Sjaj i beda Maroka

Itinerer

  1. Fes, Meknes,Volubilis
  2. Fes
  3. Irfane, Erfoud, Merzouga
  4. Arisane, Kanjoni Todra i Dades, Oursasate
  5. Ait Ben Hadou, Telouet,  Tizi N’Tichka, Marakeš
  6. Marakeš
  7. Kasablanka
  8. Kazablanka
  9. Chefchauen
  10. Fes i let nazad

Više slika ako vam se ne čita

https://photos.app.goo.gl/GwfcU68Utg4rqymE9

 

Pustinja Erg Chebi

Baš nam se lepo smešio dan kad smo sleteli u blještavi Fes. Odmah smo menjali novac u menjačnici i nekako se sporazumeli sa curom na blagajni da nećemo karticu već keš – prvi pokušaj uvaljivanja im nije uspeo. Auto sam rezervisala preko neke agencije „Location auto“ i pisalo je da se trebamo susresti na aerodromu tj. da će nas oni čekati. Kad štedite na svakom koraku onda si priuštite i ovo. Nije bilo uopšte komplikovano. Mladi momci, tu na parkingu, bez ofisa, rade posao. Na licu mestu, na otvorenom vam provuku karticu da uzmu depozit i dobijamo krasni fiat pandu. Malo sam šokirana jer prvi put ulazim u rentirani neočišćen auto! Nema veze, krećemo mi s osmehom i odmah skidamo sa sebe viškove odeće jer ovde piči 30 stepeni. Smislila sam da  odemo pravo u Meknes jer ga nisam imala gde udenuti kasnije. Prvi susret s marokanskim gradom, zidinama i parkovima. Ljupko i ogromno, padosmo s nogu. Čula sam da je Meknes jako lep, malen i umiljat ali na nas nije baš ostavio takav utisak.Zidine koje ga okružuju su veličanstveno ogromne.Ovde smo imali i prvi susret sa naplatom parkinga! Kako vas vidi, dežurni lik odmah trči da naplati, daš mu koliko traži on tebi ništa ne da i tako to ide. Da to nisam već ranije pročitala, sigurno bih jurila za njim da mi da dokaz da sam platila! Nastavili smo u Volubilis koji je neki sasvim poseban svet. Najveći rimski grad na Afričkom kontinentu. Gledaš mapu, gde je bio forum, svetilište, cardo sa kolonadama, kuća ovoga i onoga i shvatiš po ko zna koji put da ti to ne znači puno već  sam taj osećaj da hodaš po kamenju izgubljenih duša je ono što ti podrhtava dušu iznutra. Sunce se već bližilo svojoj umirućoj tački i sve je stalo u trenutku. Mir, tišina i poeme ispredene u vazduhu koji dišeš. Taj mir smo remetili našim blesavim slikanjem u pokušaju da napravimo neku originalnu fotku. Puno očuvanih mozaika, kupatila sa bazenima i pogled na brda koja u proleće prekrivaju šafrani pa su sva  ljubičasta. Kako su samo prelep pogled imali ti Rimljani.Sada to zadovoljstvo imaju građani svetog grada Mulaj Idrisa koji dominira suprotnim brdom i  do skoro je bio zabranjen za strance.

Volubilis

Na izlasku iz Volubilisa, odmah ulećemo u prvi restoran sa pogledom na tu lepotu i uživamo u divnom tažinu – nešto nalik našem đuveču ali sa sladunjavim začinima i često dodatim suvim voćem. Prejeftino i ukusno a sa nama uživa i čopor mačaka koje su se tukle oko hrane. Krećemo ka Fesu, putem kojim nas vodi navigacija i po onoj tmici smo užasnuti. Brda, doline, krivine, nedostatak asfalta i na kraju odroni, jedva smo dočekali izlazak na glavni put. Uronili smo u Fes i imali sreće da je naš riad na ulasku u Medinu i brzo smo ga našli. Ponovo parking, plaćanje nekome i bežimo u smeštaj. Vrlo živopisan riad sa odličnom lokacijom i izuzetno jeftin. Bio bi za svaku pohvalu da nas sutradan veče nije zabavljala preglasna muzika svadbe koja se tu održavala do duboko u noć. Link riada :

https://www.booking.com/hotel/ma/riad-haj-palace.en.html?aid=1638366&no_rooms=1&group_adults=1

Farbara kože u Fesu

2.dan u Fesu započeli smo sa vodičem. Pošto me muž često gnjavi da je nekad lepo ići i preko agencije jer imaš vodiča (pošto njega mrzi da pročita unapred i pripremi se) unajmila sam preko trip advisora vodiča za samo 6 eura. Čula sam da je Medina u Fesu najveća i lako se izgubiš. Ideja mi se činila dobra i bila je donekle. Da nije bilo nje pitanje da li bi mi pronašli mesto gde se farbaju kože i još neke zanimljivosti. Sa druge strane osećali smo se kao lovina jer nas je vodila da vidimo kako se sve to izrađuje, počevši od arganovog ulja, tepiha, kožnih jakni i svi su očekivali da treba nešto da kupimo. U manufakturi gde se obrađuje koža, dali su nam nanu da stavimo pod nos kako bi preživeli smrad. Obišli smo i prelepu medresu Al Attarine gde smo se oduševili učeničkim sobama koje imaju prozore na dnu, do poda a džamijama smo se divili izvana. Mulaj Idris je najpoznatija. Poželela sam da vidimo ruševine starog grada (jer sam gledala seriju „Klon“). Uzeli smo auto i odvezli se mimo svih zidina do brežuljka. Pogled je veličanstven. U povratku smo jedva našli mesto za parkiranje. Konačno smo se rešili naše vodičice i krenuli sami da tumaramo Medinom. Svuda sveže ceđeni sokovi, predivna marokanska kafa, čajevi. Kad sedneš, ne znaš šta bi pre pio. Našli smo divan restoran https://ruinedgarden.com/ i uživali u arhaičnom ambijentu ruševina i još boljoj hrani. Bila je jedna grupa orijentalnih žena koje su počele da se vesele, pevaju i igraju i priredile nam divan ugođaj. Do večeri smo lunjali uličicama Medine i jedva našli put do našeg smeštaja. Neviđeni  umor me tako savladao da mi nije smetala ni preglasna muzika, ranije već pomenuta.

Medresa Attarine

3.dan.
Rano ujutro smo izmigoljili iz zaspalog hotela i  krenuli zamagljenim obroncima planine Rif prema Irfanu. Tu smo pogledali statuu lava, rasanili se kafom i nastavili vijugavim putem koji nas je čekao. Do Merzuge je oko 7 sati vožnje. Bili smo  dogovoreni da se nađemo u Merzugi u 16 sati ispred muzeja 4 × 4, sa čovekom iz agencije http://www.cameltrekking.com/  preko koje sam rezervisla spavanje u pustinji. Put je stvarno predugačak, predeli nisu nimalo fascinantni, niti  imaš šta da pogledaš zanimljivo uz put. Pored stajanja za rastezanje i piće, iako smo krenuli u 7 stigli smo malo pred 16 sati. Čovek nas je odveo u hotel Nomad gde smo parkirali i pridružili se grupi koja je čekala utovar na kamile.To je bila jedna nesvakidašnja i zanimljiva iskušnja. Na leđima previsoke kamile koja se gegala onim peskom i klatarila na sve strane imao si utisak da ćeš se omaći svaki čas. Kad prevaziđeš tu neudobnost i nagon za smejanjem, počneš da uživaš u predelima. Uvek sam se pitala šta ljudi toliko lepo vide u peščanim dinama. Čini ti se da je to sve jednobojno ali ti se stvarno samo čini. Te nijanse i oblačno vreme koje nam je ulepšalo popodne su neopisive. U momentu kad je provirilo sunce, imali smo genijalne senke. U pauzi smo jurcali po dinama, valjali se, kotrljali sve dok jedan od naših iz grupe nije shvatio da je izgubio telefon. Kakav je to tek cirkus bio😂 Neki su se bacili u pomoć i potragu ali delovalo je kao nemoguća misija jer je čovek isključio zvuk!  Već su nas zvali iz kampa da vide zašto kasnimo i odustali su od potrage te smo nastavili jahanje. Kamp je prava orijentalna bajka, luksuzni šatori sa krevetima sa baldahinima i lepim kupatilima. Večera nam je servirana uz berbersku muziku i kasnije smo nastavili zabavu uz vatru i pevanje uz bubnjeve. U cik zore tj. oko pola 8 su nas probudili da bi uživali u izlasku sunca. Prelep prizor. Čovek koji je juče izgubio telefon, obavestio nas je da je sa vodičima išao nazad u rano jutro, poneli su grabulje i pronašli telefon. Neverovatno! Nakon doručka  smo imali opciju da se vratimo nazad na kamilama ili džipovima. Mi smo izabrali ovo drugo i bili  potpuno oduševljeni. Muž i ja smo stajali u gepeku čvrsto se držeći i vrištali od oduševljenja jer je džip skakao kao podivljali bik. Rastadosmo se sa pustinjom i krenusmo u novi dan.

Link jednog od jeftinijih kampova: https://www.booking.com/hotel/ma/luxury-maktoub.en.html?aid=1638366&no_rooms=1&group_adults=1

Karavana kao nekad

4.dan.

Vozimo  ka Ursasateu i pored Arisane prolazimo predelima prepunih fosilnih ostataka. Nekoliko kamena smo kupili i hodali neverovatnim poljima okamenjenih fosila. I dalje je priroda pustinjska, bez vegetacije i nekih zanimljivih boja sve do planina i kanjona koji su nam bili usputni cilj. Todra kanjon je veličanstven. Visoke strme litice koje se negde baš okomito približavaju i stvaraju tesnac kroz koji se probija grgurava voda. Prepuno autobusa, turista i kafanica. Nastavljamo u sledeći kanjon Dades i hvala bogu da sam tu planirla da ručamo jer nije bilo uopšte gužve. Proučila sam restorane na google maps i odlučila prema kritikama da idemo u restoran Isabel koji direktno gleda na majmunske prste.
Isabel – Chez Moha

Predivan ambijent i tažini da prste poližeš. Moj je bio sa suvim šljivama a drugi neki marokanski. Prineli su nam ih vrele, još krčkajuće se u onim zemljanim posudama. Nakon uživanja u nestvarnom pogledu na gomilu stena koje podsećaju na majmunske prste,  nastavljamo u dubinu kanjona ka čuvenim serpentinama. Najlepši pogled je iz restorana gde smo „morali“ da sednemo i uživamo u neprevaziđenoj marokanskoj kafi.
Café-restaurant Timzzillite
Isred serpentina sam se bojala da li će naš autić izaći do gore, ali nije bilo ni daška problema. Vratili smo se nazad na glavni put i konačno dospeli u filmski grad Ursasate.
Hotel sa preporukom:     

https://www.booking.com/hotel/ma/tichka-salam.en.html?aid=1638366&no_rooms=1&group_adults=1

Serpentine u kanjonu Dades

5. dan.
Posle noćenja u jako finom hotelu krenuli smo u obilazak Oursasata gde su snimani neki poznati filmovi. Postoji filmski studio i muzej ali nakon čitanja kritika da nisu vredni obilaska, otišli smo u kasbu Taurirt preko puta studia. Smešno je bilo kada sam izvana videla pravoslavnu  crkvu i pitala na ulaza da li možemo do nje, mimo ulaska u studio. Žena se nasmejala i rekla mi da su to samo kulise, sa sve rodom i gnezdom na dimnjaku😁
Kasba Taurirt je  tipična, impozantna, boje zemlje građevina, kao i sve ostale koje ćemo nadalje susretati i prepuna je slika i slikara. Kafenisali smo malo u kafeu sa pogledom na znamenitosti jer nisam propuštala ni jednu priliku za uživanje u divnoj marokanskoj kafi. Čekao nas je  put ka Marakešu i dva zaustavljanja van glavne ceste. Videla sam na mapi da su povezane putem, kasbe Ait Ben Hadou i Telouet ali nismo imali predstavu kakav je put. Rešili smo da reskiramo jer se dosta krati na taj način i ispostavilo se da je put fenomenalan, čak bolji od glavnog na koji smo se priključili kod čuvenog prevoja Tizi N’Tichka. Prva kasba Ait Ben Hadou je najčuvenija u Maroku i u njoj su snimani neki filmovi. Crveni grad, vrh brda sa pogledom na oazu, trgovinice sa svakojakim džidža midžama, kafanice sa pogledom da se smrzneš. I tu smo si priuštili  uživanje u čajdžinici koju vode žene iz organizacije za samostalnost žena.

Ait Ben Hadou

Šteta je što se nema više vremena za lunjanje po neverovatnim uličicama. Prelepim predelima Visokog Atlasa, stigli smo do ruševina kasbe Telouet. U njoj postoji jedna očuvana odaja u kojoj su fantastični duborezi na štukaturama. Kako su nam još u Fesu rekli, zidovi odaja su se ukrašavali kedrovinom na vrhu, alabasterom na sredini  i keramikom na dnu. Bajka iz 1001 noći🥰 Nastavljamo ka Marakešu, dan se bliži kraju i ulećemo u Medinu totalno šokirani. Ja pratim navigaciju koja nas stalno ševrda levo desno a Gaja gleda da se ne zaleti u biciklistu, motoristu, pešaka, magarca, konja, auto! Ludilo! Tako nešto još nigde nismo doživeli. Dočepali smo se parkinga i pobegli od auta, da ga ne gledamo dva dana!
Riad Dar Saba je naprosto prekrasan. Zbog umora smo dobili ideju da odmah krenemo u večernju šetnju i prva stanica je bio obližnji restoran koji sam pronašla na Tripu – Lotos privilege, i pored upozorenja recepcionera da je preskup. Nismo mu verovali. Doček je bio na nivou, od usluge pranja ruku do smeštaja u predivnom ambijentu. Fontana žubori praćena živom muzikom ali pogled na jelovnik nam je sve rekao. Ispod 50 eura nije postojalo jelo i brže bolje smo se zahvalili i zbrisali odatle. Ipak nemam toliko novaca za bacanje. Pronašli smo nešto pristojno i ponovo uživali u izvrsnom tažinu. Naš riad toplo preporučujem. https://www.booking.com/hotel/ma/riad-arjan.en.html?aid=1638366&no_rooms=1&group_adults=1

Jardin Majorelle

6.dan.
Krasan doručak i lagano krećemo ka Jardin Majorelle. Čitala sam da je navala turista i bolje je otići ranije. Naravno da 10 sati nije ranije i nekih pola sata smo čekali da dođemo na red jer je gužva opasna. Unutra se sve to lepo rasporedi i nemate osećaj natrpanosti. Raskoš egzotičnog bilja, cveća, bazenčića i fontana, umirujući mirisi i tišina. Sve te divote doživećete u Žarden Mažorelu. Nakon izlaska, vidno umorni od šetnje, uzeli smo taxi do centra. Čekala nas je Kutubija na centralnom trgu Džam El Fna, Palate El Bahia i El Badi. Prelepe arabeske, vrata, ornamenti i zagušljiv grad. Prosto nam je falio vrt. Konačno otkrovenje! Restorani na krovovima, odakle je predivan pogled i svež zrak. Išli smo u nekoliko ili jesti ili piti i nauživali se  toga dana.

Restoran u Ait Ben Hadou


7. i 8. dan.
Krenuli smo iz Marakeša sa strahom kako ćemo se iščupati iz grada. Lepo je ispalo, auto čitav i auto put vodi do  Kazablanke. Najdosadnija deonica, srećom kratka. U ovom gradu sam planirala da odmaramo u luksuznom hotelu na obali Atlantika jer sam čula da sam grad nije ništa naročito a za  Esauru nismo imali vremena. Hotel je bio divan, na samoj obali u mondenskom delu grada, gde se dešavao buran noćni život u mnoštvu klubova. Talasi su toliko urlikali da smo morali da zatvaramo vrata od terase.

https://www.booking.com/hotel/ma/riadsalam.en.html?aid=1638366&no_rooms=1&group_adults=1
Iako je bilo 30 stepeni, nikome nije padalo na pamet da se kupa. Krenuli smo šetalištem uz obalu da izaberemo restoran u tom beskrajnom nizu. Sve skuplji od skupljeg. Na kraju rešismo da uživamo pa nek košta kolko god. Izabrali smo  lepo mesto sa pogledom i taman kad smo naručili naišla je grupa Kineza i sve uništila. Od njihove galame, dovikivanja i neuljudnosti, jedva smo čekali da završimo ručak i pobegnemo odatle.  Na kraju te iznervira i konobar koji  je donosio svašta što nismo ni naručili. Mi mislimo  da je meze običaj i zato iznose a oni na kraju sve to lepo naplatili.Turizam!

Džamija Hasana II

U Kazablanki smo ostali dve noći, tumarali gradom izbegavajući Medinu, uživali u pogledu na drugu najveću džamiju na svetu, posle one u Meki, slikali se kod impozantnog svetionika El Hank. Dok smo bili u Fesu, odmah sam  otišla u jedan salon da mi naprave henu na ruci. Sva sam bila očarana. Ovde mi se desilo nešto jako smešno. Dok smo se primicali džamiji prišla mi je jedna mlada devojka, uhvatila me za levu ruku i rekla kako će mi je ukrasiti. Pokušala sam da joj objasnim da imam na desnoj ruci i dok sam pokazivala, ona je već počela da crta na levoj. Rekla sam joj da nisam planirala i nemam novac. Baš sam bila šokirana i revoltirana. Kad je završila našla sam neku siću od oko 2 eura i dala joj, rekavši da su to male pare koliko je tražila. Totalno srećna ih je uzela. Eto, zadovoljne obe ostadosmo. Podsvesno sam htela još jedan sveži crtež da mi ostane i za kući😁
Posvuda  se svi nude da ti pokažu put,  pomognu, slikaju te ali  i očekuju bakšiš. Na kraju sve skupa postane zamorno i jedva čekaš da se skloniš u mir svoje sobe. Po gradu smo nalazili jeftine, divne restorane, sveže ceđeno voće za sitniš i poželiš da zauvek ostaneš i živiš tu negde, gde su sve te divote dostupne.

Svetionik El Hank

9.dan.
Prošli smo pored Rabata koji odlučujemo da zaobiđemo zbog nedostatka vremena. Cilj nam je plavi grad Chefchauen i nekako ga jedva čekamo. Vrhunac našeg putovanja. Već sa brda, dok mu se primičete, deluje fascinantno. Kada uronite u njegovo plavetnilo, to mogu samo slike da opišu, reči su nedovoljne. Konačno mir bez nasrtljivih trgovaca, pravi kulturni, gospotstveni Berberi, Mavari, Jevreji. Sve je plavo, preovladava svuda na dnu građevina a u visinama su  zemljane, oker nijanse. Rečica žubori u dolini a strme uličice ukrašene razmaženim mačkama vode do kula. Izludeli smo od šetanja, zavlačenja po sokacima, upadanjima u nečija dvorišta. Naša kasba je i prekrivače imala u plavoj boji i divno je mirisala.

https://www.booking.com/hotel/ma/ha-tel-koutoubia.en.html?aid=1638366&no_rooms=1&group_adults=1

U  Maroku, plava boja je tesno vezana sa njihovim religioznim ubeđenjima, berberi nose plave marame na glavi i zovu ih plavi ljudi. Ovaj grad je dugo bio zabranjen za strance kao i grad Mulaj Idris, jer su se smatrali svetim. Ovde se hašiš slobodno puši i nudi jer se proizvodi u blizini. Stanovništvo je totalno izmešano. Posle  španske rekonkiste ovde su se naselili izbegli Jevreji i Mavari. Šefšauen je hodajuća romantika🥰

Bab el Ain je ulazna kapija pored koje se okupljaju meštani oko prodavača slatkiša od kaktusa zvanih  calintee. Kupili smo ih kasno naveče, raspametili se i pojeli od muke što više nismo uzeli. Bab el Sor sa odličnim restoranom, Trg El Haouta, deca koja se igraju žmurke, sve toplo i slatko i na kraju strmog silaska sa vrha, predivna oker Kasba. Sledeći put kada bi išli u Maroko, čini nam se da bi samo došli u ovaj grad jer ga se ne zasitismo. U prerano jutro, morali smo dalje.
10.dan.
Nismo smeli da čekamo  doručak jer je pred nama bila četvoročasovna  vožnja do aerodroma i prolazak pored Fesa. Baš smo se plašili  rizika da upadnemo u neku gužvu. Srećom sve je prošlo idealno i odletesmo kući pravac na posao. Jedino je bila mala frka na kontroli, kada su počeli da vade moje kamenje sa fosilima. Jedva sam ih obrlatila da mi ga ne oduzmu. Neviđeno zanimljivo je🥰
Ostadoše nam plavi pečat u očima i plavi snovi, koji potisnuše neke druge mirise iz ne baš čistih Medina. Srećom da lepo uvek ostane kao poslednji utisak.

Chefchaouen

Finansijski epilog

Let iz Trevisa, karte za dvoje oko 200 eura, auto 90, hoteli sa doručkom za 9 noćenja 350, prevozili 2200 km, za benzin 100 eura, prevoz do  i parking u Trevizu 100 e. U startu  850 eura. Ostatak – hrana, piće, ulaznice, parkinzi i bakšiši oko 350 e.
1200 eura za dvoje 9 dana po Maroku sa nensivoodootravel😂


Više slika možete pogledati ovde:
https://photos.app.goo.gl/GwfcU68Utg4rqymE9

Kompletni vodič za Jordan

Itinerer

1. Aman, popodne

2. Aman, Jerash, Ajlun

3. Petra

4. Petra,Wadi Room

5. Aqaba, Crveno more

6. Dana biosfere rezervat, Muzej najniže tačke na Zemlji, Karak, Wadi Muhib

7. Mrtvo more, Ma’in springs, Baptistički sajt Isusa Hrista

8. Gora Nebo, Madaba, let kući

Ovo je kompletni plan mesta po danima koje sam zacrtala da obiđemo u Jordanu. Često mi se dešava da ne ostvarim sve planirano, zbog mnogih sporednih okolnosti. Na primer, deca gnjave – pa zar baš sve moraš da vidiš, muž mi šizi – pa zar baš svuda moraš da se popneš! Tako ja poludim i zapretim da ih nikad više nigde neću voditi!

Jordan nam je postao lako dostupan od kada Ryanair ima jeftine letove do Amana. Nakon sletanja, odmah smo otišli po auto, uprkos svakojakim pričama o saobraćaju tamo. Uzela sam veća kola jer nas je četvoro a ljudi iz agencije nas počastiše, pošto smo kao prvi put u Jordanu i dadoše nam baš lepu veliku limuzinu. Lepo je počelo😀. Odmah smo uleteli u haos! U kružnom toku su počeli svi sa desne strane da se ubacuju i isiljuju nam prednost, mi šokirani, pitamo se da li su ovi normalni, uglavnom nekako se isčupasmo. U sledećem kružnom mi shvatimo da je kod njih pravilo da svi koji ulaze imaju prednost a ti koji si u krugu moraš da čekaš i sve da pustiš. Do centra grada smo već shvatili da je pravilo da gledaš samo ispred sebe i obraćaš pažnju na one koji ti sviraju. Svi samo trube, upadaju i kad i ti počneš da se ponašaš tako, onda sve ide fenomenalno.

Stigli smo u deo grada gde su sve stare znamenitosti i otišli u odličan hotelčić Arab tower. I on je kao i okolina sav oronuo, ali čist, prostran, ima svoj parking i terasu na krovu sa koje posmatrate grad uz obilni doručak koji vam sam vlasnik priprema. Naišli smo na gomile naših ljudi, pošto je hotel stvarno omiljen kod putnika, zbog cene posebno.

https://www.booking.com/hotel/jo/arab-tower.en.html?aid=1638366&no_rooms=1&group_adults=1

img_20190217_0853424974671948705520125.jpg

Popodne smo proveli šetajući bučnim ulicama Amana, upijali duh orijenta i izgubili se po sokacima sa odličnim restoranima. Prošetali smo čuvenom Rainbow ulicom i jedva odlučili gde ćemo večerati. Hrana od raznih mezea je moja strast i ovde sam se nauživala u njoj. Jutro je počelo već opisanim doručkom u hotelu i brzo krećemo u akciju. Dan je bio natrpan i najnaporniji na celom putovanju. Popeli smo se stazicom, prečicom do Citadele i pošto smo imali Jordan pass, nismo trebali ulaznice. Inače, kupila sam ga online i sa dva dana Petre je bio oko 90 eura po osobi. U njega spada ulazak na oko 40 lokaliteta a samom vizom i Petrom vi ga isplaćujete.

img_20190217_1119588764121080205690549.jpg

CITADELA

Nakon iscrpljujujućeg uspona, dobijete nagradu u veličanstvenom pogledu. Odatle vidite svu veličinu Amana. Šetajući ostacima rimske, nabatejske, vizantijske, umajadske kulture, vidite svu isprepletenost stilova i prethodnih života. Prvo se zaustavite pred Herkulovim hramom, zatim otšetajte do Vizantijske crkve i na kraju će vas totalno očarati Umajadska palata.

52494496_10219033861025818_6411344158027415552_o4596391248825770049.jpg

53371948_10219033851185572_7294112112341680128_o277169387565657357.jpg

Jordanski nacionalni muzej je prvi muzej u Jordanu i nalazi se u središtu lokaliteta. Kolekcije su poređane hronološki i naći ćete ostanke od bronastog doba do umajadskog kalifata. Muzej je osnovan 1951. godine u Citadeli a druga ispostava muzeja je bila u istočnom Jerusalimu koji je tada bio pod jordanskom vlašću. Posle rata 1967. muzej je izgubio sve zbirke u Jerusalimskoj grani, uključujući i svitke sa Mrtvog mora.

RIMSKI AMFITEATAR

Pogled na teatar sa citadele je fantastičan. Čuvena amanska znamenitost poseduje 6000 mesta i sagrađen je u 2.veku za vreme vladavine Antonija Pia kada je grad bio poznat kao Filadelfija. Odeon je pored teatra a Nimfeum samo par minuta hoda dalje. Bili smo svedoci predstave koju su izveli neki glumci i naravno meta grebanja za bakšiš. Turizam!

img_20190922_1521432925394272141303747.jpg

img_20190217_115933398704068927766169.jpg

Podne nam se primaklo uveliko i bio je čas da uzmemo auto iz garaže i krenemo put Jeracha. Put kroz zelenilom obavijena brdašca je bila nesvakidašnja za naše vizije arapskih pustinjskih zemalja. Brzo smo došli do Jeracha i vozili se poprilično oko njega pokušavajući da pronađemo ulaz i parking. Nismo ni bili svesni koliko je to veliki prostor. Zovu ga Pompeji bliskog istoka i stvarno me je podsetio na njih.

JERASH

IMG_20190221_214226

 

 

 

img_20190221_2148382342994830856463027.jpgimg_20190221_2150393810946434491982528.jpgimg_20190221_2149005067797388852198532.jpgimg_20190221_2148211668175438938828402.jpgimg_20190221_2148049007132922002856901.jpg

 

Džeraš je arapsko ime za grčko- rimski grad Gerasa koji su nazivali još i Antiohija na zlatnoj reci. Drevni grčki natpisi govore da su grad osnovali Aleksandar Veliki i njegov general Perdikas dok drugi izvori tvrde drugačije. Tokom istorije prelazio je u ruke raznih osvajača dok nije uništen u 12. veku od Boldvinovih krstaša. U njemu je živela značajna hrišćanska zajednica koja je sagradila 13 crkava. Veličinu grada možemo opisati nabrajnjem svega što se u njemu nalazi: Hipodrom, akvadukt, hramovi posvećeni Zevsu i Artemidi, ulica s kolonadama (Cardo), trg okružen finim kolonadama gotovo jedinstveni ovalni forum, dva pozorišta, javna kupatila, mnogobrojni rasuti hramovi… Odvojite bar 2 sata da se nauživate u ovom prostoru.

AJLUN (Ažlun)

Dvorac Ajlun sagrađen je na ostacima manastira. Obnovio ga je kao tvrđavu Saladinov general sa idejom da kontroliše beduinska plemena i krstaše koji su imali obližnje dvorce. Dvorac je impozantantne unutrašnjosti a još više fascinira pogled na njega izdaleka. Dominira na vrhu brda i pogled sa njega seže na dve reke. Više o njemu pročitajte ovde https://touristjordan.com/ajloun-castle/

img_20190926_194534161233584314870377.jpg

Drugi dan u Jordanu nam je bio najintenzivniji jer nisam mogla da smislim racionalniji plan. Oko 17 sati smo krenuli ka Petri do koje nam je trebalo oko 4 sata vožnje. Izdržali smo i oko devet uveče srećno prispeli izbegavši sve prepreke na auto cesti, od iznenadnih ležećih policajaca do šokantnih suženja. Pronašli smo naš lepi apartman i krenuli u potragu za večerom. Srećom odličan restoran je bio odmah prekoputa sa šaljivim vlasnikom koji nas je malo smarao svojim štosevima. Hrana je bila odlična.Link hotela:

https://www.booking.com/hotel/jo/zwr-lbtr-llshqq-lmfrwsh-47-petra-visitors-departments.en.html?aid=1638366&no_rooms=1&group_adults=1

PETRA

img_20190218_2116041486816614479421541.jpg

Al Siq je glavni ulaz u drevnom Nabatejskom gradu Petra i impresionira kao i građevine Petre. Doslovno na arapskom znači osovina i taj uski raznobojni klanac je ponegde širok samo 3 metra. Dugačak je 1,2 km i završava tamo gde se nalazi Al Khazneh -Trezor. Za razliku od mnogih Američkih kanjona koje je oblikovala voda, ovaj je nastao direktnim uticajem tektonskih sila. Zidovi koji okružuju Sik su visoki 90 – 182 metra.Ulaz u Sik ima branu rekonstruisanu 1963. i ponovo 1991. godine koja je dizajnirana da zatvori ušće Sika i preusmeri vodu Wadi Musa. Brana je prilično verna kopija onoga što su Nabatejci napravili u prvom veku pre nove ere da bi kontrolisali Wadi Musu.
Uz Siq su neke podzemne komore čija uloga još nije razjašnjena. U zidu litica postoji par zavetnih niša a figure koje su bile u njima su otkrivene kasnije i prenesene u muzej.

img-20190220-wa00096308212147793459558.jpg

img_20190218_1711239040969873378315738.jpg

img_20190218_1710443486719329636146641.jpg

img_20190221_1906586611693675611376593.jpg

Dugo maštaš da odeš tamo, trniš od sreće dok se pripremaš, ali kad već dođeš, dostigneš takav nivo sreće koji se ne da opisati. Ni slabo, hladno vreme nije moglo da smanji odševljenje. Gužva je poprilična ali ja sam uspela da napravim par kadrova skoro bez ikoga. Sik je veličanstveno predvorje za ono što sledi.

img_20190219_1314152357181246286586477.jpg

img_20190218_1307213310017498725893380.jpg

 

img-20190218-wa00164236878764548054392.jpg

img_20190221_2139557902165872072207079.jpg

IMG_20190221_214038

Prvi dan u Petri smo očarano razgledali, zavlačili se svuda, pevali u vizantijskoj crkvi, upijali sve boje stena, građevina, amfiteatra. Gledali smo žalosne, mršave magarce kako ih besomučno vuku, konje koji su suludo kasali bez trunke predaha i vrhunac je bio kad smo ugledali tri mala štenca skoro stradala od žeđi. Kako su samo željno pili vodu koju smo im nasuli u rupu u steni. Pridružila nam se još jedna tuistkinja i hranila ih svojim sendvičem. Žalosne scene u onoj lepoti.

img-9bcc68b7789559a3ff93a48d511f0f2a-v6783457232696259960.jpg

img-4821995ab0e8e7c0bae0dd3207bba522-v9126852342588722433.jpg

Kiša nas je sustigla na kraju puta gde je srećom bio restoran. Fino smo se umešali u mnoštvo i jeli, čekajući sunce. Nije ga bilo te smo konačno pošli nazad gacajući po vodi. U Siku nas je dočekala rečica koju nismo mogli nikako da promašimo i potpuno mokri, došli smo u hotel. Sušenje, odmor uz baklave i večera u divnom restoranu Reem Beladi u Wadi Musi. Sutradan smo opet krenuli u Petru i srećom nam se sunce osmehnulo. Odlučili smo da se popnemo na vrh odakle je jedinstven poged na trezor. To nije moguće bez vodiča jer beduini ne dozvoljavaju da prođeš sam! Kasnije sam bila zahvalna što ga imamo. Put je pravo veranje uz litice i često nam je bila potrebna njegova pomoć. Naročito kad gospođa krene na takvu egzibiciju doterana sa ekstravagantnom belom kožnom jaknom.

img_20190219_1254177161253376936428600.jpg

img_20190221_2154352002793973224309677.jpg

Na vrhu morate sačekati u redu za slikanje a ko želi može da dobije i masažu. Plati naravno! Najlepše od svega je bilo kad sam sišla dole i zaključila da sam zaboravila onu svoju već pomenitu jaknu. Biserka😂 Otrčala sam do nekih momaka, objasnila problem i odmah je počelo dovikivanje sa onima gore. Komedija koja je urodila plodom jer sam ubrzo videla jednog od vodiča kako se spušta sa grupom i moju jaknu koja se belasa u njegovoj ruci.

Morali smo da se oprostimo od Petre i krenemo u

WADI RUM

Uplovili smo u dolinu između impozantnih stena i gledali sa iščekivanjem. Pošto znam sa kim imam posla, nisam se usudila da rezervišem šator već hotel sa 5 zvezdica u Aqabi. Tako je moj san o spavanju u pustinji propao (ali nadoknadiću ga u Maroku) i ovde smo krenuli samo u obilazak autom. Na žalost to nije dugo trajalo. Nakon što smo prošli ulaz, shvtili smo da iz sela ne možemo u pustinju našim autom. Odmah su se tu našli raznorazni likovi sa džipovima da se nude. Malo smo prošetali odbivši sve ponude, uživali u popodnevnom suncu i krenuli da zalazak sunca dočekamo na obali Crvenog mora.

img_20190926_1438224437177742230828804.jpg

AQABA

Hotel je bio jedan prekrasan luksuzni objekat u blizini Jordanskog kraljevskog ronilačkog kluba i Saudijske granice. Obezbeđenje na visokom nivou. Hotel se i zove „Public security“ a osmesi na licima mojih saputnika govorili su sve. Luksuzan, ogroman apartman, mnoštvo sadržaja za uživanje. Biser je bio u tome da je unutra bila i kuhinja koja nije imala apsolutno ništa od posuđa.Ovo je link za hotel.

https://www.booking.com/hotel/jo/public-security-amp-chalets.en.html?aid=1638366&no_rooms=1&group_adults=1.

img_20190220_180048596961324377354060.jpg

Posle hladnog vremena i kišnjenja do gole kože u Petri, dobro došao nam je ovaj luksuz. Bila sam u dilemi da li da izaberem hotel u centru Aqabe ali sam se odlučila za obalu u nadi da idemo na snorkljanje. Jednog drugog februara, samo par kilometara dalje, uživali smo u kupanju i ronjenju. Ovde nismo bili te sreće jer je duvao neki hladan vetar i obala uopše nije bila privlačna, čak nije bilo ni traga od koralnog grebena. Bile su samo zanimljve dve pokrivene žene koje su mi prišle tražeći da se slikaju sa mnom. Kako smešno, baš sam pomislila da traže da ja njih slikam. Naravno, morali su da slikaju i mojim telefonom kako bih i ja imala uspomenu sa njima.

img_20190220_133935885976484319583728.jpg

img_20190307_1003433128742594087630584.jpg

Krenuli smo u obilazak Aqabe koja je jako lepo uređena. Dominira Huseinova džamija pored koje smo prethodno veče večerali u izvrsnom restoranu i danas ponovo otišli u njega. Najsmešnija je bila situacija kad su nam sinoć zapakovali meso, pošto nam je previše ostalo i u našem eksluzivom hotelu nam nisu dozvolili da unesemo hranu u apartman! O restoranu govori sve to što smo se ponovo vratili. Nekoliko vrsta tahina, meso na žaru, prepun sto a poprilično jeftino. Za svaku preporuku restoran Al Shami.

img_20190220_1623185521881261451788469.jpg

U Aqabi trebate obavezno obići Castle, Arheološki muzej, Aylu, arheološko nalazište i plaže. Dve noći, jedan puni dan za prikupljanje energije i nastavak puta. Link hotela u centru Aqabe

https://www.booking.com/hotel/jo/doubletree-by-hilton-aqaba.en.html?aid=1638366&no_rooms=1&group_adults=1

Ka Mrtvom moru!

Sada sledi nekoliko ideja za oblaske a neke nismo u potpunosti ostvarili. Da sam bila sama sigrno bih svratila svuda ali…

Dana biosfere rezervat je na putu ka Mrtvom moru. Videćete parkirane džipove koji čekaju putnike da ih voze po toj zanimljivoj pokrajini. Dalje putem, naišli smo na muzej najniže tačke na zemlji. Zaustavili smo se i razgledali celokupnu postavku. Jako zanimljivo.

img_20190922_1529174115769819966985490.jpg

img_20190922_1528447177121143939557288.jpg

Vozeći se pored Mrtvog mora stvarno uživate u nesvakidašnjem pejzažu. Na jednom mestu smo videli previše parkiranih vozila i pošto sam na mapi videla da piše „Topli izvori“ momentalno smo se zaustavili. Odšetali smo do reke i videli gomilu natiskanih ljudi kako uživaju u topoj vodi. Nije nas se baš dojmila ta gužva i odvezli smo se dalje. Sledeća stanica i skretanje sa glavnog puta bio je KARAK.

Karak je najveći krstaški dvorac u Jordanu. Dva veća se nalaze u Siriji. Dominira brdom odakle seže pogled na Mrtvo more. Sve o njemu pročtajte ovde:

https://www.lonelyplanet.com/jordan/kings-highway/karak

Wadi Muhib je još jedan idilični kanjon sličan Siqu ali pun vode. Rečica prolazi njime i puni Mrtvo more. Kanjon je prekrasan ali morate imati adekvatnu odeću i doći ranije da bi ga posetili a ne kao mi, već na zalasku sunca. Osmotrili smo ga samo izvana i pošto se nalazi na glavnom putu, ne možete ga promašiti.

Konačno smo stigli na današnji cilj. Hotel Ramada na Mrtvom moru, izvanredan a ne preskup. U okolini su sve sami ekskluzivni hoteli a ukoliko nađete skromniji smeštaj u nekom obližnjem selu, nećete imati privilegij besplatne plaže i morate ići u centar i plaćati ulaznicu. Zato je bolje uzeti hotel na obali mora. Mi smo iskusili plutanje na Izraelskoj strani ali deca nisu i baš sam se vesella zbog njih. Još jedna prekrasna stvar u ovom hotelu je room service. Hrana je izuzetna a cene pristojne i nije nam se dalo ići van hotela.

https://www.booking.com/hotel/jo/ramada-resort-dead-sea.en.html?aid=1638366&no_rooms=1&group_adults=1

Predposlednji dan naše ture po Jordanu, kupanje i uživanje u Mrtvom moru, mazanje i zezanje s blatom. Obala me malo razočarala, skroz obično izgleda. Nema santa soli kao na Izraelskoj strani, samim tim ni lepe tirkizne boje.

Baš smo se lepo zabavljali a i inače smo se tokom celog putovanja krasno ludirali. Pošto ja nemam mira i besmisleno mi je da se celi dan izležavam na plaži ili pored bazena, naterala sam moju bandu da krenemo u akciju. U blizini se nalazi park Ma’in springs sa toplim izvorima i ludim hotelom. Odvezli smo se i nakon što su nam tražili 15 eura po osobi za ulaz, odustali smo i divili se velikom vodopadu izdaleka. I tu smo videli ljude gde se namakaju u vrućoj reci.

Nešto neverovato smo videli vozeći se putem pored mora. Očigledno je bio neradni dan jer su se gomile ljudi parkirale pored puta, zapalili roštilje, postavili ćebad, odmarali i družili se. Pošto je sve oko mora ograđeno i ne mogu bez plaćanja da dođu do plaže, oni ovako sebi prirede izlet. Žalosno i lepo u isto vreme.

Pošto smo i tu samo bacili poged krenuli smo ka reci Jordan gde se nalazi baptistički sajt za krštenje. Ako želite da doživite krštenje na reci Jordan imate mogućnot da uz kupovinu Jordan pasa, kupite i ulaznice za to. Jeftinije je tako nego na licu mesta. Nas je zanimalo samo da bacimo pogled a ne i samo krštenje. Ispostavilo se da je to nemoguća misija. Došli smo u petak oko 15 sati i njima je već bio kraj radnog vremena. Na levo krug ali teško mene sprečiti u nezadrživoj želji da nešto ostvarim. Novi pokušaj i krećemo na most koji vodi u Izrael u nadi da se nekako dokopamo reke Jordan. Naravno da nas je zaustavila policijska patrola i morali smo nazad. Šta drugo nego ponovo kupanje i mazanje blatom. Nauživasmo se u Ramadi🥰 Treba i to!

Sutradan nakon izvanrednog doručka i oproštaja od Ramade krenuli smo ka aerodromu. Imali smo vremena da natenane obiđemo Mojsijevu goru Nebo i mesto Madaba.

Celi krajolik je predivan a crkva koja izgleda skroz novo izvana, skriva drevne lepote unutra.Ovo je mesto na kome miriše ceo svet. Ovde je Mojsije video obećanu zemlju.

Madaba je živopisno mesto prepuno istorije. Imate osećaj kao da hodate po mozaicima jer ih ima svuda. U crkvi Svetog Đorđa nalazi se prva karta regiona urađena u mozaiku. Izuzetno očuvani i zanimjivi mozaici su skoro svuda. Mesto je toliko toplo i živahno, pravi orijent. Sednite na čaj, neki slatkiš, svratite u crkvu, muzej prepun mozaika divite se džamiji.To su vam poslednji trenuci u Jordanu i iskoristite ih.

I na kraju pozdrav od Mitića koji su se baš lepo zabavili krstarenjem po Jordanu. Ne plašite se da krenete sami ali nemojte da jedete previše baklava, kao ja. Tamošnje baklave i sirijske važe za najbolje na svetu ali posle njih ne možete mesecima da smršate. Ovo putovanje nas je koštalo oko 2 tusćaka za 4 osobe što je duplo manje nego ići preko agenije. Zato i pišem, da vam uštedim novac. Putujemo jeftino a vraćamo se skupo-rekao bi moj muž. Uspeli smo da zaradimo 3 kazne u povratku u 3 različite države ali ništa nije upelo da nam pokvari lepotu putovanja.

Ibica za bahanalije, kakva zabluda

Da li vam se desilo da neplanirano kupite avio kartu samo zato što je jeftina? Meni se to redovno dešava! Vrlo brzo sam spremna da za čas sve isplaniram i krenem. Tako mi nalete i Ibica. Totalno nepripremljena, stigla sam samo da rezervišem prejeftini auto i nađem super smeštaj. San Antonio, vidim tamo je najveća ponuda hotela i skužim da su najlepši zalasci sunca. U ostalo nisam stigla da se udubim. Let smo imali u bednih 4 sata ujutru, što je značilo neprospavanu noć. Preživesmo ja i moj dragi sve to, sletesmo, i na aerodromu nas je dočekalo rvanje sa kokoškama u rent a car agenciji.

img_20190706_1345523523259004891449783.jpg

Pošto često putujemo, rentamo aute 5-6 puta godišnje i nama se ne isplati da bacamo novac na osiguranje. Hvala bogu, nikad ga nismo uzeli i nikad nam se ništa loše nije desilo bilo da smo vozili u ludnici u Jordanu, na levoj strani na Tajlandu, Kipru itd. Stigli smo oko 8 ujutru a ja imala rezervaciju auta od 8:30. Tačno vreme je uvek bilo pro forme, uglavnom to niko i ne gleda. Odletimo na šalter što pre, da preduhitrimo gužvu i žena na šalteru nam odmah nudi full osiguranje. Mi kategorično odbijemo i ona nas posla nazad da čekamo naše vreme! Ljuta! Malo kasnije odemo kod druge, po izgledu ljubaznije. Ista pesma!!! Mi uporni, nećemo osiguranje Onda je počela na finjaka da nam preti da ćemo i za najmanju ogrebotinu puno da platimo! Tada mi je sinulo da vraćamo auto mimo radnog vremena, bez našeg prisustva i da mogu svašta da nam napakuju. U međuvremenu je od 115 eura spustila na 93. Prihvatismo konačno po 2. put u životu da platimo taj lopovluk jer sigurno 40 puta nismo uopšte imali to osiguranje. Bog čuva budale-moje geslo, a i dobre vozače!


Bugenvilijama ovenčana Dalt Villa

ELVISSA

Konačno smo se ukrcali u preslatkog novog fiću i krenuli u avanturu zvanu Ibica. Pošto je bilo prerano za odlazak u hotel, spontano smo pošli u obilazak Elvisse, glavnog mesta. Slučajno smo parkirali baš kod Dalt ville, misleći da je neki zamak. Iščekujući negde naplatu karata, shvatimo da je to stari grad. Zaspano, oblačno vreme, iz radnji polako izviruju simpatični Španci, nigde otvorenog kafića a mi koma. Šetam i spavam!


Dalt Villa

Konačno se jedan raspakova i zalegosmo u udobne fotelje da se rasanimo. Preslatko staro mesto prepuno starih zdanja ovenčanih bugenvilijama.

Središte grada Elvisse je prefinjeno, elegantno i jedno veče smo otišli u restoran na preporuku, bez rezervacije. Naravno da je bilo krcato i bez šanse da uskoro bude prazan sto. Onako razočarani krenemo dalje u potrazi za ne preskupim restoranom i sednemo na blef u drugi. Na žalost hrana nije bila ništa posebno a cene su bile neukusne za to što smo pojeli. Vrlo elegantno mesto koje se zove Hostal Park. Uglavnom, imali smo besplatnu predstavu sa nekim likovima koji su se svađali sve dok nije posredovala policija tako da nam ta skupa prosečna hrana nije mnogo zasmetala. Bila je zabavna predstava sa temperamentnim Špancima.


Zidine Dalt Ville


Hostal Park


Elvissa

San Antonio

Izabrati hotel u San Antoniu je isto kao otići u Zrče na Pagu, Laganasu na Zakintosu, Kavosu na Krfu. Ludnica! Kako meni da se desi takav propust? Prvu noć smo se komirali ali kasnije!!! Bili smo u epicentru pešačke zone, hotel super sa krasnim malim studijima ali i diskoteka koja trešti celu noć. Ja brzo to iskuliram ali muž je poludeo. Inače dok se šetate uličicama, stalno vas vuku da vam ponude nešto zeleno ili belo. Cure su pokušavale da uvuku mog muža u bar na piće, pored mene koja sam zblanuto gledala. Nije se dao🤣. Scene koje smo videli idući ka obali na taj čuveni zalazak sunca su očajne. Ljudiiii, mi smo se mnogo bolje provodili u našoj mladosti. Gomile cura u grupicama, sede na obali pored čuvenog Mamba gde trešti haos muzika, opijaju se i onako razgolićene pokušavaju da privuku pažnju. Dečki pak luduju i nije ih briga za ženske. Jednu neistetoviranu osobu nisam videla. Baš je to žešće moderno! Ja jesam u godinama ali sam jako savremena i pitam se kuda ide ovaj svet!


Gužva u San Antoniu

Zalasci sunca su stvarno za desetku. Svako koga zanima provod, San Antonio je pravo mesto. Gradić je simpatičan i lepo uređen, restorana poprilično sa normalnim cenama i nisam dobila osećaj da je Ibica preskupa. Link hotela koji preporučujem:

https://www.booking.com/hotel/es/playasolpanoramic.en.html?aid=1638366&no_rooms=1&group_adults=1

PLAŽE

Vozeći se ostrvom, bili smo očarani borovinom posvuda. Kao da je neko prosuo pino silvestre, miriše i miriše. Danima smo obilazili plaže na sve četri strane ostrva i predstaviću vam neke. Prelepe su sve ali moj favorit je Cala San Vicent. Do nekih niste mogli prići jer je parking pun i ne dozvoljavaju pristup ni blizu. Pametno! Tako smo promašili Saladetu i vratili joj se predveče da je bar vidimo. Ako želite na nju, samo se zaputite rano ujutru.

Cala de Benirras, lepa peščana uvala sa gužvom.

 


Cala de Benirras

Portinatx, lepa plaža sa još lepšim restoranom „Zulu“, za svaku preporuku.


Restoran Zullu


Portinatx

Cala de San Marca sa pećinom u blizini, poprilično izložena vetru.


Cala de San Marca

Cala de San Vicent, moj favorit. Lepotica sa najlepšom bojom mora. Čudesna, kao boje Jonskog mora.


Cala de San Vicent

Aigues Blanques, istočni vetar i ludi talasi. Pogled na impozantnu stenu Paller des Camp.

img_20190706_1345523523259004891449783.jpg

Platja des Figueral, druga strana Paller des Camp.

img_20190615_2112597497169959450280961.jpg

Platja des Canar, previše urbana kao i većina plaža.


Platja des Canar

Cala Lenia i Cala Longa su slične tako da ću prikazati još par plaža na jugu od San Antonia. Specifične su jer su litice iznad njih i prilaz je naporniji ali to ne sprečava navalicu.img_20190616_1122598875495775798915576.jpgimg_20190616_1117086998796913302968726.jpg

Cala Bassa, prenatrpana i puna prodavaca. Brzo smo pobegli sa nje.

 

Cala Compte, egzotična i originalna sa predivnim vetrovitim restoranom Sunset Aschram. Baš prelepa!


Cala Compte

Cala Lentia


Cala Lentia

Cala Codolar sa nizom stepenica.


Cala Codolar

ZANIMLJIVOSTI IBICE

Pored lepota ovog predivnog ostrva, otkrili smo i neke zanimljivosti. Usred jedne nedođije do koje smo se dovezli autom u strahu dal će ostati čitav (iako nas je i bilo briga pošto smo, jelte platili full) pronašli smo nekakvo svetilište. Can Soleil, gomila megalitnog kamenja poređanog u krug. Ovo je najdramatičnija instalacija na ostrvu. Vidi se da je moderna tvorevina, sa iluzijom pozlata na vrhovima i proguglamo te saznamo da je taj projekat naručio neki bilioner Guy Laliberté koji obožava Ibicu.Osnivač Cirque de Soleil naložio je umetniku Andrew Rogersu da stvori ogroman prostor i vreme-brzinu svetlosti. Nalik Stonehenge i vrhovi su optočeni 23.karatnim zlatom, nije iluzija. Inače je ostrvo svojevremeno bilo Meka za hipike i danas postoji hipi pijaca u blizini gradića Santa Eularia, ali radi samo jednom nedeljno.


Can Soleil

U toj pustari smo produžili potragu za vratima za Can Soleil, takozvanom portalu sunca. To je tek zanimljivo, par vrata koja ne vode nigde. Jedna su bila prelepa, izrezbarena arapskim intarzijama a predeo između njih obložen mozaikom. Neko se baš zaigrao i napravio svoju viziju nečega. Svako u svojoj mašti može da dočara kuda vode ova vrata.


Puertas Can Soleil

Pećina na Ibici, Cova de San Marko je nešto što možete i preskočiti. Nije vredna skupih ulaznica, ali već kad smo bili u blizini, odosmo. Nema previše stalagtita, par malih jezeraca i vodopad koji je jedini spektakularan. Uz njega puste muziku i raznobojne svetiljke pa tek onda vodopad. Dobar marketinški trik ali izgleda lepo.


Cova de San Marca

Mestašce Sant Miguel de Balansat je mali gradić usred ostrva i prava turistička oaza. Tipične belo-žute kućice, mnoštvo kafanica šmekerski uređenih, trg, crkva i sporadični turisti. Slatko i prijatno za šetnju. Crkva je na brdu i par nekih skulptura vas mami da se slikate iako pojma nemate ko su ti likovi.

Kolumbovo jaje je još jedna mala znamenitost Ibice. Nalazi se na kružnom toku na ulazu u Sant Antonio.


Kolumbovo jaje

FORMENTERA

Neizostavno je morate posetiti! Ja se bavim idejom da jednom dođem specijalno na nju i nauživam se. Otišli smo na jednodnevni izlet, izrentali motor i krenuli u obilazak. Ostrvo je malo ali za jedan dan smo ga ipak samo malo okrznuli. Dovoljno da vidimo koliko je lepo.

Najpoznatija plaža Platja de ses illetes se pruža u vidu rta prema Ibici. Ogromni peščani sprudovi i azurno, prozirno more. Iz glavnog mesta La Savina, put vodi pored velikog slanog jezera u kome se smenjuju boje. Slikala sam u vožnji jer je sunce neizdrživo peklo.

Soline na Formenteri

Obišli smo Platju de Levant s druge strane rta i sledeću u mestašcu Es Pujols. Izmišljeno, da se istopite i pitate šta će vam Maldivi i maltretiranje do njih.


Platja de Levant


Pogled na ostrvce sa Es Pujolsa

Otišli smo malim motorićem po nekom čudnom, napetom putu do južne strane ostrva i vetrovitog Calo des Mort. Tokom vožnje sam se mislila da li ćemo ostati čitavi jer je vetar divlje šibao! Ogromna dugačka plaža, talasi idealni za surfere i sporadični restorani. Pontoni po vrelom pesku pomažu da ne zaglibite po velikanskim peščanim dinama.


Calo des Mort

Baleari su prelepi i stvarno ne znam koje bih ostrvo izdvojila kao najlepše. Mislim ipak Mallorcu iako još Menorku nisam videla. Još samo jedan Sredozemni biser mi je ostao.