Itinerer
1. Aman, popodne
2. Aman, Jerash, Ajlun
3. Petra
4. Petra,Wadi Room
5. Aqaba, Crveno more
6. Dana biosfere rezervat, Muzej najniže tačke na Zemlji, Karak, Wadi Muhib
7. Mrtvo more, Ma’in springs, Baptistički sajt Isusa Hrista
8. Gora Nebo, Madaba, let kući
Ovo je kompletni plan mesta po danima koje sam zacrtala da obiđemo u Jordanu. Često mi se dešava da ne ostvarim sve planirano, zbog mnogih sporednih okolnosti. Na primer, deca gnjave – pa zar baš sve moraš da vidiš, muž mi šizi – pa zar baš svuda moraš da se popneš! Tako ja poludim i zapretim da ih nikad više nigde neću voditi!
Jordan nam je postao lako dostupan od kada Ryanair ima jeftine letove do Amana. Nakon sletanja, odmah smo otišli po auto, uprkos svakojakim pričama o saobraćaju tamo. Uzela sam veća kola jer nas je četvoro a ljudi iz agencije nas počastiše, pošto smo kao prvi put u Jordanu i dadoše nam baš lepu veliku limuzinu. Lepo je počelo😀. Odmah smo uleteli u haos! U kružnom toku su počeli svi sa desne strane da se ubacuju i isiljuju nam prednost, mi šokirani, pitamo se da li su ovi normalni, uglavnom nekako se isčupasmo. U sledećem kružnom mi shvatimo da je kod njih pravilo da svi koji ulaze imaju prednost a ti koji si u krugu moraš da čekaš i sve da pustiš. Do centra grada smo već shvatili da je pravilo da gledaš samo ispred sebe i obraćaš pažnju na one koji ti sviraju. Svi samo trube, upadaju i kad i ti počneš da se ponašaš tako, onda sve ide fenomenalno.
Stigli smo u deo grada gde su sve stare znamenitosti i otišli u odličan hotelčić Arab tower. I on je kao i okolina sav oronuo, ali čist, prostran, ima svoj parking i terasu na krovu sa koje posmatrate grad uz obilni doručak koji vam sam vlasnik priprema. Naišli smo na gomile naših ljudi, pošto je hotel stvarno omiljen kod putnika, zbog cene posebno.
https://www.booking.com/hotel/jo/arab-tower.en.html?aid=1638366&no_rooms=1&group_adults=1
Popodne smo proveli šetajući bučnim ulicama Amana, upijali duh orijenta i izgubili se po sokacima sa odličnim restoranima. Prošetali smo čuvenom Rainbow ulicom i jedva odlučili gde ćemo večerati. Hrana od raznih mezea je moja strast i ovde sam se nauživala u njoj. Jutro je počelo već opisanim doručkom u hotelu i brzo krećemo u akciju. Dan je bio natrpan i najnaporniji na celom putovanju. Popeli smo se stazicom, prečicom do Citadele i pošto smo imali Jordan pass, nismo trebali ulaznice. Inače, kupila sam ga online i sa dva dana Petre je bio oko 90 eura po osobi. U njega spada ulazak na oko 40 lokaliteta a samom vizom i Petrom vi ga isplaćujete.
CITADELA
Nakon iscrpljujujućeg uspona, dobijete nagradu u veličanstvenom pogledu. Odatle vidite svu veličinu Amana. Šetajući ostacima rimske, nabatejske, vizantijske, umajadske kulture, vidite svu isprepletenost stilova i prethodnih života. Prvo se zaustavite pred Herkulovim hramom, zatim otšetajte do Vizantijske crkve i na kraju će vas totalno očarati Umajadska palata.
Jordanski nacionalni muzej je prvi muzej u Jordanu i nalazi se u središtu lokaliteta. Kolekcije su poređane hronološki i naći ćete ostanke od bronastog doba do umajadskog kalifata. Muzej je osnovan 1951. godine u Citadeli a druga ispostava muzeja je bila u istočnom Jerusalimu koji je tada bio pod jordanskom vlašću. Posle rata 1967. muzej je izgubio sve zbirke u Jerusalimskoj grani, uključujući i svitke sa Mrtvog mora.
RIMSKI AMFITEATAR
Pogled na teatar sa citadele je fantastičan. Čuvena amanska znamenitost poseduje 6000 mesta i sagrađen je u 2.veku za vreme vladavine Antonija Pia kada je grad bio poznat kao Filadelfija. Odeon je pored teatra a Nimfeum samo par minuta hoda dalje. Bili smo svedoci predstave koju su izveli neki glumci i naravno meta grebanja za bakšiš. Turizam!
Podne nam se primaklo uveliko i bio je čas da uzmemo auto iz garaže i krenemo put Jeracha. Put kroz zelenilom obavijena brdašca je bila nesvakidašnja za naše vizije arapskih pustinjskih zemalja. Brzo smo došli do Jeracha i vozili se poprilično oko njega pokušavajući da pronađemo ulaz i parking. Nismo ni bili svesni koliko je to veliki prostor. Zovu ga Pompeji bliskog istoka i stvarno me je podsetio na njih.
JERASH
Džeraš je arapsko ime za grčko- rimski grad Gerasa koji su nazivali još i Antiohija na zlatnoj reci. Drevni grčki natpisi govore da su grad osnovali Aleksandar Veliki i njegov general Perdikas dok drugi izvori tvrde drugačije. Tokom istorije prelazio je u ruke raznih osvajača dok nije uništen u 12. veku od Boldvinovih krstaša. U njemu je živela značajna hrišćanska zajednica koja je sagradila 13 crkava. Veličinu grada možemo opisati nabrajnjem svega što se u njemu nalazi: Hipodrom, akvadukt, hramovi posvećeni Zevsu i Artemidi, ulica s kolonadama (Cardo), trg okružen finim kolonadama gotovo jedinstveni ovalni forum, dva pozorišta, javna kupatila, mnogobrojni rasuti hramovi… Odvojite bar 2 sata da se nauživate u ovom prostoru.
AJLUN (Ažlun)
Dvorac Ajlun sagrađen je na ostacima manastira. Obnovio ga je kao tvrđavu Saladinov general sa idejom da kontroliše beduinska plemena i krstaše koji su imali obližnje dvorce. Dvorac je impozantantne unutrašnjosti a još više fascinira pogled na njega izdaleka. Dominira na vrhu brda i pogled sa njega seže na dve reke. Više o njemu pročitajte ovde https://touristjordan.com/ajloun-castle/
Drugi dan u Jordanu nam je bio najintenzivniji jer nisam mogla da smislim racionalniji plan. Oko 17 sati smo krenuli ka Petri do koje nam je trebalo oko 4 sata vožnje. Izdržali smo i oko devet uveče srećno prispeli izbegavši sve prepreke na auto cesti, od iznenadnih ležećih policajaca do šokantnih suženja. Pronašli smo naš lepi apartman i krenuli u potragu za večerom. Srećom odličan restoran je bio odmah prekoputa sa šaljivim vlasnikom koji nas je malo smarao svojim štosevima. Hrana je bila odlična.Link hotela:
PETRA
Al Siq je glavni ulaz u drevnom Nabatejskom gradu Petra i impresionira kao i građevine Petre. Doslovno na arapskom znači osovina i taj uski raznobojni klanac je ponegde širok samo 3 metra. Dugačak je 1,2 km i završava tamo gde se nalazi Al Khazneh -Trezor. Za razliku od mnogih Američkih kanjona koje je oblikovala voda, ovaj je nastao direktnim uticajem tektonskih sila. Zidovi koji okružuju Sik su visoki 90 – 182 metra.Ulaz u Sik ima branu rekonstruisanu 1963. i ponovo 1991. godine koja je dizajnirana da zatvori ušće Sika i preusmeri vodu Wadi Musa. Brana je prilično verna kopija onoga što su Nabatejci napravili u prvom veku pre nove ere da bi kontrolisali Wadi Musu.
Uz Siq su neke podzemne komore čija uloga još nije razjašnjena. U zidu litica postoji par zavetnih niša a figure koje su bile u njima su otkrivene kasnije i prenesene u muzej.
Dugo maštaš da odeš tamo, trniš od sreće dok se pripremaš, ali kad već dođeš, dostigneš takav nivo sreće koji se ne da opisati. Ni slabo, hladno vreme nije moglo da smanji odševljenje. Gužva je poprilična ali ja sam uspela da napravim par kadrova skoro bez ikoga. Sik je veličanstveno predvorje za ono što sledi.
Prvi dan u Petri smo očarano razgledali, zavlačili se svuda, pevali u vizantijskoj crkvi, upijali sve boje stena, građevina, amfiteatra. Gledali smo žalosne, mršave magarce kako ih besomučno vuku, konje koji su suludo kasali bez trunke predaha i vrhunac je bio kad smo ugledali tri mala štenca skoro stradala od žeđi. Kako su samo željno pili vodu koju smo im nasuli u rupu u steni. Pridružila nam se još jedna tuistkinja i hranila ih svojim sendvičem. Žalosne scene u onoj lepoti.
Kiša nas je sustigla na kraju puta gde je srećom bio restoran. Fino smo se umešali u mnoštvo i jeli, čekajući sunce. Nije ga bilo te smo konačno pošli nazad gacajući po vodi. U Siku nas je dočekala rečica koju nismo mogli nikako da promašimo i potpuno mokri, došli smo u hotel. Sušenje, odmor uz baklave i večera u divnom restoranu Reem Beladi u Wadi Musi. Sutradan smo opet krenuli u Petru i srećom nam se sunce osmehnulo. Odlučili smo da se popnemo na vrh odakle je jedinstven poged na trezor. To nije moguće bez vodiča jer beduini ne dozvoljavaju da prođeš sam! Kasnije sam bila zahvalna što ga imamo. Put je pravo veranje uz litice i često nam je bila potrebna njegova pomoć. Naročito kad gospođa krene na takvu egzibiciju doterana sa ekstravagantnom belom kožnom jaknom.
Na vrhu morate sačekati u redu za slikanje a ko želi može da dobije i masažu. Plati naravno! Najlepše od svega je bilo kad sam sišla dole i zaključila da sam zaboravila onu svoju već pomenitu jaknu. Biserka😂 Otrčala sam do nekih momaka, objasnila problem i odmah je počelo dovikivanje sa onima gore. Komedija koja je urodila plodom jer sam ubrzo videla jednog od vodiča kako se spušta sa grupom i moju jaknu koja se belasa u njegovoj ruci.
Morali smo da se oprostimo od Petre i krenemo u
WADI RUM
Uplovili smo u dolinu između impozantnih stena i gledali sa iščekivanjem. Pošto znam sa kim imam posla, nisam se usudila da rezervišem šator već hotel sa 5 zvezdica u Aqabi. Tako je moj san o spavanju u pustinji propao (ali nadoknadiću ga u Maroku) i ovde smo krenuli samo u obilazak autom. Na žalost to nije dugo trajalo. Nakon što smo prošli ulaz, shvtili smo da iz sela ne možemo u pustinju našim autom. Odmah su se tu našli raznorazni likovi sa džipovima da se nude. Malo smo prošetali odbivši sve ponude, uživali u popodnevnom suncu i krenuli da zalazak sunca dočekamo na obali Crvenog mora.
AQABA
Hotel je bio jedan prekrasan luksuzni objekat u blizini Jordanskog kraljevskog ronilačkog kluba i Saudijske granice. Obezbeđenje na visokom nivou. Hotel se i zove „Public security“ a osmesi na licima mojih saputnika govorili su sve. Luksuzan, ogroman apartman, mnoštvo sadržaja za uživanje. Biser je bio u tome da je unutra bila i kuhinja koja nije imala apsolutno ništa od posuđa.Ovo je link za hotel.
Posle hladnog vremena i kišnjenja do gole kože u Petri, dobro došao nam je ovaj luksuz. Bila sam u dilemi da li da izaberem hotel u centru Aqabe ali sam se odlučila za obalu u nadi da idemo na snorkljanje. Jednog drugog februara, samo par kilometara dalje, uživali smo u kupanju i ronjenju. Ovde nismo bili te sreće jer je duvao neki hladan vetar i obala uopše nije bila privlačna, čak nije bilo ni traga od koralnog grebena. Bile su samo zanimljve dve pokrivene žene koje su mi prišle tražeći da se slikaju sa mnom. Kako smešno, baš sam pomislila da traže da ja njih slikam. Naravno, morali su da slikaju i mojim telefonom kako bih i ja imala uspomenu sa njima.
Krenuli smo u obilazak Aqabe koja je jako lepo uređena. Dominira Huseinova džamija pored koje smo prethodno veče večerali u izvrsnom restoranu i danas ponovo otišli u njega. Najsmešnija je bila situacija kad su nam sinoć zapakovali meso, pošto nam je previše ostalo i u našem eksluzivom hotelu nam nisu dozvolili da unesemo hranu u apartman! O restoranu govori sve to što smo se ponovo vratili. Nekoliko vrsta tahina, meso na žaru, prepun sto a poprilično jeftino. Za svaku preporuku restoran Al Shami.
U Aqabi trebate obavezno obići Castle, Arheološki muzej, Aylu, arheološko nalazište i plaže. Dve noći, jedan puni dan za prikupljanje energije i nastavak puta. Link hotela u centru Aqabe
Ka Mrtvom moru!
Sada sledi nekoliko ideja za oblaske a neke nismo u potpunosti ostvarili. Da sam bila sama sigrno bih svratila svuda ali…
Dana biosfere rezervat je na putu ka Mrtvom moru. Videćete parkirane džipove koji čekaju putnike da ih voze po toj zanimljivoj pokrajini. Dalje putem, naišli smo na muzej najniže tačke na zemlji. Zaustavili smo se i razgledali celokupnu postavku. Jako zanimljivo.
Vozeći se pored Mrtvog mora stvarno uživate u nesvakidašnjem pejzažu. Na jednom mestu smo videli previše parkiranih vozila i pošto sam na mapi videla da piše „Topli izvori“ momentalno smo se zaustavili. Odšetali smo do reke i videli gomilu natiskanih ljudi kako uživaju u topoj vodi. Nije nas se baš dojmila ta gužva i odvezli smo se dalje. Sledeća stanica i skretanje sa glavnog puta bio je KARAK.
Karak je najveći krstaški dvorac u Jordanu. Dva veća se nalaze u Siriji. Dominira brdom odakle seže pogled na Mrtvo more. Sve o njemu pročtajte ovde:
Wadi Muhib je još jedan idilični kanjon sličan Siqu ali pun vode. Rečica prolazi njime i puni Mrtvo more. Kanjon je prekrasan ali morate imati adekvatnu odeću i doći ranije da bi ga posetili a ne kao mi, već na zalasku sunca. Osmotrili smo ga samo izvana i pošto se nalazi na glavnom putu, ne možete ga promašiti.
Konačno smo stigli na današnji cilj. Hotel Ramada na Mrtvom moru, izvanredan a ne preskup. U okolini su sve sami ekskluzivni hoteli a ukoliko nađete skromniji smeštaj u nekom obližnjem selu, nećete imati privilegij besplatne plaže i morate ići u centar i plaćati ulaznicu. Zato je bolje uzeti hotel na obali mora. Mi smo iskusili plutanje na Izraelskoj strani ali deca nisu i baš sam se vesella zbog njih. Još jedna prekrasna stvar u ovom hotelu je room service. Hrana je izuzetna a cene pristojne i nije nam se dalo ići van hotela.
Predposlednji dan naše ture po Jordanu, kupanje i uživanje u Mrtvom moru, mazanje i zezanje s blatom. Obala me malo razočarala, skroz obično izgleda. Nema santa soli kao na Izraelskoj strani, samim tim ni lepe tirkizne boje.
Baš smo se lepo zabavljali a i inače smo se tokom celog putovanja krasno ludirali. Pošto ja nemam mira i besmisleno mi je da se celi dan izležavam na plaži ili pored bazena, naterala sam moju bandu da krenemo u akciju. U blizini se nalazi park Ma’in springs sa toplim izvorima i ludim hotelom. Odvezli smo se i nakon što su nam tražili 15 eura po osobi za ulaz, odustali smo i divili se velikom vodopadu izdaleka. I tu smo videli ljude gde se namakaju u vrućoj reci.
Nešto neverovato smo videli vozeći se putem pored mora. Očigledno je bio neradni dan jer su se gomile ljudi parkirale pored puta, zapalili roštilje, postavili ćebad, odmarali i družili se. Pošto je sve oko mora ograđeno i ne mogu bez plaćanja da dođu do plaže, oni ovako sebi prirede izlet. Žalosno i lepo u isto vreme.
Pošto smo i tu samo bacili poged krenuli smo ka reci Jordan gde se nalazi baptistički sajt za krštenje. Ako želite da doživite krštenje na reci Jordan imate mogućnot da uz kupovinu Jordan pasa, kupite i ulaznice za to. Jeftinije je tako nego na licu mesta. Nas je zanimalo samo da bacimo pogled a ne i samo krštenje. Ispostavilo se da je to nemoguća misija. Došli smo u petak oko 15 sati i njima je već bio kraj radnog vremena. Na levo krug ali teško mene sprečiti u nezadrživoj želji da nešto ostvarim. Novi pokušaj i krećemo na most koji vodi u Izrael u nadi da se nekako dokopamo reke Jordan. Naravno da nas je zaustavila policijska patrola i morali smo nazad. Šta drugo nego ponovo kupanje i mazanje blatom. Nauživasmo se u Ramadi🥰 Treba i to!
Sutradan nakon izvanrednog doručka i oproštaja od Ramade krenuli smo ka aerodromu. Imali smo vremena da natenane obiđemo Mojsijevu goru Nebo i mesto Madaba.
Celi krajolik je predivan a crkva koja izgleda skroz novo izvana, skriva drevne lepote unutra.Ovo je mesto na kome miriše ceo svet. Ovde je Mojsije video obećanu zemlju.
Madaba je živopisno mesto prepuno istorije. Imate osećaj kao da hodate po mozaicima jer ih ima svuda. U crkvi Svetog Đorđa nalazi se prva karta regiona urađena u mozaiku. Izuzetno očuvani i zanimjivi mozaici su skoro svuda. Mesto je toliko toplo i živahno, pravi orijent. Sednite na čaj, neki slatkiš, svratite u crkvu, muzej prepun mozaika divite se džamiji.To su vam poslednji trenuci u Jordanu i iskoristite ih.
I na kraju pozdrav od Mitića koji su se baš lepo zabavili krstarenjem po Jordanu. Ne plašite se da krenete sami ali nemojte da jedete previše baklava, kao ja. Tamošnje baklave i sirijske važe za najbolje na svetu ali posle njih ne možete mesecima da smršate. Ovo putovanje nas je koštalo oko 2 tusćaka za 4 osobe što je duplo manje nego ići preko agenije. Zato i pišem, da vam uštedim novac. Putujemo jeftino a vraćamo se skupo-rekao bi moj muž. Uspeli smo da zaradimo 3 kazne u povratku u 3 različite države ali ništa nije upelo da nam pokvari lepotu putovanja.
