Slike Terseire bez čitanja ovde:
Kada smo se iskrcali na Terseiru, jedno od Azorskih ostrva, zapljusnuo nas je takav miris da smo se samo oduševljeno zgledali. Celo ostrvo miriše i miriše, sve cveta i opija. Kako smo to mi dovde došli, evo da objasnim. Kada želite da na jednom putovanju vidite što više, mora da rade brzi prsti i da istražujete, čekate, kibicujete. Od svih silnih kombinacija, mislim da sam napravila najbolju. Let preko Lisabona do Terseire, sa nje na Sao Miguel preko Horte gde imate stop od 7 sati, taman da prečekirate i to maleno ostrvo i konačno povratak preko Porta gde smo se zaustavili na 2 dana. Idealna kombinacija i jurnjava karata za 6 letova i četiri osobe. Pošto sam sve to platila 800 eura loveći ih pojedinačno jednog crnog petka, ili u autu u vožnji, čak i na jednom drugom putovanju, bila sam prezadovoljna. Trebalo je još da se sastanemo! U Beč sam došla sa mužem, sačekali smo sina koji je doleteo iz Niša, ćerka iz Pariza krenula vozom do Amsterdama pa otuda letela za Beč i kada smo ih konačno polovili i odahnuli, krenuli smo na novo letenje.
TERSEIRA
Kao što sam započela, mirisi su nas pratili sve vreme iako je ostrvo prepuno krava. Februar je, sve cveta i buja. Sledeće oduševljenje je bilo kućom koju smo iznajmili. Već smo se dogovorili s vlasnicima da će nas ključ dočekati na određenom mestu i ta vrsta poverenja nas uvek oduševi. Uopšte se nismo sreli, samo su nam jednom poslali sliku kako izgledaju maskirani na karnevalu. Još dok smo se vozili prema kući kroz glavni grad Angra do Heroizmo sretali smo gomile maskiranih i veselih ljudi. Kućica je pravi biser pored mora i crne vulkanske plaže. Toliko je ukusno opremljena sa čak 3 spavaće sobe i vrtovima za uživanje, obećavala je mnogo. Šteta da nismo došli na duže.
Prva kuća sa slike tipičnih kućica Casa Ilha
Nakon uživanja u kući i okolici, jedva sam pokrenula moju bandu u akciju jer im se nije mrdalo sa neverovatno lepe lokacije kuće. Pogled sa trema je bio brutalan. Jedno od vulkanskih ostrva Ilheua das Cabras, prepolovljeno i zagonetno, mamilo je pogled toliko, da ti ne dosadi ceo dan gledati u njega. Glavni grad Angra koja na portugalskom znači sidrište (privez) dobila je pridev Herojska od kraljice Marije II za uspešnu odbranu od Miguelista početkom 19. veka.
Izgled glavnih ulica koje vode do luke datira iz 16.veka, otprilike u vreme kada je osnovana Angra do Heroismo. Pravolinijski plan jedinstven je po svojoj ideji pravolinijskih ulica koje preusmeravaju vetar i štite grad od njega. Mali grad ima izgled trgovačke pošte i uveden je u UNESKO-vu listu svetske baštine. Prošećite se mrežom ulica koje odražavaju novi svet koji je donela renesansa, gradu okupanom Atlanskim okeanom rođenim za trgovinu i plovidbu. Dve tvrđave, Sao Sebastiao (kraj 16.veka) i Sao Joao Baptista (16.-17.vek),uokviruju njegovu lučku zonu. Brojni spomenici, (crkve, samostani) , barokne inspiracije, datiraju iz 16. i 17. veka i čine gusto urbano tkivo. Dvoetažni stanovi sa obojenim drvenim balkonima predstavljaju portugalsko arhitektonsko nasleđe Brazila. Nismo se mogli nasititi lepote ovog šarmantnog grada. Kada pravim plan obilaska, uvek izaberem najbitnije i najzanimljivije stvari pod obavezno i dobro ih proučim da bi svoje saputnike upoznala kao dobar vodič. Nakon toga volim da se izgubimo u jednoj opuštajućoj šetnji, sedimo u zanimljivim kafićima, posmatramo ljude i upijamo duh mesta. Rua da Se, glavna ulica prepuna znamenitosti, Vojvodina palata sa vrtovima prepunim tropskog bilja, poluostrvo Monte Brazil gde se uputite u divnu šetnju kroz gustu šumu do vrha odakle se pruža pogled na grad i otvoreni okean sa nekoliko miradora, gde možete zagrliti statuu kralja Alfonsa VI i pomazite pitome srne koje tu šetaju. Alto da Memoria na koji se popnete iz vovodinih vrtova je memorijal posvećen kralju Pedru IV i odatle je najlepši pogled na Angru. To su obavezna mesta u najlepšem gradu Azora. U restoran Beira Mar Sao Mateus smo otišli po preporuci i uživali u morskim delicijama. Pošto smo zaključili da su restorani za četiri osobe iziskivali poveći račun, snabdeli smo se u marketu biftecima za koje tvrde da su najlepši na svetu i planirali roštiljanje sutradan.
Šta još videti, na Terseiri?
Voziti se po ostrvu sa miradora na mirador je pravo uživanje. Posetili smo ih nekoliko obilazeći ostrvo (Miradouro Cruz do Canario, Miradouro Sierra di Cume i još mnogi) i svuda nas je nosio vetar a razgledi su bili fantastični. Kravice po zelenim pašnjacima su brojne i baš vas onako radoznalo gledaju svojim krupnim okicama. Na jednom mestu smo ih videli iznad groblja i prizor je bio čudan da ne kažem smešan. Naimpozantnija znamenitost je Algar do Carvao. Pošto su sva ostrva vulkanskog porekla, na njima ima mnogo algara. Algar znači drevna cev od lave ili vulkanski otvor i najpoznatiji je Carvao u središtu ostrva Terseira. Rečima ne mogu opisati tu lepotu i nestvarni silazak u grotlo vulkana koji je sada sav obrastao bujnim zelenilom. Na dnu brojnih stepenica se dolazi do malenog jezerca okruženog stalaktitima. Put nazad je još lepši jer jedva čekate da se ugrejete na suncu. Sledeća stanica su vulkanski vrelci, dolina Furnas do Exnofre gde sve dimi i ključa. Tu smo se krasno zabavljali obilazeći je i grejali se nakon hlađenja u grotlu. Gruta do Natal je još jedna duboka pećina u blizini i možete kupiti istovremeno ulaznice za obe pećine. Jako je duboka i prilično je naporna za obilazak a nema bogzna šta zanimljivo da ponudi tako da nam je bilo žao što smo uopšte išli u nju. Posle Algara ništa više nije moglo da ga nadmaši.
Link za snimak prirodnih bazena
Vozeći se obalom, umesto plaža nailazite na prirodne bazene napravljene od crnog vulkanskog kamena. I ispred naše divne kuće bila je plaža od tih bazenčića. Porto Judeo i Piscina do Refugo su bile prva stanica u obilaženju plaža a sledeća, na suprotnoj strani ostrva nas je naprosto oduševila. Biscoitos, sa velikim stenama, uvučenim zalivčićima i nekoliko kupača iako je bio februar, je bila fascinantna. Prosto smo poželeli da se pridružimo kupačima iako nije bilo pretoplo. U tom razgledanju sam zamalo zaplivala kad me zapljusnuo iznenadni neočekivani talas. Naravno, sledi najbolja portugalska kafa na svetu, izbor kolača sa neminovnom Dona Ameliom, jedinstvenim Terseirskim biskvitom i sunčanje u Restoranu Porto dos Biscoitos. U blizini su ruševine tvrđave Sao Pedro na kojoj sem par topova postoji još divan pogled. Popodne smo raspalili grill u vrtu i jeli stvarno, nikad ukusnije bifteke. Naravno da jesu kad su napravljeni od srećnih krava-sve dok ih ne zakolju🙈Na veče ponovo Angra i uživanje u ludilu maskenbala.
Sledeći dan smo otišli do drugog većeg mesta Praia da Victoria. Prvo smo parkirali na vrhu brežuljka gde se nalazi impozantni Gazebo turch. Na njemu se nalazi spomenik i kip Marijinog bezgrešnog srca. Pogled na Viktoriju je veličanstven. Stepenicama se spuštate do Viktorije koja je lepo uređena tipičnom portugalskom arhitekturom. Na obali pored ogromne plaže nalazi se spomenik ribaru koji vrlo zanimljivo izgleda.
Zalazak sunca smo odlučili da sačekamo na zapadnoj obali. Zastali smo na krasan ručak u Caneti jer je došlo vreme da probamo jedinstvene školjke lapas i krakase. Za neljubitelje morske hrane smo naručili tipičnu Alkatru de carne i svi zajedno uživali u domaćem vinu Lello. Iskreno, školjke su toliko hvaljene iako meni nisu bile ništa posebno a sa krakasima sam se umorila isto kao i sa škampima inače. Sve u svemu hrana nije preskupa ali kad jedete specijalitete zalivene dobrim vinom bude do 20 eura po osobi. Konačno smo na uživanje u zalasku sunca otišli na najzapadniji rt Ponta du Queimado. Duge bele stepenice izgledaju kao da vode u nebesa. Sa visoke litice posmatrate uzburkano more koje besno penuša u dodiru sa kočopernim stenama i mislite da ste sami na svetu. Ugledali smo impozantni vrh Piko na istoimenom ostrvu kako se oslikava u suncu. Piko je najviši vrh Portugala i veselila sam se sutrašnjem preletu preko njega.
HORTA (Faial)
Sa Terseire smo krenuli oko pola 10 i za dvadesetak minuta sleteli na Hortu. Predhodne večeri smo uspeli da izgorimo hleb u mikrotalasnoj peći i usmrdeli celu kuću. Luftirali, prali mikrovalnu i ništa nije pomoglo. Užas! Ujutru sam javila vlasnici za tu nezgodu na šta je ona rekla da uživamo dalje i ne brinemo uopšte. Čim smo sleteli, preuzeli smo auto rekavši ženi u agenciji da ćemo doći nazad 2 sata pred let na šta se nasmejala i rekla da ne žurimo. Dovoljno je pola sata pre jer je aerodrom minijaturan. Lepota, imali smo skoro 6 i po sati za obilaženje ovog malog ostrva. Krenula je mala nasmejana grupa u nove pohode. Jako sam srećna kad napravim kombinaciju sa decom i kad nam posvete svoje vreme jednom godišnje na nekom putovanju. To je neprocenjivo💞Pošto je aerodrom van grada, krenuli smo prirodi u pohode. Glavna znamenitost ostrva su kaldere i njih je nekoliko. Najzanimljiviji je vulkan Capelinhos. Poluostrvo Capelo, na kome leži vilkan, stvoreno je pojavom lave iz niza vulkana koji su raspoređeni duž pukotine u moru. Poslednji od ovih poređanih vulkana je Capelinhos, koji je bio aktivan od 1957. do 58. godine. Erupcija je započela ogromnim eksplozijama ispod površine mora u blizini ostrvca Capelinhos. Izbačeno kamenje i lava su stvorili malo ostrvo koje je raslo dok se konačno nije povezalo sa Faialom (drugo ime za Hortu). Od tada se vulkan, koji je nekada bio podmorje, izdigao iz mora. Svetionik i ostaci nekih kuća koje su uništene u erupciji vulkana naglašavaju dramu ovog jedinstvenog krajolika na Azorskim ostrvima.
Link za snimak pogleda na Capelinjo
Nastavili smo obalom sa namerom da ga obiđemo celog, putem se zaustavljali na razglednim tačkama, uživali u vetru, suncu i mirisima. Konačno smo stupili na kalderu Cabeco Gordo i krenuli u uživački pohod po njoj. Za razliku od prethodnog vulkana ovde je bilo sve zeleno i na dnu su se nazirala mala jezerca više nalik barama. Pogled na Piko je bio fascinanatan.
Link za snimak pogleda na Calderu
Konačno smo stigli do živopisnog glavnog gradića koji se ponosi malim utvrđenjem Sao Sebastiao na obali. Puno kafića i restorana su idealni za siestu. Nakon odmora, popeli smo se na poluostrvo preko puta mesta gde se nalazi Forte da Greta, odakle smo uživali u pogledu na dve kaldere u moru koje su napravile zaliv u obliku osmice.
I konačno prelet preko Pica! Mislila sam da ćemo ga dodirnuti. Bilo je baš čudno kad je mali avion počeo da se penje iznad vulkana, kao da su hteli da nam priušte taj spektakl. Ovaj stop na Horti je bio pravi potez. U ceni jednog leta dobili smo dva i divno proveden dan na novom i zanimljivom ostrvu.
SAO MIGEL
Konačno treće i najpoznatije Azorsko ostrvo Sao Migel. Slećemo, po treći put toga dana bavimo se rent a car agencijama i vozimo na adresu iznajmljenog apartmana. Sve smo završili telefon, bilo je naše prvo iskustvo na taj način. Pozvali smo broj kada smo stali ispred zgrade, otvorili su nam ulaz, poslali nas u lift i ponovo otvorili vrata od stana bez da smo se videli s vlasnicima. Sve telefonski preko wi fi ja. Vrlo praktično. Stan je bio prekrasan, ogroman i opremljen svim potrebnim. Za svaku preporuku Sweet apartment
Odmah smo krenuli u večernju akciju upoznavanja glavnog grada Ponta Delgada. Prepun crkava, impozantnih građevina, parkova, mozaicima popločanim ulicama delovao je veličanstveno. Iskreno, nama je srce pripalo Angri d’Heroizmo i nismo baš pali na prvu loptu na svu ovu raskošnu lepotu. Neosporno je prelep grad u šta smo se uverili narednih dana po dnevnoj svetlosti. Nestrpljivo smo iščekivali obilazak ostrva i normalno da smo prvo otišli na najčuveniji mirador, pogled na kalderu sa jezerima Azul i Verde i drugu kalderu gde je jezero Santiago. Ta slika je najčešće viđena pri predstavljanju Azora i neverovatno je lepa. Pešačili smo do najspektakularnijeg pogleda i nismo se mogli odvojiti od njega. Spustili smo se do dna kratera gde je seoce Sete Cidades i most koji razdvaja dva jezera u jednoj kalderi i različite su boje. Uživali smo na kafici u ovom spektakularnom pejzažu. Kasnije smo se spuštali do još par jezera jer ih je pravo izobilje i za kasni ručak se uputili na teritorij kipućih vrelaca u nadi da nađemo mesto gde se u tim vrelcima peče Alcantara. Caldera Velha i vodopadi su nas privukli u drugu vrstu akcije. Išli smo kroz džunglu do Salta de Cabrito i oduševili se uskim vodopadom koji se obrušava sa visine od nekih 200 metara. Cela oblast Robeira Grande je prepuna vodopada i toplih reka. Videvši tu lepotu odlučili smo da se potopimo u toplu vodu Caldere Vielhe. Predeo izgleda kao da ste u rajskom vrtu i niko nije mogao da nas izbaci odatle.
Sutradan smo nakon dnevne šetnje Ponta Delgadom pored tvrđave Sao Bras u luci, produžili u Villa Franca do Campo da bi čamcem otišli do istoimenog ostrvca koje nas je dan pre fasciniralo iz aviona. Dan je bio malo oblačan i šteta što smo došli febuara jer bi bilo pravo zadovoljstvo kupati se u morskoj kalderi. Ipak je iz aviona mnogo spektakularnije. Nakon ovog izleta čekala nas je Furna, najtopliji deo ostrva. Tu protiču tople reke, vodopadi i sve ključa i dimi. Ponovo smo otišli na kupanje u divnu toplu vodu Poca de Dona Baia i stvarno nam se nije izlazilo iz te lepote. Rečno korito su oblikovali u kaskadama i bazenima koje je okruživala bujna egzotična vegetacija. Šetnja Furnom je spektakularna. U svoj onoj ključalosti buja takva živopisna vegetacija.
Poslednji cilj u našem kratkom istraživanju ostrva bio je vreli vodopad Ribeira. Jedva smo ga pronašli jer se nalazi između dva tunela. Kada smo to ukapirali, ostavili smo kola ispred prvog tunela i krenuli ka njemu. Put je bio naporan kroz usku stazicu i neprobojnu džunglu ali mene je vukla želja da stanem ispod vodopada. Na žalost, ime vreli vodopad mu uopšte ne pristaje jer je voda bila mlaka. Samo su se videle crveno-žućkaste stene i asocirale na minerale koji karakterišu vulkansku vodu.
Ostrvo Sao Miguel je prepuno hortenzija koje rastu svuda i oivičavaju puteve tako da je milina voziti. Mi smo videli samo njihovu sasušenu verziju i zamišljali kako to izgleda kad su u cvatu. Ova ostrva su istinski rajska destinacija prepuna mira i lepote. Uspeli smo samo delimično da ih upoznamo iako za kratko vreme, vrlo intenzivno i efikasno. Put nas je vodio u Porto gde smo uživali i upoznavali ga još dva dana, rentali četvrti auto i prvi put u dugogodišnjem nizu putovanja imali neprijatno iskustvo sa lopovskom rent a car agencijom Surprice. Sada na debelo čitam ocene za svaku agenciju. Doživeli smo prilikom odlaska sa Sao Migela neviđene turbulencije i smejali se kao i uvek tome. Sada smo prvi put doživeli da se ceo avion smeje. Ludi Portugalci. Kad smo odlazili iz Porta za Beč, bilo je neviđeno nevreme i mislili smo da će možda otkazati let. Nisu ali ovoga puta je bio tajac u avionu. Niko se nije smejao. Mi smo popadali od umora i bilo nas je briga za oluju i bacakanje aviona. Srećom i taj šesti let ovoga putovanja je srećno završio. Ekipa se rastala, jedno dete na voz za Salzburg, drugo na avion za Niš a mi auto pa put Slovenije. Ponovo se rasturismo do sledeće prilike. To je bio 1.mart 2020.Nakon 15 dana nastao je smak sveta zvani korona🙈
Malo je mutna al zračeća srećom slika
Nensivoodoo travel 