A gde ti je taj Zanzibar?

Pred svakim putovanjem predstoji jedan uvod kroz pripremu i planiranje. Ipak, pre svega je potrebno imati ideju i želju gde i kada putovati. Mi tog februara 2013. nismo ništa planirali. Obično idemo negde za taj zimski raspust i čekali smo neki last minute. Elem, meni se januara desila grozna diskus hernija u vratu i tada sam samo sanjala o tome da bolovi prestanu. Konačno ih se reših i muž sav raspilavljen od saosećanja, predloži mi da idemo negde na toplo gde će mi prijati za zdravlje. Nisam čekala dva puta da mi kaže! Još uvek u strahu od povratka bola, bacih se ja na kompjuter u potrazi za nekom destinacijom sa jeftinim avio kartama. Nađem Šri Lanku, brzo da kupim karte, kad oni tamo traže broj pasoša. U tom trenutku sam bila apatrid, osoba bez ijednog državljanstva. Baš vreme kad sam čekala slovenački pasoš. Taman toliko vremena je prošlo u čekanju da su karte  skoro duplo poskupele. Iznervirana lošom srećom krenem slučajno da gledam neki italijanski sajt opodo i pronađem ugodnu ponudu za Zanzibar. Proverim gde je to ostrvo jer nisam baš tačno znala, vidim Afrika, toplo, leti se iz Milana, grozno, ali šta je to za nas, samo 6 sati vožnje do aerodroma. Kakav mazohizam, ali mene ništa ne može da zaustavi. Lepo ti ja rezervišem avio karte i hotel preko neke agencije „Yalla yalla“ u Riminiju i oni meni pošalju broj računa, da uplatim. Bez ikakve slabe ideje, odem ja u banku, prebacim 4000 eura nekoj tamo agenciji i pošaljem im maill sa obaveštenjem da sam uplatila. Meni stiže nazad maill sa „Hvala“!

Snovi o brodu odoše na putovanja

Joj ljudi moji da ste vi mene videli narednih par sati. Bela kao kreč, istraumirana. Kome li sam poslala pare!!! Posle nekog vremena stiže mi drugi maill sa brojem moje rezervacije pomoću koga sam mogla da uđem u njihov sistem i vidim svoja dokumenta. Uf, kakvo olakšanje, premrla sam bila! 🦋

Kendwa

Prijatelji, svi sa istim pitanjem: „A gde ti je taj Zanzibar? Gde ga nađe?“ Ko će ako neću ja! Sad je jako popularan i dosta ljudi sa naših prostora tamo ide ali u ono vreme je to bilo italijansko ostrvo. Krenusmo i mi  sa njima!

Kilimandžaro

Let preko Kilimandžara je stvarno doživljaj. Setila sam se i filma“ Snegovi Kilimandžara“ jer je on uvek pod snegom. Fascinantno izgleda. Zanzibar pripada Tanzaniji, ima poluautonomiju i čine ga dva ostrva- Unguja i Pemba. Glavni grad je na Unguji, ostrvo je relativno malo ali opet dovoljno veliko da imaš šta da vidiš.Zovu ga i ostrvo začina jer uzgajaju čitava polja cimeta, bibera, muškatnog oraha i najslađeg ananasa na svetu. Kroz istoriju je Zanzibar bio veliko trgovačko središte i naselili su ga Arapi, Indijci i Afrikanci. Otud jedna zanimljiva kultura koja se najviše ogleda u arhitekturi.

Kiwengwa

Sleteli smo u sparinu i obamrli od vrućine. Čekao nas je transfer do hotela na istočnoj obali, plaža Kiwengwa i istoimeno seoce. Tada sam birala hotel po ceni, iako sam na par foruma pročitala da su jako izrazite plime na toj obali. Da sam znala na šta to liči, sigurno bih izabrala severnu obalu i platila malo skuplje. Imali smo sreće da plima nije bila tako izrazita prvih nekoliko dana. Smestili smo se u divnim bungalovima sa trščanim krovovima i krenuli u uživanje. Narednih dana smo se provodili kao u pravom tropskom raju. Plaža, Masai, odbojka i tako u krug. Imali smo all inclusive i hrana je bila bogovska. Sve prirodno, sveže, mirisno. Neviđeno uživanje.

Neumorni odbojkaši
Sveža sabljarka
Kiwengwa beach resort

Družili smo se sa Masaima i svaki dan je bila neka druga scena. Jedan dan smo gledali decu kako svi u istim uniformama trče preko plaže. Lokalci su vozili bicikle, neki jahali konje a treći terali volove. Svašta za videti. Masai su uglavnom došli tu iz Kenije i bave se turizmom. Prodaju neke umetnine, pevaju i plešu po hotelima i zabavljaju turiste. Tako sam se ja družila sa jednim i trampila svoj šešir za njegovu tuniku. Naravno, fora samo za slikanje.

Moj Masai
Deca se vraćaju iz škole
Divne večeri sa horom Masaja
Kiwengwa plaža

Dolazili su i neki sa majmunima i jedan maleni majmun je poludeo za mnom jer sam imala neki sitan novac i to ga je silno privlačilo. Okean je predivan, topao i mami te da ne izađeš iz njega. Već drugi dan smo svi bili pečeni kao rakovi! Tu uopšte nisi svestan kako brzo izgoriš. Seoce pored našeg komleksa je niz baraka na plaži i gomila koliba između razbacanih palmi.

20130222_1739135209638828578949779.jpg

Kiwengwa beach resort

Gajin Masai

Konačno, jednoga dana smo otišli da unajmimo šofera za izlet po ostrvu. To sam jedva čekala i krenusmo tandrkavim putevima ka glavnom gradu Ston Townu. Auto je za divno čudo bio odličan. Veoma živopisna i lepa arhitektura glavnog grada nas je odmah oduševila. Sve kuće su pravljene od koralnog kamenja i imaju sedefni specifični sjaj. Stil gradnje je neka kolonijalna egzotika, elegantna i prefinjena. Razgledali smo pijacu robova, otišli do rodne kuće Fredija Merkurija, koja je sad galerija. Vrućina nam je već procvrčala mozgove i hlad smo našli na barki koja nas je odvela na koralno ostrvo „Prison island“ gde čuvaju kornjače. To nam je bio prvi susret sa tolikim brojem tih oklopnjaka i bilo je zanimljivo razgledati ih. Prisustvovali smo ljubavnom činu i slušali gromoglasno urlike jedne ogromne kornjače koja nije ispuštala drugu sićušnu ženku. Prosto mi je nje bilo žao. Još malo smo uživali na tom prelepom ostrvcetu i vratili se nazad čamcem ka šoferu koji nas je čekao. Odvezli smo se gore na sever ka najlepšim zanzibarskim plažama Kendvi i Nungvi. Kao sa najlepših razglednica, raj! Beli pesak, azurno prozirno more i uživanje za sva čula. Koliko mene plaža može da resetuje, kao ništa drugo na svetu. Naročito kad je ovakva lepota. Posmatrali smo neku dečicu koja su izvodili vratolomije i nakon što sam ih snimala, jurili su za nama da im platimo! Još jedan dan u raju je protekao!

.

857870_10200773525328838_768627228_o
Rodna kuća Fredija Merkjurija

Stone town
Prison island

Ljubavni zagrljaj
Nungwi

Kendwa

Od našeg šofera smo saznali da neki muškarci imaju po 4 žene koje se uglavnom ne podnose. Većinom ljudi  ne znaju koliko godina imaju jer su neškolovani i ne znaju da broje. Njihova afrička filozofija je lagani tempo života, u prevodu na naš jezik – lenčarenje.

Uveče sam objavila par sličica na fb i jedan moj prijatelj mi napiše sleseće: „Jedna naša Mariborčanka ima tu hotel, Next paradiso, javi joj se.“ Ja ni pet ni šest, nadjem stranicu i napišem joj poruku. Joj, kako su se ovi moji smejali i ismejavali me. Hahahaha baš će da ti odgovori! Sutradan posle doručka, stigne meni poruka od Marine, vlasnice hotela. Piše mi da je njen hotel blizu i zove nas na večeru. Poslaće svog šofera po nas, samo da joj javim kad! Moja familija zanemela, preneražena a ja likujem! Naravno nije nam bilo do večere jer smo to imali i u svom hotelu ali druženje i poznanstvo su nešto neprocenjivo. Došao je šofer po nas u dogovoreno vreme i nakon nekih desetak minuta stigli smo u preslatki butični hotel na plaži Pwani Mchangani. Hotel je pravi butik, elegantan i sofisticiran. Marina i njen zgodni muž, (ko drugi nego Italijan), srdačno nas dočekaše. Bilo je to predivno veče, večera ala kart, izuzetno servirana i diskretna posluga. Hotel Next pardiso na visokom nivou!

https://www.booking.com/hotel/tz/next-paradise-boutique-resort.en.html?aid=1638366&no_rooms=1&group_adults=1

 

885458_10200773560329713_1970528073_o

Kroz razgovor, reče nam Marina da u blizini našeg hotela ima jedan Beograđanin kuću. Duško! Sutradan smo krenuli obalom da tražimo Duška. I nađosmo ga, jer naravno svi njega znaju. Zamislite san većine ljudi, kućica na par koraka od mora, stalno je toplo i ne brineš za hranu. Uvek nešto padne sa drveta. E tako Duško živi. Nekada se to parče raja kupovalo za sitniš. Kod njega u gostima je bilo još par naših ljudi, među njima i poznati moreplovac Mario Bralić. Čovek legenda. Baš smo se lepo osećali u tom društvu kosmopolitskih ljudi koji su mi postali idol

Duškova kuća

Ostalo nam je još malo vremena i ponovo smo uzeli šofera jer sam htela da vidim taj jedinstveni Rock restoran. Nalazi se na plaži Pingwe i kad smo otandrkali do tamo, bila je plima te smo morali da zagazimo u okean da bi došli do njega. Kad je oseka, možeš pešice bez kvašenja da prošetaš. Seli smo samo na piće i uživali u sveže ceđenim sokovima u tom jedinstvenom ambijentu.. Mene takve stvari fasciniraju dok je moj muž  bio opsednut odbojkom. Čekao ga je turnir i hteo je da se što pre vratimo u naš hotel. Nije mi se ispunila želja da opet odemo na plažu Nungwi. I do ovog restorana smo se predugo vozili, skoro sat i po. Dok smo prolazili džunglom Jozani, nije hteo da se zaustavimo, da šetamo i tražimo majmune jer je žurio na odbojku. Znala  sam da je kod nas već počela oseka, okean se povlačio i po 500 metara ostavljajući pesak prekriven svakojakim morskim plodovima i molila sam ga da idemo na Nungwi ali nije bilo šanse da on propusti odbojku. Obala  je vrlo  zanimljiva kad se okean povuče. Na Tajlandu je ostajalo grozno kamenje i tamni pesak a ovde beli mekani pesak i neki čudni plavičasti baloni, koje su podsećale na puknute kondome. To mi je bilo nepoznanica i pitala sam se šta li je to?

Rock restoran
Pobednici turnira
Okeana nigde

Nakon turnira u odbojci, muž se sav srećan slika sa svojom pobedničkom ekipom i euforično trči ka nadolazećem okeanu. Ja ga upozoravam, da su mi meštani rekli da ti plavičasti prozirni baloni jesu male grozne meduze. Samo me je neverujući gledao i uleteo u vodu. Jao ljudi moji, da vi znate koji su to krici bili. Ja sam mislila da ga je ajkula napala. Vrišteći izlazi i pokušava sa sebe da odlepi sve one plavičaste meduze koje imaju neverovatno duge pipke. Prileteli su svi njegovi sportski prijatelji, on je vrištao i tražio led, drugi su govorili da mora nešto toplo (na italijanskom naravno) . Kasnije tek, na žalost, saznali smo da je najbolji lek da neko urinira po tebi! Preživesmo mi i taj spopad a ja onako tipično ženski : Eto, to ti je zato što nisi hteo u Nungwi. Tamo, nema ni plime ni meduza!

U senci palme

Našem boravku u tropskom raju je brzo došao kraj, jer šta je 7 dana. Morali smo da se oprostimo sa tom lepotom i krenemo u Keniju. Da, upravo tamo je avion sleteo da pokupi još jednu turu i odleti dalje za Milano. Kad sam mužu rekla kad stižemo, bio je kao razjareni bik. Zašto sam taj termin kupovala, kako će on sutra na posao nakon tolikog puta! Rekla sam da ću ja voziti i da ne brine, samo nek se smiri. U Milano smo stigli u jedan posle ponoći i krenuli put kuće do koje nam treba 6 sati vožnje, taman u 7 da stignemo i istovarim ga na posao. Tu noć pamtim kao da je bilo juče. Svi spavaju a ja pevam, plešem, šamaram se samo da ostanem budna i izdržim. Zona sumraka je bila ali stigosmo mi taman da on ode kući, da se presvuče i ode na posao. Tako se završi naš Zanzibar. Do raja se stvarno teško dolazi a ovo divno ostrvo je sada mnogo dostupnije. Komadić nebesa na kome žive i neki naši!

Spinalonga-žalosna i smešna priča

Spinalonga je ostrvce blizu severoistočne obale ostrva Krit u zalivu Elunda. Nekada je bilo spojeno sa poluostrvom Kalidon ali su Mlečani, za potrebe odbrane, isklesali prolaz. Na ostrvu su napravili utvrđenje koje je dugo odolevalo Turcima i branilo pomorske puteve Venecijanaca. Ime je celo poluostrvo dobilo od Mlečana i to spina longa, što znači dugi trn a asociralo ih je na istoimeno ostrvce blizu Venecije koje se danas zove Guidecca. Druga verzija je da nisu dobro razumeli meštane koji su ga zvali Stin Elunda.-kod Elunde i proizveli svoju verziju:Spinalonga.

img_20190115_1353004238206581021400203.jpg

img_20190115_1355197715632327103379175.jpg

Zbog stalnih pretnji Turaka i pirata, jedan period je cela regija bila nenaseljena. Mlečani su u 15. veku počeli da grade soline u plitkim i slanim vodama zaliva i nakon toga, region je počeo da se naseljava.

Zbog opasnosti od čestih napada, arhitekt Brešani je dobio zadatak da isplanira gradnju utvrđenja. Na najvišim južnim i severnim stranama ostrva napravio je bastione kao i fortifikacioni prsten oko obale kako bi sprečio neprijateljsko iskrcavanje. Spinalonga je dugo odolevala da bude u rukama Turaka i nakon što su zauzeli Krit. Ipak je pala i na kraju otomanske okupacije, Spinalonga je još dugo bila pribežište mnogih osmanskih porodica.

Pošto je ostrvo bilo napušteno, u 20. veku, postalo je lazaret za ljude obolele od lepre. U početku su tu dovođeni ljudi samo sa Krita a kasnije iz cele Grčke. Oni su tu imali svoju komunu, lekare i svoje žalosne sudbine. Ulaz u tvrđavu je nazvan Danteova vrata jer je važilo pravilo da ko jednom uđe, živ odatle ne izađe. Srećom pa je 1957. pronađen lek i guba je skoro iskorenjena. Grčka televizija je snimila epohalnu seriju „Ostrvo“ prema romanu engleske spisateljice Viktorije Hislop i proslavila Spinalongu.

img_20190115_1354321526560276189911107.jpg

Gledajući seriju i plačući zbog raznih tragedija koje su tu prikazane, dobila sam silnu želju da koračam tim tlom. Moj prvi odlazak na Krit, bio je usmeren ka tom cilju. Nakon što smo sleteli u Hanji, mom mužu nije bilo jasno zašto odmah idemo u Elundu. Rekla sam mu da ćemo vraćajući se unazad, obići sve ostalo.

Link divnog hotela u Elundi:

https://www.booking.com/hotel/gr/elounda-ilion.en.html?aid=1638366&no_rooms=1&group_adults=1

Smestismo se mi u Elundi u jednom božanstvenom hotelu, jako jeftinom tog aprila i ujutru se uputismo autom u luku da tražimo brod za ostrvo. Dok smo parkirali, ugledala sam autobus koji iskrcava svoje putnike i oni lagano idu ka brodu. Požurili smo za njima i ukrcali se, bez da ikoga pitamo gde ide. Nekako mi se podrazmevalo da ide na Spinalongu, gde bi drugo. Ja uvek slušam svoju intuiciju bez mnogo razmišljanja, što nekad dovede i do zanimljivih situacija. Pitali smo se u vožnji kad će doći neko da naplati karte.

img_20190115_1355458328695470151370626.jpg

Lađa je jurila utrkujući se sa još jednom a oko nas su sve bili Rusi. Sva u iščekivanju, gledala sam moćne zidine na Spinalongi. Kad smo se iskrcali i jedna ženska podigla kišobran, sve nam je bilo jasno.

img_20190115_1352412003287010626078216.jpg

img_20190115_1353374355363320635649525.jpg

img_20190115_135501758971738811324103.jpg

Šta je tu je, idemo mi sa grupom! Svi smo kupili karte za ulaz u utvrđenje, razumemo kolko-tolko ruski i ja u mislima dočaravam scene iz serije. Da nije toga, sve bi bilo samo gomila kamenja. Kuće u kojima su oboleli od lepre živeli, strahovali, voleli se! Vrlo potresno kad sve to imate u glavi.

Na kraju obilaska, vodičica je rekla da imamo još pola sata do dolaska broda i da smo slobodni. Popeli smo se na vrh do bastiona i uživali u pogledu. Kad je brod stigao, ležerno smo se ukrcali i krenuli. Umesto ka kopnu, brod je zaokrenuo prema pučini i mi smo se zbunjeno zgledali. On je žestoko pošao suprotno od Krita i samo smo klonuli, potpuno šokirani! Šta sad! Počele su psovke na moj račun i pitanja:“Evo tvog trčanja, šta ako ide na Santorini?“ Posle par minuta zapanjenosti, na kraju nam je postalo smešno i već smo nas zamišljali na Santoriniju bez ičega!

Brod je naglo zaokrenuo, obilazeći Spinalongu i krenuo prema kopnu.Uf kakvo olakšanje.Videli smo da ide prema Plaki ali nema veze. Bitno da je Krit. Svi su se iskrcali u Plaku i vodičica je rekla da idu u tavernu na ručak. Moj muž se zezao da već kad smo tu i mi odemo sa njima. Ma kakva taverna, mislila sam se, samo da sam sišla s broda . Izdvojili smo se iz grupe i pitali nekog prolaznika kako da dođemo do Elunde. Pogledao je na sat i rekao nam da za 10 minuta ide bus. Ukrcali smo se i za 3 evra došli do svog auta. E onda smo autom otišli nazad u Plaku, izabrali tavernu Delfini s pogledom na Spinalongu i ručali odlične hobotnice. Konobar je bio niko drugi nego neki Srbin i dobro nas je odrao.

img-bdbe4b24a8b39904bf0136e0f512f1d7-v1943930969346085756.jpg

Posle Spinalonge, krenuli smo u rikverc prema Hanji ali to je duga i posebna priča.

Promenada po severu Sardinije

Prva slika na koju sam naišla u albumu „Sardinija“ je moj pas Ćoćo. Siromah je uvek u panici da li ćemo ga voditi ili ostaviti! Ovde je pokušao da se ubaci ali mu na žalost nije uspelo. Strašno mi je žao da od niskobudžetnih avio kompanija, samo Volotea prima pse.

Ukrcali smo se bez psa jednog lepog oktobarskog jutra i odleteli Ryanairom na Sardiniju. Sleteli smo u Algheru, odmah preuzeli već rezervisani auto, koji u vansezoni uglavnom nalazim za nekih desetak eura po danu, i krenuli. Alghero smo ležerno preskočili jer sam ga ostavila za kraj.

Ne znam da li mi je lepše kad sednem konačno u avion, posle svih gnjavaža na aerodromu i vožnje do njega, ili u auto, kad sletimo. U svakom slučaju mi je prelepo, jer se topim od sreće kada sam u akciji.

IMG_20181009_203735

Spiaggia dela Speranza

Vozimo ka Bosi, zapadnom stranom Sarde i zaustavljamo se na prvoj plaži. Sardinija je poznata po svojim božanstvenim plažama sa belim peskom ali ova, da li zbog popodnevnog sunca koje ne daje moru lepe boje , nas nije raspametila. Bitnije je bilo ledeno pivo neke lokalne marke koje nam je baš dobro došlo.

Bosa- kolorit i tvrđava

Iz daljine Bosa očarava svojim raznobojnim fasadama. Iz bliza nas je još više oduševila promenada uz reku koja se tu uliva u more.

Promenada uz reku Temo

Prolunjali smo malo tesnim uličicama koje su bile totalno puste, da li zbog kasne sijeste ili ne znam čega i produžili dalje, pošto nas je čekao put na istočnu obalu.

IMG_20181015_224049

Cala Gonone je moj izbor za spavanje i fenomenalni hotel Brankamaria. Sećam se da sam se nameračila na taj hotel i našla ga preko agoda.com duplo jeftinije nego preko booking.com. Uvek prečekiram više provajdera i nađem!

Put ka Cali Gonone

Čitala sam da se putem od Oliene prema Cali Gonone kamperi jedva spuštaju. To je mestašce odakle se kreće u obilaske predivnih nepristupačnih plaža. https://www.tripadvisor.com/Attractions-g608907-Activities-Cala_Gonone_Dorgali_Province_of_Nuoro_Sardinia.html

Pogled na Calu Gonone

Hotel nam je bio vredan raspamećivanja. Nalazio se na brdašcu, sa veličanstvenim pogledom na mesto i more. Pošto nije na plaži zbog toga je znatno jeftiniji. Ono što smo doživeli za večerom je obeležilo mesece koji su sledili. ANTIPASTI! U životu veći i lepši izbor nismo videli. Sve moguće vrste morskih plodova, melancani, sušeni paradajz, nebrojene vrste sireva i sve tako ludački ukusno.

Toliko smo se najeli od predjela da testinine koje su sledile i glavno jelo, nismo ni probali. Kakav je to bio raskoš ukusa! Link za hotel;

https://www.booking.com/hotel/it/ristorante-brancamaria.en.html?aid=1638366&no_rooms=1&group_adults=1

Plaža Cala Gonone

U pozno jutro, nakon neverovatnog italijanskog doručka, spustili smo se do mesta, pogledali plažu i krenuli na dok da se ukrcamo u neki brodić za obilaske. Čuvena Cala Luna nam je bila cilj. Inače pamtim svoja studentska putovanja po Italiji kad su nam danima davali isti džem i tvrde pogačice za doručak.Ovde i po mnogim agriturizmima gde sam boravila je stvar sa doručkom skroz drugačija. Sladak i mirisan, kolači sa ukusom narandže, kroasani politi maraskinom, a tek kafa! Samo Portugalci mogu da se mere s Italijanima u pripremi espressa.

Pogled na Calu Lunu

Baš smo stigli na vreme da uletimo u čamac bez da išta kupimo od hrane i pića. Pošto je red vožnje reduciran, odlučismo da odemo samo na dva sata i lovimo čamac za nazad u 15 sati.

Grotte del Bue Marino

IMG_20181009_132254

Uz put se brodić zaustavio kod pećine Bue Marino da se iskrcaju oni koji žele. Mi nastavljamo. Jako puno pećina ima po celom ostrvu i ne možeš baš zaviriti u svaku.

Pećine na obali Cala Luna

Pejzaži sa čamca su spektakularni. Jedva sam čekala da zaronim pored tih belih stena.

Cala Luna

Cala Luna je smeštena između dve vode. Sa jedne strane reka sa druge more! Pošto je moj dragi, kao svaki lav na suncu, zaspao, krenem sama do pećina.

Jedna od pećina pored Cala Lune

Gledala sam letnje slike sa sardinijskih plaža, kada se sjate milioni turista. Jeziva gužva. Imala sam privilegij da budem potpuno sama na takvom mestu. Vansezona je zakon!

IMG_20181015_213939
S foto aparatom kroz vodu do pećina

Vratim se ja sa izviđanja i kažem mužu da je vreme da lagano krenemo ka mestu pristajanja! Dok smo išli ka tamo, lude čamdžije su mrtvi hladni skoro 7 minuta ranije krenuli. Trčali smo i drali se ko manijaci ali džabe. Joj, kakav šok! Gladni, žedni, još dva sata čekanja do sledećeg.

IMG_20181009_185622
Put preko potoka

Pomirimo se sa sudbinom i krenemo preko potoka da istražimo malo unutrašnjost. Preko debla, koje prečka potok smo išli nogu pred nogu da se ne bi omakli. Unutrašnjost Cale Lune je sasušeno rečno korito prepuno peska. Ugledamo između drveća neki restoran koji nije radio na našu žalost.

IMG_20181015_213920

Dobro smo se išetali u toj nedođiji i kada smo pošli nazad, ugledamo čamac koji pristiže.Takva nas je panika zgrabila da smo pretrčali preko debla ne obazirući se dali ćemo pasti. Muž je otrčao po stvari a ja da zadržim čamac. Mislili smo da je to naš i ne daj bože da nam opet pobegne. Čudno su me gledali što jurim ko luda i kad sam bez daha stigla, rekoše mi da je privatna tura. Pitala sam ih da li možemo da idemo sa njima i srećom pristanu te se ukrcasmo. Uf kakva sreća, jedan sat manje trpljenja za vodom!

Detalj iz Cale Gonone

Još jedna noć u Brankamari i živopisnom mestašcu Cala Gonone i ujutru krećemo ka Su Gologone. Uz put smo se zaustavili na još jednoj plaži u mestu Orosei.

img_20181009_1856054580344008362367671.jpg
Plaža Orosei sa crnim stenama

U oblasti Supramonte, u pokrajini Nuoro, možete pronaći prirodno remek-delo, jedno od najposećenijih lokacija na Sardiniji, izrađeno od vode i uronjeno u oazu bujne vegetacije, idealno za opuštajući dan.

Su Gologone

Smaragdna voda

Komadi velikih riba, puno golubova u pećini najdragocenijeg izvora, šume hrastova plutovaca.

Pogled sa šetačkog mosta
Mornar Popaj

Ciljamo ka unutrašnjosti, iako nam nije uz put, mesto Orgosolo. Putem se zaustavljamo u preslatkim mestima Oliena i Dorgali, koja su kao muzeji na otvorenom sa mnoštvom skulptura i predivnim pogledom na stenu Supramonte.

Nešto meni najbitnije na putovanjim je kuliranje po kafićima na lokalnim trgovima i posmatranje ljudi. Nije mi cilj videti svaki muzej, ruinu ili iskopinu već osetiti duh te kulture kroz ljude. Oni su ta energija koja daje lepotu jednom mestu.

Nebo je bilo nestvarno tog dana.Vijugavim putem kroz divnu planinu Udde vozili smo se skoro jedan sat do Orgosola. Vredelo je!

Orgosolski murali

Apsolutno celo mesto je oslikano muralima koji su nastali kao izraz političkih stavova.

Toliko ih je, da bi se mogla komotno jedna knjiga ispuniti njima.

Lepotama nikad kraja, a nama se bliži veče. Prolećemo veliki, prelepi grad Nuoro za koji znam da je prepun muzeja. Nema se vremena na žalost, samo panoramsko razgledanje jer trebamo stići u Olbiu. Za brzo pretrčavanje Nuora mi je jako žao.

Uz put ruševine na svakom koraku i Nuragi, spomenici iz praistorije, koji su nebrojeni. Sardinija je posuta sa oko 7000 Nuraga i vrlo često su u formacijama oltara. Tu kulturu kao i etrursku, arheolozi još nisu dovoljno rastumačili i sve je još uvek u mitskim razmerama.

Nuragi Santu Antine (jedina slika koja nije moja jer sam slikala u vožnji i mutne su)

Smeštamo se ponovo u ekskluzivan hotel za male pare i idemo u spa na opuštanje.

img_20181009_2043282509915724580291729.jpg
Autoputevima prošarana Sardinija

Hotel Geovillage resort and spa- https://www.booking.com/hotel/it/sport-olbia-ot.en.html?aid=1638366&no_rooms=1&group_adults=1 je van grada, na putu za Smaragdnu obalu. Idealna pozicija za istraživanje tog ekskluzivnog dela ostrva. Izabrala sam da tu provedemo dve noći jer ima božanstveni spa centar, koji dobiješ besplatno uz prethodnu rezervaciju. Gomila vila i jahti na toj čuvenoj obali me baš ne baca u nesvest ali uživanje na prelepim plažama i te kako.

Pogled na ostrvo Tavolara
La Cinta

Plaže La Cinta i San Teodoro, sa pogledom na ostrvce Tavolara koje izgleda kao ogromni gmizavac sa krljuštima, su među najlepšim.

Sa plaže na plažu
IMG_20181014_220453
Sredozemni Karibi

Izležavali smo se na još nekoliko plaža, kratko na svakoj jer sam ja uvek više za akciju i uživali u kupanju u još toplom moru, potpuno sami. Do Porto Cerva i Madlenskih ostrva je nebrojeno puno lepih plaža sa belim sejšelskim peskom. Plaže Pevero, Liscia Ruja,Blu, Golfo Aranci sa pet plaža i nebrojeno puno sanjskih uvala. Sve deluju kao da su divlje, neurbane i neokrnjene. Na Sardiniji nije dozvoljena gradnja blizu plaža i pametni ljudi su tako zaštitili svoje lepote.

Porto Rotondo
Plaža Bianka

U sumrak smo konačno morali da se vratimo u Olbiu, koja je velika luka, ima aerodrom i vrlo je lep grad. Sutra nas je ponovo čekao naporan put. Olbia je bila božićno ukrašena iako je još nepunih dva meseca do božića! Istorija ovoga grada seže u daleku prošlost kada je bio naseljen Feničanima u 7.veku pre nove ere. Koga zanima istorija može videti na ovom linku https://en.wikipedia.org/wiki/Olbia

DSCN4913
Olbia

Krećemo iz sunčane Olbie u unutrašnjost po lepom vremenu.Nije dugo trajalo!

Naš mini rentani auto

Cilj nam je ponovo severozapadna obala ali put kreiram kroz središte ostrva zbog tople reke. Morala sam da se odreknem mesta Sveta Tereza di Galura odakle idu trajekti za Korziku i vidi se prekrasni Bonifacio, najlepše mesto na Korzici. Zanimalo me da ga vidim još jednom, pa makar iz daljine.

Reka Coghinas

IMG_20181009_203822

Četvrti dan našeg putovanja je bio jedini kišovit, baš kad nije trebalo. Toliko sam želela da se kupam u reci Coghinas koja se puši i ima vrele izvore. Zbog kiše je bilo glupo pokušati ali sam bar smočila noge.

IMG_20181014_213129
Reka Coghinas

U prolazu kroz mesto Sedini, za koje uopšte nisam čula, vidimo zanimljivu tablu. Domus de janas- u prevodu Veštičina kuća. Momentalno smo parkirali i prošetali jako čudnim i zanimljivim mestom na steni. Park je bio prepun skulptura čudnih ideja.

Domus de janas- Veštičina kuća

Ovaj prizor je kao iz bajke.Veštičina kuća u kamenu. Bilo je još dvoje mladih ispred nje i pozvali smo broj telefona koji je bio napisan na vratima da bi neko došao da nam otvori. Nestvarno iskustvo!

Lobanja i par kostiju

Na Sardiniji postoji nekoliko veštičijih kuća koje datiraju iz neolita i neki tumače da su to bile neonuragičke grobnice. Možda su kasnije korišćene kao kuće. Misterija ih obavija kao i etrurske gradove u koje sam zaljubljena.

Kompletno domaćinstvo veštice

Nakon slučajnog, nadahnutog susreta sa ovom znamenitošću, nastavljamo ka Castelsardu.Uz put je mnoštvo zanimljivih kamenih formacija ali mi se zaustavljamo samo pored Rocka elefante.

IMG_20181009_204018

Baš impresivno izgleda stena slona.Unutra u njoj smo ugledali zaspalog psa.Nastavljamo ka još jednoj lepoti.Moje mišljenje je da u Italiji ne postoji ružno mesto. Gde god iglu da bacite, sve same lepote.

IMG_20181009_204032
Castelsardo

Mesto Castelsardo vas očara još iz daljine dok mu se primičete. Uvek imamo sreću sa podnevnim neplaćanjem parkinga po Italiji. Ne znam da li zato što nije sezona ali često smo se susretali sa tom srećnom okolnošću po ostalim italijanskim ostrvima a i ponegde na kopnu. U vreme sieste, na tabli piše da se ne plaća parking!

IMG_20181009_203956
Čekanje na ručak

Prvo što smo uradili je bilo pronalaženje dobre tratorie sa domaćom hranom. Uglavnom pitamo meštane za preporuku a kad ih nema onda konsultujemo trip advisor ili u zadnje vreme google maps. Hrana ponovo veličanstvena! Koliko naši ljudi nemaju pojma o italijanskoj kuhinji. Svi misle da Talijanii jedu samo pizze i makarone. Nama je omiljena celokupna sredozemna kuhinja.

IMG_20181016_202943

DSCN5137
Detalji iz Castelsardskog muzeja

Posle dobre hrane imali smo snage da posetimo i muzej u Castelu. Pošto je kišica dosađivala bilo je idealno da se zavučemo među ostavštine sardinijskih stanovnika. Sasari je bila naša sledeća destinacija za naredne tri noći i hotel Carlo Feliče- https://www.booking.com/hotel/it/carlo-felice.en.html?aid=1638366&no_rooms=1&group_adults=1 Naša ćerka je išla sa grupom učenika, par meseci pre nas i nahvalila nam ovaj hotel. Stvarno je za svaku pohvalu a cena više nego pristojna. To nam je bio prvi hotel bez polupansiona i morali smo da mislimo na večeru.

Ljudi imaju zablude misleći da su samo hosteli jeftini i zalete se ni ne pogledavši neku drugu opciju.To više uopšte nije pravilo niti je tačno.Ja kad tražim krenem od 5* pa niže.

IMG_20181011_230625
Sasari

Sasari je vrlo živo mesto i za večeru smo imali probem da nađemo mesto u restoranu. Svuda su imali rezervacije. Konačno smo pronašli jednu malu neuglednu gostionu gde je bila prava domaća hrana. Melancani, pršuta, sirevi, chianti! Najeli se oboje za nekih 30 eura sa sve krasnim domaćim vinom.

IMG_20181009_203750

Jedan dan Sasarija smo iskoristili za odlazak u Stintino i odmor na čuvenoj La Pelosi. To je još jedna u nizu prelepih plaža. Početak novembra je, dan mrtvih i gužva na plaži- čudno za to doba. Mogu misliti na šta liči u sezoni.

DSCN5201-MOTION
Više slika koje je google upakirao-baš dobro!

Baš sam se iskupala iako smo videli par meduza. Uvek mislim neće grom u koprive i stvarno sam dobro prošla. Moj dragi je još pamtio meduze sa Zanzibara i nije se usudio među njih. Kako je mogao da odoli ovoj lepoti!

IMG_20181011_230819
La Pelosa početkom novembra

Ručali smo u jednom restoranu na plaži i kiselo gledali presoljeni račun jer smo bili nezadovoljni žilavom hobotnicom.Da je dobro pa da ti nije žao kad te oderu. Dešava se!

IMG_20181011_230735
Šetnja Algherom

Algero me podsetio na mali Dubrovnik. Oivičen kulama i zidinama, popločan starim, glatkim kamenjem. Ovde se govori dijalekt algueres, zahvaljujući prisustvu katalonaca u vreme španske dominacije nad Sardinijom. Aragoni su silom naseljavali ljude iz Španije a Sardinjane slali kao robove na Majorku.Tako se i danas sačuvao taj kastiljanski dijalekt koji je zvaničan ali ga sve manje mladih koristi. Istorija Algera seže daleko u prošlost i mnoge civilizacije su naseljavale kompletnu Sardiniju.

IMG_20181011_230641
Alghero

Setila sam se da je ovde odeljenje fakulteta za arhitekturu i dizajn čije je sedište u Sasariju, pošto jedan naš prijatelj sa beogradskog univerziteta tu često gostuje.

IMG_20181011_230750.jpg
Ploča na kuli u čast Garibaldijevog boravka u Algheru
IMG_20181011_230703
Prekrasan zalazak u Algheru

Uživali smo na zidinama Algera u umiljatim poznojesenskim zracima sunca.

DSCN5344
Luka u Algheru

Sumrak je posebno obojio luku i usidrene jedrilice koje su mamile odbljescima u vodi.

IMG_20181011_230602
Kula ili Nuragi na obali idealna za alpinizam

Zadnji dan pred odlazak na aerodrom proveli smo lunjajući zapadnom obalom oko Algera.Bio je jedan impresivan Nuragi kao stvoren za pentranje po njemu.Iskušala sam se i došla skoro do vrha. Srećom se nisam slomila pa da zakasnimo na avion.Sardinija mi je ostala u predivnoj uspomeni i doći će čas da napravim krug i po južnom delu. Obavezno!

Rezime

Moja finansijska konstrukcija za luksuzno i opušteno tumaranje Sardinijom je sledeća: 60 eura dve avio karte, 360 eura za 4 noćenja sa polupansionima u 4* i 3 noćenja sa doručkom u 3*.100 eura rentani auto i benzin, 90 eura put do aerodroma i parking na njemu, što je ukupno 610 za glavne troškove i još 300 za hranu, piće i ulaznice- za dvoje.

Za sve čitaoce poklon link za 15 eura popusta https://www.booking.com/s/16_6/e5f241ad