Sejšeli za srebrni honeymoon

Source d’argent

Pitala sam muža krajem novembra gde će da me vodi sledeće godine za srebrnu svadbu. Reče on da je to prošlo ovog novembra, jer se računa od dana kada smo počeli da živimo zajedno a ne od kad smo se venčali!!! Pošto nismo mogli da se usaglasimo, rešim ja da slavimo celu godinu i tako ga sočno preveslam. Novogodišnji praznik imamo 12 dana raspusta a ja da ne odem nigde. Pa grehota! Pošto sam u zadnjem trenutku počela da planiram, nisam baš naletela na jeftine karte. Dilema je bila Indonezija ili Sejšeli, pošto je to jedino bilo za iole pristojnu cenu. Pošto mi se činilo premalo 12 dana za Indoneziju, prevagnuli su Sejšeli.

img_20190115_224334
Spremni za ronjenje

Sejšeli su drevna ostrva u Indijskom okeanu. Bili su pod raznim dominacijama ali su Francuzi ostavili najdublji pečat.Sam kreolski jezik je neka kreacija izvitoperenog francuskog.Valuta je rupi i za 1 euro dobiješ 15 rupija. Kad smo meštanima govorili kako žive život iz sna, belo su nas gledali!

Danima sam proučavala veze između ostrva, jer mi naravo nije palo na pamet da idem samo na jedno. To je ispalo malo komplikovano, tamo brodom, nazad avionom, sve sam iskombinovala ali o tom po tom.

Grande Anse

Kako bilo da bilo, krenuli smo preko Dubajia za Mahe. Dubaji ima aerodrom kakav do sada nisam videla- velelepan i ogroman. Sve je naravno preskupo osim limenki soka od guave koji smo tu otkrili. Ona nam je omiljeno tropsko voće i lepo smo se mi snabdeli desetinom limenki za Sejšele.

Planina Morne

U Mahe smo prispeli u rano jutro i već nas je čekao čovek sa autom koji smo iznajmili. Jedan nezaboravan detalj mi se desio kad smo izašli iz aviona i stali u red za pasošku kontrolu. Iako me muž tri puta u avionu pitao jel sam spakovala telefon koji sam punila na sedištu, spakovala sam kabal i nešto mi odvuklo pažnju pa telefon zaboravila. Ja samouverena da sam ga spakovala! To mi se još nikad nije desilo ali 25 godina braka verovatno utiče! Sreća je da sam opazila njegov nedostatak dok smo stajali u redu. Pomahnitalo sam prišla nekom radniku i rekla da moram nazad u avion. Čovek me umirio, pitao za broj sedišta i javio nekome.

Dok smo završili kontrolu, oni su došli s mojim telefonom. Uf kakav početak! Mislila sam se šta li će još biti, jer sam već imala malu traumu za predstojeće veze između ostrva koje su mi bile na knap. A sve karte sam već platila!!!

MAHE

Vila Cella

https://www.booking.com/hotel/sc/cella-villa.en.html?aid=1638366&no_rooms=1&group_adults=1

Čovek koji nam je iznajmio auto nas je odvezao do kuće u kojoj smo rentali apartman. Pošto sam se preko mejla sa gazdom apartmana dogovorila za auto, mislila sam da je to i vlasnik kuće. Moj uslov je bio da preuzmemo auto na aerodoromu a da ga vratimo za tri dana u luci i zato mi posle bilo čudno, zašto nas je ovaj čovek vozio do kuće a posle čekao da dođu po njega?! Mogli smo i sami!!

Apartman sam izabrala u središtu ostrva sa predivnim pogledom, malo dalje od plaža pošto smo imali auto. Krasna pozicija za obilaženje. Bilo je predivno od domaćina da su nas pustili u apartman odmah, tako da smo se komirali do dobrog popodneva.

Za Mahe sam mislila da nije ništa posebno jer se Sejšeli uvek predstavljaju plažama na ostrvima Praslin i La Digue. Kakva nepravda! Na kraju putovanja sam zaključila da nam se Mahe mnogo više sviđao od Praslina. Saznaćete i zašto!

Središte ostrva okupira čudesna planina Morne. Vožnja po levoj strani uzanim putevima, vrlo često oivičenih provalijama, bez zaštite i svetlosti je bila više nego traumatična. Svaka čast mome dragome kako je to podneo! Ja se nisam ni htela okušati jer je auto bio automatik. Još i to!

Čudesno bilje svuda

Prvo popodne, nakon raskomiravanja smo se spustili na najbližu plažu Anse la Mouche. Oseka i puno korala su učinili da nam nije baš bila privlačna. Produžili smo ka jugu i ostali na lepoj Bay Lazare da uživamo u zalasku sunca.

Bay Lazare

Pošto smo bili odmorni, krenuli smo u glavni grad Viktoriju, preko planine. Po debelom mraku je to bilo baš neprijatno iskustvo. Tesni, strmi, krivudavi put, potpuni mrak bez ikakvih svetlosnih signala. Dobro smo prošli!

Sat u centru Viktorije

Viktorija je sva blještala u prazničnom ruhu. Prošetali smo glavnim trgom gde dominira sat. Uz put smo videli i nacionalni muzej koji je bio naravno zatvoren u ovo doba.

Hindu hram u Viktoriji

Čula sam za hinduistički hram i dobro smo se provrteli po centru dok ga nismo pronašli. Vrlo ljupko izgleda. Žao mi je bilo što narednih dana nismo opet svratili da ga vidimo po danu. U parku je sve bilo u znaku novogodišnjih praznika- deda Mraz, jelke, pokloni.

Novogodišnji ukrasi u parku

Ujutru nas je na terasi dočekao tanjir voća i kolača. Gazdarica je mislila na nas za Božić! Prve komšije su nam bile mladi par na medenom mesecu, iz Bocvane. Pozvali su nas da im se pridružimo na večeri jer imaju previše hrane a sutra odlaze. Baš smo se smejali kako jeftino prolazimo.

Ovaj dan smo planirali da obiđemo plaže na jugu i one na istoku koje smo videli juče iz auta. Anse Royal je zanimljiva zbog malog ostrva do koga ljudi pešače kad je oseka.

Anse Royal

Pošto je na istoku bila oseka i plićak, krenuli smo ka upoznavanju juga. Dovezli smo se do krajnje tačke i produžili pešice do takozvane Policijske plaže. Sreli smo jedan par putem i pitali ih dal je vredna tolikog hodanja. Rekli su da je, ali je prevruće jer nema hlada.

Veličanstvena, ne prelepa. Posle onih plićaka, ova plaža je divlje mamila svojim urnebesnim talasima. Stajalo je upozorenje o opasnosti za plivanje ali ko još to gleda!

Police beach

Krasan kupanjac i pokret dalje. Bacili smo pogled na neuglednu malu policijsku plažu i prošetali poznatom Anse Intendance. Na njoj je bio sladak bič bar, baš pored sliva rečice u more. Na Anse Takamaka smo samo bacili pogled iz auta ali nije nas primamila kao sirena.

Anse Intendance

Sledeća plaža Anse Solei je bila pravi biser i na njoj smo se malo duže izležavali. Pridružila su nam se tri mala psića za koje sem keksa, nismo ništa drugo imali. U toj preslatkoj uvali sa nizom kafića, uživali smo u interesantnom zalasku sunca.

Anse Soleil

Večera sa mladim susedima je bila divna. Pripremili su kari od piletine i rižoto od džigerica. Gazda nas je častio šampanjcem i ja sam im tad rekla da mi imamo srebrnu svadbu na šta me muž izblamirao pitanjem zašto lažem!!! Pa ove godine je, zar je bitan dan! Uglavnom, saznali smo da u Bocvani ima Srba, čak su jednog i poznavali!

Ostrvski busevi lepo funkcionišu ali upoznavanje sa njima smo ostavili za treće ostrvo. Kad imaš auto, slobodan si i možeš da odeš skoro svuda. Vegetacija na ostrvima je kao da si u rajskom vrtu. Svo egzotično cveće ( difenbahije, dracene, hibiskusi, Adami i Eve) koje vidimo po našim cvećarama, ovde slobodno raste. Par puta smo na nebu ugledali crna krila ogromnih slepih miševa koji su ovde domaći.

Za poslednji dan na glavnom ostrvu Mahe smo ostavili severo-zapadnu obalu. Bilo je tu previše plaža tako da sam konsultovala net i izabrala one koje su vredne viđenja. Prvo smo se zaustavili u predivnoj maloj uvali Anse Louis. Na njenom ćošku se nalazi hotel Maya sa egzotičnim bungalovima i paprenim cenama.

Anse Louis

Sledeća, Grande Anse nas je takođe očarala.Tu smo videli ogromne ribe koje su ribolovci prodavali za bagatelu. To je jedino što je na Sejšelima bilo jeftino. Na svakom koraku su bili super marketi ali skoro duplo skuplji od naših. Kad si turista, moraš na to da navikneš ali nije mi jasno kako lokalci to podnose!

Grand Anse

Na kraju puta je plaža Port Launey iza koje se isprečila planina i put se tu završavao. Morali smo nazad i zaustavili smo se na jednom čudesnom mestu sa crkvom. Brza rečica se uliva u lagunu Anse L’Islette, prepunu malih ostrva. Na jednom od tih ostrva se snimaju rialiti šouovi i videli smo aktere. Šetnja po toj slatko-slanoj vodi je bila pomalo i opasna.

Anse l“islette

Konačno smo po danu prešli preko planine i uživali svim čulima. Put je manje strahotan kad ga jasno vidiš i predeli su kao iz neke egzotične bajke. Prošli smo mimo Viktorije i opet zavili na zapad prema poznatom mestu sa gomilom hotela – Beau Valoone. Razočarenje! Ogromna plaža, plitka voda i restoran Baobab u kome smo planirali da ručamo, prepun.

ptr
Beau Valoon
Hotel Sunset

Nastavili smo do Sunset plaže i uživali u kafici u prekrasnom hotelu.

Sunset beach

Kad naiđeš na prelepu plažu, prosto ti se ne ide sa nje. Ja se ipak oduprem toj želji, jer sam željna da što više vidim. Čekao nas je severni deo ostrva. Spustili smo se preko nečijeg dvorišta do plaže Machabee i osetili bes severnog vetra.Veliki talasi i puno stena su delovali negostoljubivo. Sigurno je ujutru situacija drugačija!

Machabee beach

Pošto se već smrkavalo, nastavili smo ka Viktoriji i stali na ogromnoj plaži Nord Ist point. Zalazak sunca na istoku uvek daje specijalne pastelne boje.

Nord-Ist point – ono kad paraš oblake na nebu

Konačno, pošto smo završili planirani krug, otišli smo blizu veštačkog ostrva Eden island u Breez caffe na večeru. Divan ambijent, izvanredna hrana i pristojne cene. Konobarica, mlada kreolka je tako divno mirisala da sam je morala upitati koji parfem koristi. Srdačno mi je odgovorila: „Bulgari rose“.

IMG_20190118_120623.jpg
Breez caffe

Došao je dan seobe na ostrvo La Digue. Kad sam kupovala karte, za vreme koje mi je odgovaralo nije bilo veze sa jednom kompanijom već smo morali na Praslinu da menjamo brod. Imali smo samo 15 minuta vremena za to preletanje i kad sam videla kako protiče čekiranje i ukrcavanje, pomislila sam da nema šanse da stignemo. Sve po avionskoj proceduri, uzmeš bording karte, predaš prtljag… znoj me oblio od panike. Propašće mi karte, ali hajde! Te sa Praslina za La Digue i nisu bile toliko skupe kao ove do prvog ostrva: 28 povratna La dig-Praslin, jedan pravac Mahe-Praslin 50 eura za jedan sat vožnje a avionom 64 (po osobi). Prilikom ukrcavanja, zamolila sam radnike na prtljagu da mi stave kofere što bliže izlazu. Stigli smo na Praslin i ja sam odjurila da čekiram nove karte a muž je čekao kofere. Sreća pa smo sve hitro završili i ukrcali se na brod. Tada sam videla da su svi opušteni i da ne kreću sve dok i zadnji putnik ne uzme prtljag. Džabe sam paničila!

img_20190108_1038158428830913200642614.jpg
Source d’argent

LA DIGUE

Sećate se onog tropskog raja koji se pojavljuje u bezbrojnim reklamama i putnim časopisima. Ovde je, sa zelenim vodama od žada, očaravajućim uvalama okruženim predivnim plažama a u srcu ostrva smaragdno brdo obmotano zamršenom džunglom. Najlepši od svega je saobraćaj biciklima po lepo popločanim putevima jer je ostrvo dugo svega 5 km. Sačekao nas je čovek u luci, preuzeo kofere i dao nam po bicikl. Pratili smo ga do pansiona Hibiskus koji je prevazišao sva naša očekivanja. Bungalovi su bili ukusno opremljeni i bilo je apsolutno svega, čak i suvišnih ležaljki na balkonu, par sličnih na terasi, peškiri za plažu.

IMG_4534.JPG
Pansion Hibiskus

Kuhinja opremljena svim potrebnim ali nama se nešto nije mililo da gubimo vreme tu. Odmah smo krenuli ka najlepšoj plaži Source d’argent- izvor novca (srebra).

img_20190108_103835-effects

Jurcanje biciklama je bilo prva liga. Sledeći mapu, došli smo do ulaza u Nacionalni park (farma) gde uzgajaju razno bilje i čuvaju kornjače . Platili smo ulaz koji važi dva dana i produžili kroz park, zasade vanilije i drugih čudesnih biljaka.Tu se nalazi gigantska stena oko koje žive ogromne kornjače.

Malo smo se mazili sa njima i odleteli ka dugo priželjkivanoj plaži.

img_20190108_144611
I ovome smo bili svedoci

Ogromne stene koje izgledaju kao okamenjeni dinosaurusi, razbacane svuda. More ko more tj. Indijski okean, lepe ali ne spektakularne boje. Možda zato što je bilo oblaka, ali ipak mislim da čaroliju toj plaži daju stene.

IMG_20190118_145925.jpg

Ponela sam u torbi moje omiljene sandale marke Art koja me uvek prati svojom udobnom obućom i napravila slike u njima, za svoju sestričinu Anu, kojoj je bio rođendan.

img_20190112_190813

Uveče smo se odvezli u deo sa restoranima i večerali u jednom indijskom. Prilično skupo ali to je La Digue. Mrak, neosvetljene ulice, biciklisti takođe bez svetla i sve savršeno funkcioniše. Ponegde neki osvetljeni izlog. Svi jure i nema sudaranja, opušteno i bez evropske panike. Prijatno nas je iznenadio nedostatak gužve svuda, iako je bio top termin. Sejšeli čuvaju svoju prirodu i ne dozvoljavaju masovni turizam.

btr

Sutradan, posle čišćenja organizma velikim količinama egzotičnog voća koje ima pravi ukus, otišli smo opet na najlepšu plažu da bi je videli u jutarnjem svetlu.

btr

Voda je bila pretopla jer preovladava plićak. Ronili smo malo i jurili ribice ali ih nije bilo u velikim količinama kao kod nekog većeg koralnog grebena.

img_20181227_165309-effects

Krenuli smo ka sledećim plažama na jugu i bili zatečeni usponom od 300 metara. Baš je bio naporan put i ludački spust do plaže Grand Anse. Svako ostrvo ima svoju Veliku i malu uvalu.

Grand Anse na La Digu

Ponovo upozorenje zbog talasa i oduševljenje velikom vodom.Tu smo se stvarno nauživali. Nije bilo prirodne hladovine, već ovde, onde improvizovani vigvami od palminog lišća. Sve skupa me najviše oduševio nedostatak ležaljki i suncobrana na svim ostrvima. Na većini plaža imate prirodni hlad i nema urbanizacije. Lepota!

Petit Anse na La Digu

Muža sam često kritikovala kako ne zna da slika, pola slike pesak a na drugoj polovini ja, more, nebo. Rešio čovek da se popravi i sledila je serija slika gde mi je skratio noge pa sam izgledala kao pored foto tapeta.

img-20181228-wa0006

Na toj plaži je bio restoran Loutier coco i saznali smo da za 20 eura jedeš koliko hoćeš. Otišli smo i pitala sam glavnu na šanku šta sa onima koji malo jedu. Rekla mi je da ćemo se dogovoriti. OK rekoh, hajde da vidim. Stvarno mi je idiotski razbacivati se parama ako nisi žderač. Pošto mi stvarno jedemo malo, za moje pojme normalno, žena je to videla i naplatila nam za trećinu manje. Snađi se!

img_4648-effects

Popodne se moj dragi izvalio u vigvamu i zaspao a ja, nemirna duša otplaninarila sam do sledeće plaže“ Mala uvala“! Tu je bio naporan stenoviti prelaz preko brda ali vredelo je. Iskupala sam se malo i vratila nazad bez da sam otišla na poslednju uvalu Anse Cocos.

Kasnije smo pravili kule u pesku, gađali se bombama od peska i svi oko nas (a nije ih bilo mnogo) su se smejali matoroj deci. Kotrljali smo se po prelepom belom pesku i nauživali na najlepšem ostrvu na svetu.

IMG_20190118_145951.jpg

img_20190112_190948

U povratku smo se ludačkom brziom sjurili nazad u mesto i uz put stali u kafić na ceđeni sok od manga i guave. Pošto smo promašili put naleteli smo na crkvu u steni. Jako zanimljiva! Jedino su mi smetale ogromne količine veštačkog cveća pored onolikog prelepog prirodnog. Ovde na La Digu nema saobraćaja samo poneki kamion i autići za golf igrališta.

img-20181228-wa0012

Zadnji dan do polaska broda smo otišli na severnu stranu mesta i iskulirali se na jednoj plaži koja je bila onako obična ali sa kornjačama kao uličnim ljubimcima.

IMG_20181229_113454.jpg
Ulični ljubimci

Potrpali smo kofere na bicikle, jer nije bilo čoveka da nam ih vozi i zahvaljivali se svojoj pameti da uvek putujemo sa malim koferima i nikad ne preterujemo.Teško je poverovati ali u tom malom koferčiću ja sam spakovala 6 haljina, 3 majice, 3 šorca, pantalone, veš, peškir za plažu, dva para sandala i neseser. Ja ne znam šta ljudi trpaju u ogromnim koferčinama.

IMG_20181228_165234.jpg
Petit Anse

Na brodu smo otišči na palubu i čudili se zašto je prazna.Pogled na gusto obmotan crnim oblacima Praslin nam je sve kazao. Ušli smo unutra i doživeli prvi pljusak. Čitala sam da je decembar kišovit ( nakon što sam kupila avio karte) ali ovaj put smo imali sreće da nije bio. Pljusak je trajao 10 minuta, taman koliko i vožnja do mondenskog Praslina.

PRASLIN- Prale kako ga zovu lokalci

Praslin je poznata turistička destinacija međutim posle prva dva ostrva, nije nas specijalno oduševio. Ovde smo odlučili da koristimo ostrvski bus i odmah ga ulovili u luci. Postoje samo 3 linije i imali smo sreće da sve voze pored Grand Anse, gde smo imali smeštaj. Luksuzni apartman od 70 kvadrata u kompleksu Praslin holiday nas je oduševio.

Praslin holiday apartments

Kad smo na plaži ugledali ribara sa svežim ulovom, odmah smo odlučili da konačno koristimo kuhinju. Dve ogromne ribe za 6 eura i hrana za tri dana. Sve potrebno smo kupili i voća u izobilju.

Na recepciji su nam rezervisali ulaz na plažu Georgete na koju možete da uđete samo kroz hotel Lemuria.

Jurim krabu po golf terenu

Ujutru smo busom stigli za 10 minuta i pešačili još pola sata pored ogromnog golf terena. Na terenu smo ugledali veliku krabu i malo sam se jurila sa njom.

IMG_20190118_111202.jpg
Anse Georgette

Anse Georgete je lepa plaža ali već je bilo teško da nas nešto oduševi. Ostali smo tu celi dan i sreća da je bio jedan prodavac voća koji nam je naseckao miks na palminom listu. Bilo je tu manga, papaje, kokosa, džek fruita,ma lepota!

Anse Lazio

Sledeći dan, ponovo celi dan na čuvenoj Anse Lazio. Bus je vozio skoro celi sat do Zimbabve stanice i odatle ponovo pešačenje i to preko dobrog uspona. Prelepe stene, čarobna boja vode i peckanje! Ostalo nam je nejasno šta nas je to peckalo u vodi. Gledala sam i ostale ljude kako se razvrću oko sebe. Sreća pa je na toj plaži jedan divan kafić u šumici, sav u stenama.

IMG_20181231_120850.jpg
Honesty bar

Kasnije smo saznali podatak da se na plaži Anse Lazio, jedini put u 50 godina, desio napad ajkule.Bilo je to 2011. i nastradao je mladi par na medenom mesecu.Dobro je da to nismo znali pre odlaska na tu plažu.Ostrva su uglavnom zaštićena koralnim rifom,samo ponegde on ne postoji.Retko, se desi da zaluta ajkula, skoro nikad ali …

Anse Lazio

To veče je bio doček Nove godine. Napravili smo si lepu večericu i kasnije izašli do plaže, gde se okupila gomila mladih na fešti. Još prethodne večeri su nas zvali da im se pridružimo sutradan jer smo otkačeno plesali na doku. Takamaka, sejšelski rum je doprinela ludom raspoloženju!

Ponovo reklama za Art sandale koje su vrhunac udobnosti!
Grand Anse u Praslinu

Prvi dan Nove godine i naš poslednji dan smo obišli još dve planirane destinacije. Cote d’or, poznata zlatna obala i ponovo neispunjenje očekivanja. Tu sam konačno videla par ležaljki od hotela i ta urbanost nas je verovatno odbila.

Seli smo u čuveni Art caffe koji je izuzetno originalno dekorisan.

Caffe des Arts

Pošto nam se baš i nije sviđala plaža, produžili smo na sledeću Anse Boudin koju smo juče videli iz busa. Ona je stvarno prelepa i postala nam je favorit na Praslinu.

img-20190103-wa0011
Anse Boudin

Buseve su neki šoferi vozili divlje , naročito preko brda i doline Valee de Mai koja preseca ostrvo. Turisti su sliazili tu da bi šetali džunglom i videli čuveni cocos „Coco de mer“ koji raste jedino na ovom ostrvu.Većina stanovnika su kreoli ali ima i dosta Indijaca. Uticaj Francuske se ogledao u sređenim gospođama koje su na visokim petama ulazile u bus. Svi mirišu, nikog nisi osetio da je oznojen! Fascinantno kakva kultura!

IMG_20181230_103707.jpg
Živa ograda od hibiskusa

Za povratak sam izabrala kombinaciju zaustavljanja u Istanbulu i taj metež, živost i lepota su nas skroz razdrmali.

naselje Fener

Sejšeli su za svaku preporuku za medeni mesec ali ako hoćete jeftiniju varijantu, dovoljno je da odete samo na Mahe. Brodovi između ostrva su jako skupi ali ipak, kad ste već tu, napravite izlet na La Digue! Meni se činila bolja varijanta da se selimo jer mi je tako zanimljivije ali možda i napornije.Kako god, uživaćete u svakom slučaju jer Sejšeli su jedinstveni!

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s