Syros, vladarka Kiklada


Syros je jedno od kikladskih ostrva i njen glavni grad Ermupoli je glavni administrativni centar te grupe najlepših i najpoznatijih ostrva. Sa punim pravom! Ermupoli je toliko lep, nesvakidašnji, pomešan i originalan da zaslužuje sve epitete koji veličaju lepotu. Dospeli smo na njega ferijem sa Mikonosa i na prvi pogled se zaljubili. Na drugi smo već počeli da maštamo doći tu i živeti  pa makar čuvali mačke. Čuli smo da je za to radno mesto raspisan konkurs😁

ERMUPOLI


Tradicionalno, svaki brod  pozdravljaju zvonjavom zvona sa crkve Agios Dimitrios koja dominira liticom izvan glavnog grada. Luka Syros je bila najveća luka pre nego što se Pirej razvio. Ono što  u prvi mah nismo znali, odnelo nam je  dah u pete. Brdašce dominira sredinom grada a naš smeštaj je bio s druge strane brda. Mogli smo ležerno da odemo do njega okolo a ne pravo preko brda, nebrojenim stepenicama. Saznaš kasnije, nisi se naučen rodio. Dok smo se mukotrpno penjali uživali smo u malo drugačijoj arhitekturi od ostalih kikladskih ostrva. Ni nalik Santoriniju, Parosu, Naksosu, više podseća na Tinos i Andros, neka mešavina venecijanske i neoklasične arhitekture. Prelepo. Iz našeg divnog smeštaja, “ Hotel Konstanza“ nismo imali pogled na more već na Ano Siros, Horu, stari grad i dušu ostrva te jedan prastari akvadukt. Jedino na ovom ostrvu smo doživeli besplatan autobus do Hore. Ne znam da li je još uvek ali 2017. je bio. To smo obilato koristili do gore a nazad ponekad išli pešice što je bio još veći užitak. Čućete i zašto.








Grad je amfiteatralno postavljen i neoklasične zdrade se kaskadno sa  vrha spuštaju do mora. Tu  vas presretne skulptura krilate devojke koja predstavlja spomenik borbi i otporu u 2. svetskom ratu. Grad nosi ime po bogu Hermesu jer Ermupoli znači Hermesov grad. Sin Zevsa, Hermes je bio okarakterisan kao donosilac sreće, zaštitnik ljudi i majstor svih trikova. Prestonica Kiklada je  simbol elegancije i prefinjenosti. Zbog dugogodišnje italijanske vladavine, ovaj narod je itekako ostavio svoj pečat. Čak je i pozorište Apolon napravljeno kao umanjena kopija milanske skale. Ovalni strop je ukrašen slikama velikana klasične muzike i antičkih poznavaoca umetnosti.





Centralnim trgom dominira jedna od najvećih gradskih kuća u Grčkoj. Trg je dobio ime po narodnom heroju, generalu Miaoulisu, koji je komandovao grčkim trupama u borbi za nezavisnost. Na trgu se nalazi  spomenik posvećen njemu. Trg je okružen vilama za koje se prilikom gradnje  koristio prah od mermera. Ispod grada je mreža laguma koja povezuje građevine i verovatno je služila mnogostruko. Neverovatno bogatstvo i razvoj je pratilo ovaj grad. Pošto je glavni administrativni centar, Syros nikada nije imao potrebu da se preterano bavi turizmom i zato možete uživati u ovom ostrvu bez da ste okruženi hordama turista.




Najimpresivneja zdanja na celom ostrvu su crkve. Zbog prisustva katolika, pored pravoslavnih crkava pronaći ćete i katoličke crkve. Crkva Svetog Nikole je jedna od 5 najvećih u Grčkoj. Građena je skoro 60 godina. U njenom dvorištu pronaći ćete spomenik borcima iz revolucije 1821. godine. Ova crkva dominira u elitnoj četvrti Vaporija.


U drugoj crkvi posvećenoj Uspenju Bogorodice nalazi se istoimena slika iz rane El Grekove faze. Za nju se saznalo tek 1983. godine a pretpostavlja se da su je migranti, tokom  Grčkog rata za nezavisnost doneli na Syros. Njeno pronalaženje je u mnogome pomoglo proučavanju El Grekove umetnosti.
Pronašli smo  muzičku školu i započeli maštanje o radu u njoj. Šetnja uskim uličicama sa brojnim restoranima ili mondenskom glavnom   koja se sija od glatkog kamena donosi neopisivu radost. Svaki trenutak, udah mora i lepote na svakom koraku obdaruju vas osećajem da ste posebni.


             ANO SYROS

Svako ostrvo ima svoju Horu, dušu i one su uglavnom najlepši deo ostrva. Nisam bila sigurna da će ova nadmašiti Ermupoli i u pravom smislu te reči  nije ali nas je zato  očarala na svoj način. Malo je pusta, nema ljudi koji se guraju i muvaju kao na drugim ostrvima ali joj zato šarm bugenvilija ne nedostaje. Tesne uličice kojima su nekada hodali magarci kao jedino prevozno sredstvo iz luke do gore, sada su pretrpane cvećem i živopisnim prozorima. Na vrhu dominira katolička crkva Sveti Đorđe koja je matična crkva rimokatoličke manjine Kiklada. Ona je peta po redu na ovim temeljima jer je rušena, spaljivana, dograđivana i konačan izgled je dobila 1834. godine. Prvo su je izgradili Vizantinci u 8.veku, zatim je Mlečani  u 13. veku pretvorili u katedralu da bi je Osmanlije početkom 17.veka  spalili i obesili vladiku Kargasa. Njegov portret je sada u crkvi.






Šetajući uličicama Hore, naišli smo na muzej. Ništa o njemu nisam znala i ljubopitljivo smo ušli jer sam videla da je posvećen nekom muzičaru. Markos Vamvakaris je poznati Grčki muzičar koji je negovao folklorni pravac po imenu Rebetiko. Njegova rodna kuće je pretvorena u muzej i unutra možete videti lične stvari tog zanimljivog čoveka.

         PLAŽE SYROSA

Plaže na Syrosu vas neće raspametiti jer je pesak smeđe boje i ne stvara podlogu za rajsku, tirkiznu boju vode. Gradski prevoz ima samo 2 linije i jedna je jako zanimljiva. Iz Ermupolija vodi u krug na levo i desno. Izaberete kojom ćete stranom ići, sve su ista mesta u tom krugu samo dolazite iz dva pravca. Druga linija je do mesta Kini i nazad. Sever ostrva nije pokriven jer je nenaseljen i pust. Zbog brojnih arheoloških ostataka i visokih planina je ostavljen kao takav. Prva stanica koju smo izabrali je  Galissa i ona nam je ostala omiljena do kraja. Sva sela u tom kraju su tipična turistička sa nizovima privatnih vila i hotela. Sva su slična i sve plaže skoro identične osim što smo na kraju plaže Galissa naišli na izvanredan kafić. To je bio potpuni hedonizam, ledeno pivo, uživanje u hladu trščanih suncobrana i odlazak na plivanje kad ti sedenje dosadi. Videlo se da je tu neka stalna klijentela, par stranaca koji su se ponašali kao domaćini i mi, ubeđeni da se i mi tu uklapamo.

Sledeća mesta na toj jugo- zapadnoj strani su Finikas i Posejdonija sa nekoliko plaža. Autobus preko brda prelazi na jug i tu ćete uživati u pogledu na plaže mesta Abele i Megalos Gialosa. Poslednja stanica pred povratak u Ermupoli je vetroviti Aziolimnos. Tamo ćete se rvati sa vetrom i talasima jer istočni vetar nema milosti. Iz autobusa smo videli na ulasku u grad muzej industrije i verujem da je zanimljiv ali nas su plaže više zanimale. Na svakoj plaži smo izlazili iz autobusa i za nastavak smo ponovo morali da kupujemo kartu. Baš često smo izlazili 🙄 Jedno popodne smo odvojili da posetimo Kini jer je tamo najlepši zalazak sunca ali plaža baš i nije. Presitan, laki pesak koji ti se zavuče svuda je nešto što mene ne privlači ni najmanje. Srećom sam otkrila dva mačeta i igrali se sa njima pored fontane koja je znak prepoznavanja Kinija. U fontani je postavljena skulptura sirene zaštitnice ribara. Skulpturu je izradio čuveni atinski vajar Giorgos Ksenoulis.

Da bi obišli još neke nedostupne plaže kao što su Gramata, Delfini, pećine Ferekidis, Gria i Leonida na vrhovima planina na severnom delu ostrva  i crkve Paku i Agios Stefanos, morate iznajmiti auto ali i pored njega će vas čekati još puno pešačenja. Najimpresivnija je crkva u pećini pored mora Ag. Stefanos a sa Ferekidie se pruža neverovatan pogled. Tamo ne treba ići po najvećoj vrućini već se zaputiti u rano jutro  i pripremiti na poveći uspon. Bili smo naprosto šokirani smećem koga je bilo svuda. Totalno neobično, ko bi toga toliko tu naneo. Pala mi je čak ideja da  donosi vetar jer mi izgleda  nestvarno da veliki broj ljudi tu dolazi uopšte. Naprosto ti se ugasi onaj utisak lepote od svega što je oko tebe. Prosto mi nije bilo vredno tolike muke. Zato je crkvica u pećini i te kako bila vredna svake kapljice znoja.

Pećine na Syrosu nisu nimalo spektakularne, samo su lepi pogledi sa njih. Plaže su jedan kikladski prosek ni prelepe a ni ružne. Ermupoli je ono glavno što očarava. Syros nije bezveze dobila naziv vladarica Kiklada i bez mnogo razmišljanja bih živela tamo. Hrana u restoranima je izvanredna, po nekim normalnim cenama a smeštaj takođe jako pristupačan. Naš hotel Konstanza u divnoj neoklasičnoj kući bih svima preporučila. Iako nije u samom središtu, ima divan pogled na Horu. Nadam se da će nas vetrovi ponovo jednom naneti na lepoticu Syros.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s