira velika stepenasta piramida, koju su Maje zvale hram Kukulkan (to je bilo ime za Kvecalkoatla). Često se naziva El Kasitiljo (zamak na španskom). Velika pernata zmija se spušta severnim stepeništem piramide.

Zahvaljujući arheolozima, nađen je tunel, kojim se može ući u piramidu unutar piramide. To je bila česta praksa, da se sve veći i veći hramovi grade na starijim. Unutrašnja piramida je građena po lunarnom kalendaru, a vanjska po solarnom.

Opservatorij

Posedovali su opservatorij, koji je u novije vreme prozvan El Karakol (zmija). Namešten je bio da posmatraju mesečeve deklinacije i druge astronomske događaje. Koristili su sene unutar prostorija, da procene kad će biti solsticij. Oko rubova opservatorije bile su velike posude sa vodom. Posmatrali bi refleksiju zvezda na vodi.

Prostor Čičen Ice je ogroman, šetali smo kolonadama, videli teren za fudbal gde su igrali sa vatrenim loptama i poprilično se umorili. Bila sam jako razočarana da nije bilo dozvoljeno popeti se na vrh Kukulkana pa je zato piramida u Cobi postala moj favorit .

Coba

Kad se uparkirate ispred biletarnice, nude vam se brojni vozači tricikala.Izabrali smo jednog i poleteli u veselo jurcanje džunglom.

Putem smo se zaustavili do male piramide gde nas je oduševila kamena rezbarija horoskopskih znakova.

Konačno pogled na veliku piramidu u Cobi, s jedne strane obrušenom i zaraslom u džunglu.Ona me toliko raspametila nekom svojom energijom da me je mnogo više dodirnula nego Čičen Icina svetskočudesna piramida.Skoro su mi suze pošle od te lepote i pohrlila sam na nju.

Od silne želje, prva sam se popela na vrh i pored strmg uspona i oronulih stepenica.Pogled je sezao daleko na nepreglednu džunglu i jedno jezero koje smo videli putem. Osećala sam se kao neki imperator  koji ima pod nogama ceo svet

Iz Cobe smo se uputili u Valjadolid koji ima prastaru katedralu i nizove šarenih kućica u španskom kolonijalnom stilu. Mala šetnja živopisnim gradićem i puno snimaka.

Tulum

Tulum je jedini majanski grad na obali mora. Veliki prostrani park sa ruševinama na klifu, bez piramide,  i pogled na podivljale talase bili su impresivni. I pored vetra, vrućina je bila nesnosna. Jedno vreme išli smo za nekom grupom i slušali njihovog vodiča. Klasična priča, objašnjavao je svaku građevinu, čemu je služila, istoriju i običaje. Vrućina nam je već dosadila i odjurili smo dole na plažu koja je izgledala kao zapenjeni azurni tirkiz optočen dijamantima.

I pored gomile turista, nisi osećao gužvu. Plaža ispod ruševina je mala prekrasna uvala. More je bilo uzburkano ali samo plašljivci bi mogli da mu odole, a mi to nismo. Pošto je naša hotelska plaža bila u uvali i mirna, ovde smo se nauživali  borbe s talasima.

Iguane su se šetkale slobodno, malo smo jurili da ih mazimo ali nisu se dale. Jedan turist je ležao na peškiru i slučajno  otvorio oči. Kad je video iguanu pored svoje glave skočio je kao poparen.Tako je bilo smešno videti ga svog paničnog kako skakuće i ne zna šta da radi, dal da beži il da je juri. Tulum nam je bio najlepši kupanjac i sledeći put bih otišla na divlju plažu iza Tuluma gde je bio resort s kolibama na samoj plaži. Mislila sam da je to nešto jeftino jer izgleda primitivno. Naravno, iznenadila sam se visokim cenama tih natur resorta.

Akumal

Slatko mestašce u zalivu između Playe del Carmen i Tuluma je Akumal gde smo otišli bez dece koja nisu htela da mrdnu iz hotela.Ništa spektakularno, lepa plaža, hoteli i krasni kafići gde obavezno svratiš na tipično meksičko Corona pivo ili tekilu.

                  Cenote

Obišli smo jednu cenotu u Cobi koju smo posmatrali samo odozgo i drugu blizu Čičen Ice, cenotu Ik Kil. Inače oko Valjadolida ih ima ogromno: cenota Samula, Keken, Zaci, San Lorenzo Oxman…To je još jedna prirodna lepota koja me oduševila. Rupe u zemlji sa podzemnom vodom koja je pomalo i slana. Svako kupanje u nekim čudnim mestima za mene je fascinantno. Ovo je bilo neverovatno i pripremilo nas je za još luđe kupanje u podzemnoj reci.

Cancun

Jedan dan smo se odvezli u Kankun i zahvaljivala sam ludoj sreći da nisam tu izabrala hotel.Kankun ima izuzetno zanimljivu poziciju dugačkog poluostrva koje sa jedne strane ima prelepo more a s druge ustajalu vodu ( slično kao Varadero na Kubi). Nizovi ogromnih hotela na obali i podivljalo Karipsko more. Severna strana ima uvalu koja je malo mirnija i u kojoj možeš da plivaš. Istočna obala se suočava sa besom vetra koji je napravio dine na plaži. Ljudi su iskopali stepenice u pesku kako bi mogli da siđu do mora.

IMG_20190303_200139.jpg

Ja obožavam velike, lude talase, uopšte ih se ne bojim. To što smo doživeli u Kankunu, nateralo me da shvatim da ne bih mogla baš sa svima da se izborim iako me moja porodica zove Veljko Rogošić. Takva silina, da pomisliš da će kosti da ti slomi. Rvali smo se izvesno vreme, čuli spasioce gde zvižde nekima koji su se udaljavali i konačno napustili tu borbu.To nije bila igra niti zabava. Umorismo se!

Prošetali smo gradom, pojeli naše lanč pakete koje su nam potrpali u hotelu i nije bilo potrebe da bi nekuda seli na obrok. Hrana u Xcaretu je bila nezamislivo dobra i raznovrsna tako da uopšte nismo imali potrebe bilo gde da jedemo i ništa van hotela nismo ni isprobali. U samom resortu je bilo nekoliko restorana sa kuhinjama iz drugih delova sveta i isprobali smo sve!

Tu u Kankunu je bilo neminovno da svratimo u jedan tržni centar i bacimo se u kupovinu. Parfemi sa veoma niskim cenama bez poreza, stavili su me malo u dilemu da li su original. Definitivno jesu bili i sam centar je jako luksuzan sa predivnom vitražnom kupolom u središtu. Jelke na sve strane, naravno za predstojeći doček Nove godine.

Sutradan nam je bio zadnji dan rentiranja i vratili smo auto u Playu. Pošto je muž poludeo od igranja odbojke, ja sam sa ćerkicom krenula ka Playi i zaglavila u neverovatnom saobraćajnom haosu prilikom ulaska u mesto. Bilo mi je nezamislivo od kuda toliki broj auta.Jedva smo se izvukle, vratile kola i pobegle nazad u naš hotel i mir. Doček nove godine je bio onako resortski, kao neka gala večera, muzika, šampanjac i otaljasmo i to. Jedva smo čekali jutro da krenemo u Xcaret park.

novogodišnje okićen hotel

Xcaret

Postoji nekoliko takvih parkova na Jukatanu ali mi smo izabrali Xcaret koji je bio povezan s našim hotelom i imali smo popust na poprilično skupe ulaznice. Čamac čeka ispred lobija i kad se ukrcaš, čamdžija te slika i zavesla kao venecijanski gondolijer, iako ovo više izgleda kao put u Had.

Dobili smo mapu parka bez koje se možeš izgubiti i u vremenu i prostoru ne napraviš li dobar plan obilaska. Bilo bi lepše da imaš dva dana za sve ali može i ovako. Izabrali smo sve što nas zanima, proverili određene stvari u kom su vremenu i krenuli prvo na lift vidikovac. Kao torpedo te ispali na vrh odakle se pruža fantastičan pogled na more, džunglu i hotele. Krenuli smo kroz park agava i došli do muzeja.Kosturi na ulazu a unutra ambijent i pokućstvo indijanaca, nošnje, dečje igračke. Hala puna leptira, druga sa čudesnim cvećem. Ukrcali smo se na brodić koji vozi podzemnom rekom. Svuda neke lobanje i detalji za zastrašivanje.

Šta me najviše privlačilo? Pa plivanje u podzemnoj reci, jedva sam čekala da stignemo tamo. Na našu žalost velika gužva, dobijamo prsluke i spuštamo se u vodu. Jako mistično bi izgledalo da nije bilo onolikog krkljanca, samo si gledao da ti neko ne nabije nogu u facu. Dugo smo plivali kroz reku koja se negde i račvala ali išli smo za gomilom. Na kraju sam baš bila razočarana.

Ulaz u podzemnu reku

Bazeni sa delfinima, ajkulama, kornjačama, mantama. Moje malo dete ostade željno plivanja s delfinima jer se probudio cicijašluk u nama.Sad mi žao! Veliki akvarij sa čudesnim ribicama.Jedna je plesala oko nas, imam fantastične snimke. Prišla je da me poljubi! U određenom satu na jednom trgu je bila predstava.Trčali smo tamo da ne propustimo. Četvoro ljudi vezanih za noge na ogromnoj vrtešci koja se zahuktala i suludo ih vrtela. Uf, baš se uplašiš da se ne otkače. Pod tim dojmom, krenuli smo nazad u hotel da ručamo jer je dobra stvar našeg hotela bila i ta mogućnost i blizina.Drugi posetioci su verovatno jeli u nekom od restorana po parku i plaćali. Opet smo se provozali čamcem  i posle ručka je muški deo ekipe hteo da odmori do predstave a nas dve neumorne smo se vratile u park. Razgledale smo još i majansko groblje i došle na ideju da opet idemo u podzemnu reku. Bilo je blizu pet sati, vreme kad se zatvara i uletele smo zadnje. Sada je to bio pravi doživljaj, lepota, nigde nikoga, mi same u onoj pomrčini sa sporadičnim bakljma. Lepo smo videle raznobojne ogromne paukove po stenama i na kraju je bilo toliko mračno da nisam videla svoje dete.Ona me zezala kričeći! Plivale smo tako kroz taj zastrašujući mrak i došle do račve.Wow, kakva dilema a mrak je bio skoro potpun.Počinje panika da me hvata a moje dete mrtvo hladno se smeje. Najednom smo čule neke glasove kako nam se približavaju. Ipak je još neko ušao posle nas. Par koji nas sustigao je odlučio da krenemo jednom stranom i uskoro smo izašli do mnogobrojnih mangrovih korenina.Izašli smo na svetlost dana i bile oduševljene tim iskustvom.

Najzad smo se našli s dečkima i krenuli na predstavu. To je bio pravi spektakl. U ogromnoj dvorani je bilo sigurno 3000 posetilaca. Predstava koja je sledila je bila spektakularna sa skoro 300 izvođača. Prikazuju majansku kulturu kroz istoriju, njihov bezbrižan život i igre, dolazak Španaca, pokolji i moderno doba.Gledali smo kako igraju fudbal s upaljenom vatrenom loptom, plesove, igre, neverovatno dobra predstava. Izašli smo totalno nadahnuti iz Xcaret parka.

Šou

Naše putovanje je trajalo 15 dana, naizmenično uživanje u resortu i obilaženje predivnog Jukatana. Pošto smo imali apsolutno sve u hotelu, nešto malo smo potrošili za auto, ulaznice i benzin koji je bio totalno jeftin. Putovanje kakvo bih ponovila bez ikakve ispravke.

Mojih top 10 Grčkih i 10 svetskih plaža

Grčka

10.Milos-Tsigrado, silazak kroz iglene uši. Na ovoj plaži je spektakularno spuštanje i plivanje do mnogobrojnih pećina u kojima kamenje visi sa svoda. Prosto imate osećaj da će neko da vam se odvali na glavu. Morate doći ranije dok nema gužve a povratak nazad je zona sumraka ako istovremeno neko krene odozgo. Dve osobe se teškom mukom mimoiđu!

9.Kefalonija- Myrtos, magično neponovljivo plavetnilo. Ova plaža je spektakl za sva čula. Situacija nije baš ista kada dođete do nje. Kamenčići okrugli kao golublja jaja su jako neugodni prilikom  ulaska u vodu a još naporniji za izlazak kad morate još i uzbrdo! Svakako je plivanje u ovoj mlečnoj modrini odlika samo Jonskog mora.

8. Sitonija- Fava, plaža koju smo 90-ih godina besomučno tražili.Danas ćete je lako naći uz pomoć mapa ali je baš zavučena kod mesta Vurvuru na Sitoniji.Stene podsećaju na najlepšu sejšelsku plažu Source d’argent i Fava je magična baš zbog njih. Sitonija je br.1 po broju lepih plaža u Grčkoj a Fava je jedna od njih.

7. Krit-Seitan Limani, Djavolja luka u prevodu. Do ove plažice je vrlo strm i naporan spust ali kad ste dole, zahvalni ste zbog toga. Malena, uokvirena stenama i božanskim plavetnilom. Krit ima spektakularnije plaže ali što nedostupnija, meni je zanimljivija.

6. Antipaxi- Voutoumi plaža, jednostavno dostupna i okupirana brodovima.Ulaz u vodu je peščan ali plaža je popločana belim oblim kamenjem. Puno pećina za istraživanje i ludačka tirkizna boja, čine je neodoljivom.

5. Elafonisos- Simos, beli mekani pesak, dve plaže i poluostrvce koje izranja između njih. Do ostrva Elafonisos je dug put preko Peloponeza i kratka vožnja brodom. Plaža je čista egzotika!

4.Pilion- Plaka, magija Kentaura. Ova plaža nema pesak već bisere koji se prilagođavaju stopalima dok ulećete u more i ergonomski prianjaju uz telo dok ležite na njoj. Čudesan mir i spokoj ćete osetiti na ovoj plaži.

3. Kufonisia-Gala beach, mala, teško dostupna uvala uokvirena stenama sa svih strana.Voda dolazi ispod stena i samo u rano jutro je možete videti bez senke.Kufonisija obiluje čudesnim plažama ali Gala je jedinstvena.

2. Sitonija-Kavurotripes ili nastavak plaže Pomorandža. Puno malih uvalica od glatkog kamena sa sitnim belim peskom daju neponovljiv šmek ovoj plaži.To je moja ljubav iz mladosti.

1. Lefkada-Egremni, nestvarna!Od pogleda na ovu plažu vam jednostavno ponestane dah. Nekada smo silazili po 400 stepenica do nje a sada, posle zemljotresa je dostupna samo brodom. Pamtim 100 kvadratnih metara koje svako ima za sebe i tu izolovanost i plavetnilo koje samo ona pruža.

10 SVETSKIH PLAŽA

10. Korzika- Lotu plaža.Na Korzici je veliki broj ovako divnih plaža ali ova je opet imala neku čudesnu energiju, koja mi je nju izdvojila iz mnoštva. Zapanjujuće vibracije tirkizne vode i zelenih brda. Čudesno lepa boja mora.

9. Sardinija -La Pelosa, najpoznatija i to sa razlogom.Čista egzotika belog teškog peska i azurnog plavetnila. Torre della Pelosa iz 16.veka upotpunjuje mističnu atmosferu plaže.

8. Mallorka- Calo des Moro jedna od najlepši skritih uvala Majorke. Težak spust do nje, čini je još privlačnijom. Gužva vam može upropastiti boravak na njoj i zato je van sezona prava stvar.Ne treba je propustiti.

7.Tajland- Phi Phi Lei, čudesni pejzaž uronjenih brda u more, beli pesak i palme.U blizini je Phi Phi Don sa svojom čuvenom „plažom“ ali zbog prevelikog broja turista mi je na ostrvu Lei,ova plaža puno privlačnija.

6.Kipar-Aya Napa, Nissi plaža je jedna od niza prekrasnih u ovoj regiji. Tmurno vreme koje je dalo specijalnu zamagljeno- smaragdnu boju moru i piratski brod na obzorju su ostavili utisak večne lepote na mene.

5.Kuba- Varadero, klasična, duga, lepa plaža, pristupačna i dostupna.Na Atlanskom okeanu ne na Karipskom moru! To pa nije za očekivati i zato je Varadero najlepša plaža Atlantika.

4.Maldivi-Fun island, korali, pesak, ajkulice, kormorani.Možeš roniti i uživati do besvesti u tome ili leškariti pod palmom.Maldivi tome služe!

3. Zanzibar-Kendwa,plaža na zapadnoj strani ostrva koja nema veliki uticaj oseke.Boja iz snova i mali crnci koji izvode vratolomije i jure vas da im platite. Slatki i ne dosadni.Prirodni hlad, par kafića i Kendwa je svetska!

2.Sejšeli- Source d’argent, najlepši biser u ogrlici. Posle relaksirajuće vožnje biciklom kroz park prepun džinovskih kornjača, dođete do stena parka iz doba Jure. Veličanstveno! Jednom rečju ne možete se zasititi te lepote!

1.Meksiko- Tulum! Ovo je bez razmišljanja broj jedan za mene. Jedino Majevsko naselje i svetilište na obali mora. Ispod njega se uživa u urnebesnim talasima Karipskog mora. Dok čovek drema, probudi ga iguana koja ležerno šeta pored. Neverovatno iskustvo!

Još puno prelepih koje sam obišla ali morala sam ipak da odaberem samo 10

Evo još par njih koje su bile u igri:

Pilion- Mylopotamos

Kasandra- Posidi

Meksiko- Kankun

Folegandros-Agali

La Digue- Grand Anse

Skopelos- Kastani

Maldivi- Sand banks

Paxi- Marmari

Amorgos- Levrosos

Praslin- Anse Boudin

Naksos- Agios Prokopios

Krit- Elafonisi

Lefkada- Porto Kaciki

Sitonija- Kalamiči

Kufonisija-Pori beach

Sicilija- Turska stena

Mahe- Maya beach

Krit- Balos

Milos- Sarakiniko

Krf- kanal ljubavi

Hrišćanska Turska

Jednog kišovitog oktobra posle četiri dana provedenih u Istanbulu, putovanje smo nastavili po dugo priželjkivanoj Kapadokiji. Sa aerodroma Sabiha jeftino se leti u sve krajeve Turske a Nevsehir je nadomak zemlje bajkovitih dimnjaka.

Mi smo izabrali da sletimo u Kajseri jer sam našla jeftinije karte i bolje varijante za auto. Kombi agencije za rent a car nas je čekao i odvezao malo van aerodroma, gde im je sedište. Često nalazim jeftinije ponude agencija koje nemaju pult na aerodromu već u blizini i ispunjavaju moje kriterije. Prilikom rentiranja mi je najbitije da uzmemo pun rezervoar-vraćamo pun i da nema ograničenih kilometara. Osiguranje naravno nikad ne uzimamo. Reskiramo ali pošto smo iskusni vozači, do sada smo imali sreće.

Od Kajserija smo videli samo periferiju pošto nam je prvo na listi zaustavljanja bilo mesto Avanos. U njemu smo odmah seli na čaj, sunca je konačno bilo u izobilju i željno smo ga upijali. Prošetali smo mestom koje je kao neki uvod u zemlju čudesnih dimnjaka. Stenovito brdo izrešetano rupama izgleda kao da ga je neko namerno gađao.Velika idilična reka Kizil miluje Avanos.

Kapadokija se smestila između dva velika vulkana, koji su pre nekoliko miliona godina doslovno obeležili ovo područje i zacrtali mu sudbinu. Nakon dugotrajnih erupcija, teritorija između dva vulkana bila je prekrivena debelim slojem vulkanskog kamenja koje je nastalo stvrdnjavanjem tekuće lave. Ispod tog kamena nalazio se vapnenac koji je nestajao kroz hiljade godina pod uticajem snega i kiše. Tako se formirala čudesna pokrajina sa podzemnim gradovima i njihovim dimnjacima na površini zemlje.

Nastavili smo ka mestašcu Goreme gde sam rezervisala hotel, gde drugo nego u tim adaptiranim pećinama. Hotel je bio u tipičnom etno stilu, soba prvoklasna, jedino se malo osećao težak miris pećine. Baš sam se prepala da ne dobijem asmatični napad.

https://www.booking.com/hotel/tr/falcon-cave-suadegtes.en.html?aid=1638366&no_rooms=1&group_adults=1

Krenuli smo kroz mesto oduševljavajući se na svakom koraku.Čarolija! Osećaš se kao da si u bajci, sve nestvarno i čudno. Kuće u tim vigvamskim stenama, na sve strane razne kreacije.

Dugo smo birali gde na večeru i prvi put u Turskoj da promašimo. Nešto žilavo i ne sveže pripremljeno su nam prineli.Gaja je bio toliko razočaran da im je očitao lekciju. Pa zar u Turskoj, gde je izvrsna kuhinja da to sebi dozvole. Ponudili su da pola platimo jer smo nezadovoljni te tako i beše.

Sutradan nas je sreća napustila jer smo čuli dosadno kljucanje kišnih kapi. Plan obilazaka nam je pao u vodu i zato smo odlučili da idemo za suncem.Ugledali smo na istoku manje oblaka i krenuli ka Urgupu. Svaki dan smo imali isto pravilo i uglavnom smo izbegli kišu. Uspeli smo da vidimo sve planirano sa Kapadokian pass-om koji smo platili 45 lira za tri dana. Tada se za euro dobijalo oko 3 lire.

Nadzemni gradovi

Prvo što sam ugledala u Urgupu je bila tabla sa znakom „Asmali konak“. Uopšte nisam znala da je baš tu snimana serija „Kuća vinove loze.“Naravno da smo otišli i to pogledat.

Impozantna stena je u samom centru mesta i sva živost oko nje protiče.Urgup se u grčko doba zvao Prokopi. Još od tada je bio poznato vinogradarsko područje i ima puno vinarija. Neke od njih nude besplatne degustacije i to nismo propustili. Drevna vinarija Turasan me oduševila njihovim vrhunskim vinom Emir. Vinova loza iz koje ga proizvode je pogodna za vulkansko tlo i iz njega izvlači arome i dodatni šarm.

Mestašce Čavusin je vrlo zanimljivo. Penjali smo se po utvrđenju od stena i na vrhu seli na čaj.

Ljudi su divni. Topli i srdačni.Uspevamo uvek nekako da se sporazumemo iako retki znaju neki strani jezik.

Plavooka žena nas je uslužila i saznavši da imamo kćerku, poslala je poklon sa željom da joj bude snaha. Slatko smo se sa njom ismejali jer smo joj rekli da liči na Slovene.

Muzej na otvorenom je u parku oko Goreme. Tu je mnoštvo crkava i puno turista. Freske iz ranohrišćanskog doba su prekrasne i uglavnom dobro očuvane. Prostor otvorenog muzeja je veliki i zanimljivo je obilaziti crkve penjući se u stene, provlačeći se kroz tesne hodnike i spuštajući u mišje rupe iako vas malo i nervira mnoštvo turista.

Kad šetate sami po okolišu uvek naletite na nešto lepo. Autom smo otišli i do crkve El Nazar iako je bio strm i blatnjav put. Crkva El Nazar, roze dolina, lepi konji po kojima je Kapadokija poznata, biciklisti koji jurcaju nemogućim stazama. Kapadokija se u persijsko doba zvala Haspaduya što znači „Zemlja predivnih konja“. Na nekoliko mesta smo sreli drveće ukrašeno trakama sa željama ili tipičnim plavim okom protiv uroka.

Sve smo lepo obišli u par dana i imali sreće da nakon prvog lošeg iskustva, uživamo u odličnim i zanimljivim restoranima. Što jednostavniji, to ukusnija hrana. Nismo imali sreće da se vozimo balonima jer ih u tom periodu nije bilo i ne znamo zašto.

Testi kebap, gozleme, sveže ceđeni nar, salep, kunefe… nisam znala u čemu pre da uživam. Prodavci svakojakih suvenira vas tako stručno namame da vam je prosto neprijatno da ne kupite nešto. Jedan me udešavao i šminkao da sam izgledala kao beduinka.

Podzemni grad i kanjon Ihlara

Krenuli smo prema podzemnim gradovima. Kada kupite pass za Kapadokiju, imate ulaz skoro svuda u toj regiji. Derinkuju, Kajmakli i još puno novootkrivenih i još neistraženih gradova od čak 11 spratova ispod zemlje. Poznata je činjenica da je hrišćanstvo bilo zabranjeno još dugo vremena nakon Hrista, ali uprkos tome nije gubilo na broju svojih sledbenika. Prvi hrišćani, u begu od onih koji su ih proganjali, svoj mir su pronalazili u podzemnim gradovima koje su isklesali ispod površine zemlje.

Uski hodnici, strme stepenice, fascinantno i malo klustrofobično. Šunjali smo se uskim prolazima osvetljenim bakljama, nailazili na šire dvorane i u mislima dočaravali nekadašnji život ljudi koji su živeli tu sakriveni. Pobegli smo na svetlost dana i odvezli se do kanjona Ihlara jer nam je jedan podzemni grad bio dovoljan.

Spuštanje u duboku, visokim liticama uokvirenu dolinu je bilo očaravajuće. Oktobar u svoj svojoj raskošnoj lepoti se ovde najviše primećivao. Dolina je prepuna crkava izdubljenih u liticama. Kako su prvobitni hrišćani znali da pronađu prelepa mesta za svoj tajni život. Izuzetno su dobro očuvane freske kao i po celoj Kapadokiji. Lepa šetnja dolinom vas čeka i kad već padnete s nogu, dočeka vas živopisni restorančić.

Totalno autentičan, šarene čerge, tronošci i niske sofre, teta koja naočigled nas mesi i peče gozleme.

Gradovi sa stenovitim dvorcima

Postoji toliko mnogo fascinantnih stvari koje trebate videti u Kapadokiji da biste mogli provesti ceo život ovde i još uvek otkrivati nova mesta. Učhisar je najviša tačka regije sa svojim dvorcem u steni sa koga se pruža veličanstvena panorama na dolinu i planinu Ercies u daljini. Zbog stalnih erozija, ne može se doći u sve prostore dvorca i potvrditi tvrdnja da su tunelima mnogi gradovi bili povezani.

U Učhisaru su ljudi u pećinama čuvali golubove čiji je izmet bio jako vredan za đubrenje zemlje. Lepa šetnja za pešačenje je put između Goreme i Učhisara kroz dolinu golubova.
Uživali smo u šetnji i istraživanjima. Svako mesto ima svoje čari i sličnosti. Ortahisar je dobio ime po svom nazubljenom dvorcu. Uske, strme kaldrme, ogromne stene sa tvrđavom i vilinski dimnjaci su tipične odlike Kapadokijskih mesta. Nama se približio čas da se oprostimo sa ovom vilinskom zemljom i poželimo da joj se opet vratimo.