Spinalonga je ostrvce blizu severoistočne obale ostrva Krit u zalivu Elunda. Nekada je bilo spojeno sa poluostrvom Kalidon ali su Mlečani, za potrebe odbrane, isklesali prolaz. Na ostrvu su napravili utvrđenje koje je dugo odolevalo Turcima i branilo pomorske puteve Venecijanaca. Ime je celo poluostrvo dobilo od Mlečana i to spina longa, što znači dugi trn a asociralo ih je na istoimeno ostrvce blizu Venecije koje se danas zove Guidecca. Druga verzija je da nisu dobro razumeli meštane koji su ga zvali Stin Elunda.-kod Elunde i proizveli svoju verziju:Spinalonga.
Zbog stalnih pretnji Turaka i pirata, jedan period je cela regija bila nenaseljena. Mlečani su u 15. veku počeli da grade soline u plitkim i slanim vodama zaliva i nakon toga, region je počeo da se naseljava.
Zbog opasnosti od čestih napada, arhitekt Brešani je dobio zadatak da isplanira gradnju utvrđenja. Na najvišim južnim i severnim stranama ostrva napravio je bastione kao i fortifikacioni prsten oko obale kako bi sprečio neprijateljsko iskrcavanje. Spinalonga je dugo odolevala da bude u rukama Turaka i nakon što su zauzeli Krit. Ipak je pala i na kraju otomanske okupacije, Spinalonga je još dugo bila pribežište mnogih osmanskih porodica.
Pošto je ostrvo bilo napušteno, u 20. veku, postalo je lazaret za ljude obolele od lepre. U početku su tu dovođeni ljudi samo sa Krita a kasnije iz cele Grčke. Oni su tu imali svoju komunu, lekare i svoje žalosne sudbine. Ulaz u tvrđavu je nazvan Danteova vrata jer je važilo pravilo da ko jednom uđe, živ odatle ne izađe. Srećom pa je 1957. pronađen lek i guba je skoro iskorenjena. Grčka televizija je snimila epohalnu seriju „Ostrvo“ prema romanu engleske spisateljice Viktorije Hislop i proslavila Spinalongu.
Gledajući seriju i plačući zbog raznih tragedija koje su tu prikazane, dobila sam silnu želju da koračam tim tlom. Moj prvi odlazak na Krit, bio je usmeren ka tom cilju. Nakon što smo sleteli u Hanji, mom mužu nije bilo jasno zašto odmah idemo u Elundu. Rekla sam mu da ćemo vraćajući se unazad, obići sve ostalo.
Link divnog hotela u Elundi:
https://www.booking.com/hotel/gr/elounda-ilion.en.html?aid=1638366&no_rooms=1&group_adults=1
Smestismo se mi u Elundi u jednom božanstvenom hotelu, jako jeftinom tog aprila i ujutru se uputismo autom u luku da tražimo brod za ostrvo. Dok smo parkirali, ugledala sam autobus koji iskrcava svoje putnike i oni lagano idu ka brodu. Požurili smo za njima i ukrcali se, bez da ikoga pitamo gde ide. Nekako mi se podrazmevalo da ide na Spinalongu, gde bi drugo. Ja uvek slušam svoju intuiciju bez mnogo razmišljanja, što nekad dovede i do zanimljivih situacija. Pitali smo se u vožnji kad će doći neko da naplati karte.
Lađa je jurila utrkujući se sa još jednom a oko nas su sve bili Rusi. Sva u iščekivanju, gledala sam moćne zidine na Spinalongi. Kad smo se iskrcali i jedna ženska podigla kišobran, sve nam je bilo jasno.
Šta je tu je, idemo mi sa grupom! Svi smo kupili karte za ulaz u utvrđenje, razumemo kolko-tolko ruski i ja u mislima dočaravam scene iz serije. Da nije toga, sve bi bilo samo gomila kamenja. Kuće u kojima su oboleli od lepre živeli, strahovali, voleli se! Vrlo potresno kad sve to imate u glavi.
Na kraju obilaska, vodičica je rekla da imamo još pola sata do dolaska broda i da smo slobodni. Popeli smo se na vrh do bastiona i uživali u pogledu. Kad je brod stigao, ležerno smo se ukrcali i krenuli. Umesto ka kopnu, brod je zaokrenuo prema pučini i mi smo se zbunjeno zgledali. On je žestoko pošao suprotno od Krita i samo smo klonuli, potpuno šokirani! Šta sad! Počele su psovke na moj račun i pitanja:“Evo tvog trčanja, šta ako ide na Santorini?“ Posle par minuta zapanjenosti, na kraju nam je postalo smešno i već smo nas zamišljali na Santoriniju bez ičega!
Brod je naglo zaokrenuo, obilazeći Spinalongu i krenuo prema kopnu.Uf kakvo olakšanje.Videli smo da ide prema Plaki ali nema veze. Bitno da je Krit. Svi su se iskrcali u Plaku i vodičica je rekla da idu u tavernu na ručak. Moj muž se zezao da već kad smo tu i mi odemo sa njima. Ma kakva taverna, mislila sam se, samo da sam sišla s broda . Izdvojili smo se iz grupe i pitali nekog prolaznika kako da dođemo do Elunde. Pogledao je na sat i rekao nam da za 10 minuta ide bus. Ukrcali smo se i za 3 evra došli do svog auta. E onda smo autom otišli nazad u Plaku, izabrali tavernu Delfini s pogledom na Spinalongu i ručali odlične hobotnice. Konobar je bio niko drugi nego neki Srbin i dobro nas je odrao.
Posle Spinalonge, krenuli smo u rikverc prema Hanji ali to je duga i posebna priča.
