Milos veličanstveni

image-0-02-05-9b7acf474bb69769ad26cd6191ec62d14c1dd47f55bd1dd469095b4861d5aba0-V
Sarakiniko

Milos je verovatno mnogima poznat po miloskoj Veneri.Tako je! Odvešću vas na mesto odakle je odnesena u Luvr da pati i čezne za svojim ostrvom.

Više slika možete pogledati ovde:

Miloska Venera u Luvru

Nisam ja poletela na Milos zbog Venere! Videla sam neobične slike fantastičnih predela i poželela da to vidim svojim očima i gazim  svojim nogama. Milos pripada Kikladima, grupi najlepših grčkih ostrva koja su jako slična ali Milos i Santorini se dramatično razlikuju.

Silazak na Tcigrado plažu

Dok brod uplovljava u zaliv u obliku jabuke, zaštićen sa svih strana nežnim brdašcima, bude vam jasno zašto se luka i glavno mesto zovu Adamas. Simpatičan gradić i odlična polazišna tačka za šetnje po ostrvu. Boravili smo tu 4 dana na našoj turneji zapadnim Kikladima. Hoteli su malo skuplji nego na ostalim ostrvima jer je Milos mondensko ostrvo opsednuto Francuzima  (iako ne kao Mikonos). Imali smo odličan studio u  hotelu blizu centra, sa pogledom na more.  Link hotela Finikas:                                                              Koristili smo gradski bus za sve lokacije do kojih ide i to je iskreno rečeno bilo baš zabavno. Jedan dan smo iznajmili motor za lokacije gde ne ide bus a brodom smo išli na celodnevni izlet na čuveni Kleftiko jer drugačije ne možeš do njega.

531228_Milos-14496466100
Plaka i pogled na Antimilos

                                                 PLAŽE

                                             Sarakiniko

Zamislite mesečevu površinu ali u beloj boji. Tako izgleda Sarakiniko. Izvajane  stene okružuju čarobnu uvalu u kojoj se ogleda sunce i kvari joj azurnu boju. Došli smo baš kada je na vrhuncu i tada nemate najlepše slike. Za Sarakiniko kažu da je dobila ime po Saracenima koji su tu sakrivali blago. Verovatno su se i brčkali jer ko da odoli. Nije baš neka očaravajuća voda, plićak i gužva je. Ovde ste došli da se verete po stenama i uživate u neobičnom pogledu.

Sarakiniko


                                                                Tcigrado

Najluđi pristup plaži je ovde. Kao kroz mišju rupu se provlačite, ko je nespretan ima kanap kao pomoć. Na kraju te, meni smešne klaustrofobije, čekaju vas merdevine do silaska u raj. Ja sam se izgubila u mnoštvu pećina i plivajući, gledala svodove ogromnih stena koje preteći vise. Kuku meni, mislila sam, ko će me pronaći ako se odvale na mene a onaj moj pojma nema gde sam odlutala. Vrhunac je vraćanje sa plaže. Nemoguće je da se mimoiđete. Kad je krenula ekipa ljudi naviše, ostala sam zadnja i videvši da odozgo neki silaze na plažu, vikala sam  kao manijak da ih sprečim i upozorim da ne kreću dok mi ne izađemo. Blesavo!

Tcigrado

                                                                            Papafraga

Na putu ka  mestašcu Polonija, sa kojega vozi trajekt za ostrvo Kimolos, uz put se zaustavite kod stenovitih fjordova Papafrage. I tu sam se raspametila, trčala od jednoga do drugoga, slikala kao blesava. Na kraju,  meni se podrazumeva da idemo na kupanje ali ne  mom dragom. Njemu je  sve to jezivo izgledlo. Često se mimoilazimo u interesovanjima ali u ovom slučaju, zahvaljujući tome, ja sam dobila divne slike. Meni je bilo neprocenjivo plivanje u tom procepu, prolaz kroz pećine do drugog procepa, istraživanje i uživanje.

Lepota Papafrage

                                                                 Firiplaka

Izlaskom iz busa na zadnjoj stanici južne obale možete birati stazu za Tcigrado levo ili Firiplaku desno. Totalno kontrastne plaže a obe prelepe. Firiplaka ima čudesa od boja na liticama koje je okružuju. Zanimljive su kućice izdubljene u steni a još više beach bar sa pozamašno skupim ležaljkama. Možete da pronađete i neku senku ispod stena i uživate do pokreta u sledeće istraživanje.

Firiplaka


Paleohora  i Voudia su još dve plaže koje su na mene ostavile utisak. Ostale neću ni pominjati. Prva je zanimljiva zbog sumpornog mirisa i prevrućeg peska. Niz restorana je na njoj i poprilično je mondenska. Na Voudi smo otišli motorom iz Polonie i oduševili se. Totalno usamljena, neka napuštena fabrika je u blizini i verovatno zbog toga nema posetilaca. Pokvarili smo samoću jednom vremešnijem paru koji su bili jedini. Ipak, dobroćudno su nas gledali dok smo očarano razgledali roze kamenje i uživali u kupanju. Stene su rožnate, bele, crvene, oker i nestvarne.

Kamenčići na Voudii


                                                                   Kleftiko

Od silnog biranja među ukotvljenim brodovima, na koji ćemo sutradan na izlet, imam utisak da smo izabrali najgori. Možda su i ostali takvi, neću saznati ali svakom preporučujem da ne ide na te izlete sa all inclusivom. Bolje obični, najjeftiniji brod koji vas vozi do Kleftika. Kad smo se  ukrcali, nešto su odugovlačili sa polaskom da bi nam  kapetan konačno rekao da je na komšijskoj lađi bolestan kapetan i da li smo saglasni da prihvatimo njihove putnike. Naravno da smo se složili i naša lađa se dobro nakrcala. Posle nam je palo na pamet da im je možda to trik, kad nisu prepuni, da svaki drugi dan vozi jedan brod. Moje pretpostavke! Umesto all inclusiva, stalno je nešto falilo, nema mleka za kafu, mrko su te gledali ako hoćeš pivo, ma cirkus. Ali zanemarimo to i 120 eura koje smo pukli za izlet i vratimo se najveličanstvenijem prizoru Milosa.

Kleftiko

Kleftiko uvala sa stenama nalik mermernim mostovima, kad  bolje razmislim, te prirodne konstrukcije liče obliku ostrva. Kleftiko mi je poznat izraz iz jelovnika mnogih restorana i uvek sam to vezivala za jagnje. Kasnije sam saznala priču da kleftiko znači ukradeno i to je u Grčkoj bio običaj na ostrvima. Kada bi išli na svadbu, svi gosti su morali da donesu ukradeno jagnje. Baš čudan običaj ali mislim da se ne praktikuje više. Uvala Kleftiko je fascinantna. Među prvima sam skočila u vodu i plivala do tih svodova. Kasnije su nas utovarili na motorne čamce i vozikali  kroz pećine i tunele.

Kleftiko


U nastavku puta oko ostrva videli smo mnogobrojne formacije, stene u oblicima životinja i jedno prirodno isklesano oko. Neprestano oduševljavanje i pored poprilične gužve na brodu.

Oko na steni

Ovde završavam sa plažama kojih je Milos prepun i zbog kojih se ovde dolazi. Mestašca Adamas, Polonia, Tripiti i sela Zefiria, Klima i Plaka su najzanimljivija na Milosu.

Uličice Plake ovenčane bugenvilijama

    
  Motorom smo krenuli u brdo gde se nalaze sela Tripiti i Plaka, koja je  duša Milosa. Sve kikladske Hore su slične ali mislim da bih svaku prepoznala po nečem što samo ona ima. Sa vrha brda je pogled ubitačan a nizovi restorana vas mame da uživate u zalasku sunca i čaši dobrog vina. Iz Tripitija smo se spustili do katakombi do kojih je uređena lepo popločana staza. Idući ka obali stižete do  amfiteatra i mesta odakle je odnesena Venera (tako smo je zvali na časovima istorije umetnosti iako je na Grčkom to boginja Afrodita).
Sa ove lokacije, kada se strmoglavite do obale, konačno dolazite u čuveno živopisno selo Klima. Prepuno lepih restorana je to čuveno ribarsko naselje uz obalu. Nekada su to bile garaže za čamce a kasnije su prefarbali vrata u živopisne boje i napravili pravu turističku atrakciju. Trgovinice sa umetninama, ručno rađenim proizvodima i voda koja zapljuskuje pragove. Klimu smo obožavali sa broda, osmatrali sa obližnjeg brežuljka i konačno došetali do nje. Uspon nazad je bio jedinstven jer smo imali preslab motor te smo ga  jedan deo gurali jer nas nije hteo izvući. Otišli smo i do crkve posvećene svetom Iliji odakle smo posmatrali zalazak sunca.Milos je bio treće ostrvo na našem proputovanju. Sredina i vrhunac. Sledili su Folegandros i Paros, svako sa svojim lepotama ali Milos ni jedno nije uspelo da nadmaši. Četiri dana je premalo za ovo čudesno ostrvo tako da repriza predstoji.

Furkovuni

Više slika možete pogledati ovde: