Mala zelena na Folegandrosu

Izvinite odmah zbog česte pojave male zelene haljine ali kao što bik kidiše na crveno tako moj muž na zeleno!

E sad, pošto sam se izvinila zbog retkih slika bez mene, krenuću od mesta pronalaženja ove čudesne boje, koja me podseća na Folegandros. Ostrvo Milos nam je bilo treće po redu u našem skakutanju po Kikladima i jedne večeri na njemu, čežnjivo me zvala divna haljinica iz izloga. Slagala sam muža da treba da je kupimo ćerki i on sav sretan ulete da se cenjka. Uglavnom, posle Milosa, nastavili smo ferijem na sledeće ostrvo u našoj niski bisera i ja naravno sa svojim trofejom.

Kada se brod prikrada ostrvu, skoro je nemoguće ugledati Horu, koja se sakrila na litici, uljuljkana kao u ljusci od jajeta. Vidite samo gola brda i pitate se šta je to tako ozloglašeno čarobno na njemu. Saznaćemo, samo da se iskrcamo.

Link apartmana:

https://www.booking.com/hotel/gr/coral-apartments.en.html?aid=1638366&no_rooms=1&group_adults=1

Uvek biram smeštaj u luci, da bi se otarasili prtljaga i nekako mi odatle sve počinje.U selu Karavostazi je luka i početna stanica busa, par taverni, apartmana i solidna plaža ogrnuta tamarisima.

Smestili smo se u drugom redu do plaže. Lepa kuća sa nizom bungalova iz kojih smo imali krasan pogled na more i preglasne susede. Koga drugog nego Italijane!Obično srećemo Francuze na Kikladima ali ovoga puta temperamentne komšije!

Jedva smo čekali odlazak u Horu i otpravili smo se na bus. Ostrvo je jako malo i zato smo odlučili da ne rentamo ništa jer je sve pokriveno ostrvskim busom. Uspon je popriličan kroz gola brda i neočekivano se pojavljuje grad. Na prvi pogled ništa spektakularno sem crkve na brdu koja dominira pejzažem. Dok ne zaroniš u mesto!

Šarmantna, starinska i istovremeno kosmopolitska Hora a unutar nje Castro, koji je na drugim ostrvima kameni a ovde potpuno beo. Slike Castra su uglavnom znak raspoznavanja Folegandrosa. Par bakica je sedelo na stepeništu i odmeravalo nas, zajedno sa gomilom specifičnih kikladskih mačaka. Izgubili smo se po uskim uličicama i napajali oduševljenjem.

Iz Castra, normalno što sledi je odlazak do crkve. Dugi vijugavi uspon, magarići koji se nude da vas nose al ja ih radije samo mazim.Sama put do crkve je proces uživanja.Meltemi vam vijore kosu, osećate mirise sasušenog bilja i sunce na oproštaju.

Crkva je kao iz filmova. Nakon što se povratiš iz meditacije izazvane mirisoma tamjana , ponovo uroniš u oazu Hore koja je za razliku od golotinje ostrva, sva zelena, kao moja haljina!

Uveče ne možeš naći mesto u silnim tavernama! Zato sačekaš na litici obožavajući sunce na zalasku! Sa klifa koji se strmoglavljuje u more, pogled se pruža na stepenasta polja koja vas zavaraju da mislite da ste negde u Aziji. Atmosferu je upotpunjavao tip koji je svirao na čudesnom instrumentu hang koji izgleda kao poklopac za sač. Vibracije i odzvanjanje zvona su se preplitali sa čudesnim odbljescima sunca.

Kruže glasine da je skupo ali preteruju jer ima svega za svačiji džep kao i na Mikonosu, Santoriniju… Stvarno je zanimljivo da u velikom broju šarmantnih i prefinjenih restorana, jedva dobiješ mesto. Hrana divna ali ništa spektakularno novo nismo probali. Na žalost nije bilo u ponudi morskih specijaliteta (bar tu gde smo jedva našli mesto) već lokalnih jaganjaca i ja sam se odlučila za moj omiljeni meze gde kraljuje feta grill.

Narednih dana smo obišli par plaža oko luke Karavostasi. Tu su lepe a do onih prelepih se stiže čamcem. Plaža Vardia ima strmi prilaz odmah u mestu a do kampinga koji je na plaži Livadi, vodi vas lepa šetnja uz obalu, pored plaža Latinaki i Puntaki. Katergo je najpoznatija i većina turista ide čamcem na nju. Meni je bila najlepša Agali koja je toliko čista i izolovana da osećate kao da ste na kraju sveta. Azurna boja mora koja mami i mirisi iz istoimene taverne sa morskim bezobrazlucima vas izlude. Sa ove plaže možete otpešačiti do dve divlje, nudističke Glifos i Fire. Malo pentranja vas čeka ali dobićete samo izolovanost i ništa više.Tu sam videla ponudu za smeštaj bez elektrike sa uljanim lampama!

Nama se uvek dešavaju neke dogodovštine jer karma je čudo. Opet scena: to nam je četvrto ostrvo u nizu i nigde ne čusmo trag nekog našeg jezika.Već me jezik boli od Francuza i Engleza i moje simbioze ta dva jezika s kojom se najbolje sporazumevam s Talijanima! Konačno na plaži čujemo neke Slovence i mi brže bolje da stupimo u kontakt a moj muž onako dobronamerno: „Čudo niste u Hrvatskoj“!? Tip ga mrko pogleda i odbrusi mu:“ A vi što niste tamo“ i odpliva od nas! E reko, svaka čast na diplomaciji. Posle ja odoh do žene i mi se krasno ispričasmo o tome kako su putovali iz Ankone brodom, pa kopnom preko Peloponeza do Pireja i opet brodom te dospeli na Folegandros! Slovenci su čudo u putešestvijima. Oni ili puno putuju il ne mrdaju nigde! I celih 12 dana su oni u kampu na Folegandrosu! Može i tako, kuliranje! Nama bila dosta tri za tako malo ostrvo i ne znam kad će doći repriza istog! Ipak nije to Sardinija ili Krit pa da mu se vraćamo više puta! Još mnogo toga treba videti!

U Horu smo dolazili i ujutru i uveče, morala sam malo i da promenim haljinu. Kažu, ako hoćete da upoznate prave Kiklade, dođite na Folegandros. Apsolutno se slažem. Dobro je povezan sa nekolicinom ostrva i svakodnevnim polascima za Pirej. Svako ostrvo me iznova raspameti i sanjam da mu se vratim ali ne znam kako ću stići. Još mnoga čekaju da se moje voodoo kockice slože😂