Toskanu sam obilazila u više navrata, videla bisere koji su svima znani ali za mračnu i neverovatnu Toskanu sam slučajno saznala dok sam proučavala kako doći do banje Saturnie.Ta misterija me silno privukla i jednog raskošnog oktobra, pošli smo u osvajanje etrurskih gradova.
Krenuli smo već znanom auto cestom kojom smo ranije išli u Rim i tada saznali da se ne plaća. Nije klasični auto put jer nema zaustavnu traku i mestimično je slabije kvalitete. Vijuga prelepim predelima Apenina, nije pretrpana, i dok uživate u pejzažima ne pada vam na pamet da prekoračite brzinu. Taj put kreće od Ravene sve do Arezza i na njega smo se uključili idući obalom od Venecije. Pre toga smo normalno morali da imamo neku paniku jer smo ćerku čekali u Udinu i pošto nije blagovremeno izašla iz voza, morali smo da ga jurimo do Pordenona!
Prvi cilj nam je bio Chianciano Terme gde smo prenoćili.Vrlo živopisno turističko mesto sa mnoštvom hotela i termalnih bazena. Hotel je bio neki ala tipa za jednu noć gde su psi dobrodošli. Ujutru smo nastavili tom Toskanskom regijom koja se poprilično razlikuje od one uobičajene, renesansne.
Bagno Vignoni je bila prva stanica. Ponovo terme u Apeninima koji obiluju zanimljivim vrelcima. Čudesa tek počinju. Šarmantno i preslatko mestašce, sumporni izvori i veliki basen u sred mesta. Išetali smo se i uživali u jutarnjem suncu, ispijajući božanstveni italijanski espresso.
Krećemo dalje u namernom odabiru mesta koje sam videla na jednom plakatu u Banji Vinjoni:Festival kestena u mestu Castiglione d’Orcia. Mesto je na vrhu brda i dominira okolišem. Strme uske uličice u kojima smo se utopili u mnoštvu koje se provlačilo između tezgi sa raznim đakonijama. Ogromni mirisni maroni na sve strane i ostali domaći produkti. Seli smo i zamezili sir i pršut uz čašu chiantija. Neizostavno uz to idu i ogromne puslice koje su se prodavale na posebnim štandovima. Uživali smo u toj festivalskoj atmosferi, popeli se skroz do vrha stene Rocca d’Orcia, odakle je pucao pogled na malo drugačiju Toskanu. U jednom selu u blizini smo rentali kuću sa namerom da nam bude baza dok kružimo po ovoj Toskanskoj regiji zvanoj Maremma.
BAGNI SAN FILIPPO
Uz put, prema selu Cerettino, gde je ta predivna kuća, svratili smo još u Bagni San Philipo. Parking gde hoćete i tabla za Fosso Bianco – Beli kit. Lepota!!! U prirodi, slobodno, bez ulaznica, topli izvori, kadice sa blatom i ogromno krečnjačko brdo sa koga se sliva topla voda. Ko da odoli! Ja sam se iz momenta spakirala na njega i uživala u kupanju i suncu dok me ostatak familije čekao.
Odlučili smo da ćemo opet doći jer nam je bilo premalo uživanja.Videla sam ljude s auto domovima koji su bez problema kampovali u blizini. Kakva sloboda, baš neočekivno za zapadnu Evropu da je tako nešto besplatno.
Prošli smo Castelazzaru, lepo mesto na vrhu brega i stigli do kuće Dimora Doname. Čekao nas je čovek koji nam je sve objasnio i ostavio nas da odmaramo. Sledeća stanica su nam bili Etrurski gradovi Sorano, Sovana i Pitigliano.
Sve što je sledilo, za mene je bilo apsolutno neočekivano i fascinantno. Ti gradovi i cela regija se zovu Citta del tufo što znači da su gradovi na tufu.To je specijalna vrsta sedimentnog kamenja koja je vrlo specifična i odlikuje tu regiju. Tih dana se proslavljao dan mrtvih i u tim mračnim mestima, sve je izgledalo još mističnije.
SORANO
Obojen peščanom bojom, izgleda kao da je napušten. Staro i oronulo spolja a unutra patina i ljupkost. Mattera della Toskana, kako zovu Sorano izgleda kao da je izrasla iz stene. Gomila stisnutih uličica se prostire između Masse Leopoldini i tvrđave Orsini. Massa Leopoldini je ogromna stena od tufa, usred mesta, dominira njim i sa nje se pruža pogled unedogled. Urezana je u stenu u obliku panoramske terase po naređenju Vojvode Leopoldinija i završava se velikom kulom sa satom. Šetnja vas dovede na suprotnu stranu mesta do dvorca Orsini koji je tipični renesansni primer vojne arhitekture.
Restorani u pećinama su česta pojava i probali smo specijalitet, nezamislivo dobru divljač sa čokoladom. Perverzija! Maskiranih u čast dana mrtvih je bilo svuda po ulicama i samo su nas prepadali.
Kuća u kojoj smo odseli, Dimora Doname, ima kamin i pošto je bilo prohladno, uživali smo u žarećoj vatrici.
VIA CAVA
„Potopljeni putevi“ ili šuplji putevi se nalaze posvuda u ovoj regiji. U davnim vremenima su bili jedini putevi koji su povezivali ova mesta. Izdubljeni su u tufu i visoke litice ih okružuju. Muzej na otvorenom u arheološkom parku gradova na tufu ima više ovih puteva i neki vode do drevnih grobnica. Najpoznatija je grobnica Hildebranda, porodice koja je vladala u 13. veku.
Naš pas ne sme da hoda po šupljim rešetkama i ovde nas je strpljivo čekao dok smo obilazili najstrmiji put di San Rocco.
PITIGLIANO
Gradić koji izgledao kao da je izašao iz uma nekog pisca fantazijskih romana.Iz daleka izgleda kao delo nekog vajara koji je iz mase blata izvukao kućice, lukove, akvadukte. Skup kuća koji pokušava da se istrgne iz kamena.
Grad ima tipičnu strukturu srednjevekovnih gradova sa tri glavna puta i mrežom uskih, isprepletenih uličica. Na istočnom rubu se nalazi tvrđava Aldobrandeši.
Posebno je važno u priči o gradu, prisustvo jevrejske skupnosti i od davnina grad zovu „Mali Jerusalim“.Na ulazu u grad, prolaskom kroz portal ukrašen grbom porodice Orsini, nemoguće je ne primetiti prekrasni akvadukt i fontanu sedam grlića. Prošećite do jevrejskog geta i sinagoge, izgubite se u metežu uličica i meditirajte u jednoj od mnogobrojnih crkava. Nazad u Sorano možete otići jednim od etruršćanskih puteva. Mi idemo dalje, zaustavljajući se uz put na više mesta sa drevnim nekropolama.
U Pitiglianu se oko dela grada pruža pešački most kojim obilazite pećine i uživate u primercima tufa.
SOVANA
Sovana u Maremmi je maleni dragulj sa velikom istorijom. Ulazimo u mesto pored ostataka tvrđave Roka Aldebrandeši , i hodamo popločanom ulicom sve do Piazze del Pretorio, pločicama poređanim u obliku riblje kosti.Neopisivo lepo mestašce.
Uživanje u čaši dobrog crnog vina i zalasku sunca je nešto što doprinosi opuštenosti i uživanju na putovanjima.
TERME DI SATURNIA
Vrh vrhova! Kao umanjeni Pamukale.Veliki vodopad šiklja pored mlina i produžava glatkim krečnjačkim kaskadama. One svetle prozračnom belinom i daju vodi boju nebeskog plavetnila. U blizini je restorančić gde je sela naša tinejdžerka sa psom, da nas sačeka.Nju nije privlačilo da bi se potopila i uživala u toploj vodi i masaži vodopada.To je to! Mesto o kome sam dugo sanjala.
Posle par dana uživanja u ovom predivnom kraju, napustili smo regiju Maremma i krenuli put Toskanskog mora. Zanimljiv nam je bio poluotok Argentario koji je sa tri kraka povezan sa kopnom. Prošli smo srednjim, po kome se prostire mesto Orbetello okruženo stajaćim vodom sa obe strane. Provezli smo se panoramski kroz mesto Porto Ercole i zaustavili u Porto Santo Stefano. Divno primorsko mesto sa lepom arhitekturom, kafićima i mirisima italijanske kuhinje. Ko da odoli i ne zaustavi se na dobrom ručku.
U okolici se nalazi eko park Orbetelo sa zaštićenim vrstama ptica. Put nas je vodio ka Piombinu i u blizini malog gradića Folonica, imali smo rezervisanu mobilnu kućicu u jednom kampu.Vrlo lepe i ekskluzivne kućice u Villagio Orizzonte- za svaku preporuku.
PIOMBINO
Za Piombino sam mislila da je bitno mesto zbog brodova i veza sa okolnim ostrvima ( Elba, Portoferrai). Nije mi palo na pamet da može biti prekrasan gradić, ali po ko zna koji put sam zaključila da u Italiji ne postoji ružno mesto. Drevni etrurski grad Populonija je u blizini a centar starog Piombina krasi Rivelinjo – stara gradska kapija. Antičku luku nadvisuje mračna kula a ulice dišu i mirišu. Dve večeri smo jeli u istom restoranu jer smo bili toliko oduševljeni da ga nismo hteli menjati.
Borgo antiko Piombino, izvanredna hrana i pristojne cene.
CASTIGLIONE DELLA PESCAIA
U Piombinu smo bili dve noći, praktično jedan dan i taj smo odlutali do obližnjeg starog mesta na obali- Kastiljone dela Peskaja. Simpatično mesto sa tvrđavom i divnim pogledom na reku koja se tu uliva u more. Lep gradić, šetnja uzbrdo do tvrđave i mirisi, mirisi…
SIENA
Ostatak putovanja, zaokružili smo ponovnim obilaskom obožavanih gradova- Siene, San Giminiana i Firenzze. Još dve noći smo odseli u starom gradiću iznad Firenzze- Fiesole. Odličan kamp sa drvenim kućicama i idealna veza busom od grada.Ne morate juriti parking ili plaćati lude cene za auto po garažama. Fiesole je vrlo simpatično mesto sa neverovatnim pogledom na Firencu i mnoštvom stvari za razgledanje. Zaustavite se kod vile Mediči, Rimskog antičkog teatra , Manastira San Francesco, Etrurskih grobova i rimskih kupatila i okončajte razgledanje Etrurske Toskane.
link za camping Panoramico Fiesole
Ovde se neću mnogo osvrtati na Firencu kojoj sam se vratila po treći put, jer je tema Etrurska Toskana. Pomenuću samo galeriju Ufizzi koju sam konačno posetila i neka od mojih omiljenih dela. Pošto je pas bio sa nama, ostavili smo tinejdžerku da ga čuva jer još nije sazrela da uživa u muzejima.
SAN GIMIGNANO
FIRENCA
U galeriji Ufizzi se nalazi Botičelijeva Venera koja ostavlja bez daha.Vajarska grupa „Laokontovi sinovi“ me iznenadila otkud tu jer sam je videla u Vatikanu. Još više me iznenadilo to da poseduju jako dobru repliku. Treća stvar koju sam žudela da vidim su dela prve ženske slikarke koja je primljena u Akademiju – Artemisija Đentileski. Ona je bila neverovatna u predstavama ženske patnje i uglavnom je slikala biblijske scene. Jedna od njenih najboljih slika “ Judita ubija Holoferna“ je remek delo i uživanje je bilo videti je uživo.
Naše putovanje je trajalo skoro 9 dana i bilo izuzetno opušteno i puno užitaka. Više o renesansnoj Toskani verovatno neću pisati jer je sve mnogo puta napisano.
Ja biram puteve kojima se ređe ide i o kojima se manje piše. Najbitnije od svega je što više putovati😍
Nensivoodoo travel 