Meksiko, Jukatan, raj!

Zašto Meksiko, čudili su mi se svi! Toliko, po njima, ima privlačnijih zemalja. Nemaju pojma! To sam im i rekla. Moje prvo prekookeansko putovanje bilo je u Meksiko. To mi je bila višegodišnja želja i tačno je 10 godina od tada. Meksiko je toliko kompletan da je i danas, pored mnogo većeg iskustva koje imam, on moja najveća ljubav.

Pošto sam bila neiskusna u traženju avio karata „Odklop“, provajder sa kombinacijom hotela i prevoza, bio je moj izbor tih godina. Oni uglavnom rade nemačke agencije i jeftinije je ali morate leteti od tamo. No problem, sve prihvatam samo kad sam konačno dragog naterala na tu destinaciju.

Ovo što sledi je jako zanimljivo.Počinjem potragu sa smeštajem u Kankunu i tražim jeftine hotele. Najmanja cena za dve nedelje je 1000 eura po osobi, (samo sa doručkom) i za nas četvoro to izađe 4 hiljadarke bez obzira što su deca 11 i 15 godina. Mozgam ja koji bih od tih sirotinjskih hotela izab rala i iz zezanja kliknem jedan sa 5* sa all inclusivom, koji je oko 1700 po osobi. Kad meni izađe cifra od 5000 za četvoro ja u čudu. Hej, pa to je lepota. Za decu u tim resortima pola cene a ovi sirotinjski deru.Pa normalno da ću uzeti taj sa kompletnom hranom i svim iživljavanjima uz put. Kada sam to otkrila, bacila sam se u potragu koji hotel od tih. Pronašla sam najlepše rešenje ali o tome kada dođe vreme.

Beach bar u hotelu Xcaret

Spakirali se mi u dva koferčiča, poneli i praznu torbu za zimske stvari, kojih ćemo se odmah na aerodromu rešiti. Let iz Minhena, već nam poznat aerodrom i za 10 sati divnog leta, sa stalnim posluživanjima u sred noći, kad bi ih najradije zadavio što te bude, sletesmo u Kankun. Imali smo odmah transfer za Playu del Carmen i naš hotel, sve nam organizovala nemačka agencija. Izabrala sam hotel 2 km van mesta “ Xcaret Mexico.“

https://www.booking.com/hotel/mx/occidental-at-xcaret-destination.en.html?aid=1638366&no_rooms=1&group_adults=1

Hotel Xcaret

U to vreme se zvao „Ocidentale Grand flamenco Xcaret, all inclusive resort“ a sada vidim da mu je promenjeno ime. Pored njega se nalazi Xcaret park i za goste hotela su jeftinije ulaznice. Zbog toga sam izabrala baš njega a i zato što nije u mestu na gradskoj plaži već ima svoju plažu i izolovan je.

Lobby

Dolazimo u hotel totalno šokirani od vlage i sparine, maltene bez daha. Resort je toliko veliki da mali vozić vozi svako malo okolo.Sobe su lepo dekorisane, sve ekskluzivno ali u ormanima miris vlage.Tipično za vlažna područja što sam tek kasnije saznala.Puno rasutih depandanasa po parku, bazena sa barovima, majanskih ruševina, restorana, park sa flamingosima, džungla…svašta još. Stvarno vam treba prevoz da brzo stignete sa plaže u neki od restorana koji izaberete za ručak.Moja ćerka i dan danas pamti najlepši vozić u Xcaretu kojim smo se vozikali i šali se da bi zbog njega opet išla tamo!

Plaža nije velika i načičkana je gomilama ležaljki. Jedan kormoran je redovno dolazio i jata ribica koje su turisti nemilice hranili. Beach bar na plaži sa vrednim indijancima koji su neumorno raznosili piće. Koktele kakve sam ranije samo sanjala, sada smo uživali i isprobavali sve po redu. Nismo bili kao oni američki turisti koji su se iživljavali i naručivali ležeći u ležaljci.Proba malo, pa ako mu se ne sviđa, prospe i traži drugi. Stvarno je usluga takva da nikad više nešto slično nisam doživela.

Ujutru smo imali doručak u restoranu na plaži i veselili se ptičicama koje su vršljale po tanjirima otišlih gostiju. Svako jutro za buđenje bomba sa sveže ceđenim sokovima egzotičnog voća.Guava mi je i danas najomiljenija. Preko dana smo šetali do plaže, za ručak birali neki od mnoštva restorana, za večeru neki medjunarodni a la carte restoran koji smo unapred rezervisali, popodne odbojka, naveče neka predstava, sadržaja koliko hoćeš.

Lobi je izvanredno uređen sa rekom koja protiče kroz hotel. Jata ribica su u reci a ogromni druželjubivi papagaji u lobiju. U vrtu hotela je jezerce sa flamingosima, ograđeni kanjon sa nekim divljim mačkama i reka koja vodi u podzemlje. Majanske ruševine su svuda rasute!

Playa del Carmen

Playa del Carmen

Tri dana smo uživali u prekrasnom hotelu i nakon toga imali rezervisan rent a car za narednih 7 dana.Taksijem smo otišli do Playe del Carmen da preuzmemo auto. Mesto je simpatično sa ravno ispresecanim ulicama, velikom peščanom Karipskom plažom i pešačkom ulicom prepunom malih radnji.Par trgova i fontana i jedan zanimljiv piano bar.

Na plaži je puno masažnih salona i više puta smo ja i muž išli da uživamo u masaži za male pare. U hotelu je bila poprilično skuplja ali i tamo smo morali probat.

Promocija masaže u hotelu
gradska plaža

Bilo mi je jako drago da nisam tu izabrala hotel jer su se na plaži stalno izmenjivale hotelske ležaljke i prostor za posetioce. Previše ljudi,  gungula i to nas je odbilo da uopšte budemo tu na plaži. Pošto smo zadovoljili znatiželju i površno upoznali Playu, narednih dana smo krenuli u istraživanje Jukatana – Majanskih piramida, cenota i podzemnih reka.

Čičen Ica

Odvezli smo se solidnim putem u džunglu i bili šokirani ležećim policajcima. Baš smo se mislili da li će autić preživeti one bombe na putu. U jednom trenutku nas je i policajac zaustavio i počeo da nas mota. Skapirali smo šta hoće i dali mu 10 dolara da nas ne gnjavi više. Vozili smo džunglom, sad već priviknuti na klimu i konačno stigli do moje dugogodišnje fascinacije.

Čičen Ica (šp.Chichén Itzá,) doslovno na lokalnom jeziku znači: „Na izvoru Ica“) je veliko arheološko nalazište na Jukatanu iz doba civilizacije Maja. UNESKO ga je proglasio svetskom baštinom, a od 2007. Čičen Ica se ubraja za jedno od novih sedam svetskih čuda. Ime je dobio po majanskom plemenu Itza.

Od sredine klasičnog perioda, tj. od oko 600. godine Čičen Ica je bila veliki grad, dostigavši svoj vrhunac, nakon što su već propali centri Maja u centralnim nizijama na jugu. Jukatan nije imao nadzemnih reka, a Čičen Ica je imala tri velika prirodna izvora sa obiljem vode. To je omogućilo da Čičen Ica postane prirodni centar za stanovništvo. Često su bacali predmete kao žrtve tim izvorima, a u očajnim sušnim vremenima bacale su se i ljudske žrtve.

Do 987. toltečki kralj je stigao sa vojskom iz središnjeg Meksika i Čičen Ica je postala glavni grad. Umetnost i arhitektura toga perioda pokazuju mešavinu maja i toltečkih stilova.
Centrom Čičen Ice dominira velika stepenasta piramida, koju su Maje zvale hram Kukulkan (to je bilo ime za Kvecalkoatla). Često se naziva El Kasitiljo (zamak na španskom). Velika pernata zmija se spušta severnim stepeništem piramide.

Zahvaljujući arheolozima, nađen je tunel, kojim se može ući u piramidu unutar piramide. To je bila česta praksa, da se sve veći i veći hramovi grade na starijim. Unutrašnja piramida je građena po lunarnom kalendaru, a vanjska po solarnom.

Opservatorij

Posedovali su opservatorij, koji je u novije vreme prozvan El Karakol (zmija). Namešten je bio da posmatraju mesečeve deklinacije i druge astronomske događaje. Koristili su sene unutar prostorija, da procene kad će biti solsticij. Oko rubova opservatorije bile su velike posude sa vodom. Posmatrali bi refleksiju zvezda na vodi.

Prostor Čičen Ice je ogroman, šetali smo kolonadama, videli teren za fudbal gde su igrali sa vatrenim loptama i poprilično se umorili. Bila sam jako razočarana da nije bilo dozvoljeno popeti se na vrh Kukulkana pa je zato piramida u Cobi postala moj favorit .

Coba

Kad se uparkirate ispred biletarnice, nude vam se brojni vozači tricikala.Izabrali smo jednog i poleteli u veselo jurcanje džunglom.

Putem smo se zaustavili do male piramide gde nas je oduševila kamena rezbarija horoskopskih znakova.

Konačno pogled na veliku piramidu u Cobi, s jedne strane obrušenom i zaraslom u džunglu.Ona me toliko raspametila nekom svojom energijom da me je mnogo više dodirnula nego Čičen Icina svetskočudesna piramida.Skoro su mi suze pošle od te lepote i pohrlila sam na nju.

Od silne želje, prva sam se popela na vrh i pored strmg uspona i oronulih stepenica.Pogled je sezao daleko na nepreglednu džunglu i jedno jezero koje smo videli putem. Osećala sam se kao neki imperator  koji ima pod nogama ceo svet

Iz Cobe smo se uputili u Valjadolid koji ima prastaru katedralu i nizove šarenih kućica u španskom kolonijalnom stilu. Mala šetnja živopisnim gradićem i puno snimaka.

Tulum

Tulum je jedini majanski grad na obali mora. Veliki prostrani park sa ruševinama na klifu, bez piramide,  i pogled na podivljale talase bili su impresivni. I pored vetra, vrućina je bila nesnosna. Jedno vreme išli smo za nekom grupom i slušali njihovog vodiča. Klasična priča, objašnjavao je svaku građevinu, čemu je služila, istoriju i običaje. Vrućina nam je već dosadila i odjurili smo dole na plažu koja je izgledala kao zapenjeni azurni tirkiz optočen dijamantima.

I pored gomile turista, nisi osećao gužvu. Plaža ispod ruševina je mala prekrasna uvala. More je bilo uzburkano ali samo plašljivci bi mogli da mu odole, a mi to nismo. Pošto je naša hotelska plaža bila u uvali i mirna, ovde smo se nauživali  borbe s talasima.

Iguane su se šetkale slobodno, malo smo jurili da ih mazimo ali nisu se dale. Jedan turist je ležao na peškiru i slučajno  otvorio oči. Kad je video iguanu pored svoje glave skočio je kao poparen.Tako je bilo smešno videti ga svog paničnog kako skakuće i ne zna šta da radi, dal da beži il da je juri. Tulum nam je bio najlepši kupanjac i sledeći put bih otišla na divlju plažu iza Tuluma gde je bio resort s kolibama na samoj plaži. Mislila sam da je to nešto jeftino jer izgleda primitivno. Naravno, iznenadila sam se visokim cenama tih natur resorta.

Akumal

Slatko mestašce u zalivu između Playe del Carmen i Tuluma je Akumal gde smo otišli bez dece koja nisu htela da mrdnu iz hotela.Ništa spektakularno, lepa plaža, hoteli i krasni kafići gde obavezno svratiš na tipično meksičko Corona pivo ili tekilu.

                  Cenote

Obišli smo jednu cenotu u Cobi koju smo posmatrali samo odozgo i drugu blizu Čičen Ice, cenotu Ik Kil. Inače oko Valjadolida ih ima ogromno: cenota Samula, Keken, Zaci, San Lorenzo Oxman…To je još jedna prirodna lepota koja me oduševila. Rupe u zemlji sa podzemnom vodom koja je pomalo i slana. Svako kupanje u nekim čudnim mestima za mene je fascinantno. Ovo je bilo neverovatno i pripremilo nas je za još luđe kupanje u podzemnoj reci.

Cancun

Jedan dan smo se odvezli u Kankun i zahvaljivala sam ludoj sreći da nisam tu izabrala hotel.Kankun ima izuzetno zanimljivu poziciju dugačkog poluostrva koje sa jedne strane ima prelepo more a s druge ustajalu vodu ( slično kao Varadero na Kubi). Nizovi ogromnih hotela na obali i podivljalo Karipsko more. Severna strana ima uvalu koja je malo mirnija i u kojoj možeš da plivaš. Istočna obala se suočava sa besom vetra koji je napravio dine na plaži. Ljudi su iskopali stepenice u pesku kako bi mogli da siđu do mora.

IMG_20190303_200139.jpg

Ja obožavam velike, lude talase, uopšte ih se ne bojim. To što smo doživeli u Kankunu, nateralo me da shvatim da ne bih mogla baš sa svima da se izborim iako me moja porodica zove Veljko Rogošić. Takva silina, da pomisliš da će kosti da ti slomi. Rvali smo se izvesno vreme, čuli spasioce gde zvižde nekima koji su se udaljavali i konačno napustili tu borbu.To nije bila igra niti zabava. Umorismo se!

Prošetali smo gradom, pojeli naše lanč pakete koje su nam potrpali u hotelu i nije bilo potrebe da bi nekuda seli na obrok. Hrana u Xcaretu je bila nezamislivo dobra i raznovrsna tako da uopšte nismo imali potrebe bilo gde da jedemo i ništa van hotela nismo ni isprobali. U samom resortu je bilo nekoliko restorana sa kuhinjama iz drugih delova sveta i isprobali smo sve!

Tu u Kankunu je bilo neminovno da svratimo u jedan tržni centar i bacimo se u kupovinu. Parfemi sa veoma niskim cenama bez poreza, stavili su me malo u dilemu da li su original. Definitivno jesu bili i sam centar je jako luksuzan sa predivnom vitražnom kupolom u središtu. Jelke na sve strane, naravno za predstojeći doček Nove godine.

Sutradan nam je bio zadnji dan rentiranja i vratili smo auto u Playu. Pošto je muž poludeo od igranja odbojke, ja sam sa ćerkicom krenula ka Playi i zaglavila u neverovatnom saobraćajnom haosu prilikom ulaska u mesto. Bilo mi je nezamislivo od kuda toliki broj auta.Jedva smo se izvukle, vratile kola i pobegle nazad u naš hotel i mir. Doček nove godine je bio onako resortski, kao neka gala večera, muzika, šampanjac i otaljasmo i to. Jedva smo čekali jutro da krenemo u Xcaret park.

novogodišnje okićen hotel

Xcaret

Postoji nekoliko takvih parkova na Jukatanu ali mi smo izabrali Xcaret koji je bio povezan s našim hotelom i imali smo popust na poprilično skupe ulaznice. Čamac čeka ispred lobija i kad se ukrcaš, čamdžija te slika i zavesla kao venecijanski gondolijer, iako ovo više izgleda kao put u Had.

img_20190303_1958458074807264234550029.jpg

Dobili smo mapu parka bez koje se možeš izgubiti i u vremenu i prostoru ne napraviš li dobar plan obilaska. Bilo bi lepše da imaš dva dana za sve ali može i ovako. Izabrali smo sve što nas zanima, proverili određene stvari u kom su vremenu i krenuli prvo na lift vidikovac. Kao torpedo te ispali na vrh odakle se pruža fantastičan pogled na more, džunglu i hotele. Krenuli smo kroz park agava i došli do muzeja.Kosturi na ulazu a unutra ambijent i pokućstvo indijanaca, nošnje, dečje igračke. Hala puna leptira, druga sa čudesnim cvećem. Ukrcali smo se na brodić koji vozi podzemnom rekom. Svuda neke lobanje i detalji za zastrašivanje.

Šta me najviše privlačilo? Pa plivanje u podzemnoj reci, jedva sam čekala da stignemo tamo. Na našu žalost velika gužva, dobijamo prsluke i spuštamo se u vodu. Jako mistično bi izgledalo da nije bilo onolikog krkljanca, samo si gledao da ti neko ne nabije nogu u facu. Dugo smo plivali kroz reku koja se negde i račvala ali išli smo za gomilom. Na kraju sam baš bila razočarana.

Ulaz u podzemnu reku

Bazeni sa delfinima, ajkulama, kornjačama, mantama. Moje malo dete ostade željno plivanja s delfinima jer se probudio cicijašluk u nama.Sad mi žao! Veliki akvarij sa čudesnim ribicama.Jedna je plesala oko nas, imam fantastične snimke. Prišla je da me poljubi! U određenom satu na jednom trgu je bila predstava.Trčali smo tamo da ne propustimo. Četvoro ljudi vezanih za noge na ogromnoj vrtešci koja se zahuktala i suludo ih vrtela. Uf, baš se uplašiš da se ne otkače. Pod tim dojmom, krenuli smo nazad u hotel da ručamo jer je dobra stvar našeg hotela bila i ta mogućnost i blizina.Drugi posetioci su verovatno jeli u nekom od restorana po parku i plaćali. Opet smo se provozali čamcem  i posle ručka je muški deo ekipe hteo da odmori do predstave a nas dve neumorne smo se vratile u park. Razgledale smo još i majansko groblje i došle na ideju da opet idemo u podzemnu reku. Bilo je blizu pet sati, vreme kad se zatvara i uletele smo zadnje. Sada je to bio pravi doživljaj, lepota, nigde nikoga, mi same u onoj pomrčini sa sporadičnim bakljma. Lepo smo videle raznobojne ogromne paukove po stenama i na kraju je bilo toliko mračno da nisam videla svoje dete.Ona me zezala kričeći! Plivale smo tako kroz taj zastrašujući mrak i došle do račve.Wow, kakva dilema a mrak je bio skoro potpun.Počinje panika da me hvata a moje dete mrtvo hladno se smeje. Najednom smo čule neke glasove kako nam se približavaju. Ipak je još neko ušao posle nas. Par koji nas sustigao je odlučio da krenemo jednom stranom i uskoro smo izašli do mnogobrojnih mangrovih korenina.Izašli smo na svetlost dana i bile oduševljene tim iskustvom.

Najzad smo se našli s dečkima i krenuli na predstavu. To je bio pravi spektakl. U ogromnoj dvorani je bilo sigurno 3000 posetilaca. Predstava koja je sledila je bila spektakularna sa skoro 300 izvođača. Prikazuju majansku kulturu kroz istoriju, njihov bezbrižan život i igre, dolazak Španaca, pokolji i moderno doba.Gledali smo kako igraju fudbal s upaljenom vatrenom loptom, plesove, igre, neverovatno dobra predstava. Izašli smo totalno nadahnuti iz Xcaret parka.

Šou

Naše putovanje je trajalo 15 dana, naizmenično uživanje u resortu i obilaženje predivnog Jukatana. Pošto smo imali apsolutno sve u hotelu, nešto malo smo potrošili za auto, ulaznice i benzin koji je bio totalno jeftin. Putovanje kakvo bih ponovila bez ikakve ispravke.

Santorini u doba krize

Kaldera i klifi

Aprila 2006. zaputismo se kao i obično, u ambasadu po grčke vize. Pošto nam je prijateljica stalno slala garancije, dobijali smo uvek po dva ulaza i više puta godišnje se otpravljali u Grčku. Kakvi srećnici!

Došli mi na šalter i našalismo smo se kako nam treba multi viza, jer nam dete ima ekceme i jedino mu Grčka pomaže. Ženska nas odmeri pronicljivim pogledom i ležerno nam reče da odemo i kupimo osiguranje za 6 meseci. Nismo znali kako se zovemo od neverice! Kakva neopisiva sreća, veselje, vrištanje! Odmah smo se složili da ovo treba proslaviti ništa manje nego na Santoriniju koji nam je već dugo bio san.

Iako je iznenada i neplanirano pala ta odluka, nije nam trebalo dugo da se spremimo.Već sutradan uveče smo krenuli autom ka Pireju, nakon što sam na brzinu rezervisala trajekt i hotel. Deca su zdušno pomagala pri pakiranju i avantura je počela.

img_20181021_1016466095776864207283464.jpg
Pirejska luka

Vozili smo celu noć bez problema jer smo i ja i muž strastveni vozači. U luci smo se dobro namučili dok smo pronašli naš dok, jer je Pirej stvarno ogromna luka. Ukrcali smo se na luksuzni trajekt i u 8 ujutru krenuli. Nas dvoje smo se odmah komirali na udobnoj klupi restorana, dok su nas dečica čuvala i zabavljala se.

img_20181021_1018385656555111934937531.jpg
Feri, mi u pozadini spavamo
Naxos

Uz put je brod svraćao na par ostrva ali mi smo se probudili tek kod Naxosa. Prelep prizor Kastra na brežuljku u tom oblačnom aprilskom danu nas je rasanio. Mislila sam da ću odmah sledeće godine doći na Naxos jer nisam mogla da pretpostavim da će nas ta multi viza odvesti dalje. Pošto smo je odlično iskoristili, dobila sam priliku da obilazim ostrva po celom svetu i Naxos je morao da sačeka.

Dugo iščekivana lepota nam se tek primiče i oduševljeni gledamo! Crveno-crni klifi, beli grad na vrhu kaldere, sve nekako nestvarno. Imaš osećaj kao da je neko prosuo te bele kućice na litice a one se grčevito zalepile za njih.

img_20181021_1018124048381551449240499.jpg

Iskrcasmo se autom sa trajekta i ugledasmo kombi sa natpisom našeg hotela. Ljudi su došli po nas ne znajući da smo kolima i baš nas prijatno iznenadili. Dobro došlo nam je vođstvo do hotela da ne bi lutali. Svi skupa treperimo od iščekivanja dok se uzpinjemo strmim puteljkom. Hotel  Villa Murano je  vrlo simpatičan ali sa pogledom na blagu nizbrdicu ka plažama. Hoteli sa pogledom na kalderu su tih godina bili prevelik zalogaj za nas. Ionako u hotelu samo prespavamo, tešila sam se. Na recepciji su nas preljubazno dočekali i u jednoj sobi je bila korpa sa voćem a u drugoj vino.

Ovoje link za izbor hotela na Santoriniju  https://www.booking.com/searchresults.en.html?region=1513&aid=1638366&no_rooms=1&group_adults=1

img_20181021_1016296744230438650241952.jpg
Veza za hotel Villa Murano https://www.booking.com/hotel/gr/villa-murano.en.html?aid=1638366&no_rooms=1&group_adults=1
IMG_20181021_102428
Veza za ovaj hotel na Kalderi https://www.booking.com/hotel/gr/loizos-city-center-villas-apartments.en.html?aid=1638366&no_rooms=1&group_adults=1

 

Pogled sa žičare

Ljudi koji ne dođu autom u luku, moraju do vrha pešice ili žičarom.Naravno i magarci su alternativa ali na toj stazi baš smrdi po njihovom izmetu i nekako mi žao tih jadničaka.

Odmah smo željni krenuli u Firu, bez obzira na umor.Oduševljenje na svakom koraku, sve preslatko skockano, živopisno, prepuno prelepih detalja.To se mora doživeti, nemoguće je opisati. Santorini je stvarno poseban i neponovljiv.

IMG_20181021_103112

IMG_20181021_103825

IMG_20181021_102701

Zalasci sunca su lepi ali  nisu jedinstveni kako to neki pokušavaju da prikažu. Na mnogim mestima na svetu su čudesni, jer je zalazak sam po sebi lepota koju ljudi obožavaju.

Sledeći dan je osvanuo sunčan i bez ikakvog razmatranja smo se uputili u šetnju Firom, jer nje nikad dosta. Isprobali smo jednu girosdžinicu koja je imala girose i sa jagnjećim mesom, na veliko veselje moga muža. Dečko koji tamo radi je iz Srbije i lepo se ispričasmo sa njim. Svraćali smo do njega i narednih dana i zavideli mu na životu u takvoj lepoti. Ipak nije sve kako izgleda. Rekao nam je kako  mora mnogo da radi i uživa tek kad prođe sezona.img_20181021_1040305061227290886886072.jpg

IMG_20181021_102245

Naravno, dođe vreme za pokret u obilazak ostrva i prvo se uputismo na čuvenu crvenu plažu. Deluje vrlo  impozantno i stvarno je zanimljiva ta kombinacija u prirodi-crveno i crno kao kod Stendala.

IMG_20181021_102126
Crvena plaža

IMG_20181021_102157

IMG_20181021_102050

IMG_20181021_102013

Deca su se iskupala jer ih nisi mogao obuzdati a nama nije palo na pamet da se smrzavamo. Kikladi ni leti nemaju baš pretoplo more a kamo li u aprilu. Uz put smo videli vinograde koji jako lepo uspevaju na vulkanskom tlu i vino nychteri sa Santorinija je jako poznato. Sva domaća vina koja smo probali, počevši od one flaše u hotelu kojom su nas dočekali, su bila odlična . Otišli smo na suprotnu stranu Kaldere u Kokinopetru,  borili se sa vetrom ali pogled je bio veličanstven. Vidiš skroz suprotno mestašce Oiu i Ostrvo Tirasia. Naravno do malih ostrvaca u nestalom vulkanu nismo išli jer zbog vetra nije bilo izleta. Ja sam uvek najviše inspirisana da sve probam a ne samo da gledam, ali ovaj put nisam mogla da se kupam u vrelim morskim izvorima.

IMG_20181021_102114

IMG_20181021_102218
Kokinopetra

Narednih dana smo lenčarili i sakupljali energiju sunca  na ostalim plažama. Kamari s jedne i Perissa sa druge strane planine Profitis Ilijas su tipična turistička mestašca, sa crnim peščanim plažama. Jako zanimljivo izgleda taj pesak i daje duboku modrinu moru. Tu smo odlučili da se častimo ručkom u jednoj taverni.

Pošto imam za muža lava, koga zovemo Rokfelerov sestrić, on je prepustio gazdarici da nam donese tipične lokalne specijalitete po njenom izboru. Sve što je predložila, on je potvrđivao, na moje zgražanje koje je ignorisao i najednom smo se obreli pred natrpanim stolom. Mezeluci, morski plodovi, sve preukusno pripremljeno. Tada smo prvi put probali tako lepo hrskavo ispržene tikvice i na taj način ih jedemo skoro svuda po Grčkoj. Pokupili smo par trikova i nešto kasnije sam ja u svom gradu gostovala u emisiji  “ U kuhinji kod…“ neke poznate osobe, i pošto sam tamo bila javna ličnost, mene su često zvali za svakojake teme.  Pripremila sam im Feta grill, specijalitet iz Grčke i štrudlu sa makom, koja je moj specijalitet.

Nakon svog uživanja je došao račun od kog me zabolela glava i pomisao da nam ne ginu girosi do kraja putovanja. Eh ta kriza, koje se moj muž sa čežnjom seća ali ja nikako.

IMG_20181021_102616

IMG_20181021_102632
Jedna od crnih plaža

Antičku Firu trebate nezabiolazno obići jer mene uvek obuzimaju neopisivi osećaji  treperenja, kad god se nađem na nekom starodavnom tlu. Tu su na ogromnom prostoru sačuvani veliki delovi jednog bogatog grada. Kuće su bile prave male palate jednog, očigledno prebogatog stanovništva. Teško je poverovati da niko od ljudi nije stradao u erupciji jer su očigledno bili na vreme obavešteni i sklonili se. Hodanje po ugašenom vulkanskom krateru je za mene uvek doživljaj. Santorini je bio moj prvi vulkan po kome sam hodala ali posle njega je sledila  pozamašna brojka. Impozantnu staklenu kutiju čuvam kući sa plovućcima različitih vulkana.

Akrotiri muzej je nalazište zaštićeno krovom i tu možete videti iskopine iz praistorije. Koga zanimaju muzeji te vrste, može i to obići.

Akrotiri

IMG_20181021_103004

IMG_20181021_103100

Najekspesivniji utisak na mene je ostavila Oia. Malo zapuštena,  u senci slavne i pretrpane Fire, odiše specifičnim šarmom oronulosti. Bilo je puno kućica sa natpisom da se prodaju i čežnjivo smo ih gledali. U Oi su ostaci stare vizantijske tvrđave. Vraćali  smo joj se više puta jer nas je neobično privlačila, uprkos lepoj i nalickanoj Firi.

Ako izaberete Oiu za smeštaj, ovaj link vam može pomoći https://www.booking.com/searchresults.en.html?city=-824928&aid=1638366&no_rooms=1&group_adults=1img_20181021_104016793102609052458951.jpg

U jednom trenutku gledali smo decu kod vetrenjača a u drugom su nestala. Malo smo se vrzmali okolo tražeći ih, bez nekog straha jer znamo da ne mogu daleko. Naravno, pronadjemo ih u uličici kod jedne prodavničice igračaka. Siročići, već im dosadila istorija i poželeli se igre.

Uvek vas prati meltemi, kikladski severozapadni vetar koji nije baš prijatan u aprilu. Sreća pa nas je sunce verno obasjavalo.

Jednoga od tih dana je ćerka priletela do psa koji je bio vezan na balkonu. Bez trunke straha nam je pozirala sa njim. To dete je i danas neustrašivo i kovrdžavo. Na kraju dana smo naravno otišli na Kalderu u Oi, gde se već okupila gomila turista, da posmatramo zalazak sunca. Skoro božanski osećaj je sakupljati energiju umirućeg sunca, koje će se sutra ponovo roditi iako izgleda glupavo sva ona gomila!

picture 3082764140052743928671..jpg
Zalazak iz Oie

Obišli smo ostrvce uzduž i popreko, izležavali se na još nekoliko crnih plaža u Perisi i Vlihadi i bili očarani na svakom koraku. Impozantne stene kod Monolitosa su ipak meni bile najzanimljivije. Voziš autom pored njih i misliš se šta li je iza tih zidina. Kao Hadrijanov zid iz mašte. Tu smo najviše sakupili vulkanskih lebdećih plovućaca.

IMG_20181021_121944

IMG_20181021_103933

Pet dana smo uživali u ovom jedinstvenom ostrvu i žalosni krenuli nazad. Povratak noću je bio prava katastrofa u skladu sa našom tugom. Uhvatila nas je oluja i namučili smo se sa decom pošto im je bilo loše. Ja sam zapamtila taj osećaj nemoći na urnebesnom moru. Prvi put sam bila suočena sa ćudljivom prirodom i osetila veliko strahopoštovanje! Toliko je more bilo bučno, hučalo i urlikalo da je na momente   izgledalo kao da brod udari u nešto pa se zaljulja ka nazad. Uglavnom, zaključila sam da puno više volim avione i njihove turbulencije.

Tako se završilo naše putešestvije do Santorinija i ko zna još koliko bi čekali na njega da nismo dobili tu multi vizu. Zahvaljujući njoj, uspelo nam je da pobegnemo iz naše lepe zemlje i odemo u još lepšu. Sada dobijamo pravi zasluženi novac za svoj rad i možemo besomučno da putujemo. Santorini je bio naš izlaz iz krize!!!

 

IMG_20181021_123756

Picture 228
Fira noću

img_20181021_1017375306037897499763709.jpg

Rezime

Hotel Villa Murano je bio vrlo lep, imali smo dve sobe i doručak za 40 eura na dan. Brod je bio ogroman trošak, skoro 400 eura za auto i nas četvoro.Uglavnom, hiljadarku smo spržili kao od šale. Danas se verovatno ne bih odlučila da idem kolima jer ima toliko jeftinih letova i manji je napor. U sezoni volotea.com ima svakodnevne lete jako jeftino.Možete kupiti avio kartu od 1, 5, 15 eura ili kad zakasnite za 150. Treba samo doći do Venecije odakle postoji najviše veza sa grčkim ostrvima.Ako pak idete autom do Pireja, uživajte u vožnji!

Na kraju poklon koda za vaše rezervacije   https://www.booking.com/s/16_6/e5f241ad