Ibica za bahanalije, kakva zabluda

Da li vam se desilo da neplanirano kupite avio kartu samo zato što je jeftina? Meni se to redovno dešava! Vrlo brzo sam spremna da za čas sve isplaniram i krenem. Tako mi nalete i Ibica. Totalno nepripremljena, stigla sam samo da rezervišem prejeftini auto i nađem super smeštaj. San Antonio, vidim tamo je najveća ponuda hotela i skužim da su najlepši zalasci sunca. U ostalo nisam stigla da se udubim. Let smo imali u bednih 4 sata ujutru, što je značilo neprospavanu noć. Preživesmo ja i moj dragi sve to, sletesmo, i na aerodromu nas je dočekalo rvanje sa kokoškama u rent a car agenciji.

Pošto često putujemo, rentamo aute 5-6 puta godišnje i nama se ne isplati da bacamo novac na osiguranje. Hvala bogu, nikad ga nismo uzeli i nikad nam se ništa loše nije desilo bilo da smo vozili u ludnici u Jordanu, na levoj strani na Tajlandu, Kipru itd. Stigli smo oko 8 ujutru a ja imala rezervaciju auta od 8:30. Tačno vreme je uvek bilo pro forme, uglavnom to niko i ne gleda. Odletimo na šalter što pre, da preduhitrimo gužvu i žena na šalteru nam odmah nudi full osiguranje. Mi kategorično odbijemo i ona nas posla nazad da čekamo naše vreme! Ljuta! Malo kasnije odemo kod druge, po izgledu ljubaznije. Ista pesma!!! Mi uporni, nećemo osiguranje Onda je počela na finjaka da nam preti da ćemo i za najmanju ogrebotinu puno da platimo! Tada mi je sinulo da vraćamo auto mimo radnog vremena, bez našeg prisustva i da mogu svašta da nam napakuju. U međuvremenu je od 115 eura spustila na 93. Prihvatismo konačno po 2. put u životu da platimo taj lopovluk jer sigurno 40 puta nismo uopšte imali to osiguranje. Bog čuva budale-moje geslo, a i dobre vozače!

ELVISSA

Konačno smo se ukrcali u preslatkog novog fiću i krenuli u avanturu zvanu Ibica. Pošto je bilo prerano za odlazak u hotel, spontano smo pošli u obilazak Elvisse, glavnog mesta. Slučajno smo parkirali baš kod Dalt ville, misleći da je neki zamak. Iščekujući negde naplatu karata, shvatimo da je to stari grad. Zaspano, oblačno vreme, iz radnji polako izviruju simpatični Španci, nigde otvorenog kafića a mi koma. Šetam i spavam!

Konačno se jedan raspakova i zalegosmo u udobne fotelje da se rasanimo. Preslatko staro mesto prepuno starih zdanja ovenčanih bugenvilijama.

Središte grada Elvisse je prefinjeno, elegantno i jedno veče smo otišli u restoran na preporuku, bez rezervacije. Naravno da je bilo krcato i bez šanse da uskoro bude prazan sto. Onako razočarani krenemo dalje u potrazi za ne preskupim restoranom i sednemo na blef u drugi. Na žalost hrana nije bila ništa posebno a cene su bile neukusne za to što smo pojeli. Vrlo elegantno mesto koje se zove Hostal Park. Uglavnom, imali smo besplatnu predstavu sa nekim likovima koji su se svađali sve dok nije posredovala policija tako da nam ta skupa prosečna hrana nije mnogo zasmetala. Bila je zabavna predstava sa temperamentnim Špancima.

San Antonio

Izabrati hotel u San Antoniu je isto kao otići u Zrče na Pagu, Laganasu na Zakintosu, Kavosu na Krfu. Ludnica! Kako meni da se desi takav propust? Prvu noć smo se komirali ali kasnije!!! Bili smo u epicentru pešačke zone, hotel super sa krasnim malim studijima ali i diskoteka koja trešti celu noć. Ja brzo to iskuliram ali muž je poludeo. Inače dok se šetate uličicama, stalno vas vuku da vam ponude nešto zeleno ili belo. Cure su pokušavale da uvuku mog muža u bar na piće, pored mene koja sam zblanuto gledala. Nije se dao🤣. Scene koje smo videli idući ka obali na taj čuveni zalazak sunca su očajne. Ljudiiii, mi smo se mnogo bolje provodili u našoj mladosti. Gomile cura u grupicama, sede na obali pored čuvenog Mamba gde trešti haos muzika, opijaju se i onako razgolićene pokušavaju da privuku pažnju. Dečki pak luduju i nije ih briga za ženske. Jednu neistetoviranu osobu nisam videla. Baš je to žešće moderno! Ja jesam u godinama ali sam jako savremena i pitam se kuda ide ovaj svet!

Zalasci sunca su stvarno za desetku. Svako koga zanima provod, San Antonio je pravo mesto. Gradić je simpatičan i lepo uređen, restorana poprilično sa normalnim cenama i nisam dobila osećaj da je Ibica preskupa. Link hotela koji preporučujem:

PLAŽE

Vozeći se ostrvom, bili smo očarani borovinom posvuda. Kao da je neko prosuo pino silvestre, miriše i miriše. Danima smo obilazili plaže na sve četri strane ostrva i predstaviću vam neke. Prelepe su sve ali moj favorit je Cala San Vicent. Do nekih niste mogli prići jer je parking pun i ne dozvoljavaju pristup ni blizu. Pametno! Tako smo promašili Saladetu i vratili joj se predveče da je bar vidimo. Ako želite na nju, samo se zaputite rano ujutru.

Cala de Benirras, lepa peščana uvala sa gužvom.

Portinatx, lepa plaža sa još lepšim restoranom „Zulu“, za svaku preporuku.

Cala de San Marca sa pećinom u blizini, poprilično izložena vetru.

Cala de San Vicent, moj favorit. Lepotica sa najlepšom bojom mora. Čudesna, kao boje Jonskog mora.

Aigues Blanques, istočni vetar i ludi talasi. Pogled na impozantnu stenu Paller des Camp.

Platja des Figueral, druga strana Paller des Camp.

Platja des Canar, previše urbana kao i većina plaža.

Cala Lenia i Cala Longa su slične tako da ću prikazati još par plaža na jugu od San Antonia. Specifične su jer su litice iznad njih i prilaz je naporniji ali to ne sprečava navalicu.

Cala Bassa, prenatrpana i puna prodavaca. Brzo smo pobegli sa nje.

Cala Compte, egzotična i originalna sa predivnim vetrovitim restoranom Sunset Aschram. Baš prelepa!

Cala Lentia

Cala Codolar sa nizom stepenica.

ZANIMLJIVOSTI IBICE

Pored lepota ovog predivnog ostrva, otkrili smo i neke zanimljivosti. Usred jedne nedođije do koje smo se dovezli autom u strahu dal će ostati čitav (iako nas je i bilo briga pošto smo, jelte platili full) pronašli smo nekakvo svetilište. Can Soleil, gomila megalitnog kamenja poređanog u krug. Ovo je najdramatičnija instalacija na ostrvu. Vidi se da je moderna tvorevina, sa iluzijom pozlata na vrhovima i proguglamo te saznamo da je taj projekat naručio neki bilioner Guy Laliberté koji obožava Ibicu.Osnivač Cirque de Soleil naložio je umetniku Andrew Rogersu da stvori ogroman prostor i vreme-brzinu svetlosti. Nalik Stonehenge i vrhovi su optočeni 23.karatnim zlatom, nije iluzija. Inače je ostrvo svojevremeno bilo Meka za hipike i danas postoji hipi pijaca u blizini gradića Santa Eularia, ali radi samo jednom nedeljno.

U toj pustari smo produžili potragu za vratima za Can Soleil, takozvanom portalu sunca. To je tek zanimljivo, par vrata koja ne vode nigde. Jedna su bila prelepa, izrezbarena arapskim intarzijama a predeo između njih obložen mozaikom. Neko se baš zaigrao i napravio svoju viziju nečega. Svako u svojoj mašti može da dočara kuda vode ova vrata.

Pećina na Ibici, Cova de San Marko je nešto što možete i preskočiti. Nije vredna skupih ulaznica, ali već kad smo bili u blizini, odosmo. Nema previše stalagtita, par malih jezeraca i vodopad koji je jedini spektakularan. Uz njega puste muziku i raznobojne svetiljke pa tek onda vodopad. Dobar marketinški trik ali izgleda lepo.

Mestašce Sant Miguel de Balansat je mali gradić usred ostrva i prava turistička oaza. Tipične belo-žute kućice, mnoštvo kafanica šmekerski uređenih, trg, crkva i sporadični turisti. Slatko i prijatno za šetnju. Crkva je na brdu i par nekih skulptura vas mami da se slikate iako pojma nemate ko su ti likovi.

Kolumbovo jaje je još jedna mala znamenitost Ibice. Nalazi se na kružnom toku na ulazu u Sant Antonio.

FORMENTERA

Neizostavno je morate posetiti! Ja se bavim idejom da jednom dođem specijalno na nju i nauživam se. Otišli smo na jednodnevni izlet, izrentali motor i krenuli u obilazak. Ostrvo je malo ali za jedan dan smo ga ipak samo malo okrznuli. Dovoljno da vidimo koliko je lepo.

Najpoznatija plaža Platja de ses illetes se pruža u vidu rta prema Ibici. Ogromni peščani sprudovi i azurno, prozirno more. Iz glavnog mesta La Savina, put vodi pored velikog slanog jezera u kome se smenjuju boje. Slikala sam u vožnji jer je sunce neizdrživo peklo.

Soline na Formenteri

Obišli smo Platju de Levant s druge strane rta i sledeću u mestašcu Es Pujols. Izmišljeno, da se istopite i pitate šta će vam Maldivi i maltretiranje do njih.

Otišli smo malim motorićem po nekom čudnom, napetom putu do južne strane ostrva i vetrovitog Calo des Mort. Tokom vožnje sam se mislila da li ćemo ostati čitavi jer je vetar divlje šibao! Ogromna dugačka plaža, talasi idealni za surfere i sporadični restorani. Pontoni po vrelom pesku pomažu da ne zaglibite po velikanskim peščanim dinama.

Baleari su prelepi i stvarno ne znam koje bih ostrvo izdvojila kao najlepše. Mislim ipak Mallorcu iako još Menorku nisam videla. Još samo jedan Sredozemni biser mi je ostao.