Amorgos i veliko plavetnilo

Da li ste gledali legendarni francuski film Luka Besona „Veliko plavetnilo“ sa Žan Renoom u glavnoj ulozi? Oduševljena pejzažima iz filma koji su snimani na kikladskom ostrvu Amorgos, dugo sam čeznula za njim. Najzad je došao čas da ga uvrstim u naš omiljeni vid putovanja – skakanje po ostrvima. Toga leta, nakon drugog ostrva Kufonisije, ferijem smo se uputili u gradić Katapola na Amorgosu.

Smeštaj sam izabrala u drugom većem mestu Ejali, odakle smo nastavljali put na sledeće ostrvo. U Katapoli smo odmah preuzeli već rezervisani auto sa dogovorom da ga ostavimo u Ejaliju. Dobro se sećam  odgovora na pitanje gde nam preporučuju da odemo jesti: “ Gde  god da sednete, budite sigurni da ćete jesti bogovsku hranu“ sa osmehom nam je rekao vlasnik rent a car agencije. Kako je stvarno samo istinu govorio!
Amorgos je jedno od retkih većih ostrva koje nema aerodrom. Verovatno zato što se čitavom njegovom dužinom prostire planina sa koje imate božanstvene razglede. Katapolu smo na hitro projurili i krenuli strmim usponom u Horu koja je jedna od najživopisnijih na Kikladima. Ugnjezdila se u naručje stenovite planine i obmotala u  mirisne bugenvilije.

Prvo što osetite je vetar sa severa koji nosi čežnju kroz uske uličice i vetar sa juga, opojan od svežine mora i grub od pahuljastih kristala soli. Sve vas to toliko nadahne da pomislite da možete leteti.

                     HRANA

Prizemljite se u nekoj taverni i prepustite kormilo čulu ukusa. Seli smo  u simpatični, pretrpani  Tranzistoraki i naručili nešto što nikad nismo jeli. Dobili smo  predjelo od sira sa džemom od paradajza i kserotiganja-pržene pite punjene belom repom i komoračem. Pobili smo se oko onog sira koliko je dobar i nesvakidašnji. Specijalitet na ostrvu je teški ovčji sir čuvan u maslinovom ulju, ladotiri. Pored morskih specijaliteta, koza kuvana sa krompirima je ostrvsko omiljeno jelo. Još jedan novitet koji smo tu probali je rakomelo. Kada su mi to ponudili, bila sam šokirana da po onoj vrućini pijem kuvanu rakiju sa medom. Ok, prihvatila sam predlog i oduševljeno se narednih dana  nalivala rakomelom.

                                             MANASTIR HOZOVIOTICA

Pre odlaska u odličan hotel Galaxi, morali smo da posetimo simbol Amorgosa, čuveni manastir  Hozoviotica. Posvećen je prikazanju device Marije i sagrađen  na steni planine Profitis Ilija. Belo čudo koje se vidi sa mora izgleda kao da je prilepljeno za liticu. Za njega kažu da je manastir iz jedne stene i cela građevina je iz jedne fasade. Ima osam spratova i pravi je mali lavirint od isposničkih ćelija koje su uklesane u stenu a u tom jedva pet metara širokom prostoru vijugaju stepenice u visinu od 40 metara.  Prema tradiciji manastir je osnovao Vizantijski car Aleksije Komnenos tokom perioda ikonoklazma kada je pronađena ikona Bogorodice koju je bacila žena iz Hozove u Palestini kako bi je spasila. Ona je nekim  čudom dospela na Amorgos.

Manastir Hozoviotica Mali putnik Ćoćo SanSa vrha manastira, dok posmatrate more naslonjeni na stenu i imate osećaj kao da ste u golubarniku, pruža se čudesan pogled na divlju lepotu ostrva. Prema legendi, meštani koji su pronašli ikonu na obali mora, rešili su da tu sagrade manastir. Nikako im nije išlo. Sve što bi sagradili preko dana, nestalo bi u toku noći. Pomolili su se bogorodici i sutradan je glavni majstor našao svoj alat na steni viskoko u brdu. Shvatili su to kao znak i upustili se u nemogući projekat koji sjaji do dana današnjeg. Osećaj, kada obučete njihove halje i zakoračite unutra je neopisiv. Dočekaju vas sa lokumima i rakomelom. U prijatnom ćaskanju sa dugobradim monahom, mezite ponuđeno i uživate svim čulima.Mi smo išli na smenu jer smo imali psa, čekali se u hladu ispred manastira i sprečavali psića  da juri mnogobrojne mačke.
Ispod manastira je plaža sa malom crkvom, Agia Ana. U blizini se nalazi kafić Big blue sa pogledom na to čudesno plavetnilo i nemoguće je da  ne dobijete asocijacije na scene iz filma. Big blue                             EJALI, KATAPOLA I PLAŽE

Sledeće veće mesto na ostrvu je Ejali. Oduševilo nas je neuporedivo više od Katapole. Smešteno na brežuljku sa strmim ulicama u kojima su stisnuti živopisni kafići, odmah daje ugođaj prisnosti. Baš sam bila vesela da tu imamo smeštaj a ne u Katapoli, koja važi za glavno mesto na ostrvu.
Narednih dana smo obilazili plaže, ponovili manastir Hozovioticu, Horu i uživali u ludački dobroj hrani. Ostrvo je sakriveni dragulj i nije opsednuto turistima. Sretali smo uglavnom Francuze sa kojima je kontakt uvek prvi uspostavljao naš maleni pas.
Ejali ima prekrasnu peščanu plažu oivičenu velikim drvoredom  tamarisa. Ejali i Tolaria na brdu Levrosos Ejali Ejali
U blizini je još jedna prelepa plaža Levrosos koja mi je favorit. Mala uvala sa samo jednim ogromnim stablom i velikim hladom. Sa nje sam odpešačila preko brda do sledeće, divlje i prelepe uvale Psili Amos. Plaža Mourou (Muru) važi za jednu od najlepših zbog specifične boje i naravno, teškog pristupa. Stene i pesak su sive boje i daju moru jednu čudnu modrinu. Na vrhu, iznad plaže je kafić sa božanskim pogledom i dok je moj dragi uživao u pivu, ja sam se spustila dole strmom stazom i uživala u kupanju. Uvek dobijem odlične slike odozgo! Muros plaža Sivi pesak Muru i ja
Katapola je zaliv sa velikom plažom, uređenim šetalištem i obiljem restorana. Lepo, veće mesto sa lukom i vezom za brojna ostrva. Iz njega smo se zaputili u obilazak plaža na zapadnom delu ostrva. Kalotaritissa važi za jednu od najlepših. Dok joj se primičete, vidite sa vrha brda razuđenu obalu i more na sve  strane. Bič bar sa ležaljkama i debelim hladom od trščanih suncobrana vas  mami svojim egzotičnim izgledom.  U blizini je mala teško dostupna uvala sa nasukanim brodom. Tako se i zove – Navađo Olimpia. Sledeća u nizu lepih je simpatična Paradisia sa nekom arhaičnom građevinom na ćošku. Tamo smo doživeli toliko lep zalazak sunca i društvo mladih sa ostrva Kos koji su se oduševili kad smo im rekli da nam je zadnje u nizu ostrvo Kos. Dali su nam lepa uputstva gde da doživimo najbolju hranu uz zalazak sunca na Kosu. Bilo je još par plaža na tom potezu ali sem crkava na njima, nisu se izdvajale ničim drugim. Navagio Olimpia
Poslednja plaža koju smo obišli je Agios Pavlos. Mali rt sa belim žalom i pogledom na obližnje ostrvce Nikuria. Zanimljiva je na oko ali meni ležanje na kamenju, pa makar  bio ploščati nežni žal, bude jako neudobno i brzo pobegnem odatle. Agios Pavlos  Žal i ostrvo Nikuria u pozadini
  SELA AMORGOSA

Na Amorgosu se nalazi nekoliko seoca u brdima i ona su prave zelene oaze naspram golog stenovitog ostrva. Prvo nas je oduševila Tolaria na krajnjem istoku ostrva. Obišli smo je po najvećoj podnevnoj vrućini tražeći neki restoran. Zaseli smo u Panorami sa koje stvarno uživate u fenomenalnom pogledu na celi zaliv Ejalija. Uopšte nismo osećali vrelinu jer lagodni vetrić prijatno osvežava. Navečer smo se popeli do obližnje Lagade gde nas je oduševila fešta u restoranu na trgu. Živa svirka, prepun trg i restorani, svi se  vesele za stolom ili igraju na prostoru između okolnih restorana. Oduševljeno smo posmatrali i kad nam je dosadilo stajanje, pošto nije bilo mesta ni za lek, krenuli smo u šetnju uskim uličicama sela. Naleteli smo na simpatični restorančić To Pavlaki i seli kao jedini gosti jer su svi vrveli na trgu. Kada su nas ugledali, domaćini su se polomili. Pošto nismo bili gladni posle obilnog ručka, naručili smo samo rakomelo. Prineli su nam još kompletni meze i na kraju je račun bio 3 eura. U šoku smo ostavili 5 i obećali da sutra dolazimo na ručak, što smo i uradili. Bilo je božanstveno. To Pavlaki  Sela Amorgosa Taverna Panorama
Selo Potamos se uzdiže iznad luke Ejali. Naš hotel je bio blizu tako da smo pešice nastavili šetnju uzbrdo. Ti mirisi sa okolnih planinskih polja, cveće i origano koji štrči iz stena su mi stalni zov da se vratim ponovo tamo. Još jedno maleno seoce me opčinilo tavernom. Vruci je selo iznad Katapole, blizu znamenitih plaža. Na jednoj od njih, u razgovoru sa Francuzima smo saznali da je taverna “ Georgalines“ njihovo omiljeno mesto gde godinama dolaze jesti. Svratili smo i  zatekli tek upoznate likove sa njihovim  velikim psima. Krasni su bili  i druželjubivi tako da je i naš psić uživao u družbi dok smo mi očarano jeli ponovo nenadmašni obrok.
Svuda po Amorgosu imate zapuštena antička i praistorijska nalazišta. Nisu spektakularna tako da se nismo mnogo bavili njima. Hrana, plaže, Hora, manastir i duboko plavetnilo su ostali urezani u našim srcima tako da ćemo se toj čaroliji sigurno vratiti opet.