A gde ti je taj Zanzibar?

Pred svakim putovanjem predstoji jedan uvod kroz pripremu i planiranje. Ipak, pre svega je potrebno imati ideju i želju gde i kada putovati. Mi tog februara 2013. nismo ništa planirali. Obično idemo negde za taj zimski raspust i čekali smo neki last minute. Elem, meni se januara desila grozna diskus hernija u vratu i tada sam samo sanjala o tome da bolovi prestanu. Konačno ih se reših i muž sav raspilavljen od saosećanja, predloži mi da idemo negde na toplo gde će mi prijati za zdravlje. Nisam čekala dva puta da mi kaže! Još uvek u strahu od povratka bola, bacih se ja na kompjuter u potrazi za nekom destinacijom sa jeftinim avio kartama. Nađem Šri Lanku, brzo da kupim karte, kad oni tamo traže broj pasoša. U tom trenutku sam bila apatrid, osoba bez ijednog državljanstva. Baš vreme kad sam čekala slovenački pasoš. Taman toliko vremena je prošlo u čekanju da su karte  skoro duplo poskupele. Iznervirana lošom srećom krenem slučajno da gledam neki italijanski sajt opodo i pronađem ugodnu ponudu za Zanzibar. Proverim gde je to ostrvo jer nisam baš tačno znala, vidim Afrika, toplo, leti se iz Milana, grozno, ali šta je to za nas, samo 6 sati vožnje do aerodroma. Kakav mazohizam, ali mene ništa ne može da zaustavi. Lepo ti ja rezervišem avio karte i hotel preko neke agencije „Yalla yalla“ u Riminiju i oni meni pošalju broj računa, da uplatim. Bez ikakve slabe ideje, odem ja u banku, prebacim 4000 eura nekoj tamo agenciji i pošaljem im maill sa obaveštenjem da sam uplatila. Meni stiže nazad maill sa „Hvala“!

Snovi o brodu odoše na putovanja

Joj ljudi moji da ste vi mene videli narednih par sati. Bela kao kreč, istraumirana. Kome li sam poslala pare!!! Posle nekog vremena stiže mi drugi maill sa brojem moje rezervacije pomoću koga sam mogla da uđem u njihov sistem i vidim svoja dokumenta. Uf, kakvo olakšanje, premrla sam bila! 🦋

Kendwa

Prijatelji, svi sa istim pitanjem: „A gde ti je taj Zanzibar? Gde ga nađe?“ Ko će ako neću ja! Sad je jako popularan i dosta ljudi sa naših prostora tamo ide ali u ono vreme je to bilo italijansko ostrvo. Krenusmo i mi  sa njima!

Kilimandžaro

Let preko Kilimandžara je stvarno doživljaj. Setila sam se i filma“ Snegovi Kilimandžara“ jer je on uvek pod snegom. Fascinantno izgleda. Zanzibar pripada Tanzaniji, ima poluautonomiju i čine ga dva ostrva- Unguja i Pemba. Glavni grad je na Unguji, ostrvo je relativno malo ali opet dovoljno veliko da imaš šta da vidiš.Zovu ga i ostrvo začina jer uzgajaju čitava polja cimeta, bibera, muškatnog oraha i najslađeg ananasa na svetu. Kroz istoriju je Zanzibar bio veliko trgovačko središte i naselili su ga Arapi, Indijci i Afrikanci. Otud jedna zanimljiva kultura koja se najviše ogleda u arhitekturi.

Kiwengwa

Sleteli smo u sparinu i obamrli od vrućine. Čekao nas je transfer do hotela na istočnoj obali, plaža Kiwengwa i istoimeno seoce. Tada sam birala hotel po ceni, iako sam na par foruma pročitala da su jako izrazite plime na toj obali. Da sam znala na šta to liči, sigurno bih izabrala severnu obalu i platila malo skuplje. Imali smo sreće da plima nije bila tako izrazita prvih nekoliko dana. Smestili smo se u divnim bungalovima sa trščanim krovovima i krenuli u uživanje. Narednih dana smo se provodili kao u pravom tropskom raju. Plaža, Masai, odbojka i tako u krug. Imali smo all inclusive i hrana je bila bogovska. Sve prirodno, sveže, mirisno. Neviđeno uživanje.

Neumorni odbojkaši
Sveža sabljarka
Kiwengwa beach resort

Družili smo se sa Masaima i svaki dan je bila neka druga scena. Jedan dan smo gledali decu kako svi u istim uniformama trče preko plaže. Lokalci su vozili bicikle, neki jahali konje a treći terali volove. Svašta za videti. Masai su uglavnom došli tu iz Kenije i bave se turizmom. Prodaju neke umetnine, pevaju i plešu po hotelima i zabavljaju turiste. Tako sam se ja družila sa jednim i trampila svoj šešir za njegovu tuniku. Naravno, fora samo za slikanje.

Moj Masai
Deca se vraćaju iz škole
Divne večeri sa horom Masaja
Kiwengwa plaža

Dolazili su i neki sa majmunima i jedan maleni majmun je poludeo za mnom jer sam imala neki sitan novac i to ga je silno privlačilo. Okean je predivan, topao i mami te da ne izađeš iz njega. Već drugi dan smo svi bili pečeni kao rakovi! Tu uopšte nisi svestan kako brzo izgoriš. Seoce pored našeg komleksa je niz baraka na plaži i gomila koliba između razbacanih palmi.

20130222_1739135209638828578949779.jpg

Kiwengwa beach resort

Gajin Masai

Konačno, jednoga dana smo otišli da unajmimo šofera za izlet po ostrvu. To sam jedva čekala i krenusmo tandrkavim putevima ka glavnom gradu Ston Townu. Auto je za divno čudo bio odličan. Veoma živopisna i lepa arhitektura glavnog grada nas je odmah oduševila. Sve kuće su pravljene od koralnog kamenja i imaju sedefni specifični sjaj. Stil gradnje je neka kolonijalna egzotika, elegantna i prefinjena. Razgledali smo pijacu robova, otišli do rodne kuće Fredija Merkurija, koja je sad galerija. Vrućina nam je već procvrčala mozgove i hlad smo našli na barki koja nas je odvela na koralno ostrvo „Prison island“ gde čuvaju kornjače. To nam je bio prvi susret sa tolikim brojem tih oklopnjaka i bilo je zanimljivo razgledati ih. Prisustvovali smo ljubavnom činu i slušali gromoglasno urlike jedne ogromne kornjače koja nije ispuštala drugu sićušnu ženku. Prosto mi je nje bilo žao. Još malo smo uživali na tom prelepom ostrvcetu i vratili se nazad čamcem ka šoferu koji nas je čekao. Odvezli smo se gore na sever ka najlepšim zanzibarskim plažama Kendvi i Nungvi. Kao sa najlepših razglednica, raj! Beli pesak, azurno prozirno more i uživanje za sva čula. Koliko mene plaža može da resetuje, kao ništa drugo na svetu. Naročito kad je ovakva lepota. Posmatrali smo neku dečicu koja su izvodili vratolomije i nakon što sam ih snimala, jurili su za nama da im platimo! Još jedan dan u raju je protekao!

.

857870_10200773525328838_768627228_o
Rodna kuća Fredija Merkjurija

Stone town
Prison island

Ljubavni zagrljaj
Nungwi

Kendwa

Od našeg šofera smo saznali da neki muškarci imaju po 4 žene koje se uglavnom ne podnose. Većinom ljudi  ne znaju koliko godina imaju jer su neškolovani i ne znaju da broje. Njihova afrička filozofija je lagani tempo života, u prevodu na naš jezik – lenčarenje.

Uveče sam objavila par sličica na fb i jedan moj prijatelj mi napiše sleseće: „Jedna naša Mariborčanka ima tu hotel, Next paradiso, javi joj se.“ Ja ni pet ni šest, nadjem stranicu i napišem joj poruku. Joj, kako su se ovi moji smejali i ismejavali me. Hahahaha baš će da ti odgovori! Sutradan posle doručka, stigne meni poruka od Marine, vlasnice hotela. Piše mi da je njen hotel blizu i zove nas na večeru. Poslaće svog šofera po nas, samo da joj javim kad! Moja familija zanemela, preneražena a ja likujem! Naravno nije nam bilo do večere jer smo to imali i u svom hotelu ali druženje i poznanstvo su nešto neprocenjivo. Došao je šofer po nas u dogovoreno vreme i nakon nekih desetak minuta stigli smo u preslatki butični hotel na plaži Pwani Mchangani. Hotel je pravi butik, elegantan i sofisticiran. Marina i njen zgodni muž, (ko drugi nego Italijan), srdačno nas dočekaše. Bilo je to predivno veče, večera ala kart, izuzetno servirana i diskretna posluga. Hotel Next pardiso na visokom nivou!

https://www.booking.com/hotel/tz/next-paradise-boutique-resort.en.html?aid=1638366&no_rooms=1&group_adults=1

 

885458_10200773560329713_1970528073_o

Kroz razgovor, reče nam Marina da u blizini našeg hotela ima jedan Beograđanin kuću. Duško! Sutradan smo krenuli obalom da tražimo Duška. I nađosmo ga, jer naravno svi njega znaju. Zamislite san većine ljudi, kućica na par koraka od mora, stalno je toplo i ne brineš za hranu. Uvek nešto padne sa drveta. E tako Duško živi. Nekada se to parče raja kupovalo za sitniš. Kod njega u gostima je bilo još par naših ljudi, među njima i poznati moreplovac Mario Bralić. Čovek legenda. Baš smo se lepo osećali u tom društvu kosmopolitskih ljudi koji su mi postali idol

Duškova kuća

Ostalo nam je još malo vremena i ponovo smo uzeli šofera jer sam htela da vidim taj jedinstveni Rock restoran. Nalazi se na plaži Pingwe i kad smo otandrkali do tamo, bila je plima te smo morali da zagazimo u okean da bi došli do njega. Kad je oseka, možeš pešice bez kvašenja da prošetaš. Seli smo samo na piće i uživali u sveže ceđenim sokovima u tom jedinstvenom ambijentu.. Mene takve stvari fasciniraju dok je moj muž  bio opsednut odbojkom. Čekao ga je turnir i hteo je da se što pre vratimo u naš hotel. Nije mi se ispunila želja da opet odemo na plažu Nungwi. I do ovog restorana smo se predugo vozili, skoro sat i po. Dok smo prolazili džunglom Jozani, nije hteo da se zaustavimo, da šetamo i tražimo majmune jer je žurio na odbojku. Znala  sam da je kod nas već počela oseka, okean se povlačio i po 500 metara ostavljajući pesak prekriven svakojakim morskim plodovima i molila sam ga da idemo na Nungwi ali nije bilo šanse da on propusti odbojku. Obala  je vrlo  zanimljiva kad se okean povuče. Na Tajlandu je ostajalo grozno kamenje i tamni pesak a ovde beli mekani pesak i neki čudni plavičasti baloni, koje su podsećale na puknute kondome. To mi je bilo nepoznanica i pitala sam se šta li je to?

Rock restoran
Pobednici turnira
Okeana nigde

Nakon turnira u odbojci, muž se sav srećan slika sa svojom pobedničkom ekipom i euforično trči ka nadolazećem okeanu. Ja ga upozoravam, da su mi meštani rekli da ti plavičasti prozirni baloni jesu male grozne meduze. Samo me je neverujući gledao i uleteo u vodu. Jao ljudi moji, da vi znate koji su to krici bili. Ja sam mislila da ga je ajkula napala. Vrišteći izlazi i pokušava sa sebe da odlepi sve one plavičaste meduze koje imaju neverovatno duge pipke. Prileteli su svi njegovi sportski prijatelji, on je vrištao i tražio led, drugi su govorili da mora nešto toplo (na italijanskom naravno) . Kasnije tek, na žalost, saznali smo da je najbolji lek da neko urinira po tebi! Preživesmo mi i taj spopad a ja onako tipično ženski : Eto, to ti je zato što nisi hteo u Nungwi. Tamo, nema ni plime ni meduza!

U senci palme

Našem boravku u tropskom raju je brzo došao kraj, jer šta je 7 dana. Morali smo da se oprostimo sa tom lepotom i krenemo u Keniju. Da, upravo tamo je avion sleteo da pokupi još jednu turu i odleti dalje za Milano. Kad sam mužu rekla kad stižemo, bio je kao razjareni bik. Zašto sam taj termin kupovala, kako će on sutra na posao nakon tolikog puta! Rekla sam da ću ja voziti i da ne brine, samo nek se smiri. U Milano smo stigli u jedan posle ponoći i krenuli put kuće do koje nam treba 6 sati vožnje, taman u 7 da stignemo i istovarim ga na posao. Tu noć pamtim kao da je bilo juče. Svi spavaju a ja pevam, plešem, šamaram se samo da ostanem budna i izdržim. Zona sumraka je bila ali stigosmo mi taman da on ode kući, da se presvuče i ode na posao. Tako se završi naš Zanzibar. Do raja se stvarno teško dolazi a ovo divno ostrvo je sada mnogo dostupnije. Komadić nebesa na kome žive i neki naši!

Sitonija, moja prva ljubav


Obožavani Atos
Sitonija je poluostrvo, poluostrva Halkidiki, njegov srednji prst na kome  se uobičajeno nosi neki dragulj.Taj prst je dakle najblještaviji dijamant u niski Grčkih lepota. Koncentracija ogromnog broja nestvarno lepih plaža je bez konkurencije.Tu lepotu  možete porediti jedino sa nekim egzotičnim ostrvom i komotno može parirati Maldivima, Karibima, Havajima itd. Ne šalim se uopšte, videla i proverila! Jedino što se ne možete kupati u decembru, što bih ja rekla mužu kad ga odvučem zimi na toplo a on kuka“ Ma Grčka si je Grčka“!

img_20191017_1412341375382679580229311.jpg

Od kako sam se rodila, roditelji su me stalno vodili na more u Dalmaciju. Par puta su promenili u želji da  upoznaju Grčku. Odlazeći u neka sasvim obična sela na severu, gde su  uglavnom letovali Srbi, nisu bili previše oduševljeni ali šoping je bio izuzetan. Naviknuta na dalmatinsku arhitekturu, produžila sam i u mladosti  da letujem tamo, obilazeći redom najlepša ostrva: Brač, Hvar, Korčulu… sve dok jednoga dana nisam upoznala dečka koji je bio opčinjen Grčkom. Došlo vreme za letovanje, raspravljamo  mi gde ćemo i ubeđujemo se šta je lepše. Ja mislim da bolje znam jer sam videla obe obale, on nije video drugo do Grčke. Konačno ja popustim i prihvatim da me on vodi na jedno Grčko ostrvo, Skijatos.

 Kavurotripes

Lacara

Sakupilo se društvo, idemo mojim autom i pravac Solun, na trajekt. Da da, baš su nas čekali tamo! Kažu nam, trajekt ide tek za 3 dana, nema veza svaki dan. Odluče naši vodiči, moj dečko i njegov najbolji prijatelj da odemo na Halkidiki dok čekamo trajekt. Četvrta osoba u grupi, bila je moja mlađa sestra. Odosmo u Nikiti jer tamo imaju prijatelja i smestismo se u kamp. Selo mi izgleda malo, bezvezno, ništa nema a plaža skroz prosečna. Dečki se zaneli, igraju odbojku i ne pada im na pamet da bi se negde mrdnuli. Ja skroz razočarana primećujem kako mi se tu ništa ne sviđa i da oni nemaju pojma šta znači lepo more. Tada moj dečko predloži nama dvema da odemo popodne u mesto Vurvuru i vidimo plažu Karidi. Objasniše nam detaljno kako da je pronađemo i nastaviše s odbojkom. Ja i sestra put pod noge i konačno akcija. Nekako smo uspele pronaći tu plažu do koje si morao proći kroz dugačko mesto prepuno vila uz obalu. Nazirala se azurna boja mora koja je obećavala. Puteljak kroz  borovu šumu odveo nas je do slike tipičnog primera kako ljudi zamišljaju raj.

Karidi 96.

       Karidi 2006
Ostale smo šokirane, zaprepašćene, bez teksta. Otkud ovako nešto u Grčkoj? Nezamislivo! Bila je to 1991.godina i taj osećaj, pred tim prizorom i dan danas mi je svež. Beli, sitni, teški pesak, tirkizna boja od koje te oči zabole i ovalne slonokoštane stene koje uokviruju tu prelepu uvalu.

istočna obala Sitonije

Neopisivo uživanje u kupanju, malo ljudi, svi u svojim grupicama. Izazvale smo pažnju nekih momaka i eto njih, brže bolje su prišli da se upoznamo. Dvojica Italijana s kojima se upustismo u razgovor i kad su nas pozvali na piće u obližnji bar, zbog sestre, nisam mogla da odbijem. Davala mi je signale da joj se jedan sviđa😁 Sećam se da se prijatno ćaskanje pretvorilo u politički manifest jer su nas pritisli sa Kosovom a mi se nismo dale. Uglavnom, kad smo se vratile u Nikiti, već je bio mrak a moj dečko zelen od brige i besa. Preživeh ja te salve ljutnje i konačno odosmo  na Skijatos koji me je dotukao i naterao da promenim svoje mišljenje o Grčkoj.

Čarolija

Narednih godina smo neumorno obilazili srednji prst Halkidikija, lepoticu Sitoniju i nikako je se nismo mogli zasititi. Zamislite situaciju da se smestite u Sartiju i odatle idete u obilaske a ne postoje mape niti putokazi za plaže, samo vidite sa glavnog puta neki neasfaltirani puteljak i krenete dole. Silne aute smo mi izmaltretirali istražujući sve te staze, locirali plaže, imenovali! Kasnije smo servirali prijateljima informacije i uputstva kao na tacni. Ovako smo prosledili  info o našem  najvećem otkriću: 7 km pre Sartija, kod kontejnera u borovoj šumi, videćete jednu razvalinu od puta i tamo se nalazi najčuvenija plaža Kavurotripes.  U to doba nije bilo ni nagoveštaja naših ljudi. Viđali smo gomile šatora mladih ljudi iz cele Evrope, prave hipi kolonije koje su tu uživale i ostavile obeležja na stenama. Isklesana sirena i drugi znaci slobode. Uvala je ispresecana oblim, glatkim stenama koje su napravile gomilu malih uvalica a najpoznatija je Pomorandža.

moja beba
nijanse Sitonije
sirena na Kavurotripesu

 

megali portokali
kakvi Karibi, Havaji itd
piratski brod na izletu

Oko Sartija je nebrojeno lepih plaža a kamp Armenistis je san koji smo dugo sanjali. Prava oaza za kampiranje pored blještave čarobne plaže. Sa druge strane Sartija, kada krenete prema Sikiji naići ćete na mnogobrojne uvale. Sikija je pored Partenonasa jedino selo u brdu. Ima neki starinski šmek i toplu dušu. Iza Sikije su uvale Pigadaki koje su u skorije vreme lepo popločane i imaju sjajne restorane. Sledi plaža Klimatarija koja je natrpana suncobranima i jako popularna mnogima ali ne i nama. Posle nje stižete u Lavirint.

Klimataria
mikro portokali

Prvi put kada smo se obreli u njemu, mislili smo da smo u zoni sumraka. Ulice, mostovi, stepeništa, šahte, velika dolina ispresecana svim tim i ništa više. Vozikali smo se tuda i nikako da nađemo izlaz. Još jezivije je bilo u jednom od naših lutanja kad su od negde iskočili ogromni psi i poleteli za nama. Godinama nam je taj lavirint bio preokupacija u istraživanju a u jednom periodu života i velika želja da u tom zamišljenom i nedovršenom gradu, imamo kuću. Tu smo otkrili i predivne plaže Kriarici i Tiganja.

Kriarici
Tigania
Lavirintom na Tiganiu nekad

Nekoliko godina za redom sanjali smo da kupimo nekretninu na Sitoniji i neumorno, u raznim godišnjim dobima, išli u razgledanja sa agentima. Stalno nam je malo novca falilo za to što nam se sviđa. Kako se novac gomilao, tako su rasli i naši apetiti i želje te nikako nismo mogli da nađemo nešto adekvatno za toliko koliko imamo. Danas su cene otišle duplo od vremena kad smo počeli potragu i u principu u Sartiju se ne prodaje ništa pametno jer je to zlatna koka.

.

večiti kupci u akciji-Nikiti, Agios Ioannis
Zalazak na Pigadakiju
odbljesci zalaska sunca na istoku

Od Ormos Panagiasa na početku istočne strane pa do Kriarici plaže, imate čudesan pogled na planinu Atos na Svetoj gori-trećem prstu Halkidikija. Očarano smo ga  gledali i obožavali. Jedino na vrhu prsta, iz Kalamicija se vidi samo delimično. To uopšte ne smanjuje lepotu ovog preslatkog zaliva na krajnjem jugu poluostrva. Maleno ostrvce koje je uronjeno u smaragdnu vodu, meta je brojnih posetilaca.
Nakon Kalamicija put se penje u brda i prelazite na zapadnu stranu Sitonije.

Kalamici
ostrvce Kalamicija
Pogled sa ostrvceta na smaragdnu vodu

Porto Kufo je jedini fjord Sitonije, simpatično malo selo sa gomilom restorana uz more i nekom uskom i prosečnom plažom. Iza njega sledi Toroni koji se ponosi dugom zanosnom plažom. Tu je uglavnom mirna voda i kad su veliki talasi na istoku, pametno je otići u Toroni. Samo mesto nema neki poseban šarm.
Ako vam to nedostaje, uputite se ka kosmopolitskom  Neos Marmarasu koji obiluje lepotom.

zalazak u Toroniju
Neos Marmaras
svetlosti Neosa
boje, boje ,boje

Razmešten na tri strma brežuljka, sa kućama koje uglavnom  imaju pogled na more, sitnim trgovinicama, ekskluzivnim restoranima, prosipa eruptivno svoj šarm. Neos, Nea ili Nei su imena dodata mestima turskih gradova odakle su se izbegli Grci doselili i osnovali svoj novi život. Tako su i preci stanovnika Neos Marmarasa nekada izbegli iz Turskog Marmarisa. Na Sitoniji je to najveće i najozbiljnije mesto. Pored njega se nalazi velika luka za jahte, Porto Karas i dva ekskluzivna hotela koja dopunjuju njegov kosmopolitski izgled.

Porto Karas, Meliton
Porto Karas

Idući ka korenu prsta, od Neosa prema Nikitiju imate još obilje divnih plaža. Sa ove zapadne strane pesak nije toliko brašnast kao na istočnoj i voda je zelenija. Lagomandra, Spati, Kalogria samo su neke od tih plaža gde dominira raskošna borova šuma i mirisi koji vas obeznane.

Lagomandra
Spati

Ponovo smo ispred Nikitija koji se po meni ne ubraja u Sitoniju i krećemo nazad na istok gde nas prvi dočeka Ormos Panagias, pa za njim Vurvuru sa početka priče.
Tu je najveća koncentracija egzotičnih plaža i ako imate čamac uputite se u obilazak ostrvca Diaporos. Tamo ćete se sigurno oduzeti od lepote. Pored čuvene Karidi plaže, mnoštvo lepotica sličnih Lagonisi, i moj najveći favorit  Fava.
Favu sam davno videla na jednoj slici i dugo je nisam mogla locirati. Baš je zapetljano pronaći je između onih vila, rasutih u dubokoj borovini. Ne mogu vam opisati veselje kad sam je konačno pronašla. Mnogo godina kasnije, otišla sam na čuveni otok La Digue u sejšelskom arhipelagu i došla do jedne od najpoznatijih svetskih plaža- Source d’argent. Ta plaža me je odmah potsetila na Favu. Ogromne stene koje izgledaju kao okamenjeni dinosaurusi, tirkizno-bela dominacija i to je Fava.

Fava
stepenice u nebo
stepenice stvarno ne vode nigde
bejah nekad mršava
okamenjeni

Naša deca su odrasla na Sitoniji i dugo se nismo mogli odlepiti od nje. Jedne godine smo išli na Tasos i nekako nam se ispostavilo  normalnim, da par dana svratimo na Sitoniju. Uvek smo u autu imali šator za svaki slučaj. Odemo mi lepo  na Karidi plažu, razapnemo šator u šumici i spavanjac. Bože dragi, kad je počela žurka u toku noći. Pucnjava, auti dolaze, upere svetla u nas, okreću se i idu. Svi divljaju i vrište. Mi šokirani, muž uzima šipku od suncobrana da nas brani. U neko doba je sve utihnulo, mi konačno zaspali i tek ujutru smo saznali (bila je to neka 2004 godina) da su Grci postali šampioni u fudbalu i ovako slavili. Baš su nas dobro isprepadali!

kampiranje na Karidi plaži
Boje pomorandže
Kakvi Bahami,Karibi, Havaji itd

Lepota Sitonije je priroda, veoma malo naseljenih mesta, miris borovine i obilje rajskih plaža. Godinama smo je istraživali, upijali, stapali se sa njom, sve dok nije počela da se guši. Razotkrivena je i najezde agencija su je okupirale. Bio bi greh sakrivati nešto ovako lepo ali mi se više nismo osećali prisno sa njom kao nekada. Krenuli smo dalje u osvajanje novih grčkih lepota ali srce nam je ostalo na Sitoniji.
Pronašli smo još jedan, na drugi način čudesni poluotok Pilion i tamo konačno pronašli kuću koja je ispunila sve naše želje. Jednog  lepog dana kada je vidljivost bila izizetna, sa prozora sam ugledala Atos. Nisam mogla sebi da dođem od zanosa, šoka i sreće. Moja davnašnja želja u  Sartiju da imam kuću sa pogledom na Atos, se ispunila🥰

IMG-20190725-WA0014
Obrisi Atosa nam se smeše dok se sunce rađa

Vratićemo se na Sitoniju  jednom u septembru.  Do tada ću neumorno  po svetu tražiti neke druge Sitonije koje će bar malo ličiti na nju.

ova beba ima sada 25

Pilion, moj dom

pogled na Volos i Pagasitikos zaliv

Poluostrvo, planina Pilion se nadkrilio nad belim gradom Volosom i priglio celi Pagasitikos zaliv. Tu su mirne vode u modrim uvalama odakle su davnih dana Argonauti krenuli u potragu za zlatnim runom. Kad krenete da se penjete ka prvim čarobnim selima, strmim serpentinama od kojih dobijete vrtoglavicu, krećete u potragu za mitskim kentaurima. Vrhovni vođa divljih kentaura je bio mudri Hiron. On je na Pilionu gostio bogove sa Olimpa koji su tu dolazili na odmor. Možete zamisliti tu lepotu u kojoj su i bogovi odmarali. Stanovnici Volosa, a i ostatka Grčke, dugo su čuvali tajnu o teško dostupnim lepotama istočne strane Piliona.

kentaur u hotelu Cleopatra

brod Argonauta u Volosu


Morate se popeti na vrh planine, gde ćete se oduzeti od divljenja stojeći ispod žičare sa koje se pruža pogled na sinje more sa obe strane. Zimi je tu idealno za skijanje a raskošni butični hoteli vas čekaju u mestu Chania.

Počinje survavanje ka obali, opet vrtoglavica na serpentinama a sve vreme se opijate pogledom na prastaru šumu i vrcave vodopade. Ako ulovite neki puteljak koji je popločan drevnim kalderimima, brzo ćete se izgubiti u zamršenoj džungli koju presecaju strmoglavi prepadi. Na obroncima istočnih litica Piliona, sa mora vidite samo bela seoca koja su zakačena za bujno zelenilo.

Arhontiko stil kuća Zagore

takozvani egipatski stil

seoca po Pilionu

Kisos, Tcagarada, Zagora, ne zna se koje je lepše. Prednjači Tcagarada zbog hiljadugodišnjeg platana koga jedva objame 10-oro ljudi.

Platan u Cagaradi

Oko sela su prelepi vodopadi i stari bajkoviti most zbog koga ćete se namučiti dok ga pronađete. Selo je turistička Meka i obilje romantičnih restorana vam pruža izvanredne specijalitete uz pogled na smaragdno zelenilo koje uranja u duboku modrinu.

vodopadi između Muresija i Cagarade

Stari most na ulasku u Cagaradu

hotel Poslednji jednorog u Cagaradi

živa svirka u hotelu

romantični ambijent „Poslednjeg jednoroga“

Na istočnoj obali je vrlo malo mesta uz more. Najelitniji i najšarmantniji je Agios Ioannis a šta mislite zašto? Zbog tri predivne plaže koje su u samom mestu. Ne zna se da li je lepša mondenska Papa Nero ili magična divlja Plaka. I gradskoj plaži Agios Ioannisa ništa ne fali. Mesto će vas oduševiti nizom restorana uz more koji su u debeloj hladovini i pored kojih na svakom koraku kuljaju izvori.

magična Plaka slikana iz Lolosove kuće

Agios Ioannis

Agios Ioannis

gradska plaža

pogled iz luke

prvomajsko kupanje u Agios Ioannisu

plaža Papa Nero

pilionski biseri na Plaki

Laganom šetnjom stižete u Damuhari gde se svi kočopere scenama iz Mama mie. Predivni piano bar hotela Cleopatra nemojte promašiti. Pored scenskog kafića Dama mia krenite plažom i staza će vas odvesti u planinu ka selu Tcagarada. Ako iznajmite kajak, možete istraživati pećine oko čudesnih plaža Fakistra i Mylopotamos ili skratiti put preko planine do veličanstvene plaže Agii Saranda.

Dama mia i plaža Damuhari

Fakistra

Mylopotamos

Agii Saranda

Damuhari

Hotel Cleopatra

Obilazak poluostrva vodi vas ka jugu. Male razdalje se dugo voze jer se do svake plaže morate spuštati strmim uskim puteljcima i iznova vraćati gore na magistralu koja okružuje poluostrvo. Idući ka jugoistoku, nakon Kalamakija, plaža Potoki i Lyri stižete do Potistike koja je luda, jednom rečju. Posle bisera na istočnim pilionskim plažama, ovde srećemo pesak koji preovladava i na jugu. Plažom Potistika dominiraju velike stene koje prkose urnebesnim talasima. Murtia, Vromoneri i stižemo na borovinom opsednuti jug.

Vromoneri

44626058_10218017211970227_3751801237549350912_n
Potistika

IMG_4095
Kalamaki i urnebes istočnih talasa

Iz mesta Kati Đorđis čamci voze do Skiatosa a iz lučice Platanja gusarski brod vodi na izlete. Mikro je teško dostupna plaža ali njen zlatni pesak podseća na najlepše kikladske plaže. Seoca u zalivu su uz more i u zaleđu. Pinakates je primer simpatičnog, idiličnog i tipičnog sela sa trgom na kome dominira crkva i platani. U sledećem selu Miljes ćete biti iznenađeni susretom sa vozom koji niotkuda odjednom izroni.

Pinakates

vozić od Ano Lehonie do Miljesa

stil kuća u Pinakatesu

iskopine Pinakatesa

Mogla bih još puno pisati o Pilionu ali ovako ukratko, uvela sam vas u priču.

Moj dom

skupina od 5 kuća, naša je u sredini

Skoro 40 godina neumorno obilazimo Grčku a zadnjih desetak intenzivno tražimo kuću u kojoj ćemo živeti u penziji. Imamo puno omiljenih krajeva i najveći problem je bio skoncentrisati se na jedan deo. Da li će to biti Halkidiki, Krit, neko kikladsko ostrvo ili Pilion? Imali smo visoke kriterije, lepa plaža, mesto, pogled, vrt! Konačno smo pronašli ostvarenje našeg sna. Sve kriterije je ispunjavalo i ako bi tražili dlaku u jajetu, možemo zameriti samo to da nemamo zalaske već izlaske sunca! Dobili smo ne jednu već 3 plaže, ne jedan već tri vrta. Divna, velika kuća sa dobrom energojom, kaminom za zimu, jer pobogu, na 30 minuta vožnje, imamo skijalište.

izlazak sunca iz jedne od spavaćih soba

dnevni boravak i kuhinja

izlaz u prednji vrt

bočni vrt sa jutarnjom hladovinom

ulazni deo

pogled sa terase na dole

jesenja vatrica

jesenji pogled

Komšije Grci su nas pretoplo prihvatili i uče nas istoriji. Od njih smo saznali da se Srbija prostirala do Piliona u doba Dušanovog carstva i da se puno srpskih porodica doselilo tu tako da potomci i danas nose srpska prezimena! Mnogi toponimi ukazuju na poreklo reči kao Zagora, Potoki, Milina… Naša kuća nas čeka, spremna da s veseljem prihvati goste kako ne bi bila usamljena a ja se pitam koja je sudbina mene navela da dođem baš na planinu kentaura, simbol mog znaka strelca. I još veći šok-pogled na Atos! Dugo sam čeznula da mi kuća ima pogled na Atos ali sam odustala od tog sna. Jednoga dana, kada je vidljivost bila neverovatna, ugledali smo Atos i danima ga obožavali. Moj san mi se nasmešio.

pogled na Atos, golim okom se jasnije vidi

moj mozaik u vrtu

Davni susret

1989.godine, nakon obilaženja Dalmacije stopom sa mojom otkačenom cimerkom, dođe ona sa mlađim bratom meni u goste, u Leskovac. Odlučili smo da nas troje i moja sestra krenemo u avanturu po Grčkoj. Pametna Nensi, zbog nedostatka novca, smisli plan da kupimo karte do Larise i da pokušamo da se prošvercamo do Atine. Kontam ja u onom noćnom vozu da će kondukter pomisliti da čita Lamia. I stvarno, kod provere karata iza Larise, on ništa nije primetio nama dvema. Eto ti naših mlađih brata i sestre, trče i kažu “ provalio nas“. Kondukter im rekao da su promašili Larisu i da brzo siđu na sledećoj stanici te će naići voz za nazad!!! Mi malo pobesnesmo zbog njhove loše sreće i šta ćemo, ajde van. Sišli smo u neku nedođiju, dva ujutru i pitamo kad ima neki voz za najbliže more. Rekoše nam da je Volos najbliži i tek u 8 ujutru imamo voz. Komirali smo se naslonjeni na rance i ujutru videli da se nalazimo u ambijentu kao u nekom kaubojskom filmu, još kad je zavriskao neki rasklimatani lokalni voz i povezo nas pravom prerijom po kojoj smo drveli do Volosa. U gradu zbunjeni tražismo plažu i opet nas uputiše na mesto van grada gde je plaža.

svako selo ima ovakve izvore

voda Mylopotamusa

izvor iz drveta u Zagori

šarmantne kućice Damuharija

Damuhari

Mestašce Agria, smeštaja za iznajmljivanje ni za lek. Mi već iscrpljeni i živčani, vratismo se u Volos i smestismo u prvi hotel. Nakon dobrog sna, krenuli smo van u razgledanje i nešto da jedemo. Vrhunac dana je bio kad smo trebali nazad u hotel a nismo imali pojma kako do njega i kako se zove. Ekipa blesana koja je počela da se vraća unatraške u nadi da se seti. Sreća pa ga pronađosmo!

vodopadi ispred Zagore

Damuhari

izlazak sunca i uhvaćen zrak između dimnjaka

stene Potistike ka Melani plaži

luka Damuhari

Sutradan smo se pokupili i otišli u Leptokariju, jer sam je dobro poznavala i nastavili našu avanturu iz baze, stopirajući do Atine. To i ostatak letovanja je posebna i urnebesna priča kojoj ovde nije mesto. Bitan je moj prvi susret sa Pilionom. Sledeći slučajni i neplanirani susret je bio par godina kasnije kada smo se vraćali sa Evie i muž je insistirao da nas vodi u Makrenicu. On je tamo bio sa lekarima bez granica i pričao mi o lepotama tog sela. Stvarno je neprocenjiv biser taj balkon Volosa. Staro kameno selo na strmim obroncima, uronjeno u zelenilo magičnih pilionskih šuma.

pogled iz Makrenice na Volos

Volos i moji maleni,davno

Pogled se iz Makrenice pruža u nedogled na beli grad Volos i modri Pagasitikos zaliv okružen tihim zamagljenim ostrvima. Zaronite u grad, sednite pored crkve na obali na cipuro meze za smešne pare, prošetajte popločanim uličicama dok vas oči ne zabole od primamljivih izloga. Svega ima na Pilionu i on još uvek velike tajne krije. Nećete zažalite ako se uputite serpentinama, samo će vas omađijati da mu se vraćate opet.

Društvance u baru hotela Eden na Plaki

Mala zelena na Folegandrosu

Izvinite odmah zbog česte pojave male zelene haljine ali kao što bik kidiše na crveno tako moj muž na zeleno!

Pogled sa hore na stepenasta polja

E sad, pošto sam se izvinila zbog retkih slika bez mene, krenuću od mesta pronalaženja ove čudesne boje, koja me podseća na Folegandros. Ostrvo Milos nam je bilo treće po redu u našem skakutanju po Kikladima i jedne večeri na njemu, čežnjivo me zvala divna haljinica iz izloga. Slagala sam muža da treba da je kupimo ćerki i on sav sretan ulete da se cenjka. Uglavnom, posle Milosa, nastavili smo ferijem na sledeće ostrvo u našoj niski bisera i ja naravno sa svojim trofejom.

Luka Karavostasi

Kada se brod prikrada ostrvu, skoro je nemoguće ugledati Horu, koja se sakrila na litici, uljuljkana kao u ljusci od jajeta. Vidite samo gola brda i pitate se šta je to tako ozloglašeno čarobno na njemu. Saznaćemo, samo da se iskrcamo.

Link apartmana:

https://www.booking.com/hotel/gr/coral-apartments.en.html?aid=1638366&no_rooms=1&group_adults=1

Uvek biram smeštaj u luci, da bi se otarasili prtljaga i nekako mi odatle sve počinje.U selu Karavostazi je luka i početna stanica busa, par taverni, apartmana i solidna plaža ogrnuta tamarisima.

Karavostasi

Smestili smo se u drugom redu do plaže. Lepa kuća sa nizom bungalova iz kojih smo imali krasan pogled na more i preglasne susede. Koga drugog nego Italijane!Obično srećemo Francuze na Kikladima ali ovoga puta temperamentne komšije!

Pogled na Horu iz crkve

Jedva smo čekali odlazak u Horu i otpravili smo se na bus. Ostrvo je jako malo i zato smo odlučili da ne rentamo ništa jer je sve pokriveno ostrvskim busom. Uspon je popriličan kroz gola brda i neočekivano se pojavljuje grad. Na prvi pogled ništa spektakularno sem crkve na brdu koja dominira pejzažem. Dok ne zaroniš u mesto!

Crkva Device Marije

Šarmantna, starinska i istovremeno kosmopolitska Hora a unutar nje Castro, koji je na drugim ostrvima kameni a ovde potpuno beo. Slike Castra su uglavnom znak raspoznavanja Folegandrosa. Par bakica je sedelo na stepeništu i odmeravalo nas zajedno sa gomilom specijfičnih kikladskih mačaka. Izgubili smo se po uskim uličicama i napajali oduševljenjem.

Kastro

Iz Castra, normalno što sledi je odlazak do crkve. Dugi vijugavi uspon, magarići koji se nude da vas nose al ja ih radije samo mazim.Sama put do crkve je proces uživanja.Meltemi vam vijore kosu, osećate mirise sasušenog bilja i sunce na oproštaju.

Crkva je kao iz filmova. Nakon što se povratiš iz meditacije izazvane mirisoma tamjana , ponovo uroniš u oazu Hore koja je za razliku od golotinje ostrva, sva zelena, kao moja haljina!

Uličice Hore

Taverne ujutru

Uveče ne možeš naći mesto u silnim tavernama! Zato sačekaš na litici obožavajući sunce na zalasku! Sa klifa koji se strmoglavljuje u more, pogled se pruža na stepenasta polja koja vas zavaraju da mislite da ste negde u Aziji. Atmosferu je upotpunjavao tip koji je svirao na čudesnom instrumentu hang koji izgleda kao poklopac za sač. Vibracije i odzvanjanje zvona su se preplitali sa čudesnim odbljescima sunca.

Kruže glasine da je skupo ali preteruju jer ima svega za svačiji džep kao i na Mikonosu, Santoriniju… Stvarno je zanimljivo da u velikom broju šarmantnih i prefinjenih restorana, jedva dobiješ mesto. Hrana divna ali ništa spektakularno novo nismo probali. Na žalost nije bilo u ponudi morskih specijaliteta (bar tu gde smo jedva našli mesto) već lokalnih jaganjaca i ja sam se odlučila za moj omiljeni meze gde kraljuje feta grill.

Narednih dana smo obišli par plaža oko luke Karavostasi. Tu su lepe a do onih prelepih se stiže čamcem. Plaža Vardia ima strmi prilaz odmah u mestu a do kampinga koji je na plaži Livadi, vodi vas lepa šetnja uz obalu, pored plaža Latinaki i Puntaki. Katergo je najpoznatija i većina turista ide čamcem na nju. Meni je bila najlepša Agali koja je toliko čista i izolovana da osećate kao da ste na kraju sveta. Azurna boja mora koja mami i mirisi iz istoimene taverne sa morskim bezobrazlucima vas izlude. Sa ove plaže možete otpešačiti do dve divlje, nudističke Glifos i Fire. Malo pentranja vas čeka ali dobićete samo izolovanost i ništa više.Tu sam videla ponudu za smeštaj bez elektrike sa uljanim lampama!

Nama se uvek dešavaju neke dogodovštine jer karma je čudo. Opet scena: to nam je četvrto ostrvo u nizu i nigde ne čusmo trag nekog našeg jezika.Već me jezik boli od Francuza i Engleza i moje simbioze ta dva jezika s kojom se najbolje sporazumevam s Talijanima! Konačno na plaži čujemo neke Slovence i mi brže bolje da stupimo u kontakt a moj muž onako dobronamerno: „Čudo niste u Hrvatskoj“!? Tip ga mrko pogleda i odbrusi mu:“ A vi što niste tamo“ i odpliva od nas! E reko, svaka čast na diplomaciji. Posle ja odoh do žene i mi se krasno ispričasmo o tome kako su putovali iz Ankone brodom, pa kopnom preko Peloponeza do Pireja i opet brodom te dospeli na Folegandros! Slovenci su čudo u putešestvijima. Oni ili puno putuju il ne mrdaju nigde! I celih 12 dana su oni u kampu na Folegandrosu! Može i tako, kuliranje! Nama bila dosta tri za tako malo ostrvo i ne znam kad će doći repriza istog! Ipak nije to Sardinija ili Krit pa da mu se vraćamo više puta! Još mnogo toga treba videti!

U Horu smo dolazili i ujutru i uveče, morala sam malo i da promenim haljinu. Kažu, ako hoćete da upoznate prave Kiklade, dođite na Folegandros. Apsolutno se slažem. Dobro je povezan sa nekolicinom ostrva i svakodnevnim polascima za Pirej. Svako ostrvo me iznova raspameti i sanjam da mu se vratim ali ne znam kako ću stići. Još mnoga čekaju da se moje voodoo kockice slože😂

Za kraj poklon koda za vaše rezervacije

https://booking.com/s/61_6/e5f241ad


Meksiko, Jukatan, raj!

Zašto Meksiko, čudili su mi se svi! Toliko, po njima, ima privlačnijih zemalja. Nemaju pojma! To sam im i rekla. Moje prvo prekookeansko putovanje bilo je u Meksiko. To mi je bila višegodišnja želja i tačno je 10 godina od tada. Meksiko je toliko kompletan da je i danas, pored mnogo većeg iskustva koje imam, on moja najveća ljubav.

Pošto sam bila neiskusna u traženju avio karata „Odklop“, provajder sa kombinacijom hotela i prevoza, bio je moj izbor tih godina. Oni uglavnom rade nemačke agencije i jeftinije je ali morate leteti od tamo. No problem, sve prihvatam samo kad sam konačno dragog naterala na tu destinaciju.

Ovo što sledi je jako zanimljivo.Počinjem potragu sa smeštajem u Kankunu i tražim jeftine hotele. Najmanja cena za dve nedelje je 1000 eura po osobi, (samo sa doručkom) i za nas četvoro to izađe 4 hiljadarke bez obzira što su deca 11 i 15 godina. Mozgam ja koji bih od tih sirotinjskih hotela izab rala i iz zezanja kliknem jedan sa 5* sa all inclusivom, koji je oko 1700 po osobi. Kad meni izađe cifra od 5000 za četvoro ja u čudu. Hej, pa to je lepota. Za decu u tim resortima pola cene a ovi sirotinjski deru.Pa normalno da ću uzeti taj sa kompletnom hranom i svim iživljavanjima uz put. Kada sam to otkrila, bacila sam se u potragu koji hotel od tih. Pronašla sam najlepše rešenje ali o tome kada dođe vreme.

Beach bar u hotelu Xcaret

Spakirali se mi u dva koferčiča, poneli i praznu torbu za zimske stvari, kojih ćemo se odmah na aerodromu rešiti. Let iz Minhena, već nam poznat aerodrom i za 10 sati divnog leta, sa stalnim posluživanjima u sred noći, kad bi ih najradije zadavio što te bude, sletesmo u Kankun. Imali smo odmah transfer za Playu del Carmen i naš hotel, sve nam organizovala nemačka agencija. Izabrala sam hotel 2 km van mesta “ Xcaret Mexico.“

https://www.booking.com/hotel/mx/occidental-at-xcaret-destination.en.html?aid=1638366&no_rooms=1&group_adults=1

Hotel Xcaret

U to vreme se zvao „Ocidentale Grand flamenco Xcaret, all inclusive resort“ a sada vidim da mu je promenjeno ime. Pored njega se nalazi Xcaret park i za goste hotela su jeftinije ulaznice. Zbog toga sam izabrala baš njega a i zato što nije u mestu na gradskoj plaži već ima svoju plažu i izolovan je.

Lobby

Dolazimo u hotel totalno šokirani od vlage i sparine, maltene bez daha. Resort je toliko veliki da mali vozić vozi svako malo okolo.Sobe su lepo dekorisane, sve ekskluzivno ali u ormanima miris vlage.Tipično za vlažna područja što sam tek kasnije saznala.Puno rasutih depandanasa po parku, bazena sa barovima, majanskih ruševina, restorana, park sa flamingosima, džungla…svašta još. Stvarno vam treba prevoz da brzo stignete sa plaže u neki od restorana koji izaberete za ručak.Moja ćerka i dan danas pamti najlepši vozić u Xcaretu kojim smo se vozikali i šali se da bi zbog njega opet išla tamo!

Plaža nije velika i načičkana je gomilama ležaljki. Jedan kormoran je redovno dolazio i jata ribica koje su turisti nemilice hranili. Beach bar na plaži sa vrednim indijancima koji su neumorno raznosili piće. Koktele kakve sam ranije samo sanjala, sada smo uživali i isprobavali sve po redu. Nismo bili kao oni američki turisti koji su se iživljavali i naručivali ležeći u ležaljci.Proba malo, pa ako mu se ne sviđa, prospe i traži drugi. Stvarno je usluga takva da nikad više nešto slično nisam doživela.

Ujutru smo imali doručak u restoranu na plaži i veselili se ptičicama koje su vršljale po tanjirima otišlih gostiju. Svako jutro za buđenje bomba sa sveže ceđenim sokovima egzotičnog voća.Guava mi je i danas najomiljenija. Preko dana smo šetali do plaže, za ručak birali neki od mnoštva restorana, za večeru neki medjunarodni a la carte restoran koji smo unapred rezervisali, popodne odbojka, naveče neka predstava, sadržaja koliko hoćeš.

Lobi je izvanredno uređen sa rekom koja protiče kroz hotel. Jata ribica su u reci a ogromni druželjubivi papagaji u lobiju. U vrtu hotela je jezerce sa flamingosima, ograđeni kanjon sa nekim divljim mačkama i reka koja vodi u podzemlje. Majanske ruševine su svuda rasute!

Playa del Carmen

Playa del Carmen

Tri dana smo uživali u prekrasnom hotelu i nakon toga imali rezervisan rent a car za narednih 7 dana.Taksijem smo otišli do Playe del Carmen da preuzmemo auto. Mesto je simpatično sa ravno ispresecanim ulicama, velikom peščanom Karipskom plažom i pešačkom ulicom prepunom malih radnji.Par trgova i fontana i jedan zanimljiv piano bar.

Na plaži je puno masažnih salona i više puta smo ja i muž išli da uživamo u masaži za male pare. U hotelu je bila poprilično skuplja ali i tamo smo morali probat.

Promocija masaže u hotelu

gradska plaža

Bilo mi je jako drago da nisam tu izabrala hotel jer su se na plaži stalno izmenjivale hotelske ležaljke i prostor za posetioce. Previše ljudi,  gungula i to nas je odbilo da uopšte budemo tu na plaži. Pošto smo zadovoljili znatiželju i površno upoznali Playu, narednih dana smo krenuli u istraživanje Jukatana – Majanskih piramida, cenota i podzemnih reka.

Čičen Ica

Odvezli smo se solidnim putem u džunglu i bili šokirani ležećim policajcima. Baš smo se mislili da li će autić preživeti one bombe na putu. U jednom trenutku nas je i policajac zaustavio i počeo da nas mota. Skapirali smo šta hoće i dali mu 10 dolara da nas ne gnjavi više. Vozili smo džunglom, sad već priviknuti na klimu i konačno stigli do moje dugogodišnje fascinacije.

Čičen Ica (šp.Chichén Itzá,) doslovno na lokalnom jeziku znači: „Na izvoru Ica“) je veliko arheološko nalazište na Jukatanu iz doba civilizacije Maja. UNESKO ga je proglasio svetskom baštinom, a od 2007. Čičen Ica se ubraja za jedno od novih sedam svetskih čuda. Ime je dobio po majanskom plemenu Itza.

Od sredine klasičnog perioda, tj. od oko 600. godine Čičen Ica je bila veliki grad, dostigavši svoj vrhunac, nakon što su već propali centri Maja u centralnim nizijama na jugu. Jukatan nije imao nadzemnih reka, a Čičen Ica je imala tri velika prirodna izvora sa obiljem vode. To je omogućilo da Čičen Ica postane prirodni centar za stanovništvo. Često su bacali predmete kao žrtve tim izvorima, a u očajnim sušnim vremenima bacale su se i ljudske žrtve.

Do 987. toltečki kralj je stigao sa vojskom iz središnjeg Meksika i Čičen Ica je postala glavni grad. Umetnost i arhitektura toga perioda pokazuju mešavinu maja i toltečkih stilova.
Centrom Čičen Ice dominira velika stepenasta piramida, koju su Maje zvale hram Kukulkan (to je bilo ime za Kvecalkoatla). Često se naziva El Kasitiljo (zamak na španskom). Velika pernata zmija se spušta severnim stepeništem piramide.

Zahvaljujući arheolozima, nađen je tunel, kojim se može ući u piramidu unutar piramide. To je bila česta praksa, da se sve veći i veći hramovi grade na starijim. Unutrašnja piramida je građena po lunarnom kalendaru, a vanjska po solarnom.

Opservatorij

Posedovali su opservatorij, koji je u novije vreme prozvan El Karakol (zmija). Namešten je bio da posmatraju mesečeve deklinacije i druge astronomske događaje. Koristili su sene unutar prostorija, da procene kad će biti solsticij. Oko rubova opservatorije bile su velike posude sa vodom. Posmatrali bi refleksiju zvezda na vodi.

Prostor Čičen Ice je ogroman, šetali smo kolonadama, videli teren za fudbal gde su igrali sa vatrenim loptama i poprilično se umorili. Bila sam jako razočarana da nije bilo dozvoljeno popeti se na vrh Kukulkana pa je zato piramida u Cobi postala moj favorit .

Coba

Kad se uparkirate ispred biletarnice, nude vam se brojni vozači tricikala.Izabrali smo jednog i poleteli u veselo jurcanje džunglom.

Putem smo se zaustavili do male piramide gde nas je oduševila kamena rezbarija horoskopskih znakova.

Konačno pogled na veliku piramidu u Cobi, s jedne strane obrušenom i zaraslom u džunglu.Ona me toliko raspametila nekom svojom energijom da me je mnogo više dodirnula nego Čičen Icina svetskočudesna piramida.Skoro su mi suze pošle od te lepote i pohrlila sam na nju.

Od silne želje, prva sam se popela na vrh i pored strmg uspona i oronulih stepenica.Pogled je sezao daleko na nepreglednu džunglu i jedno jezero koje smo videli putem. Osećala sam se kao neki imperator  koji ima pod nogama ceo svet

Iz Cobe smo se uputili u Valjadolid koji ima prastaru katedralu i nizove šarenih kućica u španskom kolonijalnom stilu. Mala šetnja živopisnim gradićem i puno snimaka.

Tulum

Tulum je jedini majanski grad na obali mora. Veliki prostrani park sa ruševinama na klifu, bez piramide,  i pogled na podivljale talase bili su impresivni. I pored vetra, vrućina je bila nesnosna. Jedno vreme išli smo za nekom grupom i slušali njihovog vodiča. Klasična priča, objašnjavao je svaku građevinu, čemu je služila, istoriju i običaje. Vrućina nam je već dosadila i odjurili smo dole na plažu koja je izgledala kao zapenjeni azurni tirkiz optočen dijamantima.

I pored gomile turista, nisi osećao gužvu. Plaža ispod ruševina je mala prekrasna uvala. More je bilo uzburkano ali samo plašljivci bi mogli da mu odole, a mi to nismo. Pošto je naša hotelska plaža bila u uvali i mirna, ovde smo se nauživali  borbe s talasima.

Iguane su se šetkale slobodno, malo smo jurili da ih mazimo ali nisu se dale. Jedan turist je ležao na peškiru i slučajno  otvorio oči. Kad je video iguanu pored svoje glave skočio je kao poparen.Tako je bilo smešno videti ga svog paničnog kako skakuće i ne zna šta da radi, dal da beži il da je juri. Tulum nam je bio najlepši kupanjac i sledeći put bih otišla na divlju plažu iza Tuluma gde je bio resort s kolibama na samoj plaži. Mislila sam da je to nešto jeftino jer izgleda primitivno. Naravno, iznenadila sam se visokim cenama tih natur resorta.

Akumal

Slatko mestašce u zalivu između Playe del Carmen i Tuluma je Akumal gde smo otišli bez dece koja nisu htela da mrdnu iz hotela.Ništa spektakularno, lepa plaža, hoteli i krasni kafići gde obavezno svratiš na tipično meksičko Corona pivo ili tekilu.

                  Cenote

Obišli smo jednu cenotu u Cobi koju smo posmatrali samo odozgo i drugu blizu Čičen Ice, cenotu Ik Kil. Inače oko Valjadolida ih ima ogromno: cenota Samula, Keken, Zaci, San Lorenzo Oxman…To je još jedna prirodna lepota koja me oduševila. Rupe u zemlji sa podzemnom vodom koja je pomalo i slana. Svako kupanje u nekim čudnim mestima za mene je fascinantno. Ovo je bilo neverovatno i pripremilo nas je za još luđe kupanje u podzemnoj reci.

Cancun

Jedan dan smo se odvezli u Kankun i zahvaljivala sam ludoj sreći da nisam tu izabrala hotel.Kankun ima izuzetno zanimljivu poziciju dugačkog poluostrva koje sa jedne strane ima prelepo more a s druge ustajalu vodu ( slično kao Varadero na Kubi). Nizovi ogromnih hotela na obali i podivljalo Karipsko more. Severna strana ima uvalu koja je malo mirnija i u kojoj možeš da plivaš. Istočna obala se suočava sa besom vetra koji je napravio dine na plaži. Ljudi su iskopali stepenice u pesku kako bi mogli da siđu do mora.

IMG_20190303_200139.jpg

Ja obožavam velike, lude talase, uopšte ih se ne bojim. To što smo doživeli u Kankunu, nateralo me da shvatim da ne bih mogla baš sa svima da se izborim iako me moja porodica zove Veljko Rogošić. Takva silina, da pomisliš da će kosti da ti slomi. Rvali smo se izvesno vreme, čuli spasioce gde zvižde nekima koji su se udaljavali i konačno napustili tu borbu.To nije bila igra niti zabava. Umorismo se!

Prošetali smo gradom, pojeli naše lanč pakete koje su nam potrpali u hotelu i nije bilo potrebe da bi nekuda seli na obrok. Hrana u Xcaretu je bila nezamislivo dobra i raznovrsna tako da uopšte nismo imali potrebe bilo gde da jedemo i ništa van hotela nismo ni isprobali. U samom resortu je bilo nekoliko restorana sa kuhinjama iz drugih delova sveta i isprobali smo sve!

Tu u Kankunu je bilo neminovno da svratimo u jedan tržni centar i bacimo se u kupovinu. Parfemi sa veoma niskim cenama bez poreza, stavili su me malo u dilemu da li su original. Definitivno jesu bili i sam centar je jako luksuzan sa predivnom vitražnom kupolom u središtu. Jelke na sve strane, naravno za predstojeći doček Nove godine.

Sutradan nam je bio zadnji dan rentiranja i vratili smo auto u Playu. Pošto je muž poludeo od igranja odbojke, ja sam sa ćerkicom krenula ka Playi i zaglavila u neverovatnom saobraćajnom haosu prilikom ulaska u mesto. Bilo mi je nezamislivo od kuda toliki broj auta.Jedva smo se izvukle, vratile kola i pobegle nazad u naš hotel i mir. Doček nove godine je bio onako resortski, kao neka gala večera, muzika, šampanjac i otaljasmo i to. Jedva smo čekali jutro da krenemo u Xcaret park.

novogodišnje okićen hotel

Xcaret

Postoji nekoliko takvih parkova na Jukatanu ali mi smo izabrali Xcaret koji je bio povezan s našim hotelom i imali smo popust na poprilično skupe ulaznice. Čamac čeka ispred lobija i kad se ukrcaš, čamdžija te slika i zavesla kao venecijanski gondolijer, iako ovo više izgleda kao put u Had.

img_20190303_1958458074807264234550029.jpg

Dobili smo mapu parka bez koje se možeš izgubiti i u vremenu i prostoru ne napraviš li dobar plan obilaska. Bilo bi lepše da imaš dva dana za sve ali može i ovako. Izabrali smo sve što nas zanima, proverili određene stvari u kom su vremenu i krenuli prvo na lift vidikovac. Kao torpedo te ispali na vrh odakle se pruža fantastičan pogled na more, džunglu i hotele. Krenuli smo kroz park agava i došli do muzeja.Kosturi na ulazu a unutra ambijent i pokućstvo indijanaca, nošnje, dečje igračke. Hala puna leptira, druga sa čudesnim cvećem. Ukrcali smo se na brodić koji vozi podzemnom rekom. Svuda neke lobanje i detalji za zastrašivanje.

Šta me najviše privlačilo? Pa plivanje u podzemnoj reci, jedva sam čekala da stignemo tamo. Na našu žalost velika gužva, dobijamo prsluke i spuštamo se u vodu. Jako mistično bi izgledalo da nije bilo onolikog krkljanca, samo si gledao da ti neko ne nabije nogu u facu. Dugo smo plivali kroz reku koja se negde i račvala ali išli smo za gomilom. Na kraju sam baš bila razočarana.

Ulaz u podzemnu reku

Bazeni sa delfinima, ajkulama, kornjačama, mantama. Moje malo dete ostade željno plivanja s delfinima jer se probudio cicijašluk u nama.Sad mi žao! Veliki akvarij sa čudesnim ribicama.Jedna je plesala oko nas, imam fantastične snimke. Prišla je da me poljubi! U određenom satu na jednom trgu je bila predstava.Trčali smo tamo da ne propustimo. Četvoro ljudi vezanih za noge na ogromnoj vrtešci koja se zahuktala i suludo ih vrtela. Uf, baš se uplašiš da se ne otkače. Pod tim dojmom, krenuli smo nazad u hotel da ručamo jer je dobra stvar našeg hotela bila i ta mogućnost i blizina.Drugi posetioci su verovatno jeli u nekom od restorana po parku i plaćali. Opet smo se provozali čamcem  i posle ručka je muški deo ekipe hteo da odmori do predstave a nas dve neumorne smo se vratile u park. Razgledale smo još i majansko groblje i došle na ideju da opet idemo u podzemnu reku. Bilo je blizu pet sati, vreme kad se zatvara i uletele smo zadnje. Sada je to bio pravi doživljaj, lepota, nigde nikoga, mi same u onoj pomrčini sa sporadičnim bakljma. Lepo smo videle raznobojne ogromne paukove po stenama i na kraju je bilo toliko mračno da nisam videla svoje dete.Ona me zezala kričeći! Plivale smo tako kroz taj zastrašujući mrak i došle do račve.Wow, kakva dilema a mrak je bio skoro potpun.Počinje panika da me hvata a moje dete mrtvo hladno se smeje. Najednom smo čule neke glasove kako nam se približavaju. Ipak je još neko ušao posle nas. Par koji nas sustigao je odlučio da krenemo jednom stranom i uskoro smo izašli do mnogobrojnih mangrovih korenina.Izašli smo na svetlost dana i bile oduševljene tim iskustvom.

Najzad smo se našli s dečkima i krenuli na predstavu. To je bio pravi spektakl. U ogromnoj dvorani je bilo sigurno 3000 posetilaca. Predstava koja je sledila je bila spektakularna sa skoro 300 izvođača. Prikazuju majansku kulturu kroz istoriju, njihov bezbrižan život i igre, dolazak Španaca, pokolji i moderno doba.Gledali smo kako igraju fudbal s upaljenom vatrenom loptom, plesove, igre, neverovatno dobra predstava. Izašli smo totalno nadahnuti iz Xcaret parka.

Šou

Naše putovanje je trajalo 15 dana, naizmenično uživanje u resortu i obilaženje predivnog Jukatana. Pošto smo imali apsolutno sve u hotelu, nešto malo smo potrošili za auto, ulaznice i benzin koji je bio totalno jeftin. Putovanje kakvo bih ponovila bez ikakve ispravke.

Santorini u doba krize

Kaldera i klifi

Aprila 2006. zaputismo se kao i obično, u ambasadu po grčke vize. Pošto nam je prijateljica stalno slala garancije, dobijali smo uvek po dva ulaza i više puta godišnje se otpravljali u Grčku. Kakvi srećnici!

Došli mi na šalter i našalismo smo se kako nam treba multi viza, jer nam dete ima ekceme i jedino mu Grčka pomaže. Ženska nas odmeri pronicljivim pogledom i ležerno nam reče da odemo i kupimo osiguranje za 6 meseci. Nismo znali kako se zovemo od neverice! Kakva neopisiva sreća, veselje, vrištanje! Odmah smo se složili da ovo treba proslaviti ništa manje nego na Santoriniju koji nam je već dugo bio san.

Iako je iznenada i neplanirano pala ta odluka, nije nam trebalo dugo da se spremimo.Već sutradan uveče smo krenuli autom ka Pireju, nakon što sam na brzinu rezervisala trajekt i hotel. Deca su zdušno pomagala pri pakiranju i avantura je počela.

img_20181021_1016466095776864207283464.jpg
Pirejska luka

Vozili smo celu noć bez problema jer smo i ja i muž strastveni vozači. U luci smo se dobro namučili dok smo pronašli naš dok, jer je Pirej stvarno ogromna luka. Ukrcali smo se na luksuzni trajekt i u 8 ujutru krenuli. Nas dvoje smo se odmah komirali na udobnoj klupi restorana, dok su nas dečica čuvala i zabavljala se.

img_20181021_1018385656555111934937531.jpg
Feri, mi u pozadini spavamo

Naxos

Uz put je brod svraćao na par ostrva ali mi smo se probudili tek kod Naxosa. Prelep prizor Kastra na brežuljku u tom oblačnom aprilskom danu nas je rasanio. Mislila sam da ću odmah sledeće godine doći na Naxos jer nisam mogla da pretpostavim da će nas ta multi viza odvesti dalje. Pošto smo je odlično iskoristili, dobila sam priliku da obilazim ostrva po celom svetu i Naxos je morao da sačeka.

Dugo iščekivana lepota nam se tek primiče i oduševljeni gledamo! Crveno-crni klifi, beli grad na vrhu kaldere, sve nekako nestvarno. Imaš osećaj kao da je neko prosuo te bele kućice na litice a one se grčevito zalepile za njih.

img_20181021_1018124048381551449240499.jpg

Iskrcasmo se autom sa trajekta i ugledasmo kombi sa natpisom našeg hotela. Ljudi su došli po nas ne znajući da smo kolima i baš nas prijatno iznenadili. Dobro došlo nam je vođstvo do hotela da ne bi lutali. Svi skupa treperimo od iščekivanja dok se uzpinjemo strmim puteljkom. Hotel  Villa Murano je  vrlo simpatičan ali sa pogledom na blagu nizbrdicu ka plažama. Hoteli sa pogledom na kalderu su tih godina bili prevelik zalogaj za nas. Ionako u hotelu samo prespavamo, tešila sam se. Na recepciji su nas preljubazno dočekali i u jednoj sobi je bila korpa sa voćem a u drugoj vino.

Ovoje link za izbor hotela na Santoriniju  https://www.booking.com/searchresults.en.html?region=1513&aid=1638366&no_rooms=1&group_adults=1

img_20181021_1016296744230438650241952.jpg
Veza za hotel Villa Murano https://www.booking.com/hotel/gr/villa-murano.en.html?aid=1638366&no_rooms=1&group_adults=1

IMG_20181021_102428
Veza za ovaj hotel na Kalderi https://www.booking.com/hotel/gr/loizos-city-center-villas-apartments.en.html?aid=1638366&no_rooms=1&group_adults=1

 

Pogled sa žičare

Ljudi koji ne dođu autom u luku, moraju do vrha pešice ili žičarom.Naravno i magarci su alternativa ali na toj stazi baš smrdi po njihovom izmetu i nekako mi žao tih jadničaka.

Odmah smo željni krenuli u Firu, bez obzira na umor.Oduševljenje na svakom koraku, sve preslatko skockano, živopisno, prepuno prelepih detalja.To se mora doživeti, nemoguće je opisati. Santorini je stvarno poseban i neponovljiv.

IMG_20181021_103112

IMG_20181021_103825

IMG_20181021_102701

Zalasci sunca su lepi ali  nisu jedinstveni kako to neki pokušavaju da prikažu. Na mnogim mestima na svetu su čudesni, jer je zalazak sam po sebi lepota koju ljudi obožavaju.

Sledeći dan je osvanuo sunčan i bez ikakvog razmatranja smo se uputili u šetnju Firom, jer nje nikad dosta. Isprobali smo jednu girosdžinicu koja je imala girose i sa jagnjećim mesom, na veliko veselje moga muža. Dečko koji tamo radi je iz Srbije i lepo se ispričasmo sa njim. Svraćali smo do njega i narednih dana i zavideli mu na životu u takvoj lepoti. Ipak nije sve kako izgleda. Rekao nam je kako  mora mnogo da radi i uživa tek kad prođe sezona.img_20181021_1040305061227290886886072.jpg

IMG_20181021_102245

Naravno, dođe vreme za pokret u obilazak ostrva i prvo se uputismo na čuvenu crvenu plažu. Deluje vrlo  impozantno i stvarno je zanimljiva ta kombinacija u prirodi-crveno i crno kao kod Stendala.

IMG_20181021_102126
Crvena plaža

IMG_20181021_102157

IMG_20181021_102050

IMG_20181021_102013

Deca su se iskupala jer ih nisi mogao obuzdati a nama nije palo na pamet da se smrzavamo. Kikladi ni leti nemaju baš pretoplo more a kamo li u aprilu. Uz put smo videli vinograde koji jako lepo uspevaju na vulkanskom tlu i vino nychteri sa Santorinija je jako poznato. Sva domaća vina koja smo probali, počevši od one flaše u hotelu kojom su nas dočekali, su bila odlična . Otišli smo na suprotnu stranu Kaldere u Kokinopetru,  borili se sa vetrom ali pogled je bio veličanstven. Vidiš skroz suprotno mestašce Oiu i Ostrvo Tirasia. Naravno do malih ostrvaca u nestalom vulkanu nismo išli jer zbog vetra nije bilo izleta. Ja sam uvek najviše inspirisana da sve probam a ne samo da gledam, ali ovaj put nisam mogla da se kupam u vrelim morskim izvorima.

IMG_20181021_102114

IMG_20181021_102218
Kokinopetra

Narednih dana smo lenčarili i sakupljali energiju sunca  na ostalim plažama. Kamari s jedne i Perissa sa druge strane planine Profitis Ilijas su tipična turistička mestašca, sa crnim peščanim plažama. Jako zanimljivo izgleda taj pesak i daje duboku modrinu moru. Tu smo odlučili da se častimo ručkom u jednoj taverni.

Pošto imam za muža lava, koga zovemo Rokfelerov sestrić, on je prepustio gazdarici da nam donese tipične lokalne specijalitete po njenom izboru. Sve što je predložila, on je potvrđivao, na moje zgražanje koje je ignorisao i najednom smo se obreli pred natrpanim stolom. Mezeluci, morski plodovi, sve preukusno pripremljeno. Tada smo prvi put probali tako lepo hrskavo ispržene tikvice i na taj način ih jedemo skoro svuda po Grčkoj. Pokupili smo par trikova i nešto kasnije sam ja u svom gradu gostovala u emisiji  “ U kuhinji kod…“ neke poznate osobe, i pošto sam tamo bila javna ličnost, mene su često zvali za svakojake teme.  Pripremila sam im Feta grill, specijalitet iz Grčke i štrudlu sa makom, koja je moj specijalitet.

Nakon svog uživanja je došao račun od kog me zabolela glava i pomisao da nam ne ginu girosi do kraja putovanja. Eh ta kriza, koje se moj muž sa čežnjom seća ali ja nikako.

IMG_20181021_102616

IMG_20181021_102632
Jedna od crnih plaža

Antičku Firu trebate nezabiolazno obići jer mene uvek obuzimaju neopisivi osećaji  treperenja, kad god se nađem na nekom starodavnom tlu. Tu su na ogromnom prostoru sačuvani veliki delovi jednog bogatog grada. Kuće su bile prave male palate jednog, očigledno prebogatog stanovništva. Teško je poverovati da niko od ljudi nije stradao u erupciji jer su očigledno bili na vreme obavešteni i sklonili se. Hodanje po ugašenom vulkanskom krateru je za mene uvek doživljaj. Santorini je bio moj prvi vulkan po kome sam hodala ali posle njega je sledila  pozamašna brojka. Impozantnu staklenu kutiju čuvam kući sa plovućcima različitih vulkana.

Akrotiri muzej je nalazište zaštićeno krovom i tu možete videti iskopine iz praistorije. Koga zanimaju muzeji te vrste, može i to obići.

Akrotiri

IMG_20181021_103004

IMG_20181021_103100

Najekspesivniji utisak na mene je ostavila Oia. Malo zapuštena,  u senci slavne i pretrpane Fire, odiše specifičnim šarmom oronulosti. Bilo je puno kućica sa natpisom da se prodaju i čežnjivo smo ih gledali. U Oi su ostaci stare vizantijske tvrđave. Vraćali  smo joj se više puta jer nas je neobično privlačila, uprkos lepoj i nalickanoj Firi.

Ako izaberete Oiu za smeštaj, ovaj link vam može pomoći https://www.booking.com/searchresults.en.html?city=-824928&aid=1638366&no_rooms=1&group_adults=1img_20181021_104016793102609052458951.jpg

U jednom trenutku gledali smo decu kod vetrenjača a u drugom su nestala. Malo smo se vrzmali okolo tražeći ih, bez nekog straha jer znamo da ne mogu daleko. Naravno, pronadjemo ih u uličici kod jedne prodavničice igračaka. Siročići, već im dosadila istorija i poželeli se igre.

Uvek vas prati meltemi, kikladski severozapadni vetar koji nije baš prijatan u aprilu. Sreća pa nas je sunce verno obasjavalo.

Jednoga od tih dana je ćerka priletela do psa koji je bio vezan na balkonu. Bez trunke straha nam je pozirala sa njim. To dete je i danas neustrašivo i kovrdžavo. Na kraju dana smo naravno otišli na Kalderu u Oi, gde se već okupila gomila turista, da posmatramo zalazak sunca. Skoro božanski osećaj je sakupljati energiju umirućeg sunca, koje će se sutra ponovo roditi iako izgleda glupavo sva ona gomila!

picture 3082764140052743928671..jpg
Zalazak iz Oie

Obišli smo ostrvce uzduž i popreko, izležavali se na još nekoliko crnih plaža u Perisi i Vlihadi i bili očarani na svakom koraku. Impozantne stene kod Monolitosa su ipak meni bile najzanimljivije. Voziš autom pored njih i misliš se šta li je iza tih zidina. Kao Hadrijanov zid iz mašte. Tu smo najviše sakupili vulkanskih lebdećih plovućaca.

IMG_20181021_121944

IMG_20181021_103933

Pet dana smo uživali u ovom jedinstvenom ostrvu i žalosni krenuli nazad. Povratak noću je bio prava katastrofa u skladu sa našom tugom. Uhvatila nas je oluja i namučili smo se sa decom pošto im je bilo loše. Ja sam zapamtila taj osećaj nemoći na urnebesnom moru. Prvi put sam bila suočena sa ćudljivom prirodom i osetila veliko strahopoštovanje! Toliko je more bilo bučno, hučalo i urlikalo da je na momente   izgledalo kao da brod udari u nešto pa se zaljulja ka nazad. Uglavnom, zaključila sam da puno više volim avione i njihove turbulencije.

Tako se završilo naše putešestvije do Santorinija i ko zna još koliko bi čekali na njega da nismo dobili tu multi vizu. Zahvaljujući njoj, uspelo nam je da pobegnemo iz naše lepe zemlje i odemo u još lepšu. Sada dobijamo pravi zasluženi novac za svoj rad i možemo besomučno da putujemo. Santorini je bio naš izlaz iz krize!!!

 

IMG_20181021_123756

Picture 228
Fira noću

img_20181021_1017375306037897499763709.jpg

Rezime

Hotel Villa Murano je bio vrlo lep, imali smo dve sobe i doručak za 40 eura na dan. Brod je bio ogroman trošak, skoro 400 eura za auto i nas četvoro.Uglavnom, hiljadarku smo spržili kao od šale. Danas se verovatno ne bih odlučila da idem kolima jer ima toliko jeftinih letova i manji je napor. U sezoni volotea.com ima svakodnevne lete jako jeftino.Možete kupiti avio kartu od 1, 5, 15 eura ili kad zakasnite za 150. Treba samo doći do Venecije odakle postoji najviše veza sa grčkim ostrvima.Ako pak idete autom do Pireja, uživajte u vožnji!

Na kraju poklon koda za vaše rezervacije   https://www.booking.com/s/16_6/e5f241ad