Sitonija, moja prva ljubav

Sitonija je poluostrvo, poluostrva Halkidiki, njegov srednji prst na kome se uobičajeno nosi neki dragulj.Taj prst je dakle najblještaviji dijamant u niski Grčkih lepota. Koncentracija ogromnog broja nestvarno lepih plaža je bez konkurencije.Tu lepotu možete porediti jedino sa nekim egzotičnim ostrvom i komotno može parirati Maldivima, Karibima, Havajima itd. Ne šalim se uopšte, videla i proverila! Jedino što se ne možete kupati u decembru, što bih ja rekla mužu kad ga odvučem zimi na toplo a on kuka“ Ma Grčka si je Grčka“!

Od kako sam se rodila, roditelji su me stalno vodili na more u Dalmaciju. Par puta su promenili u želji da upoznaju Grčku. Odlazeći u neka sasvim obična sela na severu, gde su uglavnom letovali Srbi, nisu bili previše oduševljeni ali šoping je bio izuzetan. Naviknuta na dalmatinsku arhitekturu, produžila sam i u mladosti da letujem tamo, obilazeći redom najlepša ostrva: Brač, Hvar, Korčulu… sve dok jednoga dana nisam upoznala dečka koji je bio opčinjen Grčkom. Došlo vreme za letovanje, raspravljamo mi gde ćemo i ubeđujemo se šta je lepše. Ja mislim da bolje znam jer sam videla obe obale, on nije video drugo do Grčke. Konačno ja popustim i prihvatim da me on vodi na jedno Grčko ostrvo, Skijatos.

Kavurotripes

Sakupilo se društvo, idemo mojim autom i pravac Solun, na trajekt. Da da, baš su nas čekali tamo! Kažu nam, trajekt ide tek za 3 dana, nema veza svaki dan. Odluče naši vodiči, moj dečko i njegov najbolji prijatelj da odemo na Halkidiki dok čekamo trajekt. Četvrta osoba u grupi, bila je moja mlađa sestra. Odosmo u Nikiti jer tamo imaju prijatelja i smestismo se u kamp. Selo mi izgleda malo, bezvezno, ništa nema a plaža skroz prosečna. Dečki se zaneli, igraju odbojku i ne pada im na pamet da bi se negde mrdnuli. Ja skroz razočarana primećujem kako mi se tu ništa ne sviđa i da oni nemaju pojma šta znači lepo more. Tada moj dečko predloži nama dvema da odemo popodne u mesto Vurvuru i vidimo plažu Karidi. Objasniše nam detaljno kako da je pronađemo i nastaviše s odbojkom. Ja i sestra put pod noge i konačno akcija. Nekako smo uspele pronaći tu plažu do koje si morao proći kroz dugačko mesto prepuno vila uz obalu. Nazirala se azurna boja mora koja je obećavala. Puteljak kroz borovu šumu odveo nas je do slike tipičnog primera kako ljudi zamišljaju raj.

Karidi 2006
Ostale smo šokirane, zaprepašćene, bez teksta. Otkud ovako nešto u Grčkoj? Nezamislivo! Bila je to 1991.godina i taj osećaj, pred tim prizorom i dan danas mi je svež. Beli, sitni, teški pesak, tirkizna boja od koje te oči zabole i ovalne slonokoštane stene koje uokviruju tu prelepu uvalu.

Neopisivo uživanje u kupanju, malo ljudi, svi u svojim grupicama. Izazvale smo pažnju nekih momaka i eto njih, brže bolje su prišli da se upoznamo. Dvojica Italijana s kojima se upustismo u razgovor i kad su nas pozvali na piće u obližnji bar, zbog sestre, nisam mogla da odbijem. Davala mi je signale da joj se jedan sviđa😁 Sećam se da se prijatno ćaskanje pretvorilo u politički manifest jer su nas pritisli sa Kosovom a mi se nismo dale. Uglavnom, kad smo se vratile u Nikiti, već je bio mrak a moj dečko zelen od brige i besa. Preživeh ja te salve ljutnje i konačno odosmo na Skijatos koji me je dotukao i naterao da promenim svoje mišljenje o Grčkoj.

Narednih godina smo neumorno obilazili srednji prst Halkidikija, lepoticu Sitoniju i nikako je se nismo mogli zasititi. Zamislite situaciju da se smestite u Sartiju i odatle idete u obilaske a ne postoje mape niti putokazi za plaže, samo vidite sa glavnog puta neki neasfaltirani puteljak i krenete dole. Silne aute smo mi izmaltretirali istražujući sve te staze, locirali plaže, imenovali! Kasnije smo servirali prijateljima informacije i uputstva kao na tacni. Ovako smo prosledili info o našem najvećem otkriću: 7 km pre Sartija, kod kontejnera u borovoj šumi, videćete jednu razvalinu od puta i tamo se nalazi najčuvenija plaža Kavurotripes. U to doba nije bilo ni nagoveštaja naših ljudi. Viđali smo gomile šatora mladih ljudi iz cele Evrope, prave hipi kolonije koje su tu uživale i ostavile obeležja na stenama. Isklesana sirena i drugi znaci slobode. Uvala je ispresecana oblim, glatkim stenama koje su napravile gomilu malih uvalica a najpoznatija je Pomorandža.

Oko Sartija je nebrojeno lepih plaža a kamp Armenistis je san koji smo dugo sanjali. Prava oaza za kampiranje pored blještave čarobne plaže. Sa druge strane Sartija, kada krenete prema Sikiji naići ćete na mnogobrojne uvale. Sikija je pored Partenonasa jedino selo u brdu. Ima neki starinski šmek i toplu dušu. Iza Sikije su uvale Pigadaki koje su u skorije vreme lepo popločane i imaju sjajne restorane. Sledi plaža Klimatarija koja je natrpana suncobranima i jako popularna mnogima ali ne i nama. Posle nje stižete u Lavirint.

Prvi put kada smo se obreli u njemu, mislili smo da smo u zoni sumraka. Ulice, mostovi, stepeništa, šahte, velika dolina ispresecana svim tim i ništa više. Vozikali smo se tuda i nikako da nađemo izlaz. Još jezivije je bilo u jednom od naših lutanja kad su od negde iskočili ogromni psi i poleteli za nama. Godinama nam je taj lavirint bio preokupacija u istraživanju a u jednom periodu života i velika želja da u tom zamišljenom i nedovršenom gradu, imamo kuću. Tu smo otkrili i predivne plaže Kriarici i Tiganja.

Nekoliko godina za redom sanjali smo da kupimo nekretninu na Sitoniji i neumorno, u raznim godišnjim dobima, išli u razgledanja sa agentima. Stalno nam je malo novca falilo za to što nam se sviđa. Kako se novac gomilao, tako su rasli i naši apetiti i želje te nikako nismo mogli da nađemo nešto adekvatno za toliko koliko imamo. Danas su cene otišle duplo od vremena kad smo počeli potragu i u principu u Sartiju se ne prodaje ništa pametno jer je to zlatna koka.

večiti kupci u akciji-Nikiti, Agios Ioannis

Od Ormos Panagiasa na početku istočne strane pa do Kriarici plaže, imate čudesan pogled na planinu Atos na Svetoj gori-trećem prstu Halkidikija. Očarano smo ga gledali i obožavali. Jedino na vrhu prsta, iz Kalamicija se vidi samo delimično. To uopšte ne smanjuje lepotu ovog preslatkog zaliva na krajnjem jugu poluostrva. Maleno ostrvce koje je uronjeno u smaragdnu vodu, meta je brojnih posetilaca.
Nakon Kalamicija put se penje u brda i prelazite na zapadnu stranu Sitonije.

Porto Kufo je jedini fjord Sitonije, simpatično malo selo sa gomilom restorana uz more i nekom uskom i prosečnom plažom. Iza njega sledi Toroni koji se ponosi dugom zanosnom plažom. Tu je uglavnom mirna voda i kad su veliki talasi na istoku, pametno je otići u Toroni. Samo mesto nema neki poseban šarm.
Ako vam to nedostaje, uputite se ka kosmopolitskom Neos Marmarasu koji obiluje lepotom.

Razmešten na tri strma brežuljka, sa kućama koje uglavnom imaju pogled na more, sitnim trgovinicama, ekskluzivnim restoranima, prosipa eruptivno svoj šarm. Neos, Nea ili Nei su imena dodata mestima turskih gradova odakle su se izbegli Grci doselili i osnovali svoj novi život. Tako su i preci stanovnika Neos Marmarasa nekada izbegli iz Turskog Marmarisa. Na Sitoniji je to najveće i najozbiljnije mesto. Pored njega se nalazi velika luka za jahte, Porto Karas i dva ekskluzivna hotela koja dopunjuju njegov kosmopolitski izgled.

Idući ka korenu prsta, od Neosa prema Nikitiju imate još obilje divnih plaža. Sa ove zapadne strane pesak nije toliko brašnast kao na istočnoj i voda je zelenija. Lagomandra, Spati, Kalogria samo su neke od tih plaža gde dominira raskošna borova šuma i mirisi koji vas obeznane.

Ponovo smo ispred Nikitija koji se po meni ne ubraja u Sitoniju i krećemo nazad na istok gde nas prvi dočeka Ormos Panagias, pa za njim Vurvuru sa početka priče.
Tu je najveća koncentracija egzotičnih plaža i ako imate čamac uputite se u obilazak ostrvca Diaporos. Tamo ćete se sigurno oduzeti od lepote. Pored čuvene Karidi plaže, mnoštvo lepotica sličnih Lagonisi, i moj najveći favorit Fava.
Favu sam davno videla na jednoj slici i dugo je nisam mogla locirati. Baš je zapetljano pronaći je između onih vila, rasutih u dubokoj borovini. Ne mogu vam opisati veselje kad sam je konačno pronašla. Mnogo godina kasnije, otišla sam na čuveni otok La Digue u sejšelskom arhipelagu i došla do jedne od najpoznatijih svetskih plaža- Source d’argent. Ta plaža me je odmah potsetila na Favu. Ogromne stene koje izgledaju kao okamenjeni dinosaurusi, tirkizno-bela dominacija i to je Fava.

okamenjeni

Naša deca su odrasla na Sitoniji i dugo se nismo mogli odlepiti od nje. Jedne godine smo išli na Tasos i nekako nam se ispostavilo normalnim, da par dana svratimo na Sitoniju. Uvek smo u autu imali šator za svaki slučaj. Odemo mi lepo na Karidi plažu, razapnemo šator u šumici i spavanjac. Bože dragi, kad je počela žurka u toku noći. Pucnjava, auti dolaze, upere svetla u nas, okreću se i idu. Svi divljaju i vrište. Mi šokirani, muž uzima šipku od suncobrana da nas brani. U neko doba je sve utihnulo, mi konačno zaspali i tek ujutru smo saznali (bila je to neka 2004 godina) da su Grci postali šampioni u fudbalu i ovako slavili. Baš su nas dobro isprepadali!

Lepota Sitonije je priroda, veoma malo naseljenih mesta, miris borovine i obilje rajskih plaža. Godinama smo je istraživali, upijali, stapali se sa njom, sve dok nije počela da se guši. Razotkrivena je i najezde agencija su je okupirale. Bio bi greh sakrivati nešto ovako lepo ali mi se više nismo osećali prisno sa njom kao nekada. Krenuli smo dalje u osvajanje novih grčkih lepota ali srce nam je ostalo na Sitoniji.
Pronašli smo još jedan, na drugi način čudesni poluotok Pilion i tamo konačno pronašli kuću koja je ispunila sve naše želje. Jednog lepog dana kada je vidljivost bila izizetna, sa prozora sam ugledala Atos. Nisam mogla sebi da dođem od zanosa, šoka i sreće. Moja davnašnja želja u Sartiju da imam kuću sa pogledom na Atos, se ispunila🥰