Krit – država hrabrih – Nensivoodoo travel

Za brzi pregled slika vidite OVDE

Odakle da počnem🙄To me pitanje dugo mučilo i odgađala sam ovo ostrvo jer je to kao da opisujete celu državu. Jednom sam preko telefona davala uputstva prijatelju koji se spremao na Krit, otvorili oboje karte i redom sam ga vodila po celom ostrvu. Bio je zapanjen gde sve nisam zavirila a ja svesna da ni pola nisam videla. Išli smo tri puta po 8 dana, dva puta za 1.maj i jednom avgusta. Svaki put je bilo konstantno kretanje i česte promene smeštaja. Da odem i letujem na Kritu za mene bi bilo gubljenje vremena. Dolazi u obzir samo plaža i kupanje uz put između dve destinacije. Razvrstiću ga u tri dela iako mi nismo išli tim redom. Prvi put smo išli od Balosa preko Matale do Spinalonge (znači zapad, jug i severo-istok) što sada nikome ne bih preporučila ali tada sam htela da odmah vidim ono za mene najbitnije.

Zapad – deo prvi

Šta najviše fascinira na Kritu? Planine sa snežnim vrhovima, mnoštvo kanjona koji presecaju ostrvo nebrojeno puta po širini, ljudi sa crnim čizmama, crnim maramama i mračnim pogledima. Prkos i ponos vrcaju iz njih. Krit je posebna država- kažu oni. Njima niko ne treba i ponosni su na to. Znali su oni da se izbore i s Mlecima i Otomanima a da ipak sačuvaju jedinstvenu crkvu sa minaretom i zvonikom u Hanji.

Kada sletite u prelepu Hanju u okolici imate mnoštvo lepih mestašca za odmor. Na putu ka zapadu, gde se kočoperi Kisamos, zastanite u Agii Marini ili Apostolisu. Odlični hoteli i baza za obilaske tog dela. Hanja je lepotica Krita sa svojim vizantijskim bedemima koji uokviruju bugenvilijama optočeni grad. Džamija Kučuk Hasana dominira u luci gde su načičkani elitni restorani. Zamak na svakom kraju luke, brojni muzeji i čekaju vas bezbrojne šetnje isprepletenim uskim uličicama. Iz Hanje se uputite u obilazak četiri najlepše plaže na ovom delu Krita. Seitan Limenu je teško dostupan biser na poluostrvu gde je aerodrom. To je moja omiljena plaža, uska uvala do koje se stiže kozjom stazom.

U blizini je mesto Stavros gde je sniman film o Grku Zorbi. Lepa ali prosečna plaža sa nekim čudnim vulkanskim stenama koje su divne za šetnju. Sledeća lepotica je Gramvusa do koje morate ići dobrim autom koji će vas izvući neasfaltiranim i napornim usponom. Gore će vas dočekati gomila dobroćudnih koza, vetar i staza ka plaži Balos. Lepota koja je mnogo puta opevana. Taj pejzaž ostaje zapečaćen u vašim zenicama dugo nakon što ga napustite. Do te plaže možete otići i brodom na nekom izletu. Dva puta smo se vozili do nje jer mi je nije bilo dosta i svaki put smo sedeli u seocu Kaliviani u fantastičnom restoranu Gramvusa.

Na putu ka znamenitom Elafonisiju nemojte promašiti još jednu zapadnu lepoticu. Falasarna, plaža od čijeg plavetnila vas zabole oči. Potseća na neke široke i mirne egzotične plaže – mene je kasnije plaža u Varaderu asocirala na Falasarnu. Vožnja zapadnom obalom ka jugu diše i miriše. Divljina, pusta sela, strme litice bez pristupa obali i vezani psi na putu. Kako me je srce zabolelo na tu scenu. Zašto su tu postavljeni kao čuvari puta? Otpratili su nas nekim žalosnim pogledima nakon što smo im posvetili malo pažnje.
Kada dospete na čuvenu Elafonisi plažu, naprosto ne znate na koju ćete stranu. Jedno ogromno azurno prostranstvo sa peščanim sprudovima koji povremeno dobijaju purpurnu boju. Bili smo u času kada nema gužve i uživali. Leti je tu pakleno.

Ako želite pravu feštu sa jagnjećim pečenjem zaputite se u naručje planina. Od Hanje prema Beloj planini, vozeći se idiličnim kanjonom naići ćete na selo Teriso. Crkva dominira trgom pored koje je i spomenik Elefterosu Venicelu, mnoštvo simpatičnih taverni gde se okreću siroti jaganjci. Prepuno je grčkih porodica koje su ovde došle da proslave Uskrs.
Sledeća lokacija kojoj hrlimo je kanjon Samaria. Odlučili smo da ne uđemo u nju sa kopna već sa mora. Uvek biramo lakše. Vozili smo se predivnim kanjonom Imbros i zaustavljali na brojnim vidikovcima da se napajamo pogledom na raskošne rascepe planine. Stigavši na jug ukrcavamo se u Sfakii na brod do Agie Rumeli. Sa broda uživamo u pogledu na strmu obalu i mnogobrojne kanjone. Lutro je jedno usputno prelepo mesto gde se brod na kratko zaustavlja i sa Agiom Rumeli su jedina mesta na Kritu do kojih se ne može doći autom već samo brodom. Odmah nakon iskrcavanja se upućujemo u klisuru jer nemamo mnogo vremena do povratka i zadnjeg broda. Izračunala sam tačno koliko ćemo hodati kroz klisuru i isto toliko vremena za nazad da bi uhvatili zadnji brod. Želja mi je bila da stignemo do gvozdenih vrata ili železnih dveri, kako bih ih ja poetski nazvala.

Idući idiličnim kanjonom dok nam vreme ističe sreli smo jednog Kineza koji mi je samo usput rekao :“10 minuta!“ Bila sam šokirana! Kao da mi je čitao misli i neizrečeno pitanje:“ Još koliko do tih vrata.“ Stigli smo do tog najvećeg suženja u klisuri, divili mu se par minuta i nalevo krug.
Od Sfakie smo krenuli južnom obalom pored Frangokastela, jedne od mnogobrojnih tvrđava. Divna plaža na Libijskom moru je ispod njega a unutar i nema ništa posebno da se vidi. Sledeća prelepa stanica je stena Kalipso, sa koje je nimfa Kalipso zavodila Odiseja. Tu se nalazi predivan hotel Kalipso village u kome smo odseli. Za svaku preporuku je sa svojim brojnim sadržajima i prekrasnom pozicijom.

Pored njega se nalazi čuvena plaža Damnoni, mesto Plaka, manastir Preveli i kanjon reke Preveli sa šumom palmi. Postoje dva prilaza do vrha sa pogledom na ušće i bili smo na obadva. Predivan pogled, dva restorana na plaži i šetnja kroz džunglu palmi i belog peska uz žubor brze reke je nešto nezaboravno. Manastir je takođe riznica lepote i duhovnog mira. Pogled na planine, more, zelene livade i životinje koje monasi uzgajaju je hedonistički. Idući ka njemu, susrest ćete predivan venecijanski most iz davnih vremena kojima prkosi.

Iz Plake vas put ka Retimnu vodi veličanstvenom Kurtaliotiko klisurom. Tesnac, sav u krivinama i neočekivanim crkvama u pećinama. Malo van puta dočekaće vas i velelepan Veliki vodopad. Dolaskom u Retimno zaokružićemo jednu trećinu ovog čudesnog ostrva. Slatko i preslatko je to mesto. Bili smo tamo baš za 1. maj i gledali svečanu povorku koju je predvodio duvački orkestar. Šunjajući se tesnim ulicama kojima su hladovinu pravile bugenvilije, otišli smo na sladoled ispred fontane Rimondi. Još jedno mesto koje su obojili Mleci, tvrđava koja nadgleda luku, Guora vrata koja vas uvode u cvetno jezgro i puno crkava.Retimno je stvarno biser iako ne mogu ni jedan grad da izdvojim kao najlepši.

Drugi deo- središnji Krit

Kada sletite u glavni grad Iraklion, vode vas tri puta iz njega. Ka Retimnu će vas dočekati mnoštvo turističkih mesta na severnoj obali. Mi smo odseli u Agii Pelagii i predivnom hotelu Blu Bay koji je bio ekskluzivan i prejeftin u nekoj promociji. Najzanimljivije mesto u tom delu je selo Fodele u kome je rodna kuća poznatog renesansnog slikara El Greka. Seoce je u srcu planine, zeleno i cvetno. Posetili smo kuću i osetili se baš očarano razgledajući neka od prvih El Grekovih dela. Vozikajući se predelima oko planine Psiloriti posebno me privukao manastir Arkadi. Vredi da platite ulaznicu jer je ovo mesto staro 400 godina prepuno istorije. Veliku ulogu je odigralo u osamostaljivanju Grčke a posebnu lepotu mu daje crkva u venecijanskom stilu.
Spili je još jedno čuveno mesto podno Psiloritija.Turistička oaza usred planine sa poznatom fontanom sa 25 lavljih glava iz kojih kulja kristalna planinska voda.

Rumeno sunce vam greje leđa dok se primiče zalasku a nama je cilj Agia Galini. Simpatično, brdovito turističko mesto sa lukom i gomilom hotela. Tu smo prespavali i sutradan krenuli ka Matali. Čuvena plaža sa pogledom na stenu svu izrezbarenu pećinama. Šezdesetih godina a i kasnije, tu su bile prave hipi kolonije a sada bez ulaznice tu nećete ući. Još od rane mladosti me je privlačila ta čuvena Matala. Plaža je neupadljiva, sa tamnim peskom ali pogled je očaravajući.

U blizini Matale se nalazi antički grad Festos koji smo razgledali spolja jer nismo uboli radno vreme. Bitno da smo ubrali plodove kaktusa koji su jako ukusni ali narednih pola sata smo vadili trnje. Vozeći se prema Zarosu, naišli smo na deonicu puta koja je bila zatvorena i trebalo je kružiti. Videli smo da se može proći i kao dva ludaka smo se vozili putem koji je mestimično bio odronjen i propao. Na kraju puta smo bili oduševljeni da smo preživeli. Jedino jug Krita ispod Matale nismo prošli. Deonica prema Iraklionu je malo dosadna osim lepog jezerca pored Zarosa gde smo jeli predivnu hranu u restoranu Gergeri. Obavezno skrenite sa glavnog puta prema mestu Profiti Ilias nad kojim se nadkrililo dvoglavo brdo sa ostacima tvrđave Temenis. Rocca je stena gde se ona nalazi i veruje se da je tu bilo mesto Likastos iz Homerovih priča. Uspon je malo naporan ali vredi svakog truda jer besplatno možete uživati u pogledu i mirisima opojnog bilja.

Iraklion je priča za sebe. Grad, vođa, duša Krita. Imali smo peh da odemo naveče nakon izvrsne večere, baš na veliki petak i šokiramo se feštom u gradu. Svuda su se dimili roštilji na kojima su se pekle hobotnice, mesto da sedneš si mogao sanjati a mi siti i preždrani. Prvi put smo u Grčkoj doživeli ovako nešto i kasnije sam stalno maštala o ponavljanju doživljaja velikog petka tamo. Crkva u centru je bila prepuna ljudi i procesija sa svećama po mestu je krenula. Sutradan smo u miru razgledali Iraklion i izgledao je pusto i napušteno, kao poručen za obilazak. Svako veće mesto na Kritu ima tvrđavu ali zidine Irakliona su najveće. Šarmantne ulice u kojima se pogubite vode vas od arheološkog muzeja do Lavlje fontane pored predivne crkve Svetog Tita. Jednom drugom prilikom smo otišli do Knososa jer se to ne sme propustiti. Sećam se da smo došli pre otvaranja, seli u kafić i kad su otvorili, gužva je bila nepregledna. Da ne bi išli na kraj kolone, mi smo se iz kafića priključili tu gde smo bili i pravili se ludi. Razgledanje celokupne palate kralja Minoja je pravi izazov. Sačuvane su oslikane zidine sa prelepim muralima, uzbrdo pa nizbrdo velikim vrtom, podrumi sa lepo očuvanim ćupovima. Minojska civilizacija je ovde ostavila izuzetan trag a palatom dominira slika razjarenog minotaura.Nekoliko hramova je izvan palate i sve se rasprostire na ogromnom prostoru.

Kada krenete na istok od Irakliona, ponovo se ređaju mestašca sa lepim plažama koja su meta turista. Stalida, Malia, Sisi i najpoznatiji Hersonisos. Odmah nas je odvrnuo od sebe jer je baš tipično all inclusive letovalište sa nizom hotela, uskom plažom i ogromnom gužvom. Brdo u blizini je sasvim druga priča. Stari Hersonisos, Kutulofari i druga seoca su rajska. Prepuna idile, restorana, žubora i probirljivih turista koji tu dolaze. Upoznali smo par naših ljudi kojih je ogromno na Kritu i proveli su nas okolinom koja je turistima nepoznata.

Jedno od predivnih predela u unutrašnjosti je Lasiti plato. Na putu ka njemu će vas dočekati seoce Krasi, sa vodnjakom, čuvenim platanom i restoranima. Voda žubori na sve strane. Plato je zaokružen putem koji ne može izaći na jug jer mu se isprečila stenovita planina Spati. Možete posetiti pećinu Diktaion, Homo sapiens muzej, vrtoglavim usponima kada stignete na vrh, nagradiće vas fantasični pogledi na okolna jezera i vetrenjače koje su jedinstvene u svojoj kamenoj arhitekturi. Manastir Panagia Kera Kardiotica je nezabiolazna.

Treći deo – istočni Krit

Idući prema Agios Nikolaosu, iza mesta Neapoli svratite u manastir Kremasta. Probaćete savršeno maslinovo ulje i med koji monasi izdeluju. Zaliv Elunda skriva brojne lepote i jedna od njih, koja me je najviše privukla je ostrvo Spinalonga o kome sam pisala posebnu priču. Cela uvala iza poluostrva Kalidon, od Plake do Elunde je prepuna malih uvala. Kada se zasitite ovog područja koje je prepuno izvanrednih hotela krenite u Agios Nikolaos, najveći gradić istočnog Krita. Mesto kojim dominira jezero Vulizmeni i koje mali mostić odvaja od mora. Za to jezerce kruže legende da nema dno.

U stenama oko jezera, nalazi se zanimljivo oslikana pećina koja se zove Kripta ribara. Sva dešavanja su oko jezera a samo mesto je ispresecano ravnim ulicama u kojima se skrivaju brojni meze restorani. Bili smo u vreme uskrsa i videli obešenu lutku posred jezera i drva ispod nje pripremljena kao za lomaču. Još jedan lokalni običaj! Obala iza Agios Nikolaosa nije ravna kao obala oko Irakliona. Ovde počinje brdovita regija i puno lepih uvala krasi ovaj predeo. Istron je turističko mesto a plaža Vulizma je najslavnija ovde. Tako vas zaslepi sa puta njena čarobna boja da je neminovno da se zaustavite.

Nastavljamo ka Sitii, poslednjem većem mestu na severnoj obali Krita. Putem nas presreću brojne klisure, vodopadi, farme začina, brežuljci maslina i stižemo u istočnu prestonicu. Sitia je veoma ljupko mesto, mi se smeštamo nasuprot njoj u apartmanski kompleks Dionisos village. Predivno nasselje sa bazenom, mnogobrojnim sadržajima i prazno kao grad duhova. Vrlo sablasno izgleda i ostalo nam je nejasno zašto je to tako, naročito kad smo kasnije na internetu naišli na apartmane koji su se tu prodavali vrlo jeftino. To je odlična pozicija za obilaženje najlepših istočnih plaža. Plaže istočne obale nisu upadljive lepotice kao one na zapadu već su one umerene sa sakrivenim kvalitetima. Najčuvenija Vai sa šumom palmi je toliko opsednuta ljudima da to uveliko umanji njenu lepotu. Moj favorit je postala plaža Itanos sa koje posmatrate arhaični istoimeni polis. Do plaže Erimupoli morate malo da pešačite ali zanimljive stene u čijem okrilju ćete odmoriti su nagrada za to.

Idući ka jugu istočnom obalom ređaće se nizovi kanjona, surferskih plaža i mirnih uvala. U jednoj od njih smo pronašli famozni restoran Hiona kome smo se čak dva puta vratili. Proverenom uvek treba posvetiti pažnju a ne istraživati i razočaravati se. Ruševine starih gradova, sela, tvrđava su na svakom koraku i ne možemo se baviti baš svakim nalazištem. Mene je najviše privlačio kanjon Zakros sa drugim imenom Kanjon mrtvih. Postoji pešačka staza koja vodi njime i završava se do ruševina najmanje minojske palate na Kritu. Lepo očuvane ruševine koje možete razgledati u miru jer nisu u organizovanim turama za turiste. Iz klisure mrtvih, pored palate Zakros dolazite na istoimenu plažu gde se možete osvežiti u nekom od malobrojnih kafića.

Krajnji jugo-istok, u samom ćošku ostrva se šćućurilo maleno seoce Kserokambos sa predivnom plažom. Tu je i ćorsokak u kome uživaju brojni turisti u lepim mondenskim hotelima. Odatle put vodi na vrh planine brojnim serpentinama sa kojih je veličanstven pogled. Jednom prilikom smo se vozili tim putem nazad u Sitiu a drugi put skrenuli na jug u mesto Makri Jalos. Razočaravajuće mesto sa odličnom plažom i brojnim nekretninama za prodaju. Inače u unutrašnjosti po nekim zabitim selima, možete naći i ruševine koje se prodaju za ne male pare. Hit je preurediti nešto staro i zato je to na ceni. Susretali smo puno Engleza koji tu žive, sedeli u kafiću kod Irca a Francuze najčešće srećemo na Killadima. Iza Makri Jalosa, idući ka Jerapetri je još nekoliko turističkih mesta, naređani jedno do drugoga, zaposedaju lepu obalu. Jako lepo uređene sive plaže su odlika Libijskog mora. Kada stignete u Jerapetru osetićete duh orijenta. Luka optočena zidinama i utvrđenim gradom, bez neke vegetacije, onako suva, pomalo nas je odbila. Tu nas je najviše privukao odlazak na ostrvce Krisi jer odatle kreću lađe. Imali smo nesreću da smo bili sa psom i nisu nas hteli primiti na brod. Žena iz agencije se ponudila da ga čuva ali nama nije palo na pamet da bi ga ostavili nekom nepoznatom. Odustali smo i krenuli nazad na sever jednom mirnom dolinom koja na tom mestu najkraće spaja sever i jug. Ostalo je već sve poznato. Jedino deo juga između Jerapetre i Matale nismo prošli jer je nepristupačna obala i deluje negostoljubivo. Iskreno, ni plaže na jugu nas nisu nešto privukle tako da iako jug važi kao mirna oaza u odnosu na severnu pretrpanu obalu, moji favoriti su zapad i istok. Krit još mnogo tajni krije i ovo naše upoznavanje je samo otkrivanje male plasti sa površine ove lepote.