Etrurska Toskana- manje znana

Toskanu sam obilazila u više navrata, videla bisere koji su svima znani ali za mračnu i neverovatnu Toskanu sam slučajno saznala dok sam proučavala kako doći do banje Saturnie.Ta misterija me silno privukla i jednog raskošnog oktobra, pošli smo u osvajanje etrurskih gradova.

regija Maremma u Toskani

Krenuli smo već znanom auto cestom kojom smo ranije išli u Rim i tada saznali da se ne plaća. Nije klasični auto put jer nema zaustavnu traku i mestimično je slabije kvalitete.Vijuga prelepim predelima Apenina, nije pretrpana, i uživajući u pejzažima ne pada ti na pamet da prekoračiš brzinu. Taj put kreće od Ravene sve do Arezza a na njega smo se uključili idući obalom od Venecije. Pre toga smo normalno morali da imamo neku paniku jer smo ćerku čekali u Udinu i pošto nije blagovremeno izašla iz voza, morali smo da ga jurimo do Pordenona!

Prvi cilj nam je bio Chianciano Terme gde smo prenoćili.Vrlo živopisno turističko mesto sa mnoštvom hotela i termalnih bazena. Hotel je bio neki ala tipa za jednu noć gde su psi dobrodošli.

https://www.booking.com/hotel/it/albergo-villa-gaia.en.html?aid=1638366&no_rooms=1&group_adults=1

Ujutru smo nastavili tom Toskanskom regijom koja se poprilično razlikuje od one uobičajene, renesansne.

Pogled sa Castiglione d“ Orcia

Bagno Vignoni je bila prva stanica. Ponovo terme u Apeninima koji obiluju zanimljivim vrelcima.Čudesa tek počinju.Šarmantno i preslatko mestašce, sumporasti izvori i veliki basen u sred mesta.Išetali smo se i uživali u jutarnjem suncu, ispijajući božanstveni italijanski espresso.

šarmantni Bagno Vignoni
sumporni vrelci
Bagno Vignoni

Krećemo dalje u namernom odabiru mesta koje sam videla na jednom plakatu u Banji Vinjoni:Festival kestena u mestu Castiglione d’Orcia. Mesto je na vrhu brda i dominira okolišem. Strme uske uličice i utopili smo se u mnoštvo koje se provlačilo između tezgi sa raznim đakonijama. Ogromni mirisni maroni na sve strane i ostali domaći produkti. Seli smo i zamezili sir i pršut uz čašu chiantija. Neizostavno uz to idu i ogromne puslice koje su se prodavale na posebnim štandovima. Uživali smo u toj festivalskoj atmosferi, popeli se skroz do vrha stene Rocca d’Orcia, odakle je pucao pogled na malo drugačiju Toskanu. U jednom selu u blizini smo rentali kuću sa namerom da nam bude baza dok kružimo po ovoj Toskanskoj regiji zvanoj Maremma.

BAGNI SAN FILIPPO

Uz put, prema selu Cerettino, gde je ta predivna kuća, svratili smo još u Bagni San Philipo. Parking gde hoćete i tabla za Fosso Bianco – Beli kit. Lepota!!! U prirodi, slobodno, bez ulaznica, topli izvori, kadice sa blatom i ogromno krečnjačko brdo sa koga se sliva topla voda. Ko da odoli! Ja sam se iz momenta spakirala na njega i uživala u kupanju i suncu dok me ostatak familije čekao.

Bagni San Filippo

Odlučili smo da ćemo opet doći jer nam je bilo premalo uživanja.Videla sam ljude s auto domovima koji su bez problema kampovali u blizini. Kakva sloboda, baš neočekivno za zapadnu Evropu da je tako nešto besplatno.

Link predivne kuće:

https://www.booking.com/hotel/it/dimora-doname.en.html?aid=1638366&no_rooms=1&group_adults=1

Prošli smo Castelazzaru, lepo mesto na vrhu brega i stigli do kuće Dimora Doname. Čekao nas je čovek koji nam je sve objasnio i ostavio nas da odmaramo. Sledeća stanica su nam bili Etrurski gradovi Sorano, Sovana i Pitigliano.

Sorano

Sve što je sledilo, za mene je bilo apsolutno neočekivano i fascinantno. Ti gradovi i cela regija se zovu Citta del tufo što znači da su gradovi na tufu.To je specijalna vrsta sedimentnog kamenja koja je vrlo specifična i odlikuje tu regiju. Tih dana se proslavljao dan mrtvih i u tim mračnim mestima, sve je izgledalo još mističnije.

SORANO

Obojen peščanom bojom, izgleda kao da je napušten. Staro i oronulo spolja a unutra patina i ljupkost. Mattera della Toskana, kako zovu Sorano izgleda kao da je izrasla iz stene. Gomila stisnutih uličica se prostire između Masse Leopoldini i tvrđave Orsini. Massa Leopoldini je ogromna stena od tufa, usred mesta, dominira njim i sa nje se pruža pogled unedogled. Urezana je u stenu u obliku panoramske terase po naređenju Vojvode Leopoldinija i završava se velikom kulom sa satom. Šetnja vas dovede na suprotnu stranu mesta do dvorca Orsini koji je tipični renesansni primer vojne arhitekture.
Restorani u pećinama su česta pojava i probali smo specijalitet, nezamislivo dobru divljač sa čikoladom. Perverzija! Maskiranih u čast dana mrtvih je bilo svuda po ulicama i samo su nas prepadali.

Massa Leopoldini
Restoran La Cave

Dvorac Orsini

Kuća u kojoj smo odseli, Dimora Doname, ima kamin i pošto je bilo prohladno, uživali smo u žarećoj vatrici.

Dimora Doname

VIA CAVA

„Potopljeni putevi“ ili šuplji putevi se nalaze posvuda u ovoj regiji. U davnim vremenima su bili jedini putevi koji su povezivali ova mesta. Izdubljeni su u tufu i visoke litice ih okružuju. Muzej na otvorenom u arheološkom parku gradova na tufu ima više ovih puteva i neki vode do drevnih grobnica. Najpoznatija je grobnica Hildebranda, porodice koja je vladala u 13. veku.

Naš pas ne sme da hoda po šupljim rešetkama i ovde nas je strpljivo čekao dok smo obilazili najstrmiji put di San Rocco.

PITIGLIANO

Gradić koji izgledao kao da je izašao iz uma nekog pisca fantazijskih romana.Iz daleka izgleda kao delo nekog vajara koji je iz mase blata izvukao kućice, lukove, akvadukte. Skup kuća koji pokušava da se istrgne iz kamena.

Pitigliano

Grad ima tipičnu strukturu srednjevekovnih gradova sa tri glavna puta i mrežom uskih, isprepletenih uličica. Na istočnom rubu se nalazi tvrđava Aldobrandeši.

Akvadukt u Pitiglianu
Fontana sedam grlića

img_20190415_2043121843828292768209903.jpg
Porta i grb porodice Orsini

Posebno je važno u priči o gradu, prisustvo jevrejske skupnosti i od davnina grad zovu „Mali Jerusalim“.Na ulazu u grad, prolaskom kroz portal ukrašen grbom porodice Orsini, nemoguće je ne primetiti prekrasni akvadukt i fontanu sedam grlića. Prošećite do jevrejskog geta i sinagoge, izgubite se u metežu uličica i meditirajte u jednoj od mnogobrojnih crkava. Nazad u Sorano možete otići jednim od etruršćanskih puteva. Mi idemo dalje, zaustavljajući se uz put na više mesta sa drevnim nekropolama.

Geto

Grobnice usred grada
Mauzolej Hildebranda

U Pitiglianu se oko dela grada pruža pešački most kojim obilazite pećine i uživate u primercima tufa.

Razgledna staza oko Pitigliana

SOVANA

Sovana u Maremmi je maleni dragulj sa velikom istorijom. Ulazimo u mesto pored ostataka tvrđave Roka Aldebrandeši , i hodamo popločanom ulicom sve do Piazze del Pretorio, pločicama poređanim u obliku riblje kosti.Neopisivo lepo mestašce.

Sovana
Rocca Aldobrandeši

Uživanje u čaši dobrog crnog vina i zalasku sunca je nešto što doprinosi opuštenosti i uživanju na putovanjima.

TERME DI SATURNIA

Vrh vrhova! Kao umanjeni Pamukale.Veliki vodopad šiklja pored mlina i produžava glatkim krečnjačkim kaskadama. One svetle prozračnom belinom i daju vodi boju nebeskog plavetnila. U blizini je restorančić gde je sela naša tinejdžerka sa psom, da nas sačeka.Nju nije privlačilo da bi se potopila i uživala u toploj vodi i masaži vodopada.To je to! Mesto o kome sam dugo sanjala.

Terme Saturnia

Posle par dana uživanja u ovom predivnom kraju, napustili smo regiju Maremma i krenuli put Toskanskog mora. Zanimljiv nam je bio poluotok Argentario koji je sa tri kraka povezan za kopno.Prošli smo srednjim, po kome se prostire mesto Orbetello okruženo stajaćim vodom sa obe strane.Provezli smo se panoramski kroz mesto Porto Ercole i zaustavili u Porto Santo Stefano.Divno primorsko mesto sa lepom arhitekturom, kafićima i mirisima italijanske kuhinje. Ko da odoli i ne zaustavi se na dobrom ručku.

Porto Santo Stefano

U okolici se nalazi eko park Orbetelo sa zaštićenim vrstama ptica. Put nas je vodio ka Piombinu i u blizini malog gradića Folonica, imali smo rezervisanu mobilnu kućicu u jednom kampu.Vrlo lepe i ekskluzivne kućice u Villagio Orizzonte- za svaku preporuku.

https://www.booking.com/hotel/it/villaggio-orizzonte.en.html?aid=1638366&no_rooms=1&group_adults=1

PIOMBINO

Spomenik padajućeg anđela
Pogled na Elbu
Piombino-kula iznad luke

Za Piombino sam mislila da je bitno mesto zbog brodova i veza za okolna ostrva ( Elba, Portoferrai).Nije mi palo na pamet da može biti prekrasan gradić, ali po ko zna koji put sam zaključila da u Italiji ne postoji ružno mesto. Drevni etrurski grad Populonija je u blizini a centar starog Piombina krasi Rivelinjo – stara gradska kapija. Antičku luku nadvisuje mračna kula a ulice dišu i mirišu. Dve večeri smo jeli u istom restoranu jer smo bili toliko oduševljeni da ga nismo hteli menjati.

Borgo antiko Piombino, izvanredna hrana i pristojne cene.

restoran Borgo Antico

CASTIGLIONE DELLA PESCAIA

U Piombinu smo bili dve noći, praktično jedan dan i taj smo odlutali do obližnjeg starog mesta na obali- Kastiljone dela Peskaja. Simpatično mesto sa tvrđavom i divnim pogledom na reku koja se tu uliva u more. Lep gradić, šetnja uzbrdo do tvrđave i mirisi, mirisi…

Castiglione della Pescaia
Tvrđava u Castiglione della Pescaia

SIENA

Ostatak putovanja, zaokružili smo ponovnim obilaskom obožavanih gradova- Siene, San Giminiana i Firenzze. Još dve noći smo odseli u starom gradiću iznad Firenzze- Fiesole. Odličan kamp sa drvenim kućicama i idealna veza busom od grada.Ne morate juriti parking ili plaćati lude cene za auto po garažama. Fiesole je vrlo simpatično mesto sa neverovatnim pogledom na Firencu i mnoštvom stvari za razgledanje.Zaustavite se kod vile Mediči, Rimskog antičkog teatra , Manastira San Francesco, Etrurskih grobova i rimskih kupatila i okončajte razgledanje Etrurske Toskane.

link za camping Panoramico Fiesole

https://www.booking.com/hotel/it/camping-village-panoramico.en.html?aid=1638366&no_rooms=1&group_adults=1

Ovde se neću mnogo osvrtati na Firencu kojoj sam se vratila po treći put, jer je tema Etrurska Toskana. Pomenuću samo galeriju Ufizzi koju sam konačno posetila i neka od mojih omiljenih dela. Pošto je pas bio sa nama, ostavili smo tinejdžerku da ga čuva jer još nije sazrela da uživa u muzejima.

Siena

SAN GIMIGNANO

San Gimignano

FIRENCA

Firenzze

Pogled iz galerije Ufizzi

U galeriji Ufizzi se nalazi Botičelijeva Venera koja ostavlja bez daha.Vajarska grupa „Laokontovi sinovi“ me iznenadila otkud tu jer sam je videla u Vatikanu. Još više me iznenadilo to da poseduju jako dobru repliku. Treća stvar koju sam žudela da vidim su dela prve ženske slikarke koja je primljena u Akademiju – Artemisija Đentileski. Ona je bila neverovatna u predstavama ženske patnje i uglavnom je slikala biblijske scene. Jedna od njenih najboljih slika “ Judita ubija Holoferna“ je remek delo i uživanje je bilo videti je uživo.

Naše putovanje je trajalo skoro 9 dana i bilo izuzetno opušteno i puno užitaka. Više o renesansnoj Toskani verovatno neću pisati jer je sve mnogo puta napisano.

Ja biram puteve kojima se ređe ide i o kojima se manje piše. Najbitnije od svega je što više putovati😍

Ćoćo San na Ponto Vecchio
Sandro Botičeli:Rađanje Venere
Helenistički vajari:Laokontovi sinovi
Artemisia Đentileski: Judita ubija Holoferna

Mala zelena na Folegandrosu

Izvinite odmah zbog česte pojave male zelene haljine ali kao što bik kidiše na crveno tako moj muž na zeleno!

Pogled sa hore na stepenasta polja

E sad, pošto sam se izvinila zbog retkih slika bez mene, krenuću od mesta pronalaženja ove čudesne boje, koja me podseća na Folegandros. Ostrvo Milos nam je bilo treće po redu u našem skakutanju po Kikladima i jedne večeri na njemu, čežnjivo me zvala divna haljinica iz izloga. Slagala sam muža da treba da je kupimo ćerki i on sav sretan ulete da se cenjka. Uglavnom, posle Milosa, nastavili smo ferijem na sledeće ostrvo u našoj niski bisera i ja naravno sa svojim trofejom.

Luka Karavostasi

Kada se brod prikrada ostrvu, skoro je nemoguće ugledati Horu, koja se sakrila na litici, uljuljkana kao u ljusci od jajeta. Vidite samo gola brda i pitate se šta je to tako ozloglašeno čarobno na njemu. Saznaćemo, samo da se iskrcamo.

Link apartmana:

https://www.booking.com/hotel/gr/coral-apartments.en.html?aid=1638366&no_rooms=1&group_adults=1

Uvek biram smeštaj u luci, da bi se otarasili prtljaga i nekako mi odatle sve počinje.U selu Karavostazi je luka i početna stanica busa, par taverni, apartmana i solidna plaža ogrnuta tamarisima.

Karavostasi

Smestili smo se u drugom redu do plaže. Lepa kuća sa nizom bungalova iz kojih smo imali krasan pogled na more i preglasne susede. Koga drugog nego Italijane!Obično srećemo Francuze na Kikladima ali ovoga puta temperamentne komšije!

Pogled na Horu iz crkve

Jedva smo čekali odlazak u Horu i otpravili smo se na bus. Ostrvo je jako malo i zato smo odlučili da ne rentamo ništa jer je sve pokriveno ostrvskim busom. Uspon je popriličan kroz gola brda i neočekivano se pojavljuje grad. Na prvi pogled ništa spektakularno sem crkve na brdu koja dominira pejzažem. Dok ne zaroniš u mesto!

Crkva Device Marije

Šarmantna, starinska i istovremeno kosmopolitska Hora a unutar nje Castro, koji je na drugim ostrvima kameni a ovde potpuno beo. Slike Castra su uglavnom znak raspoznavanja Folegandrosa. Par bakica je sedelo na stepeništu i odmeravalo nas zajedno sa gomilom specijfičnih kikladskih mačaka. Izgubili smo se po uskim uličicama i napajali oduševljenjem.

Kastro

Iz Castra, normalno što sledi je odlazak do crkve. Dugi vijugavi uspon, magarići koji se nude da vas nose al ja ih radije samo mazim.Sama put do crkve je proces uživanja.Meltemi vam vijore kosu, osećate mirise sasušenog bilja i sunce na oproštaju.

Crkva je kao iz filmova. Nakon što se povratiš iz meditacije izazvane mirisoma tamjana , ponovo uroniš u oazu Hore koja je za razliku od golotinje ostrva, sva zelena, kao moja haljina!

Uličice Hore
Taverne ujutru

Uveče ne možeš naći mesto u silnim tavernama! Zato sačekaš na litici obožavajući sunce na zalasku! Sa klifa koji se strmoglavljuje u more, pogled se pruža na stepenasta polja koja vas zavaraju da mislite da ste negde u Aziji. Atmosferu je upotpunjavao tip koji je svirao na čudesnom instrumentu hang koji izgleda kao poklopac za sač. Vibracije i odzvanjanje zvona su se preplitali sa čudesnim odbljescima sunca.

Kruže glasine da je skupo ali preteruju jer ima svega za svačiji džep kao i na Mikonosu, Santoriniju… Stvarno je zanimljivo da u velikom broju šarmantnih i prefinjenih restorana, jedva dobiješ mesto. Hrana divna ali ništa spektakularno novo nismo probali. Na žalost nije bilo u ponudi morskih specijaliteta (bar tu gde smo jedva našli mesto) već lokalnih jaganjaca i ja sam se odlučila za moj omiljeni meze gde kraljuje feta grill.

Narednih dana smo obišli par plaža oko luke Karavostasi. Tu su lepe a do onih prelepih se stiže čamcem. Plaža Vardia ima strmi prilaz odmah u mestu a do kampinga koji je na plaži Livadi, vodi vas lepa šetnja uz obalu, pored plaža Latinaki i Puntaki. Katergo je najpoznatija i većina turista ide čamcem na nju. Meni je bila najlepša Agali koja je toliko čista i izolovana da osećate kao da ste na kraju sveta. Azurna boja mora koja mami i mirisi iz istoimene taverne sa morskim bezobrazlucima vas izlude. Sa ove plaže možete otpešačiti do dve divlje, nudističke Glifos i Fire. Malo pentranja vas čeka ali dobićete samo izolovanost i ništa više.Tu sam videla ponudu za smeštaj bez elektrike sa uljanim lampama!

Nama se uvek dešavaju neke dogodovštine jer karma je čudo. Opet scena: to nam je četvrto ostrvo u nizu i nigde ne čusmo trag nekog našeg jezika.Već me jezik boli od Francuza i Engleza i moje simbioze ta dva jezika s kojom se najbolje sporazumevam s Talijanima! Konačno na plaži čujemo neke Slovence i mi brže bolje da stupimo u kontakt a moj muž onako dobronamerno: „Čudo niste u Hrvatskoj“!? Tip ga mrko pogleda i odbrusi mu:“ A vi što niste tamo“ i odpliva od nas! E reko, svaka čast na diplomaciji. Posle ja odoh do žene i mi se krasno ispričasmo o tome kako su putovali iz Ankone brodom, pa kopnom preko Peloponeza do Pireja i opet brodom te dospeli na Folegandros! Slovenci su čudo u putešestvijima. Oni ili puno putuju il ne mrdaju nigde! I celih 12 dana su oni u kampu na Folegandrosu! Može i tako, kuliranje! Nama bila dosta tri za tako malo ostrvo i ne znam kad će doći repriza istog! Ipak nije to Sardinija ili Krit pa da mu se vraćamo više puta! Još mnogo toga treba videti!

U Horu smo dolazili i ujutru i uveče, morala sam malo i da promenim haljinu. Kažu, ako hoćete da upoznate prave Kiklade, dođite na Folegandros. Apsolutno se slažem. Dobro je povezan sa nekolicinom ostrva i svakodnevnim polascima za Pirej. Svako ostrvo me iznova raspameti i sanjam da mu se vratim ali ne znam kako ću stići. Još mnoga čekaju da se moje voodoo kockice slože😂

Za kraj poklon koda za vaše rezervacije

https://booking.com/s/61_6/e5f241ad


Izrael sa skokom u Egipat bez vize

 

IMG_20180918_175551
          Finta bez vize
Istog momenta kada sam čula da je Ryanair uveo liniju iz Budimpešte za Eilat, odlučila sam gde ćemo za zimski raspust. Eilat je ekskluzivno i skupo  letovalište na Crvenom moru. Moja prijateljica je otišla odmah u oktobru i na licu mesta došla do jako zanimljivih informacija. Saznala je da su u egipatskoj Tabi ekskluzivni hoteli dosta  jeftiniji a gradski bus vozi do tamo 10 minuta. Problem su izlazne vize koje Izraelci naplaćuju,  ali postoji finta. Ako se smestiš u krugu od 400 metara do granice, ne plaćaš ništa. Ona je otišla, platila takse za izlaz i u povratku u Izrael pokazala račun iz hotela i vratili su joj novac. Zahvaljujući njoj, došla sam do tog podatka jer na netu nije jasno napisano. Nama se sasvim slučajno desila još bolja varijanta. Pošto sam već imala rezervisan hotel, na granici mi nisu ni naplatili te takse. Jednostavno smo prošli samo pakazavši rezervaciju.

Sada da krenem iz početka. Avion je sleteo na vojni aerodrom Ovda i odatle za 5 dolara vozi bus nekih pola sata do Eilata. Zadnja stanica mu je egipatska granica.Tu se lepo iskrcaš i pešice prošetaš preko svih mogućih kontrola.  Zanimljivo iskustvo!  Stigao si u Egipat i kreće vrsta prekrasnih hotela sa 5 zvezdica, koji su bar duplo jeftiniji nego u Izraelu. Ja sam izabrala Movenpick u kom smo imali polupansion za troje -60 eura. Smešna cena a predivan hotel. Najlepši od svega je koralni greben na samoj plaži. Ne moraš da  plaćaš skupe izlete zbog ronjenja. Ovo ti je ispred nosa i nestvarno je lepo.

145-korale
Koralni greben ispred hotela Movenpick u Tabi
Obično na putovanjima idemo prvo u obilaske a  na kraju odmor. Ovaj put sam morala da izaberem obrnuti redosled. Pošto smo putovali u subotu kada u Izraelu ništa ne radi i nemoguće je iznajmiti auto, odlučila sam se za ovu varijantu.Tri dana smo uživali u opuštanju na plaži, ronjenju, masažama i večernjim programima.
IMG_20180925_230238

 Sa nama je krenula i moja sestričina koja je bila pravo osveženje i atrakcija na večernjem nastupu derviša kada im se pridružila u vrtoglavom plesu.

IMG_20180925_230310
Hotel Movenpick u Tabi
               Timna park
Brzo su proletela  tri pretopla februarska dana i uputismo se preko granice nazad u Izrael. Imali smo do busa nekih pola sata vremena i mi lagano ka granici kad tamo šok! Kolona Japanaca sa ogromnim koferima! Pošto sam velemajstor u snalaženju, priletim glavnome, izdramatiziram situaciju i čovek odmah naredi svima da nas propuste. Jedva smo se provukli pored onih koferčina ali srećom uletesmo u bus u zadnjoj minuti. Morali bi da čekamo celi sat za sledeći  da ovaj nismo ulovili i sve planirano bi zakasnili.
Lepo smo se odvezli do Eilata, preuzeli auto i krenuli put Jerusalima.

 

IMG_20180918_175414
Stene kao svuda na toj geografskoj širini
Uz put je veličanstveni park Timna, koji se ne sme propustiti. Krajolik sličan kao kod grobnice kraljice Hatšepsut u Egiptu. Prekrasne formacije od crvenih stena, Solomonovi stubovi, jednom rečju priroda na vrhuncu lepote.
IMG_20180925_230155
Solomonovi stubovi
IMG_20180918_175514
Pečurka-šta drugo

Žao mi  je što nismo mogli duže da šetamo tim predelima. Morali smo da požurimo kako nam ne bi zatvorili Masadu i uz put  smo čežnjivo gledali zamagljene pejzaže Mrtvog mora. Stižemo do Masade i ponovo šok – zimsko radno vreme i u 16 već zatvaraju a ne kao što piše na netu u 17 sati. Došlo mi je da plačem, ali sam ipak smislila rešenje -poranićemo u povratku i opet doći.

dav
Sante soli
mde
Mrtvo more

Sada smo dobili idealnu priliku da sidjemo do mrtvog mora. To je, moglo bi se reći, nemoguća misija. Osim odredjenih mesta gde se plaća ulaz, sve ostalo je ogradjeno. Očajno smo gledali kako da se dokopamo obale i u jednom trenutku opazimo neki auto koji se probija kaldrmom i mi brzo za njim. Super! Sišli smo do obale. Mladi par iz auta je došao tu da roštilja a mi smo uživali  u nestvarnom osećaju plutanja. Sante soli, grumenje, kristali i nestvarne boje zalaska sunca koje ti je za ledjima. Ne vidiš ga, već samo njegovu reminiscenciju u nekoj izmaglici i čežnjivom koloritu. Tamo se moram opet vratiti!

IMG_20180918_175741

IMG_20180918_175654

                                                    Lepota plutanja

Ulećemo u Jerusalim, gužva, haos i jedva pronalazimo smeštaj koji sam izabrala u Palestinskom delu El Šeik. Lepa kuća, blizu stari grad, parking za auto i preljubazni domaćini. Kud ćeš lepše! Sutradan konačno pokret u  osvajanje Jerusalima.

https://www.booking.com/hotel/il/seven-arches.en.html?aid=1638366&no_rooms=1&group_adults=1

IMG_20180925_230141                                                               Crkva groba device Marije

IMG_20180925_230210
Crkva Pater noster u Getsimanskom vrtu

                                                             Jerusalim- hrana za dušu

Prva na putu nam je bila Maslinova gora sa crkvom uspenja, Getsimanskim vrtovima, crkva Marije Magdalene i grob Marije majke Hristove . U toj šetnji ugledamo grčku crkvu i naše ljude sa vodičem gde ulaze unutra. Lepo se mi njima pridružimo  i neplanirano budemo počašćeni obilaskom i te crkve.

IMG_20180918_180731
Grčka crkva i manastir na Maslinovoj gori

Polako smo se primakli Lavljoj kapiji obuzeti onim veličanstvenim osećajem kada koračaš istorijom. Stari grad, via Dolorosa, Aja Aksa, Zid plača, šarmantni sokaci puni svakojakih drangulija. Linkovi za pobliže upoznavanje sa pomenutim zdanjima u starom gradu:

.wikipedia.org/wiki/Al_Aksa,

IMG_20180918_175018
Pogled na Al Aksu i zid plača-jedini preostali od Solomonove tvrdjave

Kafići, čajnice, mirisi i novi neobični ukusi. Jedva sam čekala da probam pravi humus.

 

IMG_20180925_225109Izabrali smo jedan restoran u Armenijskom kvartu za degustiranje tipičnih jela.

 

IMG_20180925_225917
Maca u saksiji restorana

Došli smo konačno i do crkve svetoga groba. Neopisiva gužva! U tom razgledanju, spustili smo se duboko do neke pećine i tu sam doživela bliski susret treće vrste.

IMG_20180925_230001
Silazak u pećinu gde je pronadjen krst

Ja kao poznati pragmatik, ateist a istovremeno maštar i vernik, doživela sam takvu navalu plača od iznenadne tuge i teskobe. Noge su mi postale kao od olova i nisam mogla da se vratim nazad. Sela sam šokirana na stepenice a moji su mi se smejali misleći da se foliram. Sutra smo ponovo došli na isto mesto i opet isti osećaj. Ostalo mi je nerazjašnjeno to stanje, sve do odlaska na Paros  i obilazak crkve stotinu vrata. Isti osećaj! Konačno sam istražila i saznala da je i tu bila Helena, Konstantinova majka sa povratka iz svete zemlje odakle je nosila sveti krst. Bura ih je nanela na Paros. Reinkarnacija ili šta drugo- ostade mi veliko pitanje!

IMG_20180918_175127
Zid plača

Posle tužnih osećaja, stignemo do zida plača i tu umalo ne umrem od smeha! Mi odemo na žensku stranu zida, prigrlimo ga i pomolimo se. Nastavimo ka muškoj da sačekamo mog muža i kad smo ga videle sa kapicom naslonjenog na zid u zdušnoj molitvi, bilo je neodoljivo ne slikati ga.

IMG_20180918_175054
Gaja na zidu plača

Svaki pokušaj da udjemo u Aja Aksu je bio neuspešan jer imaju određeno vreme za posete, a mi smo stalno naletali ili u vreme molitve ili nekog plicijskog časa! Uglavnom, samo smo joj se divili iz daljine. Slike ispod,  prikazuju Cardo nekad i sad. To je u rimsko doba bila središnja ulica oivičena kolonadama, gde se sve dešavalo, od tržnice do šetališta. Forum je  uvek bio  u blizini.

IMG_20180925_230031
Slika Carda od nekad
IMG_20180925_225833
Cardo sad

Dan je euforično odmakao i morali smo taksijem u stan jer su nas noge izdale.Čekao nas je nastavak sutra. Jerusalim je čudo i mislim da ga svaki čovek mora videti bar jednom u životu. Ujutru smo krenuli, kao što sam već pomenula, ponovo u crkvu Hristovog groba. Opet isti osećaj  u pećini gde je Helena pronašla krst!

IMG_20180918_180856
Crkva Hristovog groba

U istoj crkvi su me naterali da čekam u redu skoro jedan sat da bi ušli u prostor gde je Hristov grob. Kada konačno uđeš i taman se spremaš da klekneš,  oni već viču „Next“. Apsolutno razočaravajuće i žao mi je bilo izgubljenog vremena. Pošto  smo tog dana krenuli autom  planirajući izlet  van grada, iznenadili smo se da  uopšte nije bio problem za parkiranje ispod zidina starog grada. Šetnju smo nastavili do palate kralja Davida.

IMG_20180925_225633
Davidova palata
IMG_20180925_225552
David kao strastveni svirač lire

Ideja da odemo do Vitlejema nam se nije ostvarila jer u te delove teritorije možeš ići samo taksijem. Odlučili smo da skoknemo do glavnog grada i Sredozemnog mora. Gužva na putu nas je i od tog cilja razmašila i skrenuli smo u Jafu  koja je u predgrađu Tel Aviva.IMG_20180918_174959

                                                          Jaffa biskvit

Veoma staro, romantično mesto. Ulični svirači još lepše upotpunjuju tu atmosferu.

IMG_20180925_225207
Sumrak u Jaffi

Uživanje u zalasku sunca smo upotpunili večerom u jednoj grčkoj taverni. Bilo je više lokalnih specijaliteta nego grčkih ali se mi krasno ispričasmo sa vlasnikom, kao strastveni obožavaoci Grčke.

IMG_20180925_225505
Pogled na Tel Aviv iz Jaffe

Ipak smo se u odlasku provozali ulicama Tel Aviva i ostavili ga za neki drugi put. Ogroman grad i kako smo čuli Meka za provod.

                                                         Masada i povratak u Eilat

U rano jutro. krenuli smo put Masade i medju prvima se ukrcali na gondolu. Masada je sveto mesto Izraelaca i tu njihovi vojnici polažu zakletvu.

20170224_082427
Masada

Priča o Masadi je spoj divljenja i grozote. Jevreji su radije izabrali da umru nego da postanu robovi Rimljanima. Pošto je samoubistvo u jevrejskoj veri zabranjeno, vođa Eleazar je žrebom izabrao desetoricu koji su pobili svo stanovništvo i na kraju jedni druge. Samo je jedan morao da izvrši samoubistvo. Ostavili su i sakrili  dve žene i petoro dece, da svedoče da nije išlo za očaj već hrabrost i borbu za slobodu. Rimljani su doživeli gorku pobedu!

IMG_20180926_212234
Skrivalište jedinih preživelih

Do vrha mnogi pešače. Odozgo je fascinantan pogled na predele koji vas podsećaju na mesečevu površinu. Mrtvo more nam je tog ranog jutra blještalo zajedno sa istočnim suncem.

IMG_20180925_225125
Gondola do Masade
IMG_20180925_225330
Pogled sa vrha na pešački put
IMG_20180925_225409
Šetnja Masadom

Ponovo smo morali da požurimo jer je bio petak i do određenog vremena smo trebali vratiti auto. Konačno stigosmo u Eilat, da se i njemu malo posvetimo. Izabrala sam simpatičan hotelčić tik do autobuske stanice sa koje ćemo sutradan na aerodrom .Pošto imam preko 200 rezervacija na bookingu, preko mojih linkova možete dobiti bolje cene.

https://www.booking.com/hotel/il/motel-sunset.en.html?aid=1638366&no_rooms=1&group_adults=1

IMG_20180918_174917
Eilat

Pravo iznenađenje je ova mala metropola na jugu Izraela. Grandiozni hoteli svih svetskih poznatih lanaca, aerodrom  u sred grada i avioni vam proleću iznad glava. Plaže uredjene, kupača koliko hoćete ali boja mora me uopšte nije oduševila.  Crveno more ipak više oduševljava podvodnim svetom.

20170225_103220
Promenada uz obalu Eilata

Problem smo imali u potrazi za restoranima jer se već svi pripremaju za šabat i skoro ništa ne radi. Slučajno smo prisustvovali sceni spontanog plesa turista Jevreja i oduševili  se melosom koji je tako melanholičan. Naravno, kakva bi to turistička Meka bila kad ne bi imala muzičku fontanu. Fascinantna je!

IMG_20180918_174755
Magična muzička fontana

Blizu su vam i Jordan i Egipat. Strašno me  vuklo da bi skoknuli do Petre ali tu ne bi mogli izbeći vize. Zato sam Petru ostavila za sledeći februar i svoju novu turu po Jordanu.

IMG_20180927_134848
Plutanje u dvoje je najlepše

Finansijski vam je uvek isplativije da se sami organizujete. Ovo putovanje nas je koštalo 1200 eura za troje sa apsolutno svim troškovima od vožnje do aerodroma, parkinga na istom, hrane, ulaznica, benzina, rentanja auta, luksuznog i odličnog smeštaja! Apsolutno nećete naći ni najjeftiniju agenciju za te pare! Izrael je  destinacija koju moram dovršiti i sigurno ću mu se vratiti.

Iskoristite ovaj link za popust u hotelima https://www.booking.com/s/16_6/e5f241ad

 

Serifos i neobičan susret

IMG_0255
gledanje Đokovića na trajektu
Brod sa Syrosa nam je kasnio skoro 4 sata, tako da nas je ljubazna Francuskinja dočekala tek u ponoć, svojim starim fordom.Studio Gorgona je udaljen od luke samo 300 metara ali je običaj na Kikladima da se gosti dočekaju bilo u luci ili na aerodromu.Inače dosta Francuza živi na Kikladima.

IMG_0271

 

 

 

Ujutru nas je odmah uputila prijatelju da iznajmimo qwad i divljanje je počelo!

 

 

 

IMG_0394Osećala sam se kao glumica u filmu Mad Max, dok smo jurcali po suvim predelima i kaldrmi. Krenuli smo iz luke suprotno kretanju kazaljke i odmah naleteli na predivne plaže Psili Amos i Agios Ioannis koje su nas privukle magnetnim plavetnilom.

 

 

 

IMG_0371IMG_0310Kupanjac, uživanjac i idemo dalje! Cilj nam je manastir Taxiarchon.
Istovremeno parkiramo: dve Italijanke u autu, dva Kipranina na motoru i nas dvoje na qwadu. Zgledamo se i mislimo odakle krenuti jer je sve zabravljeno.

 

IMG_0352

 

 

Talijanka se doseti da ima broj pošto je negde pročitala kako možeš pozvati popa da ti otvori. Mi dadosmo telefon Kipraninu da se sporazume ali sve zaman. Popu ne pada na pamet da se javi. Siesta pobogu! Digosmo ruke od popa i započesmo razgovor. Mi pomenusmo prijateljicu u Lefkoziji a Kiprani u glas:“ Renata! Pa znamo je!“ Pade slikanje za Renatu i naša slučajna grupica se raziđe.

Produžili smo obilaženje ostrva i tokom vožnje sam pozvala svoju decu da gledaju direktni prenos kako mi jurcamo brdima dok oni neorganizovani sede kod kuće kao penzioneri.

 

 

 

Serifos je izuzetno golo kikladsko ostrvo prepuno lepih plaža oivičenih tamarisima sa divnim hladom. Spustili smo se do plaže  Ganema preko kamenitog rečnog korita i dobro da nismo slomili nešto! Plaža nije baš bila vredna toga ali taverna i hrana jesu. Završavajući krug oko ostrva dođosmo na poslednju plažu koja nam je bila sa druge strane luke- Livadi.

20170709_171525

 

 

 

Božanstvena i najlepša plaža na ostrvu, nama pred nosom. Ležiš na pesku kvaliteta sitonijskog Kalamicija i sanjariš gledajući u Horu ili more.

20170709_171607

 

 

 

 

Konačno krenusmo u Horu koja je čarobna kao i sve ostale na kikladskim ostrvima.

IMG_0417

 

 

 

Tu nema promašaja. Bus redovno vozi ali šta će nam kad imamo divljeg Maxa.

 

image-0-02-05-3e651cdab993bddbef69122327e8bb5c78dfb927b60e6c294ea2f8c224455d54-V

 

 

Hora puna turista, svi sve slikaju i živo je ali ne pretrpano.To je čar Kiklada. Vetrić, rafinirani turisti i stare Hore na vrhu.

 

 

 

Ostatak odmora uživaš izmedju plaže i Hore i  čekaš trajekt za sledeće ostrvo. Milos veličanstveni nas čeka.

livadakia_big

I za kraj poklon link za hotele https://www.booking.com/s/16_6/e5f241ad